„Jehova neće napustiti svoj narod“
„Mnoge su nevolje pravednika, ali Gospod uvek ga izbavlja“ (PSALAM 34:20).
1, 2. (a) Kako Jehova danas blagosilja svoj narod? (b) S čime se suočavaju mnogi hrišćani, i koja se pitanja postavljaju?
U ISPUNJENJU biblijskog proročanstva, Jehovini obožavaoci prebivaju u duhovnom raju (2. Korinćanima 12:1-4). Jehovini svedoci pripadaju jednoj međunarodnoj zajednici koju karakteriše ljubav i jedinstvo (Jovan 13:35). Oni imaju duboko i opsežno spoznanje biblijskih istina (Isaija 54:13). Koliko su samo zahvalni Jehovi što im pruža prednost da budu gosti u njegovom duhovnom šatoru! (Psalam 15:1).
2 Premda svi u Jehovinoj organizaciji uživaju u duhovnom napretku, izgleda da neki žive u relativnom miru i spokojstvu, dok drugi doživljavaju jade na ovaj ili onaj način. Mnogi hrišćani se već jedno duže vreme nalaze u žalosnoj situaciji, a na vidiku nema nikakvog olakšanja. Obeshrabrenje je normalna stvar pod takvim okolnostima (Poslovice 13:12). Da li su nesreće dokaz Božjeg nezadovoljstva? Da li Jehova pruža posebnu zaštitu nekim hrišćanima dok druge napušta?
3. (a) Da li je Jehova odgovoran za nesreće koje doživljava njegov narod? (b) Zašto čak i verni Jehovini obožavaoci doživljavaju ljudsku patnju?
3 Biblija odgovara: „Niko, kad se kuša, da ne govori: ’Bog me iskušava‘, jer se Bog ne može zlom iskušati, i on nikoga ne iskušava“ (Jakov 1:13). Jehova je Zaštitnik i Pomagač svom narodu (Psalam 91:2-6). „Jehova neće napustiti svoj narod“ (Psalam 94:14, NW). To ne znači da verni obožavaoci neće doživljavati patnju. Sadašnjim sistemom stvari upravljaju osobe kojima je nesavršenost urođena. Mnogi su iskvareni, a nekolicina je potpuno zla. Niko od njih se ne obraća Jehovi za mudrost. To dovodi do mnogo ljudske patnje. Biblija jasno kaže da Jehovin narod ne može uvek izbeći žalosne posledice ljudske nesavršenosti i zloće (Dela apostolska 14:22).
Lojalni hrišćani očekuju da će patiti
4. Šta svi hrišćani mogu očekivati dokle god žive u ovom zlom sistemu stvari, i zašto?
4 Iako nisu deo sveta, Isusovi sledbenici žive usred ovog sistema stvari (Jovan 17:15, 16). Sotona je u Bibliji razotkriven kao dominirajuća sila iza ovog sveta (1. Jovanova 5:19). Dakle, svi hrišćani mogu pre ili kasnije očekivati da će morati da se suoče sa ozbiljnim problemima. S tim u mislima, apostol Petar kaže: „Budite trezveni i bdite. Protivnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždre. Branite se od njega čvrstom verom, znajući da jednake patnje pogađaju i vašu braću [„celu zajednicu vaše braće“, NW] u svetu“ (1. Petrova 5:8, 9). Da, cela zajednica hrišćana može očekivati patnje.
