Priznanje koje vodi do duhovnog izlečenja

„DOK ja ćutah sasahnuše kosti moje od mog uzdisanja po vas dan. Jer me ruka tvoja dan i noć tištaše te se osuši sok života moga kao na letnjoj pripeci“ (Psalam 32:3, 4). Ove dirljive reči odražavale su dubok emocionalni bol koji je osećao David, kralj drevnog Izraela, bol koji je naneo sam sebi time što je umesto da prizna, sakrio jedan ozbiljan greh.

David je bio čovek izvanrednih sposobnosti. Bio je hrabar ratnik, vešt državnik, pesnik i muzičar. Pa ipak, on se nije oslanjao na svoje sposobnosti već na svog Boga (1. Samuilova 17:45, 46). Opisan je kao čovek čije je srce bilo „celo prema Jehovi“ (1. Kraljevima 11:4). Ali jedan greh koji je počinio bio je posebno vredan prekora i možda je on na njega aludirao u 32. Psalmu. Razmatranjem okolnosti koje su dovele do njegovog greha možemo mnogo naučiti. Razabraćemo zamke koje treba izbegavati, a videćemo i potrebu da priznamo svoje grehe kako bismo obnovili svoj odnos s Bogom.

Lojalni kralj upada u greh

Izraelska nacija je bila angažovana u jednom vojnom pohodu protiv Amonaca, ali David je bio u Jerusalimu. Jedne večeri je dok se šetao krovom svoje palate primetio lepu ženu kako se kupa u obližnjoj kući. Nije se savladavao i počeo je da oseća požudu za njom. Saznavši da je to Vitsaveja, žena Urije, jednog njegovog vojnika, David ju je pozvao i s njom počinio preljubu. S vremenom je Vitsaveja Davidu poslala poruku da je trudna (2. Samuilova 11:1-5).

David je bio u klopci. Ukoliko bi njihov greh bio razotkriven, kazna za oboje bi bila smrt (Levitska 20:10). Zato je smislio plan. Uriju, Vitsavejinog muža je pozvao iz borbe. Nakon što ga je potanko ispitao o ratu, David je Uriju poslao da se vrati kući. Nadao se da će zbog toga izgledati da je Urija otac Vitsavejinog deteta (2. Samuilova 11:6-9).

Na Davidovu žalost, Urija nije otišao kod svoje žene. Rekao je da je za njega nezamislivo da se vrati kući dok vojska podnosi nedaće rata. Kada je izraelska vojska bila uključena u neki vojni pohod, muškarci su se uzdržavali čak i od seksualnih odnosa sa sopstvenim ženama. Morali su da ostanu ceremonijalno čisti (1. Samuilova 21:5). David je onda pozvao Uriju na obrok i napio ga, ali on opet nije otišao svojoj ženi. Urijino verno postupanje je osudilo Davidov veliki greh (2. Samuilova 11:10-13).

Omča koju je David namakao sebi sopstvenim grehom sve više se stezala oko njegovog vrata. Očajan, video je samo jedan izlaz. Uriju je poslao nazad u borbu s pismom za generala vojske, Joava. Poruka tog kratkog pisma bila je jasna: „Namestite Uriju gde je najžešći boj, pa se odmaknite od njega, da bi ga pogodili i da bi poginuo.“ Izgledalo je da je moćni kralj potezom pera zametnuo tragove, šaljući Uriju u smrt (2. Samuilova 11:14-17).

Čim je Vitsavejin period tugovanja za mužem prošao, David ju je uzeo za ženu. Vreme je prošlo i njihovo dete se rodilo. Tokom svega ovoga, David ništa nije rekao o svojim gresima. Možda je pred samim sobom pokušavao da opravda svoje postupke. Zar Urija nije časno umro u bici kao i drugi? Nadalje, time što je odbijao da ode kod svoje žene zar nije bio neposlušan svom kralju? ’Prevrtljivo srce‘ će iskoristiti bilo koji razlog ne bi li pokušalo da opravda greh (Jeremija 17:9; 2. Samuilova 11:25).

