„Pred kim da strepim?“
„Da se i rat protiv mene povede, i tada ću se u Boga pouzdati“ (PS. 27:3)
PREMA SLEDEĆIM STIHOVIMA, ŠTA TI MOŽE ULITI HRABROST?
1. Šta će nam 27. psalam pomoći da razumemo?
KAKO je moguće da uprkos sve gorem stanju u svetu mi sve više propovedamo? Zašto vreme i snagu rado trošimo na službu dok se mnogi bore sa ekonomskim teškoćama? Kako možemo ostati hrabri i pored toga što mnogi strahuju od budućnosti? Odgovore nalazimo u 27. psalmu, koji je kralj David napisao pod Božjim nadahnućem.
2. Kako strepnja utiče na čoveka i u šta smo uvereni?
2 Na samom početku ovog psalma, David kaže: „Jehova je svetlost moja i spasenje moje. Koga da se bojim? Jehova je tvrđava života moga. Pred kim da strepim?“ (Ps. 27:1). Strah i strepnja mogu toliko snažno delovati na osobu da ona potpuno klone duhom i izgubi snagu. Ali onaj ko se boji Jehove nema potrebe da se uznemirava ni zbog čega (1. Petr. 3:14). Ako nam je Jehova tvrđava, bićemo ’spokojni i mirno ćemo živeti, zla se ne bojeći‘ (Posl. 1:33; 3:25). Zašto to možemo reći?
„JEHOVA JE SVETLOST MOJA I SPASENJE MOJE“
3. U kom smislu je Jehova naša svetlost i šta mi moramo da radimo?
3 Metafora „Jehova je svetlost moja“ ističe to da nas Jehova poučava i izvodi iz duhovne tame (Ps. 27:1). Doslovna svetlost otkriva opasnosti i prepreke na putu, ali ih ne uklanja. Kada ih vidimo, mi moramo nešto preduzeti. Slično tome, Jehova nam otkriva pravo značenje događaja u svetu. Upozorava nas na razne opasnosti. U Bibliji nam je dao načela koja su uvek delotvorna, ali na nama je da primenimo ono što učimo. Tako možemo biti poput psalmiste, koji je postao ’mudriji od svojih neprijatelja‘ i ’razboritiji od svih učitelja‘ (Ps. 119:98, 99, 130).
4. (a) Zašto je David sa sigurnošću mogao da kaže da je Jehova njegovo spasenje? (b) Kada će posebno doći do izražaja da je Jehova naše spasenje?
4 Davidove reči iz Psalma 27:1 pokazuju da je on sigurno razmišljao o tome kako ga je Jehova u više navrata izbavio. Na primer, Jehova ga je „izbavio iz lavljih i iz medveđih kandži“. Pomogao mu je i da savlada diva Golijata. Kada ga je kralj Saul gađao kopljem, Jehova mu je oba puta pomogao (1. Sam. 17:37, 49, 50; 18:11, 12; 19:10). Sasvim je razumljivo što je David sa sigurnošću mogao da kaže: „Jehova je [...] spasenje moje.“ Jehova će biti spasenje i drugim svojim slugama, kao što je bio i Davidu. Kako? Tako što će ih izbaviti tokom predstojeće „velike nevolje“ (Otkr. 7:14; 2. Petr. 2:9).
PAMTI SVAKI USPEH
5, 6. (a) Kako će nam razmišljanje o onome što smo doživeli uliti hrabrost? (b) Zašto je dobro da razmišljamo o tome kako je Jehova u prošlosti pomagao svojim slugama?
5 Da bismo stekli hrabrost, važno je da radimo isto što i David, o čemu se govori u Psalmu 27:2, 3. (Pročitati.) On je razmišljao o situacijama u kojima ga je Jehova izbavio (1. Sam. 17:34-37). To mu je ulilo hrabrost da se suoči i s najgorim teškoćama. Da li razmišljanje o onome što si doživeo i tebi daje snagu? Primera radi, da li si se gorljivo molio zbog nekog velikog problema i onda video kako ti je Jehova dao potrebnu mudrost i snagu? Sećaš li se kako je Jehova uklanjao prepreke koje su ti oduzimale radost u službi ili kako ti se „pružila dobra prilika za uspešnu službu“? (1. Kor. 16:9). Kako se osećaš kada razmišljaš o tim događajima? Zar te to ne uverava da ti Jehova može pomoći da savladaš i veće prepreke i teškoće ili da istraješ pod njima? (Rimlj. 5:3-5).
6 Zamisli da neka moćna vlast reši da uništi Jehovine svedoke kao organizaciju. U savremeno doba, mnogi su pokušavali da to urade, ali bezuspešno. Razmišljanje o tome kako je Jehova do sada pomagao svom narodu pomoći će nam da se hrabro suočimo s bilo čim što se može desiti u budućnosti (Dan. 3:28).
LJUBAV PREMA SVETOJ SLUŽBI
7, 8. (a) Prema Psalmu 27:4, šta je David molio Jehovu? (b) Šta je Jehovin veliki duhovni hram i kako u njemu obožavamo Jehovu?