5. Kako je Isus razjasnio da će verni hrišćani u životu doživljavati žalosne stvari?
5 Premda duboko volimo Jehovu i lojalni smo njegovim načelima, u životu ćemo doživljavati žalosne stvari. Isus je to razjasnio u svojoj ilustraciji zapisanoj u Mateju 7:24-27, u kojoj je povukao kontrast između onih koji slušaju njegove reči i onih koji ne slušaju. On je uporedio poslušne učenike s mudrim čovekom koji zida kuću na čvrstom kamenu. One koji ne slušaju njegove reči uporedio je s ludim čovekom koji zida svoju kuću na pesku. Posle jedne žestoke oluje, samo kuća koja je izgrađena na kamenu ostaje čitava. Zapazi da u slučaju kuće mudrog čoveka, „udari kiša, navališe vode, dunuše vetrovi i napadoše na tu kuću, i ona ne pade“. Isus nije obećao da će mudri čovek uvek imati mir i spokojstvo. Naprotiv, mudrost tog čoveka pripremiće ga da izdrži oluju. Slična misao prenesena je i u ilustraciji o sejaču. U njoj Isus objašnjava da će čak i poslušni obožavaoci sa ’čistim i dobrim srcem donositi plod postojanošću svojom‘ (Luka 8:4-15).
6. U Pavlovoj ilustraciji o vatrostalnim materijalima, ko je podvrgnut vatrenom ispitu?
6 Kad je pisao Korinćanima, apostol Pavle je koristio metaforičan jezik da bi ilustrovao potrebu za postojanim osobinama koje nam mogu pomoći da se suočimo s kušnjama. Vatrostalni materijali kao što su zlato, srebro i drago kamenje odgovaraju božanskim osobinama. (Uporedi s Poslovicama 3:13-15; 1. Petrova 1:6, 7.) S druge strane, telesne karakteristike poistovećene su sa zapaljivim materijalima. Potom Pavle kaže: „Svačije će delo izići na videlo, jer će ga dan pokazati, jer će se ono ognjem okušati, i oganj će pokazati kakvo je čije delo. A ako delo koje je neko na tom temelju podigao ostane, taj će primiti nagradu“ (1. Korinćanima 3:10-14). Biblija i ovde objašnjava da ćemo se svi neminovno suočiti s nekim oblikom vatrenog ispita.
7. Prema Rimljanima 15:4, kako nam Pismo može pomoći da izdržimo kušnje?
7 U Bibliji ima dosta izveštaja o lojalnim Božjim slugama koji su morali da podnose nesreće, ponekad i duže vreme. Pa ipak, Jehova ih nije napustio. Apostol Pavle je verovatno imao u mislima takve primere kada je kazao: „Što se unapred napisa, za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utehom Pisma nadu imamo“ (Rimljanima 15:4). Razmotri primere trojice ljudi koji su, iako su imali blizak odnos s Bogom, pretrpeli mnoge nesreće.
Šta učimo iz biblijskih izveštaja
8. Šta je Jehova dozvolio u Josifovom slučaju, i koliko dugo?
8 Jakovljev sin Josif bio je omiljen kod Jehove još od rane mladosti. Ipak, pretrpeo je niz nesreća, mada on sam nije bio kriv. Njegova vlastita braća su ga kidnapovala i okrutno se ophodila prema njemu. Prodali su ga kao roba u jednu stranu zemlju gde je bio lažno optužen i bačen u „tamnicu“ (Postanje 40:15). Tamo „okovima noge stegoše njegove, metnuše ga u gvozdene verige“ (Psalam 105:17, 18). Za vreme ropstva i zatočeništva, Josif je nesumnjivo uvek iznova preklinjao Jehovu da ga oslobodi. Pa ipak, otprilike 13 godina, iako ga je Jehova jačao na različite načine, svako jutro se budio još uvek kao rob ili zatvorenik (Postanje 37:2; 41:46).
9. Šta je sve David morao više godina da podnosi?
9 I Davidov slučaj je sličan. Kada je Jehova izabirao jednog sposobnog čoveka da vlada Izraelom, rekao je: „Nađoh Davida sina Jesejeva, čoveka po srcu mojemu“ (Dela apostolska 13:22). Uprkos povlašćenom položaju u Jehovinim očima, David je mnogo patio. U smrtnoj opasnosti, nekoliko godina se skrivao po pustoši, u pećinama, u pukotinama i u tuđoj zemlji. Gonjen kao divlja zver, trpeo je obeshrabrenje i strah. Uprkos tome, on je ustrajao snagom od Jehove. David je s pravom mogao reći iz svog ličnog iskustva: „Mnoge su nevolje pravednika, ali Gospod uvek ga izbavlja“ (Psalam 34:20).
