Roditelji, doprite do srca vašeg deteta od ranog detinjstva
„I dalje odgajajte (vašu decu) u stezi i Jehovinim usmeravanjem mišljenja“ (Efescima 6:4, NS).
1. Šta se dogodilo u jednom veoma napornom periodu Isusovog života?
ISUS HRIST se sa svojim učenicima nalazio na putu za Jerusalim. Nešto ranije im je u različitim prilikama rekao da u tom gradu mora mnogo da postrada i da bude ubijen (Marko 8:31; 9:31). U ovo za Isusa naporno vreme, kao što stoji u biblijskom izveštaju, „donošahu k njemu i djecu da ih se dotakne“ (Luka 18:15).
2. a) Zašto su učenici možda pokušali da oteraju ljude? b) Kako je Isus reagovao u toj situaciji?
2 Kakvu reakciju je to izazvalo kod njegovih učenika? Izgrdili su ljude i pokušali da ih oteraju, nesumnjivo verujući da će Isusu učiniti uslugu ako otklone nepotrebne smetnje i opterećenja. Ali to je ogorčilo Isusa, pa je rekao svojim učenicima: „Pustite djecu neka dolaze k meni; i ne branite im... I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi“ (Marko 10:13-16). Da, uprkos svega što je moralo obuzimati Isusove misli i srce, on je odvojio vreme za decu.
Šta iz toga mogu da nauče roditelji?
3. Kakvu pouku roditelji treba da izvuku iz ovog događaja?
3 Roditelji iz toga mogu da nauče sledeće: Uprkos svim drugim obavezama ili bilo kojim teškoćama, treba dati prioritet provođenju vremena sa vašom decom. U toku vremena koje provodite zajedno, mogli bi da posredujete duhovne vrednosti vašoj deci što bi sačuvalo njihovo srce i usmerilo ih na pravi put (5. Mojsijeva 6:4-9; Priče Solomunove 4:23-27). Evnikija i Loida, Timotejeva majka i baka su uzimale vremena da mu dodele pouku koja je dopirala do njegovog malog srca i tako oblikovala njegov život, da je rastao u jednog odanog Božjeg slugu (2. Timoteju 1:5; 3:15).
4. Za šta roditelji treba da smatraju svoju decu, i kako treba da pokažu da ih cene?
4 Hrišćanski roditelji ne mogu dopustiti da zanemare svoju decu koja su dragoceni poklon od Jehove. Da, deca su dragocen dar od Jehove (Psalam 127:3). Provedite vreme sa njima, potrudite se da dostignete njihovo srce. Timotejeva majka i baka su i u tome dale dobar primer. Ali nemojte samo da provodite vreme sa njima poučavajući ih o ponašanju i disciplinovanju, nego takođe jedite zajedno, čitajte im nešto, igrajte se sa njima i uveče ih odvedite u krevet. To vreme, koje posvećujete vašoj deci, ima veliki značaj.
5. Navedi primer jednog oca koji je ispravno ocenio roditeljsku odgovornost.
5 Jedan poznati Japanac koji je postao Jehovin svidok je spoznao tu činjenicu. U Mainči dejli njuz od 10. februara 1986. je pisalo pod naslovom „Direktor JNR daje ostavku da bi bio sa svojom porodicom“: „Direktor državne železnice Japana (JNR) se rađe povukao nego da bude odvojen od svoje porodice ... Tamura je izjavio: ,Posao generalnog direktora može neko drugi da preuzme. Ali otac moje dece sam samo ja.’“ Da li ti kao otac ili majka isto tako ozbiljno shvataš tvoju odgovornost?
Zašto su danas potrebni posebni napori?
