Vrhunci Biblije Psalmi 42 do 72

Čekaj na Jehovu

Jehovine sluge mogu ustrajati u kušnjama vere jer je Bog njihov Zaklon i njihov Izbavitelj. Kako je to samo lepo pokazano u 2. knjizi Psalama! Da, Psalmi 42 do 72 pokazuju da možemo izdržati ako u molitvi čekamo na Jehovu koji će delovati u našu korist.

„Uzdaj se u Boga“

Pročitaj Psalme 42 do 45. Jedan izgnani Levit je žalostan što ne može pohađati Jehovino svetilište, ali zadovoljava se time da se „uzda u Boga“ („Čeka na Boga“, NS), koji će delovati kao njegov Izbavitelj. Zatim dolazi preklinjanje ugroženog naroda, smerajući varovatno na asirsku invaziju Jude u vreme kralja Jezekije (Psalam 44). Nakon toga tu je kraljevska svadbena pesma koja ukazuje na Mesiju, Isusa Hrista, koji treba „da sedne na kola za istinu i krotku pravdu“ (Psalam 45).

◆ 42:1 — Zašto je psalmista bio poput ’košute koja traži potoke’?

Ovaj Levit je zbog nekog razloga bio u izgnanstvu. Njemu je toliko nedostajalo služenje u Jehovinom svetilištu da se osećao kao progonjene, žedne košute koje traže vodu u suvoj, bezvodnoj zemlji. ’Bio je žedan’, odnosno žudio je za Jehovom i prednošću služenja Bogu u njegovom svetilištu. Stavak 2.

◆ 45:1 — Kakva „divna stvar“ je uzbuđivala srce psalmiste? (NS).

Deo ovog Psalma primenjuje se na Isusa Hrista (Psalam 45:6, 7; Jevrejima 1:8, 9). Prema tome, srce psalmiste bilo je uzbuđeno budućim događajem — uspostavljanjem Mesijanskog Kraljevstva 1914. godine. Jehovini svedoci su takođe podstaknuti da objavljuju tu „divnu stvar“.

Pouka za nas: Preživljavanje psalmiste u izgnanstvu trebalo bi da nas podstakne da pokazujemo duboko cenjenje zajednice koju danas uživamo s Jehovinim narodom. Ako zbog progonstva dospemo u zatvor i budemo privremeno sprečeni da se s njima družimo, možemo razmišljati o radosti koju smo pre doživljavali u svetoj službi i moliti da izdržimo dok „čekamo na Boga“ da nas ponovo vrati u aktivnu zajednicu s njegovim obožavaocima — Psalam 42:4, 5, 11; 43:3—5.

Naš milostivi zaklon, utočište

Pročitaj Psalme 46 do 51. Jehova, naš zaklon, naše utočište, prekinuće sve ratove (Psalam 46). On je „Kralj nad svom Zemljom“ i naš nepobedivi zaštitnik i naš Bog zauvek (Psalmi 47, 48). Potlačeni moraju čekati na Jehvu, ali svi oni koji ’prinose Bogu hvalu na žrtvu’ ’videće spasenje od Boga’ (Psalmi 49, 50). Ako pogrešimo i kajemo se, kao što se kajao David zbog svog greha s Vitsavejom, Bog će nas osloboditi od krivice, jer ’srca skrušena i potištena on ne odbacuje’ (Psalam 51).

◆ 46:2 — Kako bi se Zemlja mogla „pomestiti“?

Čak i kad bi planine nestale u moru prilikom prirodnih vulkanskih potresa na Zemlji, oni koji se uzdaju u Jehovu ne bi imali razloga za strah. Bez obzira šta se desilo, oni mogu imati neuzdrmano poverenje u Jehovu kao svoj zaklon i utočište.

◆ 51:5 — Na kakav greh je mislio David?

On nije mislio da su bračni odnosi, začeće i rađanje grešni; isto tako, nije mislio ni na kakav specifičan greh svoje majke. On je zapravo priznao svoj lični greh kao Adamov potomak (Jov 14:4; Rimljanima 5:12). Jehova je ukazao Davidu milost, ne samo zbog zaveta za Kraljevstvo, nego i zbog toga što je imao nasleđene grešne sklonosti i kajao se (2. Samuilova 7:12—16).

