Vrhunske tačke Biblije Priče Solomunove 1:1—31:31

Boj se Jehove i bićeš srećan

„Strah od Jehove početak je mudrosti“ (Poslovice 9:10, NS). Kako je to dobro izraženo u Pričama Solomunovim! Ova biblijska knjiga napisana je oko 716. godine pre n. e. i ona nam pomaže da pokazujemo mudrost — ispravnu primenu znanja. Poslušaj ove mudre izreke i bićeš srećan.

Slušaj mudrost

Pročitaj Priče Solomunove 1:1—2:22. „Strah od Jehove“, to je suština znanja. Ako prihvatimo pouku, mi se nećemo pridružiti grešnicima u njihovim naopakim postupcima. Onima koji ga se boje, Jehova daje mudrost koja ih čuva od vinovnika zla.

◆ 1:7 — Šta znači „strah od Jehove“?

To znači strahopoštovanje, duboko poštovanje prema njemu i zdrav strah od toga da ga ne povredimo, da mu ne budemo po volji, jer cenimo njegovu dobrotu punu ljubavi. Imati strah od Jehove znači priznati da je on Vrhovni sudija i Svemogući Bog koji ima pravo i moć da kazni ili uništi one koji ga ne slušaju. To takođe znači služiti Bogu verno, potpuno se uzdati u njega i mrzeti oko što je loše u njegovim očima (Psalam 2:11; 115:11; Priče Solomunove 8:13).

◆ 2:7 — Šta je besprekornost? (NS)

Hebrejske reči koje se odnose na besprekornost u svom korenu imaju značenje nečega što je „čitavo“ ili „potpuno“. One često označavaju moralnu čvrstinu i čestitost. ’Oni koji hode u besprekornosti’ nepokolebljivo su predani Jehovi. Tim „čestitima“ on je zaštitni „štit“ jer pokazuje pravu mudrost i pridržavaju se njegovih pravednih merila.

Pouka za nas: Ako se bojimo Jehove, prihvatićemo pouku koju on daje kroz svoju Reč i organizaciju. Ako to ne učinimo svrstaćemo se među „lude“, bezbožne grešnike. Dakle, prihvatimo njegovu pouku koju daje s ljubavlju (Priče Solomunove 1:7; Jevrejima 12:6).

Visoko ceni mudrost

Pročitaj Priče Solomunove 3:1—4:27. Da bi imao dobar uvid, „uzdaj se u Jehovu svim svojim srcem“. Sreću posreduju oni koji visoko cene mudrost. Njihov put je kao neugasiva svetiljka, ali oni moraju čuvati svoje srce.

◆ 4:18 — Kako je ’put pravednika’ sve svetliji?

Sunčevo svetlo u zoru postaje sve svetlije „dok ne bude pravi dan“. Slično tome, duhovno svetlo kod Jehovinog naroda vremenom postaje sve svetlije. Kako se približavaju prorečeni događaji, naše razumevanje o ispunjenju Jehovinih namera postaje sve jasnije. Božanska proročanstva nam se otkrivaju dok ih Bog osvetljava svojim svetim duhom i dok se ispunjavaju u svetskim događajima ili kroz iskustva Jehovinog naroda. Na taj način njihov ’put sve više i više svetli’.

Pouka za nas: Pokazujući pravu mudrost i izvršavajući Božje zapovesti zaštićeni smo od sleđenja bezumnog pravca koji može dovesti do prerane smrti. Na primer, oni koji zanemaruju Jehovine zapovesti u vezi polnog nemorala mogu navući na sebe polna oboljenja koja dovode do preuranjene smrti. Zato, postupajmo u saglasnosti sa Božjim zahtevima, jer će nam tada mudrost biti „drvo života“ (Priče Solomunove 3:18).

Načini pokazivanja mudrosti

Pročitaj Priče Solomunove 5:1—9:18.

Pokazivati mudrost znači izbegavati nemoral i ’radovati se sa ženom svoje mladosti’. Navodi se sedam stvari koje su odvratne Jehovi i daju se upozorenja protiv zavođenja bludnice. Mudrost je personifikacija „uređivača svih stvari“. A „strah od Jehove početak je mudrosti“ (NS).

◆ 6:1—5 — Da li je ovaj savet u suprotnosti s duhom velikodušnosti?

