Da li čezneš da potpunije služiš?

„BILA sam ljuta na Jehovu“, kaže Lora. „Molila sam se i molila da nam pomogne da rešimo naše finansijske probleme kako bih i dalje mogla biti pionir — ali uzalud. Na kraju sam morala da prekinem s pionirenjem. Moram još priznati da sam bila ljubomorna na one koji su mogli da produže.“

Pogledaj takođe slučaj Majkla, sluge pomoćnika u jednoj skupštini Jehovinih svedoka. On je sezao za službom nadglednika (1. Timoteju 3:1). Kada se njegove težnje nisu ispunile nekoliko godina, postao je toliko ogorčen da više nije želeo da bude uzet u obzir za tu prednost. „Jednostavno nisam mogao da ponovo podnesem bol razočaranja“, kaže on.

Da li si i ti imao neko slično iskustvo? Da li si morao da se odrekneš neke drage teokratske prednosti? Na primer, da li si morao da prestaneš da služiš kao pionir, punovremeni objavitelj Kraljevstva? Ili čezneš za nekim skupštinskim odgovornostima koje su poverene drugima? Možda čak žarko želiš da služiš u Betelu ili kao misionar, ali ti tvoje okolnosti to ne dozvoljavaju.

„Odložena nada srce mori“, priznaje knjiga Poslovica (Poslovice 13:12). To je možda naročito slučaj kad drugi dobiju baš one prednosti kojima se ti nadaš. Da li Božja Reč pruža uvid, utehu i nadu za sve koji doživljavaju takva razočaranja? Da, pruža. U stvari, 84. psalam izražava osećanja jednog Jehovinog sluge koji je imao slične neispunjene želje u vezi s Jehovinom službom.

Cenjenje jednog Levita

Sastavljači 84. psalma bili su sinovi Korejevi, Leviti koji su služili u Jehovinom hramu i koji su visoko cenili svoje prednosti službe. „Mili li su stanovi tvoji, Gospode nad vojskama!“, kliče jedan od njih. „Gine duša moja i uzdiše za dvorima Gospodnjim. Srce moje i put moja radosno kliču Bogu živome“ (Psalam 84:2, 3).

Taj Levit je toliko čeznuo da služi u Jehovinom hramu da mu je čak i običan pejzaž duž puta za Jerusalim izgledao privlačno. „Idući dolinom plača“, kaže on, „u izvore je pretvaraju“ (Psalam 84:7). Da, jedno obično sušno područje bilo je poput dobro navodnjavane oblasti.

Pošto je ovaj psalmista bio nesveštenički Levit, mogao je da služi u hramu samo nedelju dana svakih šest meseci (1. Letopisa 24:1-19; 2. Letopisa 23:8; Luka 1:5, 8, 9). Ostalo vreme provodio je kod kuće u jednom od levitskih gradova. Zato je pevao: „I vrabac kuću nađe i lastavica gnezdo sebi, gde no ptiće svoje leže... Ja za oltarima tvojim uzdišem, Gospode nad vojskama, kralju moj i Bože moj!“ (Psalam 84:4). Kako bi taj Levit bio srećan kad bi bio poput ptica koje imaju trajnije boravište u hramu!

Tom Levitu bi bilo lako da se prepusti ogorčenosti zato što nije mogao češće služiti u hramu. Međutim, bilo mu je drago da služi koliko može, i sigurno je shvatio da je predanje Jehovi celim srcem vredno truda. Šta je pomoglo ovom vernom Levitu da bude zadovoljan svojim prednostima službe?

Nauči da budeš zadovoljan

„Bolji je jedan dan u dvorima tvojim od hiljada na drugome mestu“, kaže Levit. „Volim biti na pragu doma Boga svoga, nego živeti u šatorima bezdušnika“ (Psalam 84:11). On je shvatio da je samo jedan dan boravka u Jehovinom domu neprocenjiva prednost. A Levit je mogao da služi u hramu daleko više nego samo jedan dan. Pevao je od radosti zato što je bio zadovoljan svojim prednostima.

A šta je s nama? Da li prebrojavamo naše blagoslove ili naginjemo ka tome da zaboravljamo ono što već imamo u Jehovinoj službi? Zato što mu je njegov narod odan, Jehova mu je poverio široko polje prednosti i dužnosti. One obuhvataju teže odgovornosti nadgledanja, pastirenja, poučavanja i različite oblike punovremene službe. Ali one obuhvataju i druge dragocene stvari koje su povezane sa obožavanjem Jehove.

Na primer, razmisli o hrišćanskoj službi. Apostol Pavle upoređuje našu prednost propovedanja dobre vesti sa ’blagom u zemljanim sudovima‘ (2. Korinćanima 4:7). Da li na tu službu gledaš kao na neprocenjivo blago? Isus Hrist, koji je predvodio u propovedanju o Kraljevstvu, tako je gledao na nju, postavivši time primer (Matej 4:17). „Imajući ovu službu... mi ne malaksavamo“, rekao je Pavle (2. Korinćanima 4:1, Ča).

Hrišćanski sastanci su takođe jedna sveta priprema koju ne treba olako shvatati. Na našim sastancima dobijamo preko potrebnu pouku i imamo potrebno zajedništvo. Na sastancima takođe možemo javno izraziti našu veru i nadu time što redovno komentarišemo i na druge načine učestvujemo u programu (Jevrejima 10:23-25). Naši sastanci su zaista jedna priprema koju treba ceniti!

Majkl, spomenut ranije, visoko je cenio te blagoslove i duboko ih uvažavao. Ali njegovo razočaranje zato što nije mogao da služi kao starešina privremeno je gurnulo u pozadinu njegovo cenjenje prema njima. Koncentrišući se opet na njih, mogao je da povrati ravnotežu i da strpljivo čeka na Jehovu.