10. Kakva je strašna nesreća zadesila Navuteja i njegovu porodicu?
10 U danima proroka Ilije, u Izraelu je bilo samo 7 000 onih koji nisu savili kolena pred lažnim bogom Valom (1. Kraljevima 19:18; Rimljanima 11:4). Navutej, koji je verovatno bio jedan od njih, postao je žrtva strašne nepravde. Pretrpeo je poniženje zato što je bio optužen za huljenje. Proglašen krivim, kraljevskim dekretom bio je osuđen na smrt kamenovanjem, a njegovu krv su polizali psi. Čak su i njegovi sinovi bili pogubljeni! Pa ipak, on je bio nedužan što se tiče optužbe. Svedoci protiv njega bili su lažljivci. Sve je to bila zavera koju je skovala kraljica Jezavelja, kako bi kralj mogao da dobije Navutejev vinograd (1. Kraljevima 21:1-19; 2. Kraljevima 9:26).
11. Šta nam apostol Pavle govori o vernim muškarcima i ženama iz biblijske istorije?
11 Josif, David i Navutej samo su trojica od mnogih vernih muškaraca i žena spomenutih u Bibliji koji su pretrpeli nesreće. Apostol Pavle je napisao jedan istorijski pregled Jehovinih slugu kroz vekove. U njemu je govorio o onima koji „podnesoše ruganje i batine, pa i okove i tamnice; kamenjem pobijeni behu, pretrveni, mučeni behu, od mača poginuše, idoše u kožusima i u kozjim kožama, u sirotinji, u nevolji, u sramoti — oni kojih ne beše dostojan svet —, po pustinjama potucaše se i po gorama i po pećinama i po jamama zemaljskim“ (Jevrejima 11:36-38). Ali Jehova ih nije napustio.
Jehova brine za one koji pate
12. Koji su neki jadi što ih danas doživljavaju Jehovini svedoci?
12 A šta je s Jehovinim narodom danas? Kao organizacija, možemo računati na božansku zaštitu i siguran prolazak kroz poslednje dane i veliku nevolju (Isaija 54:17; Otkrivenje 7:9-17). Međutim, kao pojedinci shvatamo da ’vreme i nepredviđeni događaji‘ snalaze sve ljude (Propovednik 9:11, NW). Danas ima mnogih vernih hrišćana koji trpe nesreće. Neki podnose krajnje siromaštvo. Biblija govori o hrišćanskoj ’siročadi i udovicama‘ koji su u nevolji (Jakov 1:27, NW). Drugi pate usled prirodnih katastrofa, ratova, kriminala, zloupotrebe vlasti, bolesti i smrti.
13. O kojim je teškim iskustvima nedavno bilo izvešteno?
13 Na primer, u svojim izveštajima za 1996. godinu, upućenim Vodećem telu Jehovinih svedoka, kancelarije podružnica Watch Towera izvestile su da neka braća i sestre trpe u zatvoru u bednim uslovima zbog držanja biblijskih načela. Tri skupštine u jednoj južnoameričkoj zemlji bile su raspuštene kada su gerilske grupe prisilile stotine Svedoka da napuste to područje. U jednoj zapadnoafričkoj zemlji neki Svedoci, zatečeni okršajima građanskog rata, bili su ubijeni. U jednoj centralnoameričkoj zemlji, već kritična finansijska situacija neke braće bila je pogoršana naletom jednog uragana. Na drugim mestima gde siromaštvo i nestašice hrane možda ne predstavljaju ozbiljne probleme, negativni uticaji mogu umanjiti radost nekih. Drugi su opterećeni pritiscima savremenog življenja. Zbog ravnodušnosti javnosti, drugi se pak možda osećaju obeshrabreno kad propovedaju dobru vest o Kraljevstvu.
