Ojačaj svoje pouzdanje u Jehovu

Sprema se smrtonosna zavera. Dogovarali su se svi visoki zvaničnici zemlje i smislili su predlog novog zakona. Želeli su da učestvovanje u obožavanju koje nije odobrila država za svakoga bude prestup kažnjiv smrću.

DA LI ovo zvuči poznato? Istorija je puna ljudi koji su pomoću zakona izazivali nesreću. Gore navedeni slučaj se dogodio u persijskom carstvu u danima proroka Danila. Zakon koji je doneo kralj Darije utvrdio je: „Da koji bi god za trideset dana upravio molitve kome bogu ili čoveku osim [kralju], taj ima da se baci u jamu lavovsku“ (Danilo 6:7-9).

Šta će Danilo uraditi pod pretnjom smrti? Da li će nastaviti da se uzda u svog Boga Jehovu ili će napraviti kompromis i postupiti po kraljevoj naredbi? Izveštaj nam govori: „Kada Danilo sazna da je napisana naredba, povuče se u svoj dom, čiji su prozori gornje sobe bili otvoreni prema Jerusalimu; i tri puta na dan on klečaše, moljaše se i davaše hvalu svome Bogu kao što je i pre to činio“ (Danilo 6:10). Ostatak izveštaja je dobro poznat. Danilo je zbog svoje vere bio bačen u lavovsku jamu ali je Jehova ’zatvorio usta lavovima‘ i spasao svog lojalnog slugu (Jevrejima 11:33; Danilo 6:16-22).

Vreme za samoispitivanje

Jehovine sluge danas žive u neprijateljskom svetu i suočavaju se s mnogim pretnjama njihovoj fizičkoj i duhovnoj dobrobiti. Na primer, u brutalnom izlivu rasne mržnje u nekim zemljama, mnogi Svedoci su bili ubijeni. Na drugim mestima, Jehovine sluge se suočavaju s nestašicama hrane, ekonomskim teškoćama, prirodnim katastrofama, ozbiljnim bolestima i drugim situacijama koje su opasne po život. Osim toga, moraju da izlaze na kraj s progonstvom, pritiscima na poslu i raznim iskušenjima da učine ono što je neispravno, a sve to može da bude pretnja za njihovu duhovnost. Štaviše, veliki Protivnik, Satana, rešen je da uništi Jehovine sluge bilo kojim sredstvima koja se mogu pokazati kao uspešna (1. Petrova 5:8).

Suočeni sa ovakvim okolnostima, šta možemo uraditi? Iako je prirodno osećati strah kada je život ugrožen, možemo zadržati na umu ohrabrujuće reči apostola Pavla: „[Jehova] je rekao: ’Nikako te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti.‘ Zato možemo biti puni hrabrosti i reći: ’Jehova je moj pomoćnik; neću se bojati. Šta mi može čovek?‘“ (Jevrejima 13:5, 6). Možemo biti sigurni da Jehova danas prema svojim slugama oseća isto. Međutim, znati za Jehovino obećanje je jedno, a pouzdati se da će on delovati u našu korist je nešto sasvim drugo. Zbog toga je od suštinske važnosti da ispitamo osnove na kojima je izgrađeno pouzdanje u Jehovu i da učinimo sve što možemo kako bismo to pouzdanje sačuvali. Ukoliko to uradimo, „Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvaće [naša] srca i [naše] misaone snage posredstvom Hrista Isusa“ (Filipljanima 4:7). Onda kada dođu ispiti, moći ćemo jasno da razmišljamo i da se mudro suočimo s njima.

Osnove za pouzdanje u Jehovu

Sigurno imamo mnogo razloga da se uzdamo u našeg Stvoritelja Jehovu. Prvi od njih je taj što je Jehova ljubazan Bog koji iskreno brine o svojim slugama. U Bibliji su zapisani nebrojeni primeri koji govore o Jehovinoj ljubaznoj brizi za njegove sluge. Opisujući Jehovino postupanje s njegovim izabranim narodom Izraelom, Mojsije je napisao: „Nađe ga očajna u zemlji pustoj, u pustinji prepunoj jauka; primi ga i stara se za njega, čuva ga ko zenicu svog oka“ (Ponovljeni zakoni 32:10). U savremenom dobu, Jehova i dalje dobro brine o svojim slugama, kako u celini tako i o pojedincima. Na primer, kada su neki Svedoci tokom građanskog rata u Bosni doživeli krajnje tešku nestašicu hrane, Jehova se pobrinuo da dobiju preko potrebne zalihe zahvaljujući hrabrosti njihove braće iz Hrvatske i Austrije koji su rizikovali svoje živote putujući kroz izuzetno opasno područje da bi svojoj braći doneli materijalnu pomoć.a

Pošto je Jehova Bog Svemoćan, on je sigurno sposoban da zaštiti svoje sluge pod bilo kojim okolnostima (Isaija 33:22; Otkrivenje 4:8). Ali čak i kada Jehova dozvoli da se neke njegove sluge pokazuju vernima sve do smrti, on ih još uvek podržava i pomaže im da održe svoj integritet, omogućavajući im da ostanu nepokolebljivi, radosni i smireni sve do kraja. Zbog toga možemo imati isto pouzdanje kao i psalmista: „Bog je nama utočište i sila, i pomoć što se uvek u nevolji nađe. Zato se ne bojimo ako se i zemlja uskoleba, i gore se u srcu mora uzdrmaju“ (Psalam 46:2, 3).

