Blesci svetla u apostolska vremena

„Svetlost se za pravednika seje [„sija“, NW] a veselje za one koji su prava srca“ (PSALAM 97:11).

 1. Kako su Jehovini svedoci danas slični ranim hrišćanima?

KOLIKO kao pravi hrišćani, cenimo reči iz Psalma 97:11! ’Svetlost sija‘ za nas uvek iznova. Zaista, neki od nas decenijama posmatraju Jehovino bleštanje prosvećenja. Sve ovo podseća nas na Poslovice 4:18, koje glase: „Put je pravednika kao blistava svetlost čiji sjaj do punog dana raste.“ Pošto više cenimo Pismo nego tradiciju, mi, Jehovini svedoci, slični smo ranim hrišćanima. Njihov stav jasno se može videti iz istorijskih knjiga Hrišćanskih grčkih spisa i iz pisama koja ona sadrže, napisanih pod božanskim nadahnućem.

 2. Koji su bili među prvim blescima svetla koje su primili Isusovi sledbenici?

² Među prvim blescima svetla koje su rani sledbenici Isusa Hrista primili bili su oni koji su u vezi s Mesijom. Andrija je rekao svom bratu Simonu Petru: „Nađosmo Mesiju“ (Jovan 1:41). Nakon nekog vremena, Otac koji je na nebu osposobio je apostola Petra da svedoči tako kada je rekao Isusu Hristu: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga“ (Matej 16:16, 17; Jovan 6:68, 69).

Svetlo u pogledu njihovog propovedničkog zadatka

 3, 4. Nakon svog uskrsenja, koje je prosvetljenje Isus pružio svojim sledbenicima u pogledu njihove buduće aktivnosti?

³ Posle svog uskrsenja, Isus Hrist je pružio bleske svetla u pogledu obaveze ostavljene svim njegovim sledbenicima. Najverovatnije je da je grupi od 500 učenika okupljenih u Galileji rekao: „Idite dakle i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i učite ih da izvrše sve zapovesti što sam vama dao, – i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta“ (Matej 28:19, 20; 1. Korinćanima 15:6). Od tada, trebalo je da svi Hristovi sledbenici budu propovednici, i nije trebalo da njihov propovednički zadatak bude ograničen na ’izgubljene ovce doma Izraelova‘ (Matej 10:6). Niti je trebalo da obavljaju Jovanovo krštenje u znak pokajanja radi oproštenja grehâ. Umesto toga, trebalo je da krštavaju ljude „u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“.

⁴ Neposredno pre nego što je Isus uzašao na nebo, njegovih 11 vernih apostola ga pita: „Gospode, hoćeš li ti u to [„ovo“, NW] vreme povratiti kraljevstvo Izrailjevo?“ Umesto da odgovori na to pitanje, Isus je dao daljna uputstva o njihovom propovedničkom zadatku, govoreći: „[Primićete] silu Duha Svetoga, koji će da siđe na vas, i bićete mi svedoci i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji, i sve do kraja zemlje.“ Do tada, oni su bili samo Jehovini svedoci, ali sada će oni biti i Hristovi svedoci (Dela apostolska 1:6-8).

 5, 6. Koje su bleske svetla Isusovi sledbenici primili na Pedesetnici?

⁵ Kako su sjajne bleske svetla primili Isusovi sledbenici samo deset dana kasnije! Na dan Pedesetnice 33. n. e., po prvi put, shvatili su značenje Joila 2:28, 29: „Izliću [ja Jehova] zatim duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi i kćeri vaše, starci vaši snove će sanjati i mladići vaši imaće viđenja. I na sluge i na sluškinje svoje izliću ja duh svoj u to vreme.“ Isusovi učenici su videli sveti duh, u obliku jezika kao od vatre, kako počivaju na glavama svih njih — oko 120 ljudi i žena okupljenih u Jerusalimu (Dela apostolska 1:12-15; 2:1-4).

⁶ Takođe na dan Pedesetnice, učenici su prvi put razumeli da se reči iz Psalma 16:10 primenjuju na uskrsnulog Isusa Hrista. Psalmista je bio rekao: „Jer ti [Jehova Bože] nećeš dušu moju Šeolu predati, nećeš dati da miljenik tvoj truljenje gleda.“ Učenici su shvatili da se ove reči na bi mogle primeniti na kralja Davida, pošto je njegov grob bio među njima do tog dana. Ne iznenađuje što je oko 3 000 onih koji su čuli ovo novo objašnjeno svetlo bilo toliko uvereno da se krstilo tog istog dana! (Dela apostolska 2:14-41).

