„Kako na nebu tako i na zemlji“
„Katolička religija izdvaja četiri poslednje stvari: smrt, sud, pakao, nebo“ (Catholicism, autor Džordž Brantl).
ZAPAZITE da se u prethodnom nabrajanju ne spominje zemlja. To uopšte ne iznenađuje budući da katolička crkva, kao i mnoge druge religije, zastupa verovanje da će naša planeta jednog dana biti uništena. O tome se otvoreno govori u delu Dictionnaire de Théologie Catholique pod odrednicom „Kraj sveta“, gde stoji: „Katolička crkva veruje i naučava da današnji svet, onakav kakvog ga je stvorio Bog i kakav sada postoji, neće trajati večno.“ Noviji katolički katehizam takođe zastupa tu ideju: „Naš svet... je osuđen na propast.“ Ali, ako će naša planeta nestati, šta je s biblijskim obećanjem o raju na zemlji?
Biblija jasno govori o budućem raju na zemlji. Na primer, prorok Isaija je opisao zemlju i njene stanovnike na sledeći način: „Oni će kuće graditi i u njima sedeti, i saditi vinograde i rod njihov jesti. Neće oni drugima kuće za naselje graditi, neće oni drugima vinograde saditi, jer narodu mome, biće dani ko dani drvetu, izabranici moji uživaće delo ruku svojih“ (Isaija 65:21, 22). Jevreji, kojima je Bog dao ovo obećanje, bili su sigurni da će njihova zemlja — zapravo, cela planeta — jednog dana postati raj u kome će večno uživati svi ljudi.
Tu nadu potvrđuje i 37. psalam: „Smerni [„krotki“, NW] će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira“ (Psalam 37:11). Ovaj stih ne govori samo o privremenim blagoslovima koje će Izraelci doživeti u Obećanoj zemlji. Isti psalam pobliže objašnjava: „Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati“ (Psalam 37:29).a Zapazite da se u ovom psalmu kaže da će večni život na zemlji biti nagrada za ’krotke‘. U jednom francuskom prevodu Biblije, u komentaru za ovaj stih stoji da reč „krotki“ „ima daleko šire značenje od onog u prevodima; ta reč se odnosi i na nesrećnike, koji su patili i bili progonjeni zbog Jahvea, koji su ponizna srca i pokorni Bogu“.
Na zemlji ili na nebu?
U Propovedi na gori, Isus je dao obećanje koje nas podseća na gore navedene stihove: „Blago krotkima, jer će naslijediti zemlju“ (Matej 5:5, DK). I ovde se kaže da će verni dobiti zemlju kao večnu nagradu. Međutim, Isus je nedvosmisleno rekao svojim apostolima da im priprema mesto „u kući [svog] Oca“ i da će oni biti na nebu s njim (Jovan 14:1, 2; Luka 12:32; 1. Petrova 1:3, 4). Kako onda treba da razumemo obećanja o blagoslovima na zemlji? Da li ta obećanja važe i danas i na koga se odnose?
Različiti biblijski izučavaoci kažu da je „zemlja“ o kojoj se govori u Isusovoj Propovedi na gori, pa čak i u 37. psalmu, samo simboličan izraz. U svom komentaru u delu Bible de Glaire, Viguru u ovim stihovima zapaža „simbol neba i crkve“. Prema Lagranžu, francuskom izučavaocu Biblije, te reči se „ne odnose na obećanje da će krotki posedovati planetu na kojoj žive, bilo u sadašnjem poretku ili u nekim drugim savršenijim uslovima, već da će posedovati određeno mesto, gde god ono bilo, a to je nebesko kraljevstvo“. Drugi izučavaoci smatraju da se radi o „simboličnom spominjanju zemaljskih vrednosti da bi se ukazalo na nebo“. Neki drugi pak kažu da se „obećana zemlja, Hanan, pominje u duhovnom smislu i predstavlja nebeski zavičaj, to jest Božje kraljevstvo, posed koji je zagarantovan onima koji su krotki. Isti je smisao i u 37. psalmu, kao i na drugim mestima“. Ali, da li treba da brzopleto isključimo doslovnu zemlju iz Božjih obećanja?
Vekovna namera sa zemljom
U početku je zemlja bila direktno uključena u Božju nameru za čovečanstvo. Psalmista je napisao: „Nebo je nebo Jehovino, a zemlju je sinovima čovečjim dao“ (Psalam 115:16). Dakle, Božja prvobitna namera za čovečanstvo bila je povezana sa zemljom, a ne s nebom. Jehova je prvom ljudskom paru dao zadatak da prošire Edenski vrt po celoj planeti (Postanje 1:28). Bog još uvek ima tu nameru. U svojoj Reči, Jehova potvrđuje da će zemlja večno postojati: „Jedan naraštaj odlazi, drugi dolazi, a zemlja jednako stoji“ (Propovednik 1:4; 1. Letopisa 16:30; Isaija 45:18).
Božja obećanja su pouzdana, jer je on Svevišnji i garantuje njihovo ispunjenje. Da bi se pokazalo koliko je ispunjenje Božjih obećanja sigurno, u Bibliji se koristi poređenje s kružnim tokom vode: „Ko što kiša i sneg padaju sa neba i ne vraćaju mu se a da nisu zemlju natopili i oplodili, i činili da se bilje pupi... tako je i reč [Božja reč] koja iz usta mojih izlazi: ne vraća mi se ona prazna a da nije volju moju izvršila, i nameru moju ispunila“ (Isaija 55:10, 11). Bog daje obećanja ljudima. Možda je potrebno da prođe izvesno vreme dok se ta obećanja ne ispune, ali neće pasti u zaborav. Ona mu se ’vraćaju‘ tek kada ispune sve što je nameravao.