Biblija takođe otkriva da je Jehova Bog istine. To znači da on uvek ispunjava svoja obećanja. U stvari, Biblija ga opisuje kao Boga „koji ne može da laže“ (Titu 1:2). Pošto je Jehova mnogo puta ponovio svoju spremnost da zaštiti i spase svoje sluge, možemo biti apsolutno sigurni da on nije samo sposoban već i da je spreman da ispuni svoja obećanja (Jov 42:2).

Načini na koje možemo da ojačamo svoje pouzdanje

Premda imamo sve razloge da se uzdamo u Jehovu, tu stvar ne smemo uzimati zdravo za gotovo. To je zato što svet u celini ima malo vere u Boga i takav stav lako može da oslabi naše pouzdanje u Jehovu. Zbog toga se moramo snažno naprezati da bismo ojačali i sačuvali to pouzdanje. Jehova je veoma svestan toga i obezbedio nam je sredstva pomoću kojih to možemo postići.

Pre svega, obezbedio nam je svoju pisanu Reč, Bibliju, u kojoj su zabeležena mnoga moćna dela koja je izvršio u korist svojih slugu. Razmisli malo, koliko pouzdanja možeš imati u nekoga ako je sve što znaš o njemu samo njegovo ime? Verovatno jako malo ili nimalo. Da bi imao pouzdanja u njega moraš znati njegov način postupanja, zar ne? Dok čitamo i meditiramo o takvim biblijskim izveštajima, naše spoznanje o Jehovi i njegovim divnim putevima se produbljuje i sve više i više shvatamo koliko je dostojan poverenja. Na taj način naše pouzdanje u njega biva ojačano. Psalmista nam je postavio izvrstan primer kada je u gorljivoj molitvi rekao Bogu: „Pamtim djela Gospodnja; pamtim pređašnje čudo tvoje. Mislio sam o svijem djelima tvojim, razmišljao o radnji tvojoj“ (Psalam 77:11, 12, DK).

Pored Biblije, bogat izvor duhovne hrane imamo u biblijskim publikacijama koje proizvodi Jehovina organizacija. Između ostalog, te publikacije često sadrže dirljive izveštaje o Božjim slugama iz današnjih dana, izveštaje koji pokazuju kako je Jehova bio u stanju da pruži pomoć i olakšanje kada su se suočavali s beznadežnim situacijama. Na primer, Martin Pecinger, koji je kasnije postao član Vodećeg tela Jehovinih svedoka, ozbiljno se razboleo dok je kao pionir služio u područjima Evrope daleko od svoje domovine. Nije imao novca i nijedan lekar nije želeo da ga primi. Ali Jehova ga nije napustio. Konačno je stupio u kontakt s jednim višim savetnikom iz lokalne bolnice. Pošto je čvrsto verovao u Bibliju, ovaj ljubazan čovek se brinuo o bratu Pecingeru kao što bi se brinuo o rođenom sinu i to je činio besplatno. Čitanje takvih ličnih iskustava sigurno može ojačati naše pouzdanje u našeg nebeskog Oca.

Još jedna neprocenjiva pomoć koju nam Jehova pruža da bismo ojačali svoje pouzdanje u njega jeste dragocena prednost molitve. Apostol Pavle nam je s puno ljubavi rekao: „Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem zajedno sa zahvaljivanjem obznanite svoje molbe Bogu“ (Filipljanima 4:6). „U svemu“ može uključivati naša osećanja, potrebe, strahove i brige. Što su naše molitve češće i srdačnije, to će naše poverenje u Jehovu biti jače.

Kada je Isus Hrist bio na zemlji, ponekad je sam odlazio na neko osamljeno mesto da bi se neometano molio (Matej 14:23; Marko 1:35). Pre donošenja važnih odluka, on je čak celu noć proveo moleći se svom Ocu (Luka 6:12, 13). Ne čudi što je Isusovo pouzdanje u Jehovu bilo tako jako da je mogao da izdrži najstrašnije iskušenje kroz koje je iko prošao. Njegove poslednje reči na mučeničkom stubu su bile: „Oče, u tvoje ruke poveravam svoj duh!“ Taj izraz poverenja pokazuje da je njegovo pouzdanje u svog Oca do kraja ostalo nepoljuljano, čak i uprkos tome što Jehova nije intervenisao da bi ga spasao (Luka 23:46).