 7. Koje je sjajno svetlo primio apostol Petar tokom njegove posete oficiru rimske vojske, Korneliju?

⁷ Mnoge vekove Izraelci su cenili ono što je Bog rekao u vezi s njima: „Vas ja same izmeđ’ svih plemena zemlje izabrah“ (Amos 3:2). Stoga je zaista bio sjajan blesak svetlosti što su ga apostol Petar i oni koji su ga pratili u kuću oficira rimske vojske Kornelija dobili kada je sveti duh prvi put sišao na neobrezane paganske vernike. Vredno je pažnje to da je ovo bio jedini put da je sveti duh bio dat pre krštenja. Ali moralo je da bude tako. Drugačije, Petar ne bi znao da su ti neobrezani pagani bili kvalifikovani za krštenje. Potpuno ceneći značaj ove pojave, Petar je upitao: „Može li se odreći voda krštenja onima [paganima] koji primiše Duha Svetoga isto kao i mi?“ Naravno, niko od prisutnih nije mogao s pravom prigovoriti, te se obavilo krštenje ovih pagana (Dela apostolska 10:44-48; uporedi Dela apostolska 8:14-17).

Nema više obrezanja

 8. Zašto je nekim ranim hrišćanima bilo teško da napuste obrezanje?

⁸ Daljnji jasan blesak istine pojavio se u povezanosti s pitanjem obrezanja. Običaj obrezanja imao je svoj početak 1919. pre n. e. s Jehovinim savezom s Avramom. Bog je tada zapovedio Avramu da on i svi drugi muškarci njegovog domaćinstva treba da se obrežu (Postanje 17:9-14, 23-27). Tako je obrezanje postalo znak prepoznavanja Avramovih potomaka. I kako su samo bili ponosni na ovaj običaj! Kao rezultat, „neobrezani“ je postao izraz prezira (Isaija 52:1; 1. Samuilova 17:26, 27). Lako je videti zašto su izvesni rani jevrejski hrišćani želeli da zadrže ovaj simbol. U vezi ove stvari neki od njih su vodili priličnu diskusiju s Pavlom i Varnavom. Da bi se to sredilo, Pavle i drugi su otišli u Jerusalim da se posavetuju s hrišćanskim vodećim telom (Dela apostolska 15:1, 2).

 9. Koji su blesci svetla bili otkriveni prvobitnom vodećem telu, kao što je zabeleženo u 15. poglavlju Dela apostolskih?

⁹ Ovog puta, ti rani hrišćani nisu posredstvom očiglednog čuda primili svetlo da obrezanje nije više zahtev za Jehovine sluge. Naprotiv, oni su to povećano svetlo primili istražujući Pismo, oslanjajući se na sveti duh za vođstvo i slušajući iskustva Petra i Pavla s obzirom na obraćenje neobrezanih pagana (Dela apostolska 15:6-21). Odluka je bila izdata u jednom pismu koje delimično glasi: „Jer izgleda dobro Svetome Duhu i nama, da nikakvih tegoba ne mećemo na vas osim ovih potrebnih: da se čuvate mesa žrtvovanog idolima, krvi, udavljenih životinja i bluda“ (Dela apostolska 15:28, 29). Prema tome, rani hrišćani su bili oslobođeni zapovesti da praktikuju obrezivanje i drugih zahteva Mojsijevog zakona. Stoga, Pavle je mogao reći galatijskim hrišćanima: „Za [„takvu“, NW] slobodu je nas Hristos otkupio“ (Galatima 5:1).

Svetlo u jevanđeljima

10. Koji su bili neki blesci svetla koji su otkriveni u Matejevom jevanđelju?

¹⁰ Nema sumnje da Jevanđelje po Mateju, napisano oko 41. n. e., sadrži mnoge bleske svetla koji su od koristi za njegove čitaoce. Relativno malo hrišćana iz prvog veka je lično čulo kako Isus izlaže svoja učenja. Posebno Matejevo jevanđelje naglašava da je tema Isusovog propovedanja bilo Kraljevstvo. I kako je Isus snažno naglasio važnost posedovanja ispravnog poticaja! Kakvi su blesci svetla bili u njegovoj besedi na gori, u njegovim parabolama (poput onih zabeleženih u 13. poglavlju) i u njegovom velikom proročanstvu u 24. i 25. poglavlju! Na sve ovo, ranim hrišćanima je skrenuta pažnja u izveštaju Matejevog jevanđelja, napisanom samo nekih osam godina nakon Pedesetnice 33. n. e.

11. Šta se može reći o sadržaju Jevanđeljâ po Luki i Marku?

