Sreća se zaista može naći

PONEKAD je teško naći pravu, trajnu sreću. To je posebno slučaj zato što se mnogi ljudi, u neprestanoj potrazi za njom, obraćaju pogrešnim izvorima. Kada bi samo imali poverljivog i sposobnog prijatelja koji bi mogao da ih ispravno uputi!

Biblija je izvor takvog neophodnog uputstva. Osmotrimo samo jednu od biblijskih knjiga — Psalme. Ova knjiga je zbirka 150 pesama posvećenih Jehovi Bogu, od kojih je otprilike polovinu sastavio drevni izraelski kralj David. Ipak, daleko važnije od toga ko ih je napisao jeste to što su pisani pod nadahnućem najboljeg prijatelja čovečanstva, Jehove. Zato možemo biti sigurni da je u ovoj biblijskoj knjizi pruženo Božje vođstvo nama na korist i da ona pokazuje kako se može naći sreća.

Osobe koje su pisale psalme bile su uverene u to da sreća proizlazi iz dobrog odnosa s Bogom. Jedan od psalmista je napisao: „Blažen čovek koji se Jehove boji“ (Psalam 112:1). Nijedan međuljudski odnos, materijalni posed niti lično dostignuće ne može doneti sreću koja proističe iz toga što pripadamo „narodu čiji je Bog Jehova“ (Psalam 144:15). Istinitost ovih reči potvrđuju iskustva mnogih današnjih Božjih slugu.

Jedna od njih je Suzane, koja ima nešto više od 40 godina.a Ona je rekla: „Danas se mnogi priključuju određenim grupama kako bi postigli zajedničke ciljeve ili zato što imaju slična interesovanja. Međutim, retkost je da se svi u grupi međusobno smatraju prijateljima. U Jehovinom narodu je drugačije. Naša ljubav prema Jehovi navodi nas da imamo naklonost jedni prema drugima. Bez obzira na to gde se trenutno nalazimo, osećamo pravi mir među Božjim narodom. To jedinstvo u velikoj meri obogaćuje naš život. Ko još može da se pohvali time što za prijatelje ima ljude koji potiču iz sasvim različitih društvenih slojeva, sredina i mnogih, mnogih naroda? Od sveg srca mogu da kažem da biti deo Jehovinog naroda vodi do sreće.“

Meri, koja je rođena u Škotskoj, takođe je uvidela da je za sreću neophodan dobar odnos s Jehovom. Ona je ispričala: „Pre nego što sam upoznala biblijsku istinu, volela sam da gledam filmove strave i užasa. Međutim, noću nisam mogla da zaspim bez krsta u ruci čime sam htela da oteram duhove i vampire koji su bili prikazani u mnogim filmovima. Ipak, kada sam upoznala istinu i prestala da gledam takve filmove, prijateljstvo s Jehovom mi je pomoglo da na spavanje odlazim bez straha, srećna što služim Bogu koji je mnogo moćniji od demona ili izmišljenih vampira.“

Pouzdanje u Jehovu vodi do sreće

Nemamo razloga da sumnjamo u bezgraničnu moć i mudrost Stvoritelja. Znajući da se može u potpunosti pouzdati u Jehovu i naći utočište u njegovom okrilju, David je napisao: „Blažen čovek koji nade svoje u Jehovu stavlja“ (Psalam 40:5).

Marija je rekla: „Iz iskustva koje sam stekla dok sam bila u Španiji i na drugim mestima znam da najbolje rezultate postižemo onda kada obavljamo stvari na Jehovin način, čak i ako nas osećanja navode da drugačije postupamo. To vodi do sreće, zato što je Jehovin način uvek najbolji.“

I Andreas, hrišćanski starešina koji je služio u nekoliko evropskih zemalja, iz ličnog iskustva zna da se možemo pouzdati u Jehovu. On je rekao: „U mladosti sam bio pod velikim uticajem svog starijeg brata, koji ne deli moja religiozna uverenja. On me je podsticao da težim ka karijeri koja će mi pružiti finansijsku sigurnost. Bio je veoma razočaran kada sam započeo punovremenu službu, umesto da se oslonim na takozvanu sigurnost koju su nudila svetovna penzijska osiguranja. Tokom svoje punovremene službe, nikada nisam bio u oskudici, a doživeo sam blagoslove o kojima drugi mogu samo da maštaju.“

Feliks je 1993. bio je pozvan da pomogne prilikom proširenja objekata podružnice Jehovinih svedoka u Seltersu, u Nemačkoj. Nakon što se posao završio, pozvan je da postane član betelske porodice. Kako je reagovao? „Prihvatio sam poziv sa izvesnom zebnjom. Ali sada sam ovde već skoro deset godina i uveren sam da je Jehova odgovorio na moje molitve. On zna šta je najbolje za mene. Time što imam potpuno poverenje u njega i dozvoljavam mu da me vodi, dajem mu priliku da mi pokaže šta želi da radim.“

Ranije spomenuta Suzane je želela da služi kao punovremeni objavitelj, pionir, ali bilo joj je teško da nađe posao sa skraćenim radnim vremenom. Nakon što je godinu dana čekala povoljnu priliku, preduzela je konkretne korake uzdajući se u Jehovu. Ona se priseća: „Predala sam molbu za opštu pionirsku službu. Do tada sam uštedela dovoljno da pokrijem uobičajene troškove za jedan mesec. Ispostavilo se da je to bio i te kako uzbudljiv mesec! Služba mi je bila izvor velike radosti, ali su sa druge strane svi pokušaji da nađem odgovarajući posao bili bezuspešni. Međutim, baš kao što i obećava, Jehova me nije napustio. Poslednjeg dana tog meseca, potpisala sam ugovor o zasnivanju radnog odnosa. Od tada znam da stvarno mogu da se pouzdam u Jehovu! To prvo iskustvo u punovremenoj službi učinilo je moj život ispunjenim i srećnim.“

Prihvatanje Božjih saveta doprinosi sreći

Kralj David je nekoliko puta ozbiljno pogrešio. Ponekad mu je trebao mudar savet. Da li smo poput Davida spremni da prihvatimo savet i pouku?

