„Srce svoje čuvaj“

JEHOVA je proroku Samuilu rekao: „Ne gleda Jehova na ono što čovek gleda. Čovek gleda ono što oči vide, a Jehova gleda na srce“ (1. Samuilova 16:7). Nadalje, psalmista David je, usredsređujući se na figurativno srce, pevao: „Ispitaj ti srce moje, noću ga obiđi, okušaj me i nećeš nepravde ti na meni naći“ (Psalam 17:3).

Da, Jehova gleda srce kako bi ustanovio ono što mi stvarno jesmo (Poslovice 17:3). Zato Solomon, kralj drevnog Izraela, s dobrim razlogom savetuje: „Iznad svega srce svoje čuvaj, jer su u njemu izvori života“ (Poslovice 4:23). Kako možemo čuvati svoje simbolično srce? Četvrto poglavlje Poslovica pruža nam odgovor na to pitanje.

Poslušaj očevu disciplinu

Četvrto poglavlje Poslovica počinje ovim rečima: „Slušajte deco, poučenje očevo [„disciplinu“, NW], i pazite da mudrost poznate, jer vam dobre savete ja dajem, ne odbijte opomene moje“ (Poslovice 4:1, 2).

Mladi se savetuju da slušaju zdravu pouku svojih pobožnih roditelja, naročito oca. On ima biblijsku odgovornost da se brine za fizičke i duhovne potrebe svoje porodice (Ponovljeni zakoni 6:6, 7; 1. Timoteju 5:8). Koliko je samo teže da jedna mlada osoba bez takvog vođstva dostigne zrelost! Zar onda dete ne treba s poštovanjem da prihvata disciplinu svog oca?

Međutim, šta je s mladom osobom koja nema oca da je poučava? Na primer, jedanaestogodišnji Džejson je ostao bez oca u svojoj četvrtoj godini života.a Kada ga je jedan hrišćanski starešina pitao šta mu u životu najteže pada, Džejson je brzo odgovorio: „Nedostaje mi otac. Ponekad sam zbog toga zaista utučen.“ Međutim, mladi koji su bez roditeljskog vođstva mogu pronaći utešne savete. Džejson i drugi poput njega mogu da zatraže i prime očinski savet od starešina i drugih zrelih osoba u hrišćanskoj skupštini (Jakov 1:27).

Pričajući o svom vaspitanju, Solomon nastavlja: „Pravi sin sam ocu svom ja bio, jedinac u majke svoje nežan“ (Poslovice 4:3). Ovaj kralj se očigledno rado sećao svog odgajanja. Da bi bio „pravi sin“ koji k srcu prima očev savet, mladi Solomon je sigurno imao topao i blizak odnos sa svojim ocem Davidom. Štaviše, Solomon je bio „jedinac“, ili veoma voljen. Koliko je važno da dete odrasta u domu u kom je atmosfera srdačna i gde je komunikacija s roditeljima otvorena!

Steci mudrost i razumevanje

Prisećajući se očevog ljubaznog saveta, Solomon priča: „Neka srce tvoje primi reči moje, poučenja mog se drži, i živećeš. Steci mudrost, steci pamet [„razumevanje“, NW], i na reči usta mojih ne zaboravi, i ne odstupaj od njih. Ne ostavi ih, i gledaće te, ljubi ih, i čuvaće te. Evo početka mudrosti [„mudrost je najvažnija stvar“, NW]: Steci mudrost i za sve imanje svoje razum pribavi“ (Poslovice 4:4-7).

Zašto je mudrost „najvažnija stvar“? Mudrost znači primeniti spoznanje i razumevanje kako bi oni delovali na način koji donosi dobre rezultate. Temelj mudrosti je spoznanje — poznavanje činjenica ili upućenost u njih, a što se postiže posmatranjem i iskustvom ili čitanjem i proučavanjem. Ali, ukoliko ne znamo kako da spoznanje dobro upotrebimo, neće biti baš neke koristi od njega. Ne samo što moramo redovno da čitamo Bibliju i publikacije temeljene na Bibliji koje obezbeđuje „verni i razboriti rob“ već treba i da se trudimo da primenjujemo ono što učimo iz njih (Matej 24:45).

Sticanje razumevanja je takođe neophodno. Da li bismo bez njega zaista mogli da vidimo kako su činjenice povezane i da li bismo imali kompletnu sliku o onome što se razmatra? Ukoliko nemamo razumevanje, kako možemo da sagledamo razloge za neke stvari i da steknemo uvid i razboritost? Da, razumevanje nam je potrebno da bismo znali kako da poslažemo kockice u svojoj glavi i kako da dođemo do pravog zaključka (Danilo 9:22, 23, NW).

