Čuvaj svoje ime

ČOVEK koji gradi prelepe građevine dobija epitet vrsnog arhitekte. Devojka koja se odlikuje učenošću važi za briljantnog studenta. Čak i onaj koji ništa ne radi stvara sebi ime, ime lenjivca. Naglašavajući vrednost dobrog imena, Biblija navodi: „Bolje časno ime neg’ veliko blago, a milost [„dobra reputacija“, An American Translation] je bolja od srebra i zlata“ (Poslovice 22:1).

Dobro ime stiče se mnogim malim postupcima tokom vremena. Međutim, sve što je potrebno da bi se ono pokvarilo jeste jedan nepromišljeni postupak. Na primer, jedan jedini slučaj neispravnog seksualnog ponašanja može da uprlja nečiju dobru reputaciju. U 6. poglavlju biblijske knjige Poslovica, Solomon, kralj drevnog Izraela, upozoravao je na stavove i postupke koji mogu da pokvare našu reputaciju kao i da naruše naš odnos s Jehovom Bogom. Među tim stvarima su nepromišljena jemstva, lenjost, prevara i seksualni nemoral — osnovne stvari koje Jehova mrzi. Obraćanje pažnje tom savetu pomoći će nam da sačuvamo dobro ime.

Oprosti se nepromišljenih jemstava

Šesto poglavlje Poslovica započinje rečima: „Ako si se sine, za bližnjega obvezao, za tuđina ako si se ujemčio, rečima usta svojih ako si se vezao, rečima usta svojih ako si se sputao, tada ovo, sine moj, učini: Oprosti se, i kako si upao pod vlast bližnjega svoga, idi, pripadni, i bližnjega svog zamoli“ (Poslovice 6:1-3).

Ova poslovica savetuje da se čovek ne meša u tuđe poslovne poduhvate, naročito kad su to neznanci. Trebalo je da Izraelci ’prihvate brata koji osiromaši i kome iznemogne ruka njegova‘ (Levitska 25:35-38). Ali, neki preduzimljivi Izraelci su se upleli u nesigurne poslovne poduhvate, a finansijski se obezbedili tako što su ubedili druge da se ’obvežu‘ za njih, i tako ih učinili odgovornim za dug. Do sličnog može doći i danas. Na primer, finansijske ustanove mogu da zahtevaju supotpisnika pre nego što odobre zajam koji smatraju rizičnim. Koliko je nemudro da se na ovaj način brzopleto obavezujemo za druge! Tako možemo upasti u novčanu zamku, čak i doći na rđav glas kod banaka i drugih poverilaca!

Šta ako se zateknemo u nezgodnoj situaciji kada smo preduzeli neki korak koji je isprva izgledao mudro, ali se nakon pobližeg ispitivanja pokazao nepromišljenim? Savet je da odbacimo ponos i ’zamolimo svog bližnjeg‘ — i to neprestanim molbama. Moramo učiniti sve što možemo da bismo isterali stvari na čistac. Jedno referalno delo to iznosi ovako: „Pretraži svaku mogućnost sve dok se ne složiš s drugom stranom i ne rešiš stvar, tako da se ne ispostavi da je tvoje jemstvo protiv tebe i tvojih.“ I to treba učiniti bez odlaganja, jer gore citirani kralj dodaje: „Ne daj sna očima svojim, ni veđama svojim drema; otmi se kao srna iz ruke lovačke, kao ptica iz ruke ptičara“ (Poslovice 6:4, 5). Bolje je, gde je to moguće, izbeći nemudro obavezivanje nego biti zarobljen njime.

Budi marljiv poput mrava

„Idi k mravu, lenjivče, na njegove pute pazi, i budi razuman [„omudraj“, DK]“, savetuje Solomon. Kakvu mudrost možemo da steknemo od puteva malenog mrava? Ovaj kralj odgovara: „Nema on upravitelja, niti nadglednika, niti gospodara, ali opet sebi leti hranu sprema, i uz žetvu piću svoju zbira“ (Poslovice 6:6-8).