¹¹ Oko 15 godina kasnije, Luka je napisao svoje jevanđelje. Dok je mnogo toga slično Matejevom izveštaju, 59 posto je dopunsko. Luka je zabeležio šest Isusovih čuda i više nego duplo od toga Njegovih ilustracija, koje drugi pisci jevanđelja ne spominju. Očigledno samo nekoliko godina kasnije, Marko je napisao svoje jevanđelje, stavljajući naglasak na Isusa Hrista kao čoveka od akcije, čudotvorca. Premda je Marko uglavnom ispričao događaje koje su prethodno obuhvatili Matej i Luka, on je zabeležio jednu parabolu koju oni nisu. U toj ilustraciji, Isus je uporedio Kraljevstvo Božje sa semenom koje niče, raste i postepeno rađa ploda (Marko 4:26-29).

12. Do kog stepena je Jovanovo jevanđelje pružilo daljnje prosvećenje?

¹² Zatim je tu bilo Jovanovo jevanđelje, napisano više od 30 godina nakon što je Marko napisao svoj izveštaj. Kakav je snop svetla Jovan bacio na Isusovu službu, naročito kroz mnogo osvrta na Njegovo predljudsko postojanje! Jedino Jovan daje izveštaj o Lazarevom uskrsenju, i samo nam on pruža mnoge lepe Isusove opaske upućene njegovim vernim apostolima kao i njegovu srdačnu molitvu u noći njegove izdaje, kao što je zabeleženo od 13. do 17. poglavlja. U stvari, kaže se da je 92 posto Jovanovog jevanđelja jedinstveno.

Blesci svetla u Pavlovim pismima

13. Zašto su neki gledali na Pavlovo pismo Rimljanima kao da je ono jevanđelje?

¹³ Apostol Pavle je naročito bio korišćen da donese bleske istine hrišćanima koji su živeli u vreme apostolâ. Na primer, tu je Pavlovo pismo Rimljanima, napisano oko 56. n. e. — približno u isto vreme kada je Luka napisao svoje jevanđelje. U tom pismu Pavle ističe činjenicu da se pravednost pripisuje kao rezultat Božje nezaslužene dobrohotnosti a kroz veru u Isusa Hrista. Pavlovo naglašavanje ovog aspekta dobre vesti prouzrokovalo je da neki gledaju na njegovo pismo Rimljanima kao da je peto jevanđelje.

14-16. (a) U svom prvom pismu hrišćanima u Korintu, koje je svetlo Pavle izlio na potrebu za jedinstvom? (b) Koje daljnje svetlo što se tiče ponašanja sadrži prva Korinćanima?

¹⁴ Pavle je pisao o izvesnim stvarima koje su uznemiravale hrišćane u Korintu. Njegovo pismo Korinćanima uključuje mnogo nadahnutog saveta koji koristi hrišćanima sve do našeg vremena. Prvo, trebalo je da prosveti Korinćane što se tiče greške koju su pravili u formiranju kultova ličnosti oko izvesnih osoba. Apostol ih je ispravio, odvažno im govoreći: „Molim vas, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista, da svi vi jedno govorite i da ne budu među vama raspre, nego da budete potpuno složni u jednom duhu i u jednom osećanju“ (1. Korinćanima 1:10-15).

¹⁵ U hrišćanskoj skupštini u Korintu tolerisao se krupan nemoral. Tamo je jedan čovek uzeo ženu svog oca, praktikujući tako „blud kako se ni među pagancima ne čuje“. Pavle je jasno napisao: „Izbacite zloga iz svoje sredine“ (1. Korinćanima 5:1, 11-13). To je bilo nešto novo za hrišćansku skupštinu — isključenje. Jedna druga stvar u kojoj je korintskoj skupštini bila potrebna prosvećenost bila je u vezi s činjenicom da neki njeni članovi vode svoju duhovnu braću na svetske sudove da bi sredili optužbe. Pavle ih je strogo ukorio zbog toga (1. Korinćanima 6:5-8).

¹⁶ Još jedna stvar koja je mučila skupštinu u Korintu bila je u vezi s polnim odnosima. U 1. Korinćanima, 7. poglavlje, Pavle je pokazao da bi zbog preovladavanja polnog nemorala za svakog muškarca bilo dobro da ima svoju ženu i svaka žena svog muža. Pavle je takođe pokazao da iako su samci u mogućnosti da služe Jehovi s manje stvari koje odvraćaju pažnju, nemaju svi dar samaštva. I ako bi ženin muž umro, ona bi bila slobodna da se opet uda ali „samo u Gospodu“ (1. Korinćanima 7:39).

17. Koje je svetlo Pavle izlio na nauku uskrsenja?

¹⁷ Kakve je bleske svetla o uskrsenju Gospod upotrebio Pavla da prospe! S kakvom će vrstom tela biti podignuti pomazani hrišćani? „Seje se telo puteno, i uskrsava telo duhovno“, pisao je Pavle. Nijedno telesno telo neće biti uzeto na nebo, pošto „put i krv ne mogu naslediti kraljevstva Božjega“. Pavle je dodao da neće svi pomazanici spavati u smrti, već da će tokom Isusove prisutnosti neki biti uskrsnuti u besmrtni život trenutno prilikom smrti (1. Korinćanima 15:43-53).