Još jedna pomoć da izgradimo svoje pouzdanje u Jehovu jeste redovno druženje sa onima koji mu celim srcem veruju. Jehova je svom narodu zapovedio da se redovno sastaju kako bi više naučili o njemu i kako bi hrabrili jedni druge (Ponovljeni zakoni 31:12; Jevrejima 10:24, 25). Takvo druženje je jačalo njihovo pouzdanje u Jehovu, što im je omogućilo da izdrže presudne ispite vere. U jednoj afričkoj zemlji gde je delo propovedanja bilo zabranjeno, Jehovinim svedocima su bili uskraćeni policijska zaštita, putne isprave, venčani listovi, bolničko lečenje i posao. Kada je u jednom području izbio građanski rat, 39 članova jedne obližnje skupštine, uključujući i decu, oko četiri meseca je živelo pod jednim niskim mostom u pustinji da bi izbegli bombardovanje u njihovom gradu. Usled tako velikih teškoća, svakodnevno razmatranje Biblije i drugi sastanci dali su im neizmernu snagu. Tako su mogli da izdrže iskušenje a da im duhovnost ostane netaknuta. Ovo iskustvo jasno pokazuje vrednost redovnog sastajanja s Jehovinim narodom.

Konačno, da bismo ojačali svoje pouzdanje u Jehovu, moramo ostati aktivni u delu propovedanja o Kraljevstvu, uvek spremni da s drugima delimo dobru vest. Ovo je pokazano dirljivim iskustvom jedne revne, mlade objaviteljke iz Kanade koja je bila teško bolesna od leukemije. Uprkos svojoj ozbiljnoj bolesti, želela je da postane opšti pionir, to jest punovremeni sluga. Kad je bolest nakratko popustila, osećala se dovoljno dobro da bi jedan mesec provela u službi kao pomoćni pionir. Zatim se njeno stanje pogoršalo i za nekoliko meseci je umrla. Pa ipak, do samog kraja je ostala duhovno jaka, a njeno pouzdanje u Jehovu nikada ni za trenutak nije oslabilo. Njena majka se priseća: „Sve do kraja je više bila zabrinuta za druge nego za sebe. Hrabrila bi ih da proučavaju Bibliju, govoreći im: ’Bićemo zajedno u raju.‘“

Dokazivanje našeg pouzdanja u Jehovu

„Kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dela mrtva“ (Jakov 2:26). Ono što je Jakov rekao o veri u Boga, može se reći i o našem pouzdanju u Njega. Bez obzira koliko govorimo da verujemo u Boga, to je beznačajno ukoliko to pouzdanje ne pokažemo delima. Avraham se bezuslovno uzdao u Jehovu i to pouzdanje je dokazao bespogovornom poslušnošću njegovim zapovestima, čak do te mere da je bio spreman da žrtvuje svog sina Isaka. Zbog takvog izvanrednog pouzdanja i poslušnosti, Avraham je postao poznat kao Jehovin prijatelj (Jevrejima 11:8-10, 17-19; Jakov 2:23).

Ne moramo čekati neki ozbiljan ispit da bismo pokazali svoje pouzdanje u Jehovu. Isus je svojim učenicima rekao: „Ko je veran u najmanjem, veran je i u mnogome, a ko je nepravedan u najmanjem, nepravedan je i u mnogome“ (Luka 16:10). Treba da naučimo da se uzdamo u Jehovu u svim našim svakodnevnim aktivnostima i da ga slušamo čak i u stvarima koje izgledaju beznačajno. Kada primetimo koristi koje proizlaze iz takve poslušnosti, naše pouzdanje u našeg nebeskog Oca će biti ojačano, što će nam omogućiti da se suočimo s većim ili težim ispitima.

Dok se svet približava svom katastrofalnom kraju, Jehovin narod će sigurno doživljavati više ispita i opasnosti (Dela apostolska 14:22; 2. Timoteju 3:12). Ako danas gradimo snažno i bezuslovno pouzdanje u Jehovu, možemo se unapred radovati životu u njegovom obećanom novom svetu — bilo tako što ćemo proći kroz veliku nevolju ili tako što ćemo biti uskrsnuti (2. Petrova 3:13). Nikada nemojmo dozvoliti da neki nedostatak pouzdanja s naše strane ošteti naš dragoceni odnos s Jehovom. Onda će ono što je bilo rečeno za Danila nakon što je izbavljen iz lavovske jame moći da se kaže i za nas: „Ne nađe se na njemu rane, jer se on pouzda u Boga svoga“ (Danilo 6:23).

[Fusnota]

[Slika na 9. strani]

Čitanje izveštaja o vernim slugama Jehove, poput Martina Pecingera, jača veru