Pogrešni koraci koji vode do greha

Kako je David, ljubitelj pravednosti, mogao toliko da se sroza da počini preljubu i ubistvo? Očigledno je da je seme njegovog greha bilo sejano tokom izvesnog vremena. Možda se pitamo zašto David nije bio sa svojim ljudima, da ih podrži u vojnom pohodu protiv Jehovinih neprijatelja. Naprotiv, on se odmarao u svojoj palati gde su realnosti ratovanja bile predaleko da bi potisnule njegovu pogrešnu žudnju za ženom jednog vernog vojnika. Danas je za prave hrišćane zaštita da sa svojim skupštinama budu aktivno uključeni u duhovne aktivnosti i da redovno učestvuju u delu jevanđeliziranja (1. Timoteju 6:12).

Izraelskom kralju je bilo zapoveđeno da napravi primerak Zakona i da ga svakodnevno čita. Biblija navodi zbog čega: „Da bi se naučio bojati se Jehove, i poštovati i vršiti sve reči ovoga zakona i sve ove naredbe; da se srce njegovo ne bi podiglo iznad braće njegove, i da ne bi odstupio od ovih zapovesti ni na desno ni na levo“ (Ponovljeni zakoni 17:18-20). Vrlo je verovatno da David, u vreme kada je počinio ove ozbiljne grehe, nije sledio tu zapovest. Redovan studij i duboko razmišljanje o Božjoj Reči sigurno će nam pomoći da u ovim kritičnim vremenima budemo zaštićeni od neispravnog postupanja (Poslovice 2:10-12).

Nadalje, poslednja od Deset zapovesti izričito kaže: „Ne požudi žene bližnjega svoga“ (Izlazak 20:17). U vreme kada je počinio greh, David je već imao veliki broj žena i konkubina (2. Samuilova 3:2-5). Ali to ga nije sprečilo da poželi još jednu privlačnu ženu. Ovaj izveštaj nas podseća na ozbiljnost Isusovih reči: „Svako ko stalno gleda neku ženu tako da oseća strast prema njoj već [je] učinio s njom preljubu u svom srcu“ (Matej 5:28). Umesto da gajimo takve neprikladne želje, brzo ih izbacimo iz svog uma i srca.

Pokajanje i milosrđe

Ovaj iskreni biblijski izveštaj o Davidovom grehu sigurno nije tu da bi se zadovoljila nečija pohota. Ovaj izveštaj nam pruža priliku da budemo svedoci moćnog i dirljivog izraza jedne od Jehovinih izvanrednih osobina — njegovog milosrđa (Izlazak 34:6, 7).

Nakon što je Vitsaveja rodila sina, Jehova je poslao proroka Natana da se suoči s Davidom. To je bio čin milosrđa. Da se Davidu nije prišlo i da je nastavio da ćuti, moguće je da bi okoreo na putu greha (Jevrejima 3:13). Na sreću, David je reagovao na Božje milosrđe. Natanove vešte ali jasne reči podstakle su Davidovu savest, te je ponizno priznao da je zgrešio protiv Boga. U stvari, 51. Psalam koji govori o Davidovom grehu s Vitsavejom, bio je napisan nakon što se pokajao i priznao svoj ozbiljan greh. Ukoliko nas savlada neki ozbiljan greh, nikad nemojmo dozvoliti svom srcu da otvrdne (2. Samuilova 12:1-13).