Pouka za nas: Psalam 46 bi odgovarao vremenu kad je Jerusalim bio ugrožen od Asiraca. Znajući da je ’Bog zaklon, pomoć koja se brzo nalazi u nevoljama’, Kralj Jezekija se molio Jehovi i grad je bio čudom spašen (2. Carevima, glava 19). Kad smo u nevolji, i mi bismo trebali da Boga učinimo našim Zaklonom. Kako? Uzdajući se u njega, držeći se njegove Reči i njegove organizacije.

Oslobođenje je zasigurano

Pročitaj Psalme 52 do 57. Bog će iskoreniti zle ’iz zamlje živih’ i ’rasuće kosti’ onih koji se protiave njegovom narodu (Psalmi 52, 53). Kad ga je progonio Saul, David je imao poverenja u božansko oslobođenje i, pošto je postao žrtva izdaje, bacio je svoje breme na Jehovu (Psalmi 54, 55). Psalmista se zadovoljio time da čeka na Jehovu koji će učiniti kraj nevoljama (Psalmi 56, 57).

◆ 52:8 — Na koji način je pravednik sličan maslini?

Maslina može da simbolizuje plodnost, lepotu i dostojanstvo (Jeremija 11:16; Osija 14:6). U ovom psalmu je onaj koji smišlja zlo i koji će loše završiti stavljan nasuprot pravedniku koji je zaštićen i napreduje kao plodna maslina.

◆ 54:1 — Zašto je David rekao, „Imenom svojim pomozi mi (izbavi me, NS)“?

Božansko ime nema mistične moći, nego može da predstavlja samog Boga. Zato je ovom molitvom David priznao da je Jehova kadar da izbavi svoj narod (2. Mojsijeva 6:1—8). Iako su Zifeji otkrili kralju Saulu mesto gde se nalazi David, invazija Filisteja na Izrael prekinula je Saulov lov na Davida (1. Samuilova 23:13—29; Psalam 54, natpis). Tako je Jehova zaista izbavio Davida.

Pouka za nas: Davidovi neprijatelji su pred njim iskopali jamu (Psalam 57:6). Takva jama kao zamka za nekoga podrazumeva opasne, pogibeljne okolnosti ili spletke koje ugrožavaju Jehovine sluge. Ali, protivnici Božjeg naroda mogu sami da budu uhvaćeni u svoju zamku. Dakle, ako se oslonimo na Jehovu i pokazujemo opreznost, zasigurano nam je izbavljenje (Priče Solomunove 11:21; 26:27).

„Čekati u tišini“

Pročitaj Psalme 58 do 64. Zabrinut zbog nepravde, David je molio za božansko izvršenje kazne nad zlima (Psalmi 58, 59). Pod pretnjom poraza, molio je za izbavljenje i bio je siguran da će Bog pogaziti protivnike (Psalam 60). Jehova je već bio zaklon Davidu; zato će on mirno čekati spasenje (Psalmi 61, 62). Nateran u pustinju, verovatno prilikom Avesalomove pobune, David je našao radost u ’sjeni Božjih krila’ (Psalam 63). Psalmista je takođe tražio zaštitu od „čete zločinca“ („onih koji nanose zlo“, NS) i imao je poverenje da će pravednik naći zaklon u Jehovi (Psalam 64).

◆ 58:3—5 — Na koji način su bezakonici kao zmije?

Lažne, klevetničke izjave bezbožnika mogu razoriti dobar glas žrtve, baš kao što zmijski otrov može biti smrtonosan (Psalam 140:3; Rimljanima 3:13; Jakov 3:8). Šta više, oni su „gluvi poput kobre koja zatiskuje svoje uho“ (NS), jer odbijaju da čuju, poslušaju i prihvate vođstvo.

◆ 63:3 — Na koji način je Božja dobrota „bolja od života“?

Život koji je odvojen od Boga nema pravi smisao. Ali, Jehovina ljubav koju je odano pokazivao Davidu dala je njegovom životu pravi smisao. Prijateljstvo s Bogom uvek čini život njegovih slugu smisaonim, zasigurava im božansku pomoć i vođstvo i omogućava im da radosno očekuju večnost srećnog življenja.