14. (a) Šta učimo iz Jovovog primera? (b) Umesto da negativno razmišljamo, šta treba da radimo kad doživljavamo teskobu?
14 Ove situacije ne treba protumačiti kao dokaz Božjeg nezadovoljstva. Seti se Jovovog slučaja i mnogih nedaća koje je propatio. On je bio ’dobar i pravedan čovek‘ (Jov 1:8). Mora da je Jov bio strašno slomljen kada ga je Elifas optužio za neispravno postupanje! (Jov, poglavlja 4, 5, 22). Ne želimo da na prečac zaključimo da doživljavamo nesreće zato što smo na neki način razočarali Jehovu, ili zato što nam je Jehova uskratio svoj blagoslov. Negativno razmišljanje u suočavanju s nevoljom može oslabiti našu veru (1. Solunjanima 3:1-3, 5). Kad doživljavamo teskobu, najbolje je da meditiramo o činjenici da su Jehova i Isus blizu pravednika bez obzira na to šta se dešava.
15. Kako znamo da je Jehova duboko zainteresovan za nesreće usled kojih pati njegov narod?
15 Apostol Pavle nas uverava kad kaže: „Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Nevolja ili tuga, ili progonstva ili glad, ili golotinja, ili opasnosti, ili mač?... Jer sigurno znamo da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje ni buduće stvari, ni bilo što visoko ni duboko, ni drugo kakvo stvorenje, ne može nas razdvojiti od ljubavi Božje, koja se pojavi u Isusu Hristu, Gospodu našemu“ (Rimljanima 8:35, 38, 39). Jehova je duboko zainteresovan za nas i svestan je naše patnje. Premda je još uvek bio begunac, David je napisao: „Oči Gospodnje su nad pravednima, uši njegove čuju jauk njihov. Gospod je kod onih koji su skromna [„slomljena“, NW] srca“ (Psalam 34:16, 19; Matej 18:6, 14). Naš nebeski Otac se brine za nas i on oseća sažaljenje prema onima koji pate (1. Petrova 5:6, 7). Pruža nam ono što nam treba da bismo istrajali, kakvu god da patnju možda doživljavamo.
Jehovini darovi nas krepe
16. Koje nam pripreme od Jehove pomažu da istrajemo, i kako?
16 Premda u ovom starom sistemu stvari ne možemo očekivati život bez nedaća, mi „nismo ostavljeni na cedilu“ (2. Korinćanima 4:8, 9, NW). Isus je obećao da će svojim sledbenicima obezbediti pomoćnika. Kazao je: „Ja ću umoliti Oca, i on će vam dati drugog utešitelja, da bude uvek s vama: Duha istine“ (Jovan 14:16, 17). Na Pedesetnicu 33. n. e., apostol Petar je rekao svojim slušaocima da bi mogli dobiti ’dar duha svetoga‘ (Dela apostolska 2:38). Da li nam danas sveti duh pomaže? Da! Jehovina aktivna sila daje nam divne plodove: „Ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, dobrohotnost, dobrota, vera, blagost, samokontrola“ (Galatima 5:22, 23, NW). Sve su to neprocenjive osobine koje nam pomažu da istrajemo.