6. Zašto je danas tako teško da se ispravno vaspitaju deca?
6 Verovatno u istoriji čovečanstva nikada nije bilo tako teško kao što je danas, vaspitati decu u saglasnosti sa Božjom rečju, to jest „u stezi i Jehovinim usmeravanjem mišljenja“ (Efescima 6:4, NS). To je zato što živimo u „poslednjim danima“ i Sotona i njegovi demoni prouzrokuju mnogo bola i patnje, jer su ljuti i znaju da im preostaje još samo malo vremena (2. Timoteju 3:1-5; Otkrivenje 12:7-12). Dakle, taj simbolični „vazduh“ kojim vlada sotona utiče na napore roditelja da vaspitaju decu na Bogu dopadljiv način. Taj „vazduh“ ili taj duh sebičnosti i neposlušnosti je takođe svuda rasprostranjen kao i doslovni vazduh koji udišemo (Efescima 2:2).
7, 8. a) Šta se preko televizije može uneti u stan, pa šta ipak mnogi roditelji čine? b) Zašto je korišćenje televizije kao dadilje žalosno zapostavljanje roditeljske odgovornosti?
7 Taj „duh sveta“, taj otrovni „vazduh“ se u stanove unosi posebno preko televizije (1. Korinćanima 2:12). Televizijske emisije na polju zabave su često pod snažnim uticajem nemoralnih i homoseksualnih osoba (Rimljanima 1:24-32). Tvoja deca su posebno prijemčiva za bezbožno mišljenje i ponuđenu moralnu prljavštinu, što je uporedivo sa njihovom osetljivošću na bolesti kod doslovno zagađenog vazduha. Ali šta čine mnogi roditelji?
8 Upotrebljavaju gledanje televizije kao dadilju. Svojoj deci govore: „Ne sada, dragi. Nemam vremena. Idi, gledaj televiziju.“ Tako glasi, kao što je jedan poznati televizijski voditelj izjavio, „većina izjavljenih reči u mnogim američkim domaćinstvima.“ Poslati decu da gledaju televiziju, bez obzira na ono što se prikazuje, praktično znači prepustiti ih slobodnoj volji (Priče Solomunove 29:15). To predstavlja žalosnu nemarnost u roditeljskoj odgovornosti. Taj televizijski voditelj je izjavio: „Roditeljski posao zahteva mnogo vremena i veliku odgovornost koja se ne sme preneti na drugoga, a naročito ne na gledanje televizije.“
9. Od kakvog prljanja naročito deca moraju da budu zaštićena?
9 Međutim, pod pritiskom vremena u kom živimo mogli bi kao i Isusovi učenici naginjati da odgurnemo decu u stranu da bi se, kao što se misli, mogli posvetiti važnijim stvarima. Ali, šta je važnije od tvoje dece? Njihov duhovni život je na kocki. Verovatno si čuo da su 1986. u Sovjetskom Savezu posle atomske nesreće Černobila iz pogođenog područja deca bila evakuisana, da bi ih zaštitili od atomske zagađenosti. Slično je ako želiš da sačuvaš duhovno zdravlje tvoje dece. Tada moraš da ih čuvaš da ne budu otrovani svetskim „vazduhom“ koji vrlo često u određenoj meri izbacuje televizija (Priče Solomunove 13:20).
10. Od kog drugog izvora deci preti otrovni , „vazduh“, i koji biblijski primer to predočava?
10 Ipak ima još i drugih izvora otrovnog „vazduha“ kojima mogu da budu uništene moralne vrednosti ili da otupe um i srce dece. Loše društvo dece u susedstvu i u školi takođe može da potisne biblijske istine iz jednog nežnog srca (1. Korinćanima 15:33). Dinino iskustvo bi trebalo da bude pouka za nas. Ova mlada Jakovljeva kćerka je imala običaj da izlazi i „da gleda devojke u onom kraju“. To je dovelo do toga da je bila silovana od jednog mladića (1. Mojsijeva 34:1, 2). Deca treba da budu dobro poučena i tako vaspitana da izbegavaju moralne opasnosti sveta, sveta, koji je danas pokvareniji nego nekad.
Zašto poučavati od ranog detinjstva?
11. a) Kada roditelji treba da počnu sa poučavanjem svoje dece? b) Koji dobri rezultati mogu da se očekuju?
