Prosperitet može iskušati tvoju veru

PROSPERITET može iskušati veru čestite osobe. Težnja da se postane materijalno bogat može voditi do gubitka vere (1. Timoteju 6:9, 10). Ali, prosperitet može iskušati veru i na drugi način. Kad neki pravednik posmatra kako mnogi nepravedni ljudi materijalno napreduju dok on pati, on može biti iskušan da sledi bezbožan put. To je čak dovelo do toga da neki od Jehovinih slugu posumnjaju u vrednost sleđenja čestitog načina života!

To se dogodilo levitskom muzičaru Asafu tokom vladavine izraelskog kralja Davida. Asaf je komponovao psalme koji su se koristili u javnom obožavanju. Zajedno s Hemanom i Jedutunom, on je takođe prorokovao, slaveći i hvaleći Jehovu Boga uz muzičku pratnju (1. Letopisa 25:1; 2. Letopisa 29:30). Mada je Asaf bio u povlašćenom položaju, Psalam 73 pokazuje da se materijalni prosperitet zlih ljudi pokazao kao veliki ispit njegove vere.

Asafov pogibeljan stav

„Jeste, dobar je Bog Izraelu, onima koji su čista srca... Ali noga moja u malo ne klonu, u malo se ne spotakoše koraci moji“ (Psalam 73:1, 2). Ovim rečima Asaf je priznao da je Jehova bio dobar naciji Izrael. To je posebno bio slučaj sa onima „čista srca“, jer je njihova želja bila da daju Bogu isključivu odanost i da doprinesu posvećenju njegovog svetog imena. Ako imamo taj stav, mi ćemo blagosiljati Jehovu govoreći dobro o njemu čak i ako smo ozbiljno iskušani prosperitetom zlih ili bilo kojom drugom situacijom (Psalam 145:1, 2).

Iako je Asaf bio svestan Jehovine dobrote, njegove stope su skoro skrenule s pravednog puta. To je bilo kao da klizi po zaleđenom tlu tokom zamornog maratona. Zašto je njegova vera postala tako slaba? On je objasnio: „Jer zavideh bezumnima gledajući sreću bezdušnika. Jer ih ništa do smrti ne muči, i telo njihovo zdravo je i gojno; ne muče se kao drugi ljudi i ne trpe kao drugi ljudi“ (Psalam 73:3-5).

Materijalni prosperitet nepravednih ljudi naveo je Asafa da im zavidi. Izgledalo je da je njihova sudbina mir, iako su bogatstvo sticali prevarnim sredstvima. (Uporedi Psalam 37:1.) Uprkos njihovim zlim delima, po spoljašnjem izgledu oni su bili sigurni. Čak je izgledalo da njihov život završava bez strašnih samrtnih muka! Oni su ponekad umirali mirno i samopouzdano, bez ikakve svesnosti o svojoj duhovnoj potrebi (Matej 5:3). S druge strane, neki od Božjih slugu trpe mučne bolesti i smrt, ali ih on podržava, i oni imaju divnu nadu u uskrsenje (Psalam 43:1-3; Jovan 5:28, 29).

Mnogi zli ljudi nemaju zdravstvene probleme koji ih sprečavaju od toga da uživaju u svojim obilnim zalihama hrane. ’Njihovo telo je gojno‘, njihovi trbusi strče. Osim toga, „ne muče se kao drugi ljudi“, jer za razliku od masa čovečanstva oni ne moraju da se bore da bi dobili životne potrepštine. Asaf je zaključio da zli „ne trpe kao drugi ljudi“. Posebno izbegavaju iskušenja koja bogobojazni ljudi doživljavaju zato što se ovi zadnji pridržavaju Jehovinih pravednih načela u Sataninom zlom svetu (1. Jovanova 5:19).

Zato što zli napreduju, Asaf je dalje rekao o njima: „Oholost ih kao đerdan kiti, obest [„nasilje“, NW] ih ko haljina pokriva. Iz očiju njihovih zloba viri, i izmišljanja srca njihovoga kipe. Rugaju se, pakosno govore, besno o nasilju zbore. Usta svoja protiv neba dižu, i zemlju prolazi jezik njihov“ (Psalam 73:6-9).

Zločinci nose ponos kao „đerdan“, a njihova nasilna dela su tako brojna da su oni ’pokriveni njima kao haljinom‘. Odlučni da imaju svoj sopstveni put, oni grubo zastrašuju druge. Oči zlih nisu upale zbog nedostatka hrane već „od debljine izbuljeno im je oko“ (DK), ispalo zbog gojaznosti što je posledica prežderavanja (Poslovice 23:20). Njihovo spletkarenje je tako uspešno da oni čak nadmašuju „izmišljanja srca njihovoga“. Oni o svojoj prevari govore na ponosan, ’ohol način‘ (DK). Čak „usta svoja protiv neba dižu, i zemlju prolazi jezik njihov“! Pokazujući nedostatak poštovanja prema bilo kome na nebu ili na Zemlji, oni hule na Boga i kleveću ljude.