18. Koje je svetlo u odnosu na budućnost sadržavalo prvo Pavlovo pismo Solunjanima?

¹⁸ U njegovom pismu hrišćanima u Solunu, Pavle je bio upotrebljen da baci svetlo na budućnost. Jehovin dan će doći kao lopov u noći. Pavle je takođe objasnio: „Jer kad reku ljudi: ’Mir i bezbednost!‘, onda će iznenada napasti na njih pogibao, kao bolovi porođaja na trudnu ženu, i oni neće uteći“ (1. Solunjanima 5:2, 3).

19, 20. Koje su bleske svetla primili hrišćani u Jerusalimu i Judeji u Pavlovom pismu Jevrejima?

¹⁹ Pišući svoje pismo Jevrejima, Pavle je preneo bleske svetla ranim hrišćanima u Jerusalimu i Judeji. Kako je snažno pokazao superiornost hrišćanskog sistema obožavanja nad mojsijevskim sistemom obožavanja! Umesto da slede zakon koji su preneli anđeli, hrišćani imaju veru u spasenje o kom je najpre govorio Božji Sin, koji je daleko superiorniji od takvih anđeoskih vesnika (Jevrejima 2:2-4). Mojsije je bio puki sluga u domu Božjem. Međutim, Isus Hrist predsedava nad celim domom. Hrist je prvosveštenik po redu Melhisedekovom, imajući položaj daleko superiorniji od Aronskog sveštenstva. Pavle je takođe naglasio da Izraelci nisu mogli da uđu u Božji pokoj zbog nedostatka vere i poslušnosti, ali hrišćani ulaze u taj pokoj zbog svoje vernosti i poslušnosti (Jevrejima 3:1–4:11).

²⁰ Zatim, takođe, novi savez je daleko superiorniji od saveza zakona. Kao što je 600 godina ranije prorečeno u Jeremiji 31:31-34, oni koji su u novom savezu imaju Božji zakon napisan u svojim srcima i raduju se pravom oproštenju greha. Umesto da imaju prvosveštenika koji mora svake godine da prinosi žrtve za svoje grehe i grehe tih ljudi, hrišćani imaju svog Prvosveštenika Isusa Hrista, koji je bez greha i koji je jednom i zauvek prineo žrtvu za grehe. Umesto da uđe u rukama napravljenu svetinju da predstavi svoju žrtvu, on je ušao u samo nebo, da se tamo pojavi pred osobom Jehovinom. Štaviše, životinjske žrtve pod Mojsijevim savezom zakona nisu mogle potpuno da uklone grehe, inače se ne bi prinosile godišnje. Ali Hristova žrtva, prinesena jednom zauvek, uklanja grehe. Sve ovo izliva svetlo na veliki duhovni hram, u čijem predvorju danas služe pomazani ostatak i „druge ovce“ (Jovan 10:16; Jevrejima 9:24-28).

21. Šta pokazuje ovo razmatranje što se tiče ispunjenja Psalma 97:11 i Poslovica 4:18 u apostolska vremena?

²¹ Prostor ne dozvoljava pružanje više primera, kao što su blesci svetla koje nalazimo u pismima apostola Petra i onim od učenika Jakova i Jude. Ali i ovo spomenuto uveliko treba da pokaže da su Psalam 97:11 i Poslovice 4:18 našli ispunjenje u apostolska vremena. Istina je počela da napreduje od predslika i senki ka ispunjenjima i stvarnostima (Galatima 3:23-25; 4:21-26).

22. Šta se desilo nakon smrti apostolâ, i šta će sledeći članak pokazati?

²² Nakon smrti Isusovih apostola i početka prorečenog otpada, svetlo istine je gorelo veoma slabo (2. Solunjanima 2:1-11). Međutim, prema Isusovom obećanju, nakon mnogo vekova Gospodar se vratio i zatekao ’vernog i mudrog slugu‘ kako daje ’čeljadi‘ njihovu hranu u pravo vreme. Kao rezultat, Isus Hrist je postavio tog slugu „nad svim imanjem svojim“ (Matej 24:45-47). Kakvi su blesci svetla usledili? Ovo će se razmatrati u sledećem članku.

[Fusnota]

Blesci svetla — veliki i mali (1. deo)

„Put je pravednika kao blistava svetlost čiji sjaj do punog dana raste“ (POSLOVICE 4:18).