11 Ali kada roditelji treba da počnu sa poučavanjem? Kako Biblija kaže, Timotej je to poučavanje primio „od ranog detinjstva“ (2. Timoteju 3:15). Interesantno je da se odgovarajuća grčka reč brefos često primenjujena na nerođeno dete, kao na primer u Luki 1:41, 44. Tamo se govori o još nerođenom detetu (Jovanu), koje je zaigralo u majčinoj utrobi: Ali brefos se takođe primenjuje na novorođenu izraelsku odojčad u Egiptu, čiji su životi u vreme rođenja Mojsija bili u opasnosti (Dela apostolska 7:19, 20). U slučaju Timoteja ta reč se jasno odnosi na jedno malo dete ili odojče, a ne jednostavno na neko dete. Timotej je već tako rano bio poučavan o svetim spisima, otkako se sećao, još od vremena kad je bio beba. I sa kako izvrsnim rezultatom! (Filipljanima 2:19-22). Ali, da li mogu bebe iz tako ranog poučavanja stvarno da izvuku korist?
12. a) Kada bi deca mogla da počnu da primaju utiske i informacije? b) Kada i kako bi roditelji trebalo da započnu sa biblijskom poukom svoje dece?
12 „Jedan od najuzbudljivijih razvoja na celokupnom području psihologije jeste naše novo razumevanje veličanstvene sposobnosti učenja male dece“, izvestio je dr Edvard Cigler, profesor sa univerziteta Jeil, 1984. godine. U časopisu Helt (Zdravlje) piše: „Moguće je da bebe već u majčinoj utrobi mogu da vide, čuju, okušaju – i ,osećaju’, kao što su pokazala novija ispitivanja. Očigledno je da nikada nije prerano da roditelji započnu sa poučavanjem svoje dece (5. Mojsijeva 31:12). Mogu početi sa pokazivanjem slika iz knjiga i čitanjem priča. Kao što Masaru Ibuka, pisac knjige U dečjem vrtiću je prekasno, kaže, „odlučujuće godine ... su prve tri godine posle rođenja“. To je zbog toga što se mladi um može posebno oblikovati i što je znatno sposobniji za učenje nego obično, što se kod malog deteta može videti na primer u brzom učenju novog jezika. Jedan profesor sa njujorškog univerziteta za obrazovanje dece u ranom detinjstvu je čak rekao da „roditelji treba da počnu sa učenjem deteta da čita čim ga donesu kući iz bolnice“.
13. Koji primer dokazuje sposobnost učenja male dece?
13 Jedna majka iz Kanade je izvestila o sposobnosti učenja svog deteta: „Jednog dana sam mom četiriipogodišnjem sinu Šonu čitala jednu priču iz knjige Moja knjiga biblijskih priča. Kad sam zastala za trenutak, na moje iznenađenje sam ustanovila da je on sastavio priču od reči do reči baš kao što je stajalo u knjizi Biblijske priče. ... Pokušala sam sa jednom drugom pričom, pa onda još sa jednom ... I zaista prve 33 priče je znao napamet, uključujući i teška imena mesta i ljudi.“a
14. a) Ko nije iznenađen sposobnostima male dece? b) U čemu bi trebalo da se sastoji cilj hrišćanskih roditelja? v) Na šta deca moraju da budu pripremljena, i zašto?
14 Oni koji znaju za moć učenja male dece nisu iznenađeni takvim podvizima. „Svet bi mogao da bude pun intelektualnih giganata kao što su Ajnštajn, Šekspir, Betoven i Leonardo da Vinči, ako bi učili bebe umesto veće dece“, tvrdi dr Glen Domen, direktor instituta za ispitivanje ljudskog potencijala. Naravno da cilj hrišćanskih roditelja nije da proizvode intelektualne gigante, već da dostignu srce svoje dece, da nikada ne prestanu da služe Bogu (Priče Solomunove 22:6). Ovi napori moraju da budu uloženi mnogo ranije od dečjeg polaska u školu, da bi ono bilo spremno na kušnje sa kojima će se susresti u školi. U dečjim vrtićima i zabavištima se, na primer, slave rođendani i za svetske praznike se pripremaju svečanosti kojima se dete može radovati. Tako dete mora da razume zašto Jehovine sluge ne učestvuju u tome, inače bi moglo početi da mrzi religiju svojih roditelja.