Jehova je sigurno uživao dok je stvarao zemlju za ljude. Na kraju šest stvaralačkih dana, on je rekao da je sve ’veoma dobro‘ (Postanje 1:31, DK). Pretvaranje zemlje u večni raj jeste deo Božje namere koja se još nije ispunila. Ipak, obećanja koja Bog daje ’ne vraćaju se prazna‘. Sva obećanja o savršenom životu na zemlji, gde će ljudi večno živeti u miru i sigurnosti, biće ispunjena (Psalam 135:6; Isaija 46:10).
Božja namera će se sigurno ispuniti
Greh prvih ljudi, Adama i Eve, privremeno je omeo Božju prvobitnu nameru da zemlju pretvori u raj. Zbog neposlušnosti, oni su izbačeni iz Edenskog vrta. Tako su izgubili prednost da učestvuju u ispunjenju Božje namere da na rajskoj zemlji žive savršeni ljudi. Pa ipak, Bog se pobrinuo da se njegova namera ispuni. Kako? (Postanak 3:17-19, 23).
Ono što se desilo u Edenu može se uporediti sa situacijom kada neki čovek počne da gradi kuću na vrlo dobrom zemljištu. Tek što je položio temelj, neko je došao i srušio ga. On ne napušta svoj projekat, već preduzima ono što je potrebno da bi se kuća dovršila. Čak i ako taj dodatni posao zahteva veće troškove, to ne dovodi u pitanje njegovu prvobitnu nameru.
Slično tome, Bog se pobrinuo da se njegova namera ispuni. Ubrzo nakon što su naši praroditelji počinili greh, on je obznanio da postoji nada za njihove potomke — „seme“ koje će ispraviti štetu koja je načinjena. U ispunjenju tog proročanstva, pokazalo se da je glavni deo semena Božji Sin, Isus, koji je došao na zemlju, dao svoj život kao žrtvu za otkup čovečanstva i potom uskrsnuo na nebo (Galatima 3:16; Matej 20:28). Kasnije je Isus postao Kralj Božjeg Kraljevstva. U prvom redu, krotke osobe koje će naslediti zemlju jesu Isus i izabrane verne osobe koje uskrsavaju na nebo kako bi bile suvladari u njegovom Kraljevstvu (Psalam 2:6-9). S vremenom će ta vladavina preuzeti vlast nad zemljom kako bi se ispunila prvobitna Božja namera i zemlja pretvorila u raj. Nebrojeni milioni krotkih osoba ’naslediće zemlju‘ u tom smislu što će uživati u blagoslovima Kraljevstva pod vladavinom Isusa Hrista i njegovih suvladara (Postanje 3:15; Danilo 2:44; Dela apostolska 2:32, 33; Otkrivenje 20:5, 6).
„Kako na nebu tako i na zemlji“
U viziji koju je imao apostol Jovan pominju se dve vrste spasenja — nebesko i zemaljsko. On je video kraljeve na nebeskim prestolima koji su izabrani među Hristovim vernim učenicima. U Bibliji se posebno naglašava da će ti Hristovi saradnici ’vladati kao kraljevi nad zemljom‘ (Otkrivenje 5:9, 10). Zapazite drugi aspekt ispunjenja Božje namere — obnovljena zemlja pod vladavinom nebeskog Kraljevstva sa Isusom Hristom i njegovim sunaslednicima na čelu. Zahvaljujući onome što Bog čini biće moguća konačna obnova raja na zemlji u skladu s prvobitnom Božjom namerom.
U svojoj uzornoj molitvi, Isus je poučio svoje učenike da se mole da se Božja volja vrši „kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:9, 10). Da li bi ove reči imale smisla ako zemlja treba da bude uništena ili ako je samo simbol neba? Isto tako, da li bi imale smisla ako bi svi pravednici otišli na nebo? Sveto pismo jasno govori kakva je Božja volja za zemlju, od izveštaja o stvaranju pa sve do vizija zapisanih u knjizi Otkrivenje. Zemlja će postati ono što je Bog nameravao da bude — raj. To je njegova volja koju će izvršiti prema obećanju. Verne osobe na zemlji se mole da se ona ispuni.
Večni život na zemlji jeste ono što je Stvoritelj, Bog koji se ’ne menja‘, prvobitno nameravao (Malahija 3:6; Jovan 17:3; Jakov 1:17). Časopis Kula stražara već više od sto godina govori o ta dva aspekta ispunjenja Božje namere. To nam pomaže da razumemo obećanja o obnovi zemlje koja su zapisana u Svetom pismu. Pozivamo vas da još više saznate o tome, bilo putem razgovora sa Jehovinim svedocima ili tako što ćete se obratiti izdavaču ovog časopisa.
[Fusnota]
a Iako je u mnogim prevodima Biblije hebrejska reč erec prevedena sa „zemlja“ umesto „planeta“, nema razloga da se erec u Psalmu 37:11, 29 ograniči samo na zemlju koja je data naciji Izrael. Old Testament Word Studies od Vilijama Vilsona definiše reč erec kao „zemlju u najširem smislu, i naseljene i nenaseljene delove; kada je uz nju druga reč koja sužava njen smisao, onda se ukazuje na neki deo zemljine površine, to jest na neku zemlju ili državu“. Prema tome, prvo i osnovno značenje ove hebrejske reči jeste naša planeta ili Zemljina kugla. (Videti Kulu stražaru od 1. juna 1986, strana 31.)
[Slika na 4. strani]
Biblija jasno govori o uspostavljanju raja na zemlji koje će se odigrati u budućnosti
[Slika na 7. strani]
Da li bi Isusova uzorna molitva imala smisla ako zemlja treba da bude uništena?