7 Za hrabrost je neophodno i da volimo svetu službu. (Pročitati Psalam 27:4.) U Davidovo vreme, ’Jehovin dom‘ je bio sveti šator. David je pripremio sve što je bilo potrebno da bi njegov sin Solomon izgradio veličanstveni hram. Vekovima kasnije, Isus je rekao da će doći vreme kada za obožavanje Jehove više neće biti neophodna neka posebna građevina (Jov. 4:21-23). Apostol Pavle je u poslanici Jevrejima, u poglavljima 8-10 ukazao na to da je veliki duhovni hram nastao 29. n. e., kada se Isus krstio i pokazao spremnost da izvrši Jehovinu volju (Jevr. 10:10). Taj veliki duhovni hram je uređenje putem kog je Jehova omogućio ljudima da mu pristupe na temelju vere u Isusovu otkupnu žrtvu. Kako mi obožavamo Jehovu u tom hramu? Tako što mu se molimo „iskrenog srca, puni pouzdanja i vere“, „istrajno i nepokolebljivo obznanjujemo svima svoju nadu“, razmišljamo o svojim suvernicima, podstičemo ih na dobra dela i hrabrimo jedni druge na skupštinskim sastancima i tokom večeri za porodično proučavanje (Jevr. 10:22-25). Ljubav prema svetoj službi daje nam snagu u ovim teškim poslednjim danima.
8 Širom sveta, Jehovine verne sluge provode sve više vremena u službi propovedanja, uče nove jezike i sele se u područja gde je potrebno više objavitelja. Poput psalmiste, i oni mole Jehovu za jedno, da uživaju u njegovoj dobroti i služe mu, šta god da se desi. (Pročitati Psalam 27:6.)
UZDAJ SE U BOŽJU POMOĆ
9, 10. U šta nas uveravaju reči iz Psalma 27:10?
9 David je slikovito opisao svoje pouzdanje u Jehovinu pomoć: „Ako me i otac i majka ostave, Jehova će me prihvatiti“ (Ps. 27:10). Na osnovu događaja opisanih u 22. poglavlju 1. Samuilove možemo zaključiti da Davida roditelji nisu ostavili. Iako su danas mnogi doživeli da ih porodica potpuno odbaci, oni su našli pomoć i zaštitu u okrilju hrišćanske skupštine.
10 Pošto Jehova ne zaboravlja svoje sluge kada ih drugi napuste, zar ih on neće podržati i u bilo kojoj drugoj nevolji? Na primer, ako nas brine da li ćemo imati dovoljno sredstava za potrebe svoje porodice, sigurno se možemo pouzdati u to da će nam Jehova pomoći (Jevr. 13:5, 6). On razume okolnosti i potrebe svakog svog vernog sluge.
11. Kako naše pouzdanje u Jehovu može uticati na druge? Navedi primer.
11 Pogledajmo šta se desilo Viktoriji iz Liberije. Dok je proučavala Bibliju i napredovala ka krštenju, čovek s kojim je živela ostavio ju je s troje dece. Iako je bila bez kuće i posla, nastavila je da duhovno napreduje. Kada se Viktorija krstila, njena 13-godišnja ćerka je našla novčanik pun novca. Da ne bi došli u iskušenje, odlučili su da i ne prebroje novac. Odmah su stupili u kontakt s vojnikom kome je pripadao taj novčanik. On im je rekao da bi ceo svet bio bolje i bezbednije mesto za život kad bi svi ljudi bili pošteni poput Jehovinih svedoka. Viktorija mu je iz Biblije pokazala Jehovina obećanja o novom svetu. Zadivljen njenom verom i poštenjem, vojnik joj je dao pozamašnu sumu kao nagradu što mu je vratila novac. Pošto se bezuslovno uzdaju u to da će Jehova uvek brinuti o njima, Jehovini svedoci su na glasu kao pošteni ljudi.
12. Šta se vidi iz toga što nastavljamo da služimo Jehovi uprkos gubicima u materijalnom pogledu? Navedi primer.
12 Zamisli kako se osećao Tomas, nekršteni objavitelj iz Sijera Leonea. On je počeo da radi kao profesor u srednjoj školi, ali skoro godinu dana nije dobijao platu jer se odugovlačilo s nekim formalnostima. Koji je bio poslednji uslov da bi Tomas počeo da prima platu i dobio novac koji mu je škola dugovala? Razgovor s direktorom škole, koji je bio i sveštenik. On je rekao da su verovanja Jehovinih svedoka nespojiva s programom škole. Insistirao je da Tomas bira između posla i svojih biblijskih uverenja. Tomas je napustio taj posao i nije dobio nadoknadu za godinu dana rada. Našao je drugi posao kao serviser radio-uređaja i mobilnih telefona. Šta nam ovaj i brojni slični primeri pokazuju? Za razliku od ljudi koji strahuju da neće imati od čega da žive, mi ne treba da strepimo jer se čvrsto uzdamo u onoga ko je sve stvorio i čuva svoj narod.