 1. Zašto se istina otkriva postepeno?

DOKAZ je božanske mudrosti da se, u skladu s Poslovicama 4:18, otkrivanje duhovnih istina odigrava postepeno posredstvom blesaka svetla. U prethodnom članku smo videli kako se ovaj citat ispunio u apostolska vremena. Da je gomila biblijske istine bila otkrivena odjednom, to bi bilo i zaslepljujuće i zbunjujuće — uveliko poput dejstva izlaska iz mračne pećine na sjajnu svetlost sunca. Sem toga, postepeno otkrivena istina jača veru hrišćanâ na jedan stalan način. Ona njihovu nadu čini sve svetlijom i njihovu stazu kojom treba da idu sve jasnijom.

„Verni i razboriti rob“

 2. Isus je pokazao da će koristiti koga da donese duhovno svetlo svojim sledbenicima, i od koga se to sredstvo sastoji?

² U apostolska vremena Isus Hrist je izabrao da upotrebi natprirodna sredstva da svojim sledbenicima dâ najranije bleske svetla. Imamo dva primera toga: Pedesetnica 33. n. e. i obraćenje Kornelija 36. n. e. Potom, Hrist je izabrao da upotrebi ljudsko posredovanje, baš kao što je prorekao: „Ko je dakle taj verni i mudri sluga [„verni i razboriti rob“, NW], koga je postavio gospodar njegov nad svojom čeljadi, da im daje hranu na vreme? Blago sluzi, koga kad dođe gospodar njegov nađe da izvršuje tako! U istinu vam kažem: Postaviće ga nad svim imanjem svojim“ (Matej 24:45-47). Ovaj rob nije mogao biti samo jedna osoba zato što on treba da obezbeđuje duhovnu hranu od kada je hrišćanska skupština nastala na Pedesetnici, pa sve dok Gospodar, Isus Hrist, ne dođe da svede račun. Činjenice pokazuju da ova klasa vernog i razboritog roba uključuje sve pomazane hrišćane kao jednu grupu na zemlji u bilo koje dato vreme.

 3. Ko je bio ubrojan među prve članove klase roba?

³ Ko je bio ubrojan među prve članove klase vernog i razboritog roba? Jedan je bio apostol Petar, koji je pazio na Isusovu zapovest: „Pasi ovce moje“ (Jovan 21:17). U druge rane članove klase roba ubrajaju se Matej, koji je napisao jevanđelje koje nosi njegovo ime, i Pavle, Jakov i Juda, koji su napisali nadahnuta pisma. Apostol Jovan, koji je zabeležio knjigu Otkrivenja, svoje jevanđelje i svoja pisma, takođe je bio član klase vernog i razboritog roba. Ovi ljudi su pisali u skladu s Isusovim ovlašćenjem.

 4. Ko su ’domašnji‘?

⁴ Ako su svi pomazanici kao grupa, bez obzira gde oni žive na zemlji, članovi klase roba, ko su „čeljad [’domašnji‘, DK]“? Ona su isti pomazanici ali posmatrani s drukčije tačke gledišta — kao pojedinci. Da, kao pojedinci oni će biti od ’roba‘ ili će biti „čeljad [’domašnji‘, DK]“, zavisno od toga da li su duhovnu hranu delili ili su se njom posluživali. Da prikažemo: Kao što je zabeleženo u 2. Petrovoj 3:15, 16, apostol Petar pravi osvrt na Pavlova pisma. Kada ih čita, Petar bi bio kao jedan od čeljadi hraneći se duhovnom hranom koju je pružio Pavle kao predstavnik klase roba.

 5. (a) Šta se dogodilo robu tokom vekova nakon apostolâ? (b) Koji su se razvoji odigrali u drugoj polovini 19–og veka?

⁵ U ovom pogledu, knjiga Božje hiljadugodišnje carstvo se približilo navela je: „Što se tiče toga kako je stvarno klasa ’vernog i razboritog roba‘ postojala i služila kroz vekove nakon smrti apostolâ Gospodara Isusa Hrista, nemamo jasnu istorijsku sliku. Očigledno je jedna generacija klase ’roba‘ hranila narednu generaciju (2. Timoteju 2:2). Ali u drugoj polovini devetnaestog veka bilo je bogobojaznih osoba koje su volele duhovnu hranu iz Biblije i koje su želele da se njom hrane... Razredi za proučavanje Biblije... bili su formirani i napredovali su u razumevanju osnovnih istina Svetog Pisma. Iskrene nesebične osobe među tim istraživačima Biblije bile su željne da podele te vitalne obroke duhovne hrane s ostalima. Oni su imali verni duh ’roba‘ koji je postavljen da daje ’domašnjima‘ potrebnu duhovnu „hranu na vreme“. Oni su bili ’razboriti‘ u razaznavanju da je tada bilo pravo i podesno vreme, i koji su bili najbolji načini za posluživanje hrane. Oni su nastojali da je posluže“ (strane 344, 345, engl. ).a

