Konačno shvatajući da je njegovo razmišljanje bilo pogrešno, Asaf je rekao: „Kad bih rekao: ’Govoriću kao i oni‘, izneverio bih rod sinova tvojih. Kad stadoh razmišljati da bih te razumeo, teško to beše u očima mojim; dok ne uđoh u svetilište Božje, i kraj njihov ne posmatrah. Ta na klizavo si ih mesto postavio i u propast ih ti bacaš! Gle, kako začas propadaju, ginu i nestaju od nenadne strahote. Kao san, kad se čovek probudi, tako ti, Gospode, kada se probudiš, u ništa obraćaš priliku njihovu“ (Psalam 73:15-20).

Asaf je uspeo da shvati da je Bog zle postavio ’na klizavo mesto‘. Zbog toga što se njihov život okreće oko materijalnih stvari, oni su u opasnosti da iskuse iznenadni slom. U krajnjem slučaju, u poodmaklim godinama će ih obuzeti smrt, i njihovo nepošteno stečeno bogatstvo neće im obezbediti duži život (Psalam 49:7-13 [49:6-12, DK]). Njihov prosperitet biće kao kratkotrajan san. Pravda ih može stići pre nego što dostignu starost pošto žanju ono što seju (Galatima 6:7). Budući da su okrenuli leđa Jedinom koji može da im pomogne, oni su ostavljeni bespomoćni, bez nade. Kad Jehova bude delovao protiv njih, on će na njihovu „priliku“ — njihov spoljašnji sjaj i položaj — gledati s prezirom.