13. Kako napreduje delo propovedanja o Kraljevstvu u ekonomski slabo razvijenim zemljama?
13 U dosta zemalja gde se teško živi, objavitelji Kraljevstva su izuzetno aktivni u službi propovedanja. Kako to? Jedna podružnica je napisala: „Mnogi ljudi su nezaposleni i imaju više vremena za proučavanje Biblije s nama, a braća imaju više vremena za propovedanje. Tamo gde je život posebno težak, ljudima ne mora posebno da se objašnjava da živimo u poslednjim danima. Oni to vide i sami.“ Jedan misionar, koji preko 12 godina služi u zemlji u kojoj svaki objavitelj u proseku ima više od tri biblijska studija, piše: „Pošto mnogi objavitelji žive skromno i nemaju puno stvari koje bi im odvraćale pažnju, uglavnom imaju više vremena za službu propovedanja i proučavanje Biblije s ljudima.“
14. Kakvu zaštitu Jehova može pružiti svom narodu?
14 Jehova je obećao da će pomagati svom narodu u celini, da će ga štititi i izbavljati od svega što bi mu moglo naškoditi u fizičkom i duhovnom pogledu. Mi imamo potpuno pouzdanje u to obećanje (Ps. 37:28; 91:1-3). Mnoštvo koje će preživeti ’veliku nevolju‘ sigurno će biti veliko (Otkr. 7:9, 14). Tokom ostatka poslednjih dana, ono će biti zaštićeno od onih koji žele da ga unište. Božje sluge će imati sve što je potrebno da bi izdržale kušnje i sačuvale svoje prijateljstvo s Bogom. On će ih zaštititi u završnom delu velike nevolje.
„JEHOVA, POUČI ME PUTU SVOME“
15, 16. Kakvo nam dobro donosi to što se držimo Božjih saveta? Navedi primer.
15 Da bismo i dalje bili hrabri, stalno nam treba Božja pouka. To se vidi iz Davidove molbe: „Jehova, pouči me putu svome, vodi me stazom čestitosti i čuvaj me od neprijatelja“ (Ps. 27:11). Da bismo postupali u skladu sa ovom molitvom, moramo ozbiljno shvatati i odmah primenjivati sve biblijske smernice koje nam daje Jehovina organizacija. Mnogi su poslušali mudar savet da pojednostave život i otplatili su dugove. To im je značilo kada je nastupila svetska ekonomska kriza. Nisu bili opterećeni stvarima koje više ne mogu priuštiti sebi, već su mogli da se posvete službi u još većoj meri. Svi možemo da se zapitamo: ’Da li odmah primenjujem sve ono što pročitam u Bibliji i publikacijama vernog i razboritog roba, čak i kada to od mene iziskuje neke žrtve?‘ (Mat. 24:45).
16 Ako dopuštamo Jehovi da nas poučava i vodi putem pravednosti, nećemo imati čega da se bojimo. Kada je jedan opšti pionir iz Sjedinjenih Država konkurisao za radno mesto koje bi njemu i njegovoj porodici omogućilo da ostanu u punovremenoj službi, direktor mu je rekao da nema nikakve šanse jer nema fakultetsku diplomu. Da ti se desi tako nešto, da li bi zažalio što si se opredelio za punovremenu službu, a ne za visoko obrazovanje? Dve sedmice kasnije, taj direktor je ostao bez posla. Drugi direktor je pitao našeg brata koje ciljeve ima. Brat je objasnio da su on i supruga Jehovini svedoci i da puno vremena posvećuju službi propovedanja, pa bi voleli da to i nadalje čine. Na to je direktor rekao: „Znao sam da ste drugačiji. Pre nego što je moj otac umro, dve vaše vernice su dolazile svaki dan i čitale mu Bibliju. Rekao sam sebi da ću, ako ikada budem imao priliku, pomoći nekom Jehovinom svedoku.“ Sutradan ujutro, brat je dobio posao koji je bivši direktor odbio da mu da. Zaista, kada stavimo Kraljevstvo na prvo mesto u životu, Jehova se drži svog obećanja da nećemo ostati bez onoga što nam je neophodno (Mat. 6:33).
NEOPHODNE SU NAM VERA I NADA
17. Šta će nam pomoći da s pouzdanjem gledamo na budućnost?
17 David zatim naglašava koliko su važne vera i nada: „Da nisam verovao da ću videti dobrotu Jehovinu u zemlji živih, šta bi sa mnom bilo!“ (Ps. 27:13). Šta bi s nama bilo da nemamo nadu koju nam je Bog dao i da ne razumemo sve ono što čitamo u 27. psalmu? Zato nastavimo da se s verom molimo za snagu i pomoć da prebrodimo sve ono što prethodi Armagedonu. (Pročitati Psalam 27:14.)
[Slika na 23. strani]
Davidu je snagu davalo razmišljanje o situacijama u kojima ga je Jehova izbavio
[Slika na 25. strani]
Ekonomske teškoće nam mogu pružiti priliku da više učestvujemo u službi propovedanja