Pouka za nas: David se zadovoljio da mirno čeka na Boga koji će deltati u njegovu korist (Psalam 62:1—7). Podvrgnuvši se Jehovinoj volji, osetio se sigurnim i imao tiho poverenje u Boga. Ako imamo takvo pouzdanje u Jehovu, „mir Božji“ će čuvati naša srca i misli dok čekamo božansko oslobođenje od neprijatelja i raznih nevolja (Filipljanima 4:6, 7; Psalam 33:20).

Slavimo našeg Izbavitelja

Pročitaj Psalme 65 do 72. Jehova je slavljen kao Izvor bogate letine, obilnih pljuskova, sočne paše i brojne stoke (Psalam 65). Treba pevati pesmu ’slavi njegovog imena’ (Psalam 66). Treba ga uzdizati i slaviti kao „Boga spasitelja“ (Psalmi 67, 68). Mesijine patnje su predskazane, a Jehovu se slavi kao onoga koji omogućuje izlaz i na čiju pomoć će čekati psalmista (Psalmi 69—71). Takvo poverenje će biti nagrađeno, jer je tokom Mesijine blagoslovljene vladavine zasigurano svetsko blagostanje i oslobođenje od pritiska i nevolja (Psalam 72).

◆ 68:11 — Ko sačinjava „veliku vojsku žena? (NS)

Nakon što je Jehova upotrebio izraelske borce da poraze neprijatelja, izraelske žene su objavljivale dobru vest o pobedi uz muziku, pesmu i ples (1. Samuilova 18:6, 7, uporedi 2. Mojsijeva 15:20, 21). U poslušnosti prema Božjoj „reči“, odnosno zapovesti, izraelski muževi su se borili i porazili neprijateljske narode u Obećanoj zemlji. To je omogućilo Izraelkama da u pobedonosnom slavlju objavljuju dobru vest o pobedi. Danas žene igraju značajnu ulogu kao objaviteljice Carstva, govoreći dobru vest koja se odnosi na Jehovinu „reč“ a koja uključuje obaveštenje narodima da će uskoro biti podvrgnuti mesijanskom kralju, Isusu Hristu.

◆ 69:23 — Zašto je Bog zamoljen da oslabi bedra neprijatelja?

Kad su jaki mišići u bedrima zategnuti, oni su veoma snažni. Ali, kad su bedra oslabljena i podrhtavaju, možda iz straha, to rezultira gubitkom snage. U ovoj molitvi za izbavljenje, David je zamolio Boga da neprijatelje liši njihove pogrešno upotrebljene snage.

◆ 72:16 — Šta označava ova plodnost?

„Klasje kao livanska šuma“ može značiti da žito raste tako blizu jedno drugome i da je tako visoko kao livanski visoki zeleni gajevi. Visoke, jake stabljike koje na sebi nose bogato klasje i koje verovatno uspevaju na terasama, proplancima sve do vrhova planina, mogu se uporediti sa gracioznim, ogromnim livanskim kedrima. Ovo ukazuje na neoubičajano obilne žetve tokom Mesijine vladavine. A činjenica da će po gradovima cvetati ljudi kao trava ukazuje na to da će Isusovi zemaljski podanici biti zaista brojni.

Pouka za nas: Psalmista je molio: „Jer si dao da mnogo puta vidim boli i nevolje, ti me (Jehova) ponovo podigni“ (Psalam 71:20, NS). Iako Bog ne prouzrokuje takve poteškoće, on dopušta da budemo iskušani i da bi dao odgovor ovom rugaču, đavolu (Jakov 1:13; Priče Solomunove 27:11). Jehova nikad ne dopušta da budemo iskušani iznad onoga što možemo podneti i može nam pomoći da iz naših kušnji izađemo s jakom verom (1. Korinćanima 10:13; 1. Petrova 1:6, 7). Pomazani hrišćani su doživeli mnogo „boli i nevolja“ dok su bili proganjani u I svetskom ratu. Ali, Jehova ih je „podigao“ 1919. godine, pa su započeli sa službom za Carstvo, a kasnije im se pridružilo i „veliko mnoštvo“ (Otkrivenje 7:9, NS). Sigurno je da nakon takvog ishoda hvalu dugujemo Velikom Spasitelju.

Vera je potrebna da bismo čekali na Boga koji će delovati u našu korist. Moramo mirno čekati, jer ništa ne možemo učiniti da bismo izmenili svoje teške okolnosti. Ali, moći ćemo izdržati, kao što je izdržao psalmista, ako se zadovoljimo time da čekamo na Jehovu.