Ova poslovica ne sputava velikodušnost, premda savetuje da se ne uplićemo u posao sa drugima, naročito strancima. Izraelci su trebali pomoći svom bratu koji je osiromašio (3. Mojsijeva 25:35—38). Ali, neki su se upleli u sumnjive poslovne poduhvate i stekli finansijsku pozadinu ubeđivanjem drugih da ’garantuju’ za njih, obećavajući da će platiti svojim poverenicima ako bude potrebno. Ako se neko uplete u takvu situaciju, možda hvalisanjem, mudar savet glasi da ga se oslobodimo bez odlaganja (Priče Solomunove 11:15).

◆ 8:22—31 — Da li je ovo samo opis mudrosti?

Ne, jer mudrost je uvek postojala kao osobina večnog Boga (Jov 12:13). Međutim, ovde se kaže da je mudrost bila ’stvorena’ i da je ’bila kraj njega (Jehove) kao uređivač svih stvari’ tokom stvaranja Zemlje. Identifikovana mudrost personifikovana kao Božji Sin, odgovara činjenici da se u njemu „nalazi ’sakriveno’ sve ’blago mudrosti’ i znanja“ (Kološanima 1:15, 16; 2:3, ST).

Pouka za nas: Spomenuvši „zahvalne žrtve“ i „zavete“, nemoralna žena iz Priča Solomunovih, 7. poglavlja možda se pretvarala da joj ne nedostaje duhovnosti. Zahvalne žrtve su se sastojale od mesa, brašna, ulja i vina (3. Mojsijeva 19:5, 6; 22:21; 4. Mojsijeva 15:8—10). Tako je dala do znanja kako ima mnogo jela i pića u njenoj kući, i „mladić željna srca“ (NS) dobro bi se proveo tamo. Ovo je tipičan primer toga kako je osoba s pogrešnim poticajima navedena na nemoral. Koliko je samo važno da sledimo ovo upozorenje i izbegavamo takav greh protiv Boga! (1. Mojsijeva 39:7—12).

Suprotnosti koje potiču na razmišljanje

Pročitaj Priče Solomunove 10:1—15:33. Solomunove poslovice počinju uglavnom kontrastnim izrekama. Naglašava se „strah od Jehove“ (10:27; 14:26, 27; 15:16, 33).

◆ 10:25 — Zašto se ovde vrši poređenje sa olujom?

Budući da nisu utemeljeni na pravednim načelima, bezbožnici su slični nestabilnim građevinama koje se ruše u jakim olujama. Ali, pravednici su stabilni, jer je njihovo razmišljanje čvrsto utemeljeno na Božjim načelima. Slično građevini koja ima dobar temelj, oni se ne ruše pod pritiskom (Matej 7:24—27).

◆ 11:22 — Kako može žena biti slična alki u njušci svinje?

Zlatna alka stavlja se na stranu nosa ili na nosvu pregradu i ukazivala je na to da je onaj ko to nosi obrazovana osoba. Ali, Izraelci su svinje smatrali nečistima i odvratnima. Tako je lepa ali nerazumna žena slična zlatnoj alki koja nikako ne odgovara da bude u njušci svinje.

◆ 14:14 — Kako će se nasititi onaj ko je izopačena srca?

Onaj ko je „izopačena srca“ nasićuje se, ili zadovoljava, svojim materijalističkim načinom života (Psalam 144:1—15a). Činiti ono što je pravo u Božjim očima za njega nije od nikakve važnosti i on ne razmišlja o tome da mora položiti račun Jehovi (1. Petrova 4:3—5). Ali „dobar čovek“ odbacuje postupke nevernika i nasićuje se rezultatima svoga rada. On stavlja duhovne interese na prvo mesto, čvrsto se drži Božjih merila, najveću radost nalazi u tome da mu služi i nasićuje se božanskim blagoslovima (Psalam 144:15b).

◆ 15:23 — Kako se možemo ’radovati odgovorom svojih usta’?

To može biti slučaj onda kad neko posluša naš savet i to donese dobre rezultate. Ali, da bismo pomogli nekome, mi moramo pažljivo slušati, odvagnuti činjenice koje doprinose problemu dotičnoga, i naš savet bazirati na Bibliji. Takva „reč u pravo vreme, o kako je dobra!“

Pouka za nas: „Bezumnik“ ljutito „odmah“ reaguje na uvrede, odnosno „sramotu“. Ali, „pametan“ — razborit pojedinac — moli se za Jehovin duh kako bi pokazao samosavladavanje i sledio njegovu Reč (Priče Solomunove 12:16). Takvim postupanjem možemo izbeći daljnju svađu koja može dovesti do emocionalne i fizičke povrede kako kod nas tako i kod drugih.