Rani blesci svetla u savremeno doba

 6. Koja se činjenica prominentno ističe u vezi s postepenim otkrivanjem istine?

⁶ Jedna činjenica koja se prominentno ističe u vezi s onima koje je Jehova upotrebio da donesu taj postepeni porast duhovnog svetla jeste ta da oni zaslugu nisu pripisivali sebi. Stav Č. T. Rasela, prvog predsednika Watch Tower Societyja, bio je taj da je Gospodu bilo ugodno da upotrebi njihove skromne talente. U pogledu epiteta koje su njegovi neprijatelji bili skloni da koriste, brat Rasel je stavio do znanja da nikada nije sreo „Raselite“ i da nije bilo takvih stvari kao „Raselitizam“. Sva zasluga išla je Bogu.

 7. Koji su dokaz dali brat Rasel i njegovi saradnici da su oni zaista povezani s vernim i razboritim robom?

⁷ Sudeći po rezultatima, ne može biti sumnje da je Jehovin sveti duh upravljao nastojanjima brata Rasela i onih koji su s njim bili povezani. Oni su pružili dokaz da su bili identifikovani s vernim i razboritim robom. Mada su mnogi sveštenici tog vremena tvrdili da veruju da je Biblija Božja nadahnuta Reč i da je Isus Sin Božji, oni su odobravali krive, vavilonske nauke, kao što su trojstvo, besmrtnost ljudske duše i večno mučenje. U skladu s Isusovim obećanjem, stvarno se duguje svetom duhu šta su ponizni napori brata Rasela i njegovih drugova prouzrokovali da istina sija dalje kao nikada pre (Jovan 16:13). Ti pomazani Istraživači Biblije dali su dokaz da su zaista bili deo klase vernog i razboritog roba, čije je ovlašćenje da obezbedi duhovnu hranu za Gospodareve domašnje. Njihovi napori bili su velika pomoć u sakupljanju pomazanika.

 8. Koje su temeljne činjenice u pogledu Jehove, Biblije, Isusa Hrista i svetog duha Istraživači Biblije jasno razumeli?

⁸ Izvanredno je videti kako je Jehova sjajno posredstvom svetog duha, udostojio te rane Istraživače Biblije blescima svetla. Prvo, čvrsto su ustanovili da Stvoritelj postoji i da ima jedinstveno ime Jehova (Psalam 83:19; Rimljanima 1:20). Uvideli su da Jehova ima četiri osnovne osobine — moć, pravdu, mudrost i ljubav (Postanje 17:1; Ponovljeni zakoni 32:4; Rimljanima 11:33; 1. Jovanova 4:8). Ovi pomazani hrišćani jasno su ustanovili da je Biblija Božja nadahnuta Reč i da je istina (Jovan 17:17; 2. Timoteju 3:16, 17). Dalje, smatrali su da je Božji Sin, Isus Hrist, bio stvoren i da je dao svoj život kao otkup za celo čovečanstvo (Matej 20:28; Kološanima 1:15). Daleko od toga da je treća osoba trojstva, uvidelo se da je sveti duh Božja aktivna sila (Dela apostolska 2:17).

 9. (a) Koje su istine Istraživači Biblije jasno razumeli što se tiče čovekove prirode i sudbina koje se pružaju u Bibliji? (b) Koje su druge istine Jehovine sluge uvidele jasno?

⁹ Istraživači Biblije su jasno uvideli da čovek nema besmrtnu dušu već jeste smrtna duša. Razumeli su da je „plata za greh smrt“, ne večno mučenje, budući da ne postoji takvo mesto kao što je ognjeni pakao (Rimljanima 5:12; 6:23; Postanje 2:7; Jezekilj 18:4). Osim toga, jasno su uvideli da teorija o evoluciji nije samo nebiblijska već potpuno bez činjenične osnove (Postanje, 1. i 2. poglavlje). Takođe su razaznali da Biblija pruža dve sudbine — nebesku za 144 000 pomazanih sledbenika koji u stopu slede Hrista i rajsku zemlju za nebrojeno „mnoštvo veliko“ ’drugih ovaca‘ (Otkrivenje 7:9; 14:1; Jovan 10:16). Ti rani Istraživači Biblije su raspoznali da zemlja ostaje zauvek i da neće biti spaljena, kao što misle mnoge religije (Propovednik 1:4; Luka 23:43). Takođe su naučili da će Hristov povratak biti nevidljiv i da će tada on izvršiti presudu nad nacijama i uvesti zemaljski raj (Dela apostolska 10:42; Rimljanima 8:19-21; 1. Petrova 3:18).