17. Koje su neke biblijske istine što jačaju našu veru i odlučnost da strpljivo čekamo na Jehovu?
17 Sveti duh nam takođe pomaže da razumemo da su sadašnje nevolje „trenutne i lake“ u poređenju s nagradom večnog života (2. Korinćanima 4:16-18, NW). Uvereni smo da Bog neće zaboraviti naš trud i ljubav koju pokazujemo prema njemu (Jevrejima 6:9-12). Čitanjem nadahnutih reči iz Biblije, utešeni smo primerima vernih slugu starog doba koji su podneli mnoge nesreće, ali koji su proglašeni srećnima. Jakov piše: „Uzmite, braćo moja, za primer podnošenja i trpljenja proroke koji govoriše u ime Gospodnje. Gle, blažene [„srećnima“, NW] nazivamo one koji mirno trpiše“ (Jakov 5:10, 11). Biblija obećava ’snagu iznad onoga što je normalno‘ koja nam pomaže da izdržimo kušnje. Jehova nas takođe blagosilja nadom u uskrsenje (2. Korinćanima 1:8-10; 4:7, NW). Svakodnevnim čitanjem Biblije i meditiranjem o tim obećanjima, ojačaćemo našu veru i odlučnost da strpljivo čekamo na Boga (Psalam 42:5, NW).
18. (a) Šta smo ohrabreni da radimo prema 2. Korinćanima 1:3, 4? (b) Kako se hrišćanski nadglednici mogu pokazati kao izvor utehe i osveženja?
18 Sem toga, Jehova nam daje duhovni raj u kome možemo imati istinsku ljubav naše hrišćanske braće i sestara. Svi treba da odigramo ulogu u međusobnom utešavanju (2. Korinćanima 1:3, 4). Posebno hrišćanski nadglednici mogu biti velik izvor utehe i osveženja (Isaija 32:2). Kao ’darovi u ljudima‘, oni su opunomoćeni da izgrađuju one koji pate, da ’utešavaju malodušne‘ i da ’podržavaju slabe‘ (Efescima 4:8, 11, 12, NW; 1. Solunjanima 5:14). Starešine su podstaknute da dobro iskoriste časopise Kulu stražaru i Probudite se!, kao i druge publikacije koje obezbeđuje ’verni i razboriti rob‘ (Matej 24:45-47, NW). Oni sadrže obilje saveta zasnovanih na Bibliji koji nam mogu pomoći da rešimo — i čak da sprečimo — neke od problema koji nam stvaraju brigu. Oponašajmo Jehovu time što utešavamo i ohrabrujemo jedni druge u vreme teškoća!
19. (a) Šta nam pomaže da izbegavamo neke nedaće? (b) U koga se prvenstveno moramo pouzdati, i šta će nam omogućiti da se suočimo s kušnjama?
19 Dok sve dublje ulazimo u poslednje dane i dok se stanje u sadašnjem sistemu stvari pogoršava, hrišćani čine ono što mogu kako bi izbegli nesreće (Poslovice 22:3). Dobro rasuđivanje, zdrave misli i spoznanje biblijskih načela mogu nam pomoći da donosimo mudre odluke (Poslovice 3:21, 22). Mi slušamo Jehovinu Reč i držimo se nje da bismo izbegli pravljenje nepotrebnih grešaka (Psalam 38:5). Uprkos tome, mi shvatamo da nikakav trud s naše strane ne može potpuno odstraniti patnje iz našeg života. U ovom sistemu stvari, mnogi pravednici se suočavaju sa ozbiljnim nedaćama. Međutim, možemo se uhvatiti u koštac s našim kušnjama s potpunim pouzdanjem da „Jehova neće napustiti svoj narod“ (Psalam 94:14, NW). I mi znamo da će ovaj sistem stvari i njegovi jadi uskoro nestati. Zato, budimo odlučni da ’ne malaksavamo čineći dobro jer ćemo u svoje vreme žeti ako ne klonemo‘ (Galatima 6:9, Ča).
Šta smo naučili?
◻ Koje kušnje doživljava cela zajednica hrišćana?
◻ Koji biblijski primeri nam pomažu da razumemo da nesreće nisu dokaz Jehovinog nezadovoljstva?
◻ Kako se Jehova oseća zbog nedaća koje trpi njegov narod?
◻ Koji su neki darovi od Jehove što nam pomažu da podnosimo kušnje?
[Slike na 10. strani]
David, Navutej i Josif jesu trojica koja su pretrpela nesreće