Izreke s paralelama

Pročitaj Priče Solomunove 16:1—24:34. Ove mudre Solomunove izreke pružaju vođstvo uglavnom kroz paralelne misli. Opet je naglašen „strah od Jehove“ (16:6; 19:23; 22:4; 23:17; 24:21).

◆ 17:19 — Zašto nije dobro podizati svoja vrata?

Oni koji nisu vrata svojih kuća i dvorišta učinili niskima reskirali su da im konjanici ujašu i otmu materijalna dobra. Ova izreka bi se takođe mogla odnositi na usta kao vrata koja se visoko podižu oholim govorom i hvalisanjem. Takav govor potiče na svađu i konačno dovodi do katastrofe.

◆ 19:17 — Zašto Jehovi pozaima onaj ko pomaže siromahu?

Siromasi pripadaju Bogu, i ono što učinimo njima uračunava se kao da smo učinili njemu (Priče Solomunove 14:31). Ako nas ljubav i velikodušnost potiču da pomognemo ubogima ili nešto darujemo siromašnima ne očekujući od njih da nam to vrate, Jehova takvo davanje smatra pozajmljivanjem njemu, što će on uzvratiti svojom naklonošću i blagoslovima (Luka 14:12—14).

◆ 20:1 — Na koji način je vino „podsmevač“?

Vino može prouzrokovati da onaj ko se njime previše opije postupa smešno i neobuzdano. Pošto jako opijanje stvara tako loše posledice, hrišćani to moraju izbegavati (1. Timoteju 3:2, 3, 8; 1. Korinćanima 6:9, 10; Priče Solomunove 23:20, 21).

◆ 23:27 — Na koji način je prostitutka „jama“ i „studenac“?

Kao što se životinje hvataju u ’duboke jame’ koje su iskopali lovci, tako su mušterije prostitutke uhvaćene u nemoral. „Tuđa žena“ (tuđinka) bez sumnje je bludnica, jer su prostitutke u Izraelu uglavnom bile tuđinke. Uzimanje vode iz ’tesnog studenca’ donosi poteškoće, jer se zemljani ćup lako može razbiti o njegove zidove. Isto tako, oni koji imaju posla s prostitutkama mogu doživeti emocionalne i fizičke nedaće (Priče Solomunove 7:21—27).

Pouka za nas: „Lažan svedok“ pokazuje nepoštovanje prema Bogu i po Zakonu mu je mogla biti izrečena smrtna kazna. Tako je mogao „poginuti“ od ruku Jehovinih ljudi (Priče Solomunove 21:28; 5. Mojsijeva 5:20; 19:16—21; uporedi Dela apostolska 5:1—11). Ali, „čovek koji sluša“ pažljivo govori samo onda kada je siguran u ono što je čuo. Njegovo svedočanstvo stoji za „svagda“ i nije kasnije odbačeno kao lažno. Štaviše, takav čovek nije bio pogubljen kao lažni svedok. Oni koji svedoče u pravnim slučajevima Jehovinih svedoka moraju pažljivo slušati kako bi mogli dati tačne informacije, jer netačno ili lažno svedočanstvo može dovesti do duhovne štete.

Poređenje koje pomaže

Pročitaj Priče Solomunove 25:1—29:27. Solomunove izreke koje su prepisali ljudi cara Jezekije pružaju pouku uglavnom pomoću poređenja. Između ostalog, potiče se na oslanjanje na Jehovu.

◆ 26:6 — Zašto poređenje sa odsecanjem noge?

Onaj ko sebi odseče nogu osakatiće se, isto kao što svoje interese osakaćuje onaj ko zapošljava „bezumnika“. Posao koji se poverava bezumniku propašće. Kako je, dakle, mudro, ’iskušati’ nekoga pre nego što se preporuči za skupštinske odgovornosti! (1. Timoteju 3:10).

◆ 27:17 — Na koji način je lice ’izoštreno’?

Kao što se komad gvožđa može iskoristiti da se naoštri oštrica istog metala, tako neko može uspeti u izoštravanju umnog i duhovnog stanja druge osobe. Ako smo potišteni zbog razočaranja i kontakta s neugodnim pojedincima, saosećajan izgled nekog suvernika i biblijsko ohrabrenje mogu biti vrlo korisni. Naše tužno držanje menja se na bolje i okrepljeni smo svežom nadom za ponovnu aktivnost (Priče Solomunove 13:12).

◆ 28:5 — Šta znači razumeti „sve“?