10. Koje su istine Istraživači Biblije naučili u pogledu krštenja, razlike između sveštenstva i laikata i Memorijala Hristove smrti?

¹⁰ Istraživači Biblije su naučili da biblijsko krštenje nije stvar prskanja odojčadi već, u skladu s Isusovom zapovesti u Mateju 28:19, 20, to je potapanje vernika koji su bili poučavani. Uvideli su da ne postoji nikakva biblijska osnova za razliku između sveštenstva i laikata (Matej 23:8-10). Nasuprot tome, svi hrišćani treba da budu propovednici dobre vesti (Dela apostolska 1:8). Istraživači Biblije su shvatili da Memorijal Hristove smrti treba održavati samo jednom svake godine, 14. nizana. Sem toga, oni su uvideli da je Uskrs paganski praznik. Povrh toga, ti pomazanici su bili toliko uvereni da Bog podržava njihovo delo da nikada nisu prikupljali priloge (Matej 10:8). Od najranijih vremena, oni su razumeli da hrišćani moraju živeti po biblijskim načelima, što uključuje gajenje plodova Božjeg svetog duha (Galatima 5:22, 23).

Rastući blesci svetla

11. Koje je svetlo sevnulo na hrišćanski zadatak i na Isusovu parabolu o ovcama i jarcima?

¹¹ Jehovine sluge su naročito od 1919. bile blagoslovljene rastućim blescima svetla. Kakav je jasan blesak svetla sevnuo 1922. na kongresu u Sidar Pointu dok je Dž. F. Raterford, drugi predsednik Watch Tower Societyja, snažno naglasio da je prvenstvena obaveza Jehovinih slugu da ’objavljuju, objavljuju, objavljuju Kralja i njegovo kraljevstvo‘! Već sledeće godine sevnulo je jasno svetlo na parabolu o ovcama i jarcima. Uvidelo se da to proročanstvo treba da se ispuni u sadašnjem Gospodovom danu, ne u budućnosti tokom Milenijuma kao što se prethodno mislilo. Tokom Milenijuma, Hristova braća neće biti bolesna, niti će biti zatvarana. Osim toga, na kraju Milenijuma, sudiće Jehova Bog, ne Isus Hrist (Matej 25:31-46).

12. Koji je blesak svetla postojao u vezi s Armagedonom?

¹² Godine 1926. još jedan sjajan blesak svetla otkrio je da rat od Armagedona ne treba da bude socijalna revolucija, kao što su Istraživači Biblije nekad mislili. Umesto toga, to će biti rat u kojem će Jehova demonstrirati svoju moć tako jasno da će svi ljudi biti uvereni da je on Bog (Otkrivenje 16:14-16; 19:17-21).

Božić — paganski praznik

13. (a) Koje svetlo je bilo izliveno na proslavu Božića? (b) Zašto se više nisu slavili rođendani? (Uključi fusnotu.)

¹³ Kratko posle toga, jedan blesak svetla je prouzrokovao da Istraživači Biblije prestanu da slave Božić. Pre tog vremena Istraživači Biblije širom sveta uvek su slavili Božić, i njegova proslava u centrali u Bruklinu bila je jedna veoma svečana prilika. Ali tada se razaznalo da je držanje 25. decembra bilo zapravo pagansko i da ga je izabralo otpadničko hrišćanstvo da bi lakše obratilo pagane. Osim toga, ustanovilo se da Isus nije mogao da se rodi zimi, pošto su u vreme njegovog rođenja pastiri pasli svoja stada na poljima — nešto što ne bi radili noću u poznom decembru (Luka 2:8). Umesto toga, Pismo ukazuje na to da se Isus rodio oko 1. oktobra. Istraživači Biblije su takođe razumeli da su nazovimudraci koji su posetili Isusa oko dve godine nakon njegovog rođenja bili paganski magi.b

Novo ime

14. Zašto ime Istraživači Biblije nije dolično predstavljalo Jehovin narod?

¹⁴ Godine 1931. jedan jasan blesak istine otkrio je tim Istraživačima Biblije jedno prikladno biblijsko ime. Jehovin narod je razumeo da oni ne mogu prihvatiti bilo koje nadimke koje su im drugi dali, takve kao što su Raseliti, Milenijumski donisti [od “Millennial dawn” /„Milenijumsko svitanje“/] i „nou helersi“ [od “no hell” /„nema pakla“/].c Ali takođe su počeli da shvataju da ih ni ime koje su oni uzeli — Međunarodni istraživači Biblije — ne predstavlja dolično. Oni su bili daleko više od samo istraživača Biblije. Osim toga, uvek je bilo toliko mnogo drugih koji su bili istraživači Biblije ali koji nisu imali ništa zajedničko s Istraživačima Biblije.