Očigledno Asaf nije bio jedini na koga je ono što je video imalo negativan uticaj. On je rekao. „Zato se njima i navraća narod [Božji] i pije vodu iz punog izvora njihovog, i govore: ’Kako će to razabrati Bog?... Zar Svevišnji zna?‘“ (Psalam 73:10, 11). Hebrejski tekst može značiti da zato što zlo izgleda da napreduje, neki među Božjim narodom prihvataju neispravno gledište i dolaze u isto stanje kao bezakonici, govoreći: ’Bog ne zna šta se događa i on neće delovati protiv bezakonja.‘ S druge strane, videti zle ljude kako čine bezakonje naizgled nekažnjeno jeste kao pijenje gorkog napitka, koji čestitog čoveka navodi da se pita: ’Kako Bog može tolerisati te stvari? Zar on ne vidi šta se dešava?‘

Upoređujući svoje okolnosti sa okolnostima zlih, Asaf je rekao: „Takvi su eto bezdušnici: i srećni su na svetu, i množe bogatstva svoja. Zar sam, dakle, uzaludu očistio srce svoje i bezazlenošću umio ruke svoje? jer ja svaki dan dopadam rana, i muke se moje svako jutro obnavljaju!“ (Psalam 73:12-14). Asaf je mislio da je beskorisno voditi čestit život. Zli ljudi su napredovali, verovatno ’množeći bogatstva svoja‘ pomoću prevarnih sredstava. Izgledalo je da oni izmiču kazni za najgora zlodela, a Asaf je bio u nevolji „svaki [čitav, NW] dan“ — od ustajanja do odlaska na počinak. Osećao je da ga je Jehova ukoravao svakog jutra. Pošto to nije izgledalo fer, to je iskušalo Asafovu veru.

Ispravka u razmišljanju

Konačno shvatajući da je njegovo razmišljanje bilo pogrešno, Asaf je rekao: „Kad bih rekao: ’Govoriću kao i oni‘, izneverio bih rod sinova tvojih. Kad stadoh razmišljati da bih te razumeo, teško to beše u očima mojim; dok ne uđoh u svetilište Božje, i kraj njihov ne posmatrah. Ta na klizavo si ih mesto postavio i u propast ih ti bacaš! Gle, kako začas propadaju, ginu i nestaju od nenadne strahote. Kao san, kad se čovek probudi, tako ti, Gospode, kada se probudiš, u ništa obraćaš priliku njihovu“ (Psalam 73:15-20).

Dobro je bilo što Asaf nije izražavao žalbu, jer javno govorenje da je beskorisno služiti Jehovi moglo je da potkopa članove njegove porodice obožavalaca ili je moglo da umanji njihovu veru. Koliko je mnogo bolje ćutati i činiti ono što je Asaf činio! Da bi uvideo zašto zli ljudi izgleda da umiču sa činjenjem zla dok čestiti pate, on je otišao u Božje svetilište. Taj ambijent je Asafu omogućio da mirno meditira među Jehovinim obožavaocima, i njegovo mišljenje je bilo ispravljeno. Zato danas, ako smo zbunjeni onim što vidimo, tražimo i mi na sličan način odgovore na naša pitanja kroz druženje s Božjim narodom umesto da se izdvajamo (Poslovice 18:1).

Asaf je uspeo da shvati da je Bog zle postavio ’na klizavo mesto‘. Zbog toga što se njihov život okreće oko materijalnih stvari, oni su u opasnosti da iskuse iznenadni slom. U krajnjem slučaju, u poodmaklim godinama će ih obuzeti smrt, i njihovo nepošteno stečeno bogatstvo neće im obezbediti duži život (Psalam 49:7-13 [49:6-12, DK]). Njihov prosperitet biće kao kratkotrajan san. Pravda ih može stići pre nego što dostignu starost pošto žanju ono što seju (Galatima 6:7). Budući da su okrenuli leđa Jedinom koji može da im pomogne, oni su ostavljeni bespomoćni, bez nade. Kad Jehova bude delovao protiv njih, on će na njihovu „priliku“ — njihov spoljašnji sjaj i položaj — gledati s prezirom.

Pazi na svoju reakciju

Pošto nije reagovao dobro na ono što je video, Asaf je priznao: „Kad kipljaše srce moje i rastrzah se u sebi, tada bejah bez uma i bez razuma, kao životinja bejah pred tobom. Al’ ja hoću da sam svagda kod tebe [„ja sam stalno s tobom“, NW]; ti si mi desnu ruku prihvatio, i savetom ćeš me svojim voditi, a posle ćeš me u slavu primiti“ (Psalam 73:21-24).