Aida živi u Francuskoj. Jednom prilikom je shvatila da je napravila ozbiljnu grešku. Ona se priseća: „Najvažnije mi je bilo da popravim svoj odnos s Jehovom. Sve drugo je bilo nevažno.“ Potražila je pomoć od hrišćanskih starešina. Nakon 14 godina punovremene službe, ona kaže: „Koliko me samo raduje što znam da mi je Jehova oprostio!“

Kada smo spremni da prihvatimo Božji savet, to nas može zaštiti da i ne pogrešimo. Judit je objasnila: „Kada sam imala 20 godina, zaljubila sam se u jednog kolegu, koji je davao sve od sebe da me osvoji. Bio je uvažen, imao je sjajnu karijeru — i već je bio oženjen! Shvatila sam da je trebalo da odlučim da li ću slušati Jehovine zakone ili ću mu potpuno okrenuti leđa. Poverila sam se roditeljima. Otac me je veoma otvoreno podsetio na to šta Jehova očekuje od mene. Razgovarao je sa mnom bez uvijanja — baš kao što mi je i bilo potrebno! Pa ipak, moje srce je tražilo neki izgovor. Nedeljama je majka provodila večeri razgovarajući sa mnom o važnosti Božjih zakona koji nam mogu spasti život. Toliko sam zahvalna što se moje srce postepeno približilo Jehovi. To što me je Jehova ispravio i poučio donelo mi je veliku sreću — mnoge divne godine u punovremenoj službi i divnog hrišćanskog supruga koji voli i mene, ali i Jehovu.“

Jasno je da ovakva iskustva naglašavaju istinitost Davidovih reči: „Blažen čovek, kome je proštena krivica, i kome je greh pokriven! Blažen čovek kome Jehova ne prima greha“ (Psalam 32:1, 2).

Sreća koja proizlazi iz pokazivanja brige prema drugima

„Blago onome koji se za sirote brine“, napisao je kralj David. On je dalje nastavio: „Njega će Jehova u zli dan izbaviti. Jehova će ga gledati i život mu čuvati! Biće [„srećan“, NW] u svojoj zemlji“ (Psalam 41:1, 2). Podstaknut ljubavlju, David je pokazao brigu prema Mefivosteju, hromom sinu svog dragog prijatelja Jonatana, što je jedan primer ispravnog stava prema sirotima (2. Samuilova 9:1-13).

Marlis je misionar već 47 godina i ima prednost da propoveda ljudima koji su morali da izbegnu iz kriznih područja Azije, Afrike i Istočne Evrope. Ona je rekla: „Ti ljudi imaju puno problema i uglavnom osećaju da nisu u potpunosti prihvaćeni, u stvari osećaju da su diskriminisani. Pomaganje takvim osobama uvek donosi sreću.“

Marina, koja ima nešto više od 40 godina, napisala je: „Pošto nisam udata, znam šta znači imati prijatelje koji su spremni da pomognu. To me podstiče da hrabrim druge putem telefona ili pisama. Mnogi pokazuju da to cene. Srećna sam kada pomažem drugima.“

Dimitar još nije napunio 30 godina. On je rekao: „Majka me je sama odgajila. Kao dečak, bio sam srećan što me je nadglednik grupe za razmatranje knjige svake sedmice vodio u službu propovedanja i tako me poučavao. Još uvek sam mu zahvalan što je bio istrajan. Znam da mu nije uvek bilo lako da me motiviše.“ Zahvalan za pomoć koju je ranije primio, Dimitar sada pomaže drugima: „Trudim se da barem jednom mesečno budem u službi propovedanja s nekom mladom ili starijom osobom.“

U Psalmima se spominju i druge stvari koje vode do sreće. Jedna od njih je i važnost oslanjanja na Jehovinu, a ne na vlastitu snagu: „Blago onima koji se na [Jehovinu] pomoć oslanjaju“ (Psalam 84:6).

Korina to može da potvrdi. Ona se preselila u zemlju u kojoj je postojala velika potreba za objaviteljima. „Susrela sam se s novim jezikom, novom kulturom i novim načinom razmišljanja. Osećala sam se kao da sam došla na drugu planetu. Pomisao na propovedanje u nepoznatom okruženju činila me je napetom. Molila sam Jehovu za pomoć i samo sam uz njegovu snagu mogla da propovedam čitav dan na udaljenom području. S vremenom, to mi je izgledalo kao najnormalnija stvar na svetu. Počela sam da proučavam Bibliju s mnogim osobama i to iskustvo mi još uvek koristi. Naučila sam da uz snagu od Jehove možemo da savladamo naizgled nesavladive prepreke.“

Zaista, puno toga doprinosi sreći. Na primer, negovanje prijateljstva s Bogom i njegovim narodom, potpuno pouzdanje u Jehovu, prihvatanje njegovih saveta i pokazivanje brige prema drugima. Kada hodimo Jehovinim putevima i slušamo njegove zakone, možemo biti srećni i uživati u njegovoj naklonosti (Psalam 89:16; 106:3; 112:1; 128:1, 2).

[Fusnota]

[Slika na 12. strani]

Marija

[Slika na 13. strani]

Meri

[Slika na 13. strani]

Suzane i Andreas

[Slika na 15. strani]

Korina

[Slika na 15. strani]

Dimitar