Kako dostići dečje srce?
15, 16. Šta roditelji mogu da upotrebe da bi dostigli srce svog deteta, i kako takve publikacije mogu da se upotrebe na delotvoran način?
15 Da bi pomogli roditeljima da dostignu srce svog deteta, Jehovini svedoci su se pobrinuli za publikacije kao što je, na primer, knjiga Slušati velikog Učitelja. U poglavlju pod naslovom „Dva čoveka koji su slavili rođendan“ je reč o zabavama i da pri tome može da bude ,vrlo zabavno’. U ovom poglavlju se takođe objašnjava da su samo te dve rođendanske svečanosti o kojima Biblija izveštava bile pripremljene od pagana koji nisu služili Jehovi i da je u vezi sa svakom od tih svečanosti nekome bila odrubljena glava (Marko 6:17-29; 1. Mojsijeva 40:20-22). Kako možeš uz pomoć ovog objašnjenja da dostigneš srce tvog deteta?
16 Možeš da upotrebiš privlačnu metodu knjige Veliki Učitelj tako što bi rekao: „Mi znamo da sve što stoji u Bibliji ima svoj razlog.“ Zatim postavi pitanje: „Prema tvom mišljenju, šta želi Bog da nam pokaže o rođendanskim slavama?“ Na ovaj način se pomaže tvom detetu da o toj stvari razmisli i da izvuče ispravne zaključke. Sem knjige Veliki Učitelj, roditelji mogu da upotrebe i ostalu literaturu kao što je Moja knjiga biblijskih priča i serijski članak „Život i rad Isusa“, koji izlazi u skoro svakom izdanju Kule stražare od aprila 1985. Da li upotrebljavaš ove članke za poučavanje tvoje dece kao i za sebe samog?
17. Koji praktični predlozi se daju roditeljima?
17 Sa svojom decom treba često da razgovaraš o gradivu koje obrađuje sporna pitanja ili situacije sa kojima se suočavaju u školi. Objasni detetu da vas dvoje morate položiti račun pred Jehovom (Rimljanima 14:12). Uzvisuj svu dobrotu koju Jehova za nas čini tako da se u malom srcu deteta uzbudi želja, da se dopadne Jehovi (Dela apostolska 14:17). Neka poučavanje postane radost. Deca rado slušaju priče. Zato se potrudi da poučavanje sprovedeš na živahan način na koji ćeš dostići dečje srce. Mnoge porodice propuštaju izvanrednu priliku za takvo poučavanje tako što ne jedu redovno zajedno. Da li vi kao porodica uzimate obroke zajedno? Ako ne, da li tu može nešto da se izmeni? (Uporedi Dela apostolska 2:42, 46, 47.)
18, 19. a) Kako roditelji treba vremenski da planiraju pouku svoje dece, i šta se nikada ne može dovoljno naglasiti? b) Šta na tebe ostavlja utisak u spomenutom primeru poučavanja, i kakav je rezultat prema tvom mišljenju ako se roditelji drže toga?