Solomon nastavlja da se priseća očevih reči: „Uzvišavaj je [mudrost], i ona će tebe uzvisiti, proslaviće te kada je zagrliš; metnuće ti venac milosti na glavu, krasnom će te krunom krunisati“ (Poslovice 4:8, 9). Božanska mudrost štiti onog ko je prigrli. Štaviše, ona mu donosi čast i čini ga krasnim. Prema tome, svim silama stičimo mudrost.

„Drži se discipline“

Ponavljajući pouku svog oca, izraelski kralj zatim kaže: „Slušaj, sine, primi reči moje, i umnožiće se godine života tvoga. Jer ti ja put mudrosti kazujem i stazama poštenja [„pravednosti“, NW] te vodim. Kada ideš neće ti se stezati koraci, kada trčiš nećeš se spotaći. Upamti nauk [„drži se discipline“, NW], ne napuštaj ga, čuvaj ga, jer ti je život tvoj u njemu“ (Poslovice 4:10-13).

Kao pravi sin, Solomon je sigurno cenio vrednost ljubazne discipline koja poučava i ispravlja. Kako možemo da očekujemo duhovnu zrelost ili da se nadamo kvalitetnijem životu bez uravnotežene discipline? Ukoliko ne izvučemo pouku iz ličnih grešaka ili ne ispravimo pogrešno razmišljanje, naš duhovni napredak će biti zaista slab. Razumna disciplina dovodi do pobožnog ponašanja i tako nam pomaže da hodimo ’stazama pravednosti‘.

Jedna određena vrsta discipline dovodi i do toga da nam se ’umnožavaju godine života‘. Kako to? Isus je rekao: „Ko je veran u najmanjem, veran je i u mnogome, a ko je nepravedan u najmanjem, nepravedan je i u mnogome“ (Luka 16:10). Zar nije tačno da kad se disciplinujemo u malim stvarima, onda nam je lakše da to isto činimo i u velikim, u onima od kojih nam život može zavisiti? Na primer, ukoliko vežbamo oko da ne ’gleda stalno neku ženu tako da oseća strast prema njoj‘, manja je verovatnoća da ćemo podleći nemoralu (Matej 5:28). Normalno, ovo načelo se primenjuje kako na muškarce tako i na žene. Ukoliko disciplinujemo svoj um da ’zarobljava svaku misao‘, onda je mala opasnost da ćemo ozbiljno pogrešiti u reči ili delu (2. Korinćanima 10:5).

Tačno je da je disciplinu obično teško prihvatiti i može izgledati da ona sputava (Jevrejima 12:11). Pa ipak, mudri kralj nam zasigurava da će naš put voditi do napretka ukoliko se držimo discipline. Baš kao što jednom trkaču odgovarajući trening omogućava da trči optimalnom brzinom tako da ne padne ili da se povredi, tako i držanje discipline omogućava nama da jednim postojanim tempom, bez spoticanja, i dalje idemo stazom života. Naravno, moramo paziti koju stazu biramo.

Izbegavaj ’stazu bezdušnika‘

Solomon upozorava podstičući: „Ne idi na stazu bezdušnika, putem ljudi rđavih ne idi. Izbegavaj ga, ne prolazi njime, ukloni se od njega, mini ga. Jer oni ne bi spavati mogli ako zlo ne čine, san bi im se oteo, ako koga ne obore. Jer se oni hlebom bezdušnosti hrane i vina se nasilja napiju“ (Poslovice 4:14-17).

Bezdušnici se izdržavaju od svojih opakih dela i Solomon želi da izbegavamo njihove puteve. Činiti zlo za njih je kao hrana i voda. Oni ne mogu da spavaju ukoliko se ne upuštaju u nasilje. Sama ličnost im je pokvarena! Možemo li stvarno sačuvati svoje srce ukoliko se s njima družimo? Kako bi samo bilo glupo da ’idemo stazom rđavih ljudi‘ tako što bismo se izlagali nasilju koje umnogome obeležava zabavu današnjeg sveta! Nežnu samilost ka kojoj težimo jednostavno nije moguće uskladiti s gledanjem rđavih scena na televizijskom ekranu ili bioskopskom platnu, scena koje otupljuju naše osećaje.

Ostani u svetlu

Služeći se nadalje analogijom puta, Solomon izjavljuje: „Put je pravednika kao blistava svetlost čiji sjaj do punog dana raste“ (Poslovice 4:18). Početak proučavanja Biblije i nastojanje da se u životu primeni ono što ona kaže, može biti slično polasku na jedan put pred zoru. Dok se noćno nebo pretvara u tamno-plavu boju, teško je bilo šta videti. Ali kako sviće zora, polako sve više i više razaznajemo stvari oko sebe. Najzad sunce blistavo sija i mi jasno vidimo do detalja. Da, istina nam postepeno postaje sve jasnija dok strpljivo i marljivo istrajavamo u proučavanju Pisma. Snabdevanje srca duhovnim namirnicama neophodno je ukoliko želimo da ga sačuvamo od iskrivljenog rezonovanja.