15. Koje ime su Istraživači Biblije usvojili 1931, i zašto je ono prikladno?

¹⁵ Kako je došlo do toga da Istraživači Biblije imaju novo ime? Kula stražara je godinama isticala Jehovino ime. Stoga, bilo je najprikladnije da Istraživači Biblije usvoje ime koje koje se nalazi u Isaiji 43:10: „Vi ste moji svedoci, veli Gospod [„Jehova“, NW], vi i sluga moj, koga izabrah, da znate, da verujete i da razumete da sam to ja. Pre mene nije Boga bilo niti će ga posle mene biti.“

Opravdanje i „mnoštvo veliko“

16. Zašto se proročanstva o obnovi nisu mogla odnositi na povratak prirodnih Jevreja u Palestinu, ali na koga se odnose?

¹⁶ U drugom tomu Oslobođenja, koje je 1932. objavio Watch Tower Society, jedan blesak svetla je otkrio da se proročanstva o obnovi koja su zabeležili Isaija, Jeremija, Jezekilj i drugi proroci nisu odnosila (kao što se nekad mislilo) na telesne Jevreje, koji su se vratili u Palestinu u neveri i s političkom motivacijom. Umesto toga, ta proročanstva o obnovi, koja su imala manje ispunjenje kada su se Jevreji vratili iz vavilonskog ropstva 537. pre n. e., imala su svoje glavno ispunjenje u oslobođenju i obnovi duhovnog Izraela počev 1919. i u blagostanju koje je proizašlo iz toga u duhovnom raju koji danas uživaju Jehovine istinite sluge.

17, 18. (a) S vremenom, kroz jedan blesak svetla, šta se pokazalo da je Jehovina glavna namera? (b) Koji se blesak svetla pojavio 1935. u pogledu Otkrivenja 7:9-17?

¹⁷ S vremenom, blesci svetla su otkrili da je Jehovina glavna namera, ne spasenje stvorenja, već opravdanje njegovog suvereniteta. Uvidelo se da je najvažnija tema Biblije, ne otkup, već Kraljevstvo, jer će ono opravdati Jehovinu suverenost. Kakav je to samo blesak svetla bio! Predani hrišćani više nisu bili prvenstveno zabrinuti za njihov uzlazak na nebo.

¹⁸ Godine 1935, jedan jasan blesak svetla je otkrio da veliko mnoštvo spomenuto u Otkrivenju 7:9-17 nije sekundarna nebeska klasa. Mislilo se da su oni koji se spominju u tim stihovima neki od pomazanika koji nisu bili potpuno verni i tako stoje ispred prestola umesto da sede na prestolima vladajući kao kraljevi i sveštenici s Isusom Hristom. Ali jednostavno ne postoji takva stvar kao što je bivanje delimično vernim. Osoba je ili verna ili neverna. Tako se uvidelo da je ovo proročanstvo ukazivalo na nebrojeno veliko mnoštvo iz svih naroda koje se sada sakuplja i čije su nade zemaljske. Oni su „ovce“ iz Mateja 25:31-46 i „druge ovce“ iz Jovana 10:16.

Krst — nije hrišćanski simbol

19, 20. Zašto krst ne može da bude simbol pravog hrišćanstva?

¹⁹ Mnoge godine Istraživači Biblije su isticali krst kao simbol Hrišćanstva. Čak su imali značku „krst i kruna“. Prema prevodu dr Lujo Bakotić, Isus je pozvao svoje sledbenike da uzmu svoj „krst“, i mnogi su poverovali da je on bio pogubljen na krstu (Matej 16:24; 27:32). Ovaj simbol se decenijama pojavljivao i na naslovnoj strani časopisa Kula stražara.

²⁰ Knjiga Bogatstvo (Riches), koju je Zajednica objavila 1936, razjasnila je da je Isus Hrist bio pogubljen, ne na krstu, već na uspravnom stubu, ili kolcu. Prema jednom autoritetu, grčka reč (stauros) prevedena „krst“ u prevodu dr Lujo Bakotić, „označava, prvenstveno, jedan uspravljen stub ili kolac. [To] treba razlikovati od crkvenog oblika krsta od dve grede... Ovo poslednje je imalo svoje poreklo u drevnoj Haldeji, i koristilo se kao simbol boga Tamuza.“ Daleko od toga da se idolizuje, na oruđe na kojem je Isus bio pribijen treba da se gleda s odvratnošću.

21. Šta će se razmatrati u sledećem članku?

²¹ Postoje daljnji primeri i velikih blesaka svetla i onih koji se mogu smatrati malim. Za razmatranje ovih, molimo te pogledaj sledeći članak.

[Fusnote]