Davidu je bilo oprošteno ali nije bio pošteđen discipline, to jest posledica svog greha (Poslovice 6:27). Kako bi i moglo biti drugačije? Ukoliko bi Bog za sve jednostavno gledao kroz prste, njegova merila bi bila dovedena u pitanje. On bi bio nesposoban kao i prvosveštenik Ilije koji je svoje zle sinove blago ukorio, a zatim ih pustio da nastave sa svojim lošim delima (1. Samuilova 2:22-25). Pa ipak, Jehova pokajniku ne uskraćuje Svoju ljubaznu dobrohotnost. Njegovo milosrđe će poput osvežavajuće, hladne vode, pomoći grešniku da izdrži posledice greha. Toplina Božjeg oproštaja i izgrađujuće druženje sa suobožavaocima jeste nešto što krepi. Da, na osnovu Hristove otkupnine, pokajnik može okusiti ’bogatstvo [Božje] nezaslužene dobrote‘ (Efešanima 1:7).

„Čisto srce“ i „novi duh“

Nakon što je David priznao, on nije podlegao negativnom osećanju bezvrednosti. Njegovi izrazi u psalmima koje je napisao o priznanju izražavaju olakšanje koje je osetio i odlučnost da verno služi Bogu. Osmotri na primer 32. Psalam. U prvom stihu čitamo: „Blažen čovek, kome je proštena krivica, i kome je greh pokriven!“ Bez obzira koliko je greh ozbiljan, srećan ishod je moguć ukoliko se osoba iskreno kaje. Jedan način da se pokaže iskrenost jeste da se prihvati potpuna odgovornost za postupke, kao što je David uradio (2. Samuilova 12:13). On nije pokušao da se opravda pred Jehovom niti da krivicu svali na druge. Peti stih kaže: „Greh svoj kazah tebi, ne zatajih ti krivice svoje. Rekoh: ’Ispovedaću Jehovi prestupe svoje!‘ i ti greha moga oprosti krivicu.“ Iskreno priznanje donosi olakšanje tako da osobu više ne mora da muči savest zbog prošlih grešaka.

Nakon što je preklinjao Jehovu za oproštaj, David je zatražio: „Daj mi, Bože, čisto srce i duh prav [„novi“, NW] ponovi u meni!“ (Psalam 51:12). Traženje ’čistog srca‘ i ’novog duha‘ pokazuje da je David bio svestan svojih grešnih sklonosti i toga da mu je potrebna Božja pomoć da očisti srce i krene iz početka. Umesto da se preda samosažaljenju, bio je odlučan da prione na službu Bogu. Molio se: „Usta moja otvori, Jehova, i ona će hvalu tvoju proglasiti“ (Psalam 51:17).

Kako je Jehova reagovao na Davidovo iskreno pokajanje i odlučne napore da mu služi? Dao je Davidu srdačno zasiguranje: „Urazumiću te i pokazaću ti put kojim da ideš, svetovaću te i oko će moje na tebi biti“ (Psalam 32:8). Ovo je uverenje o Jehovinoj ličnoj zainteresovanosti za pokajnikova osećanja i potrebe. Jehova je preduzeo korake kako bi Davidu dao više razuma, sposobnosti da vidi ispod površine stvari. Ukoliko bi se u budućnosti suočio sa iskušenjem, mogao bi da predvidi ishod svojih postupaka i njihov uticaj na druge, i mogao bi da postupa razborito.

Ova epizoda iz Davidovog života služi kao jedno ohrabrenje svima onima koji su počinili ozbiljan greh. Ako priznamo svoje grehe i pokazujemo iskreno pokajanje, ponovo možemo zadobiti naš najdragoceniji posed, naš odnos s Jehovom Bogom. Trenutni bol i sramota koju moramo podneti daleko su lakši od mučenja koje izaziva ćutanje ili od pogubne posledice da dozvolimo sebi da otvrdnemo na putu neposlušnosti (Psalam 32:9). Umesto toga, možemo iskusiti srdačan oproštaj od milosrdnog Boga punog ljubavi, ’Oca nežnih milosrđa i Boga svake utehe‘ (2. Korinćanima 1:3).

[Slika na 31. strani]

David se nadao da će izbeći posledice svog greha ako pošalje Uriju u smrt