Koji čine ono što je loše slepi su duhovno (Priče Solomunove 4:14—17; 2. Korinćanima 4:4). Oni „ne razumeju šta je pravo“ prema Božjim merilima. Tako ne mogu ispravno prosuditi stvari i doneti dobre odluke. Ali, oni koji „traže Jehovu“ u molitvi i proučavaju njegovu Reč „razumeju sve“ što je potrebno da mu služe prihvatljivo (Efežanima 5:15—17).

◆ 29:8 — Kako „podsmevači raspaljuju grad“?

Podsmevači (razmetljivci) koji ne poštuju autoritet govore drsko. Oni na taj način raspaljuju vatru prepirke i raspiruju plamen tako da su uspaljeni stanovnici čitavog grada. Ali, mudri „utišavaju gnjev“, govore blago i razumno i na taj način gase vatre gneva i promiču mir (Priče Solomunove 15:1).

Pouka za nas: Ako smo ponosni, oholost će rezultirati time da budemo poniženi (Priče Solomunove 29:23). Ohola osoba je sklona tome da bude uobražena, a to može dovesti do sramote, spoticanja i pada (Priče Solomunove 11:2; 16:18; 18:12). Bog se može pobrinuti da ponosni bude ponižen na neki način, možda i do stepena uništenja. Takav čovek traži slavu, ali ljudi se gnušaju njegovih puteva. Međutim, ,,ko je smeran duhom, (na kraju) dobija slavu.“

„Sabrane reči“

Pročitaj Priče Solomunove 30:1—31:31. Agurove „sabrane reči“ („važna poruka“, NS) priznaju da su „sve reči Božje čiste (pročišćene, NS). Takođe su navedene stvari koje su previše neobične da bi ih razumeli (30:1—33). Lamuelova „važna poruka“, koju je primio od svoje majke, upozorava da silovito piće može ’izmeniti pravicu’, te potiče na pravedno suđenje. a na kraju opisuje dobru ženu (31:1—31).

◆ 30:15, 16 — Koji je smisao ovih primera?

Oni pokazuju nezasitost pohlepe. Pijavice se napiju krvi, baš kao što pohlepne osobe uvek zahtevaju još više novca i moći. Isto tako, šeol se nikad ne zadovoljava, nego uvek ostaje otvoren da bi primio još žrtava smrti. Jalova materica ’viče’ za decom (1. Mojsijeva 30:1). Sasušena zemlja upija kišu i uskoro je opet suva. A oganj koji je progutao sve što je u njega ubačeno svojim plamenim jezicima dohvata druge zapaljive stvari uokolo. Tako je i sa pohlepnima. Ali, oni koji su vođeni božanskom mudrošću nisu neprestano podstrekivani takvom sebičnošću.

◆ 31:6, 7 — Zašto dati vino onima koji su „tužna srca“?

Žestoko piće i vino su sedativi. Zato bi se njih davalo „onome koji hoće da propadne“, ili umre, ili „onima koji su tužna srca“ da bi bili manje svesni svojih boli i teškoća. Stari običaj da se kriminalcima daje narkotizovano vino kako bi se ublažile njihove muke prilikom pogubljenja može pružiti objašnjenje zašto su ga rimski vojnici ponudili Isusu Hristu kad je bio pribijen na stub. On je odbio takvo vino jer je želeo da ostane potpuno svestan u to vreme kušnje i tako sačuva besprekornost, čistoću prema Bogu (Marko 15:22—24).

◆ 31:15 — Ko su ove ’devojke’?

Ovde se misli na sluškinje. One nisu imale razloga za žaljenje, jer su imale dosta hrane i posla. Vredna supruga daje hranu svojoj porodici, a takođe se brine da i devojke imaju za jelo i daje im dužnosti koje trebaju izvršavati.

Pouka za nas: Budući da smo nesavršeni, povremeno se možda nerazumno ’uzvisujemo’, i nastojimo uzdići sami sebe. Ako tako činimo ili ljutito govorimo, trebali bi ’staviti ruku na usta’ i uzdržati se od dodatnih reči koje će dalje izazvati nekoga koga smo povredili. Kao što mleko treba bućkati da se napravi maslac, a kod krvarenja iz nosa često je potrebno stisnuti nos, do svađe dolazi onda kada ljudi popuste besu (Priče Solomunove 30:32, 33). Kako je u takvim slučajevima mudro ćutati i sprečiti daljnje nevolje!

Kakvu korist izvlačimo iz knjige Priča Solomunovih? Veliku! Cenimo ove mudre izreke koje nas potiču na strahopoštovanje prema Jehovi. Ako ih primenjujemo, bićemo sigurno srećni.