Razmišljanje o materijalnom prosperitetu zlih i o patnjama čestitih može ozlojediti nečije srce ili ga ogorčiti. Duboko unutra — u njegovim bubrezima (NW) — Asafov nemir zbog te situacije prouzrokovao mu je veliku muku. S Jehovinog gledišta, on je postao kao nerazumna životinja koja reaguje na osnovu pukog čulnog opažanja. Ipak, Asaf je bio ’svagda s Bogom, koji mu je desnu ruku prihvatio‘. Ako grešimo u našem razmišljanju, ali tražimo Jehovin savet kao što je to činio Asaf, Bog će nas uzeti za ruku, da nas podrži i da nas vodi. (Uporedi Jeremija 10:23.) Samo primenjivanjem njegovog saveta možemo biti vođeni u srećnu budućnost. Mi možemo podnositi poniženje neko vreme, ali Jehova će doneti preokret, ’primajući nas u slavu‘, ili čast.

Ceneći potrebu za oslanjanjem na Jehovu, Asaf je dodao: „Koga imam ja na nebu osim tebe? A kad tebe imam, ja na zemlji ništa drugo ni ne želim. PȔt moja i srce moje mogu da smalakšu, al’ je Bog grad srca [„stena“, NW] moga i deo moj do veka. Jer evo ginu oni koji od tebe odstupaju i ti istrebljuješ svakog odmetnika. A meni je dobro biti blizu Boga. Na [Jehovu] oslanjam nadu svoju, da kazujem sva čudesa njegova (Psalam 73:25-28).

Kao Asaf ni mi nemamo nikog drugog osim Jehove na koga se možemo osloniti za pravu sigurnost i utehu (2. Korinćanima 1:3, 4). Stoga, umesto da žudimo za bilo čijim zemaljskim bogatstvom, služimo Bogu i sakupljajmo blago na nebu (Matej 6:19, 20). To što imamo priznato stajalište pred Jehovom treba da bude naše najveće ushićenje. Čak ako naš organizam i srce smalakšu, on će nas ojačati i dati stabilnost našem srcu tako da ne izgubimo nadu i hrabrost usred nevolja. Bliskost s Jehovom je neprocenjiv posed. Napuštanje toga dovešće do nesreće za nas zajedno sa svima onima koji ga napuštaju. Zato, poput Asafa, približimo se Bogu i sve svoje brige bacimo na njega (1. Petrova 5:6, 7). To unapređuje našu duhovnu dobrobit i pokreće nas da govorimo drugima o Jehovinim čudesnim delima.

Ostani lojalan Jehovi

Asaf je bio zabrinut zato što je video zločince kako napreduju u Izraelu, njegovoj domovini. Usred Jehovinih lojalnih slugu bilo je ’zlih ljudi‘ krivih za hvalisanje, oholost, nasilje, ruganje i prevaru, i koji su poricali da Bog zna šta oni rade (Psalam 73:1-11). Kakvo upozorenje! Da bismo ugodili Jehovi Bogu, mi se moramo uzdržavati od ispoljavanja takvih karakteristika kao što su ponos, nasilje, ruganje i nepoštenje. Poput Asafa, neka sve sluge Jehove ’uđu u svetilište Božje‘ redovno se sastajući s Njegovim lojalnim obožavaocima. Zaista, neka se svi koji vole Jehovu ’približe Bogu‘, oslanjajući se na njega da ih podrži u patnjama, bez obzira na to šta bi drugi mogli reći ili učiniti (Psalam 73:12-28; 3. Jovanova 1-10).

Istina, materijalni prosperitet zločinaca može ispitati našu veru, kao što je ispitao Asafovu. Ipak, mi možemo podneti to iskušenje ako naš život skoncentrišemo na Jehovinu službu. Čineći to mi ćemo biti nagrađeni jer ’Bog nije nepravedan da zaboravi trud naš i ljubav koju pokazasmo za ime njegovo‘ (Jevrejima 6:10). Naša iskušenja biće ’kratka i laka‘ u poređenju s našom nagradom (2. Korinćanima 4:17). Čak su i nekih 70 ili 80 godina patnje kao puki dah koji u šapatu prolazi našim ustima kad se uporede s večnim srećnim životom koji Jehova obećava svojim lojalnim slugama (Psalam 90:9, 10).

Nikada nemojmo dozvoliti da nas materijalni prosperitet zločinaca nasuprot našim patnjama zbog pravednosti spreči od ispoljavanja vere koja je plod Božjeg svetog duha (Galatima 5:22, 23; 1. Petrova 3:13, 14). Satana bi bio zadovoljan ako bismo mi kopirali zle, koji često prosperiraju zbog toga što su beskrupulozni. Umesto toga, iskazujmo čast Jehovinom imenu time što se odupiremo iskušenjima da napustimo njegova pravedna načela (Sofonija 2:3). Ne budimo ojađeni zbog uspeha zločinaca, jer, u krajnjem slučaju, oni mogu postići samo materijalan prosperitet. A od kakve je on vrednosti? Ne može se ni približno uporediti s duhovnim prosperitetom kome se raduju oni koji iskazuju veru u Suverenog Gospoda Jehovu.