Takođe se postepeno otkriva značenje ili važnost biblijskih proročanstava. Proročanstva nam postaju jasnija dok ih obasjava Jehovin sveti duh i dok se ispunjavaju u svetskim događajima ili u onome što doživljava Božji narod. Umesto da nestrpljivo nagađamo oko njihovog ispunjenja, treba da čekamo da ’sjaj svetlosti raste‘.

Kako je sa onima koji pokazuju da ne žele Božje vođstvo time što odbijaju da hode u svetlu? „A kao mrak je staza bezdušnika“, kaže Solomon. „Oni ne vide na što će se spotaknuti“ (Poslovice 4:19). Bezdušnici su poput nekog čoveka koji se spotiče u mraku a ne zna o šta se spotiče. Čak i kada izgleda da bezbožnim ljudima ide dobro zbog njihove nepravednosti, njihov prividan uspeh je samo privremen. Psalmista je o takvima pevao: „Ta na klizavo si ih mesto postavio i u propast ih ti [Jehova] bacaš!“ (Psalam 73:18).

Ostani budan

Izraelski kralj nastavlja: „Slušaj, sine, reči moje, uho svoje mom govoru prigni. Da ti se ne udalje od očiju tvojih, u dnu srca svog ih čuvaj. Jer su one život onim koji ih nalaze i celome telu njihovome zdravlje. Iznad svega srce svoje čuvaj, jer su u njemu izvori života“ (Poslovice 4:20-23).

Solomonov lični primer svedoči o tome koliko je vredan savet da čuvamo svoje srce. Istina je da je on u mladosti bio „pravi sin“ svom ocu i da je ostao veran Jehovi sve do poodmakle zrelosti. Međutim, Biblija navodi: „Kad Solomon ostari, žene njegove [strankinje] zanesoše srce njegovo za tuđim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Jehovi, Bogu njegovom, kao što je bilo srce Davida, oca njegovoga“ (1. Kraljevima 11:4). Bez stalne budnosti čak i najbolje srce može biti namamljeno da učini ono što je loše (Jeremija 17:9). Te opomene iz Božje Reči moramo čuvati u srcu — „u dnu srca svoga“. U te opomene spadaju i smernice iz 4. poglavlja Poslovica.

Ispitaj u kakvom je stanju tvoje srce

Da li uspešno čuvamo svoje simbolično srce? Kako možemo da znamo u kakvom je stanju naša unutrašnja ličnost? „Usta govore ono čega je srce puno“, rekao je Isus Hrist (Matej 12:34). Takođe je naveo: „Iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočanstva, hule“ (Matej 15:19, 20). Da, naše reči i dela mnogo govore o tome kakvi smo u srcu.

Zato je prikladno što nas Solomon opominje: „Podvalu od usta svojih odbaci, od usana svojih nepravdu [„podmuklost“, NW] udalji. Oči tvoje pravo neka gledaju, i neka se veđe tvoje pravo pred tobom upravljaju. I pazi na stazu kojom ideš, i da su ti puti tvoji dobro uređeni. Ne svrći na levo ni na desno, i odvraćaj od zla nogu svoju“ (Poslovice 4:24-27).

Uzimajući u obzir ovu Solomonovu opomenu, treba da ispitamo svoj govor i svoje postupke. Ukoliko želimo da sačuvamo srce i ugodimo Bogu, moramo da izbegavamo nepošten govor i podmuklost (Poslovice 3:32). Stoga treba iskreno da razmislimo o tome šta naše reči i dela otkrivaju o nama. I tada zatražimo pomoć od Jehove kako bismo ispravili svaku slabost koju otkrijemo (Psalam 139:23, 24).

Iznad svega, neka ’naše oči pravo gledaju‘. Zadržimo ih usmerene na naš cilj, a on je da od srca služimo našem nebeskom Ocu (Kološanima 3:23). Dok se trudiš da ideš tim ispravnim pravcem, neka ti Jehova podari uspeh na svim ’tvojim putevima‘, i neka te bogato blagoslovi što primenjuješ nadahnuti savet da ’čuvaš svoje srce‘.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 22. strani]

Da li izbegavaš rekreaciju koja se odlikuje nasiljem?

[Slika na 21. strani]

Izvuci koristi od saveta iskusnih osoba

[Slika na 23. strani]

Disciplina ne usporava tvoj tempo

[Slika na 24. strani]

Budi istrajan u svom proučavanju Biblije