18 Pouka treba da bude prilagođena prema starosti deteta. Kod malog deteta čija pažnja ne traje dugo trebao bi da predvidiš kratko vreme više puta na dan. Onda postepeno produži pouku i pripremi je bogatijim sadržajem. Ne može se dovoljno naglasiti koliko je važno da se odredi redovno vreme za poučavanje dece (1. Mojsijeva 18:19; 5. Mojsijeva 11:18-21). Jedan otac, kojem je sada preko sedamdeset godina – danas hrišćanski starešina – je dao dobar primer u odgajanju svoga sina. Pre više godina svoj program je ovako opisao:
19 Kada je naš dečak imao oko godinu dana počeo sam da mu pričam iz Biblije pre odlaska na spavanje. To sam činio prilično slikovito da bi ostavilo dubok utisak na njega. Čim je počeo da govori – to je bilo u drugoj godini njegovog života – uvek smo klečali zajedno ispred njegovog krevetića i pustio sam ga da za mnom ponavlja reči molitve ,Očenaš’. ... Kada je imao tri godine počeli smo redovni biblijski studij ... Pratio je tekst u svojoj knjizi i ponavljao reč po reč. Tako je naučio ispravno da izgovara pa je mogao čak i dugačke reči jasno da izgovara. ... Da bi mu se biblijske istine urezale duboko u srce počeli smo sa učenjem jednostavnih biblijskih tekstova napamet. Kad je pošao u dečji vrtić znao je oko 30 stavaka napamet, a kad je u septembru prošle godine pošao u školu bilo ih je 70. ... Pre nego naš dečak pođe u krevet ispriča nam nekoliko biblijskih stavaka koje zna. Takođe, jutrom, kada ustaje često nas pozdravlja biblijskim stavcima.“
20. Šta program poučavanja treba još da uključuje, i kako dete može da se raduje službi od kuće do kuće?
20 Takav napredujući program zajedno sa ispravnim primerom roditelja i primenom dosledne discipline, pomoći će tvom detetu da dobro krene u život za šta će ti večno biti zahvalno (Priče Solomunove 22:15; 23:13, 14). Važan deo programa je u tome da se od ranog doba počne sa poučavanjem u javnoj službi propovedanja. Neka ova služba postane radostan doživljaj tako što ćeš tvoje dete da pripremiš da na smisaon način učestvuje. Gore spomenuti otac je dalje rekao o sinu: „Pošto zna mnoge biblijske stavke, u službi od kuće do kuće je vrlo uspešan, jer su mnogi iznenađeni i biblijske časopise koje nudi jednostavno ne mogu da odbiju. Učestvuje već od treće godine svog života u ovoj hrišćanskoj službi i danas (u starosti od 6 godina) daje uglavnom više biblijske literature nego moja žena i ja.“ (Vidi Probudi se! na engleskom od 22. januara 1965, strane 3-4.)
21. a) Šta je najveći poklon koji roditelji mogu da daju svojoj deci? b) Šta se preporučuje roditeljima, i šta bi svi roditelji trebalo da sprovode sa maloletnom decom?
21 Zaista, hrišćanski roditelji imaju veličanstveno nasledstvo za svoju decu – spoznanje Jehove zajedno sa izgledom na beskrajni život u miru i sreći u divnom novom svetu (Priče Solomunove 3:1-6, 13-18; 13:22). Ojačaj pre svega u srcu tvoje dece uverenje da se pri toj veličanstvenoj budućnosti radi o realnosti i pothranjuj u njima želju da služe Jehovi. Neka pravo obožavanje za njih postane nešto prirodno i jedan radostan doživljaj (1. Timoteju 1:11). Ulij u njih poverenje u Jehovu od ranog detinjstva. I nikada, da, nikada ne zapostavljaj redovnu pouku! Postavi je na najviše mesto. Razmišljaj stalno koje objašnjenje tvoja deca trebaju i kako možeš najbolje da dostigneš njihovo srce. Ti imaš puno posla i pod pritiskom si; za to se brinu Sotona i njegov svet. Ali, imaj na umu Isusov primer. Nikada nemoj biti toliko zaposlen da sa svojom decom ne možeš da provodiš redovan studij!
[Fusnote]
a Mnogo ranije, pre nego što je znao da čita, napamet je naučio priče i o samo što je slušao snimke sa kaseta ove knjige.
Kako bi ti odgovorio?
□ Kako iz Biblije proizlazi da roditelji treba da daju prednost potrebama svoje dece?
□ Zašto se roditelji danas moraju posebno truditi da zaštite svoju decu?
□ Zašto je školovanje od ranog detinjstva tako važno?
□ Koji praktični predlozi se daju roditeljima da bi mogli da dostignu srce svoje dece?
□ Šta hrišćanski roditelji ne treba nikada da zanemaruju?
[Slika na 8. strani]
Nikad nije prerano da roditelji započnu sa poučavanjem