Umesto da osećamo nezadovoljstvo zato što nemamo neku prednost, dobro je da preispitamo načine na koje nas Jehova blagosilja, kao što je to učinio psalmista.a Ako ne uspemo da vidimo mnogo, treba da gledamo ponovo, moleći Jehovu da nam otvori oči kako bismo videli naše prednosti i načine na koje nas blagosilja i koristi na svoju hvalu (Poslovice 10:22).

Takođe je važno shvatiti da posebne prednosti, kao što je služba nadglednika, zahtevaju posebne kvalifikacije (1. Timoteju 3:1-7; Titu 1:5-9). Zato treba da ispitujemo sebe, tražeći bilo koja područja na kojima je potrebno poboljšanje i zatim ulažući iskreni trud da se poboljšamo (1. Timoteju 4:12-15).

Nemoj se obeshrabriti

Ako ne dobijemo neku prednost službe, ne treba da zaključimo da Jehova ima više ljubavi prema onima koji uživaju tu prednost, niti da nam uskraćuje neko dobro. Naravno, ne bi trebalo da zavidno pretpostavimo da su drugi nezasluženo dobili svoje prednosti putem ljudskog povlađivanja umesto putem teokratskog naimenovanja. Mozganje o takvim idejama može voditi do ljubomore, svađe i čak do toga da se sasvim predamo (1. Korinćanima 3:3; Jakov 3:14-16).

Lora, spomenuta na početku, nije se predala. Konačno se uhvatila u koštac sa svojim osećanjima gneva i ljubomore. Lora se uvek iznova molila Bogu da joj pomogne da prevaziđe svoju negativnu reakciju na to što ne može da bude pionir. Potražila je i pomoć kvalifikovanih muževa u skupštini i ponovo je bila uverena u Božju ljubav. „Jehova mi je dao duševni mir“, rekla je. „Iako moj suprug i ja sada ne možemo da budemo pioniri, cenimo vreme kada smo to mogli i izvlačimo snagu iz iskustava koja smo imali. Takođe pomažemo našem odraslom sinu u njegovom pionirenju.“ Pošto je zadovoljna, Lora sada može da se ’raduje sa onima koji su radosni‘ u svojoj pionirskoj službi (Rimljanima 12:15).

Postaviti dostižne ciljeve

To što smo zadovoljni sadašnjim prednostima službe ne znači da ne postavljamo daljnje teokratske ciljeve. Diskutujući o nebeskom uskrsenju, Pavle je govorio o ’posezanju za onim što je napred‘. On je takođe rekao: „Ali od tačke koju dostigosmo, jednakim korakom da napredujemo“ (Filipljanima 3:13-16). Teokratski ciljevi nam mogu pomoći da posežemo za onim što je napred. Međutim, izazov je da oni ostanu realni.

Realni ciljevi su razumni i dostižni (Filipljanima 4:5, NW). To ne znači da je jedan cilj koji zahteva nekoliko godina napornog rada nerealan. Takav dugoročan cilj može se postići postepeno postavljanjem jednog niza prelaznih ciljeva, to jest koraka. Oni mogu služiti kao orijentiri u duhovnom napretku. Uspešno dovršavanje svakog koraka duž tog puta pružiće osećaj zadovoljstva umesto razočaranja.

Dobra ravnoteža

Međutim, važno je shvatiti da zbog naših okolnosti i ograničenja neke prednosti se ne mogu dobiti. Postaviti ih kao ciljeve vodi samo do razočaranja i frustracije. Takve ciljeve treba staviti na stranu, barem zasad. To neće biti teško ako se molimo da budemo zadovoljni na Bogu dopadljiv način i ako vršenje Jehovine volje bude naša glavna briga. Kad posežemo za prednostima ono što je važno jeste Jehovina slava — a ne priznanje naših ličnih dostignuća (Psalam 16:5, 6; Matej 6:33). Biblija nam prikladno kaže: „Dela svoja Bogu preporuči, i namisli tvoje će uspeti“ (Poslovice 16:3).

Razmatranjem 84. psalma možemo videti da je psalmista pokazao takav stav prema prednostima službe, i Jehova ga je bogato blagoslovio. Štaviše, ovaj psalam i dalje koristi Jehovinom narodu sve do dan-danas.

Oslanjanjem na Jehovu u molitvi, možeš uravnotežiti svoju čežnju za dodatnim prednostima sa zadovoljstvom zbog onih koje sada uživaš. Nikada ne dozvoli da te želja da učiniš više liši cenjenja za ono što sada imaš i radosti služenja Jehovi zauvek. Uzdaj se u Jehovu, jer to dovodi do sreće, kao što pokazuju reči Levita: „Gospode nad vojskama, blago čoveku koji se u te uzda“ (Psalam 84:13).

[Fusnote]

[Okvir na 11. strani]

Ciljevi koji se mogu postaviti

Svakodnevno čitanje Biblije (Isus Navin 1:8; Matej 4:4).

Poboljšavanje našeg razumevanja kroz biblijsko obučavanje (Jevrejima 5:14).

Razvijanje prisnijeg odnosa s Bogom (Psalam 73:28).

Razvijanje svih plodova duha (Galatima 5:22, 23).

Poboljšavanje kvaliteta naših molitvi (Filipljanima 4:6, 7).

Postajanje efikasnijim u propovedanju i poučavanju (1. Timoteju 4:15, 16).

Čitanje svakog izdanja časopisa Kule stražare i Probudite se! i meditiranje o tome (Psalam 49:3, NW).

[Slike na 9. strani]

Prilikom postavljanja ličnih ciljeva, vršenje Božje volje stavi na prvo mesto