Mravi su čudesno organizovani i neverovatno međusobno kooperativni. Oni instinktivno sakupljaju zalihe hrane za budućnost. Oni nemaju „upravitelja niti nadglednika niti gospodara“. Istina, oni imaju kraljicu, ali ona je to samo u tom smislu što polaže jaja i što je majka mravinjaka. Ona ne izdaje nikakva naređenja. Čak i bez poslovođe koji bi ih podsticao ili nadzornika koji bi ih kontrolisao, mravi neumorno obavljaju svoje poslove.

Zar ne bi trebalo da i mi budemo marljivi poput mrava? Za nas je dobro da naporno radimo i da nastojimo da se poboljšamo u svom poslu, bez obzira da li nas neko nadgleda ili ne. Da, bilo da smo u školi, na radnom mestu ili učestvujemo u duhovnim aktivnostima, treba da dajemo sve od sebe. Kao što mrav ima koristi od svoje marljivosti, tako i Bog želi da se i mi ’nauživamo dobra od svakog truda svoga‘ (Propovednik 3:13, 22; 5:18). Čista savest i lično zadovoljstvo jesu nagrada za naporan rad (Propovednik 5:11).

Koristeći dva retorička pitanja, Solomon nastoji da probudi lenju osobu iz njene tromosti: „Dokle li ćeš, lenjivče, ležati? Kada li ćeš od svog sna ustati?“ Ismevajući ga, kralj dodaje: „Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ i dok malo ruke na počinak sklopiš, a beda će da te kao lupež zgrabi i teskoba kao naoružan hajduk“ (Poslovice 6:9-11). Dok lenjivac odmara, snalazi ga siromaštvo brzinom razbojnika i nemaština ga zgrabi poput hajduka. Njegova polja ubrzo postaju obrasla korovom i koprivama (Poslovice 24:30, 31). Njegovi poslovi za tili čas propadaju. Ali, dokle će poslodavac da trpi dangubu? I da li učenik koji je previše lenj da bi učio može da očekuje dobre rezultate u školi?

Budi pošten

Naglašavajući još jedan vid ponašanja koji narušava reputaciju osobe u društvu i njen odnos s Bogom, Solomon nastavlja: „Pokvaren i pogan čovek ide s podvalom u ustima; namiguje očima, nogom gura, prstima znakove daje. U srcu je njegovome zloba, svagda na zlo misli, svađe raspiruje“ (Poslovice 6:12-14).

Ovo je opis varalice. Lažljivac obično nastoji da sakrije svoju neiskrenost. Kako? Ne samo „podvalom u ustima“ već i pokretima tela. Jedan izučavalac to iznosi ovako: „Gestovi, ton glasa pa čak i izrazi lica jesu proračunate metode prevare; ispod fasade iskrenosti vreba izopačen um i svađalački duh.“ Ovako pokvaren čovek kuje zle planove i sve vreme prouzrokuje prepirke. Šta će biti s njim?

„Zato će za časak doći pogibao njegova“, odgovora ovaj izraelski kralj. „Odjednom će da se i bez leka satre“ (Poslovice 6:15). Kada se lažljivac razotkrije, istog časa je narušena i njegova reputacija. Ko će mu ponovo verovati? Njegov kraj je zaista katastrofalan, jer su ’svi lažovi‘ uvršteni među one koji će doživeti večnu smrt (Otkrivenje 21:8). Onda nastojmo da se svim silama ’u svemu pošteno vladamo‘ (Jevrejima 13:18).

Mrzi ono što Jehova mrzi

Mržnja prema pokvarenosti — kako dobra odbrana od postupaka koji bi mogli narušiti našu reputaciju! Zar ne treba onda da razvijamo gnušanje prema onome što je loše? Ali šta tačno treba da mrzimo? Solomon navodi: „Na šest stvari mrzi Jehova, pa i sedam ih je na koje se gadi: Na lažljivi jezik i oči prezirne, na ruke što pravu krvcu prolivaju, i na srce što zle misli kuje, i na noge koje ka zlu žure, na krivog svedoka koji laž govori i koji među braćom svađu stvara“ (Poslovice 6:16-19).

Sedam kategorija koje ova poslovica pominje predstavljaju osnovu i one obuhvataju praktično sve vidove lošeg vladanja. „Oči prezirne“ i „srce što zle misli kuje“ jesu gresi počinjeni u mislima. ’Lažljiv jezik‘ i ’krivi svedok koji laž govori‘ jesu gresi u rečima. „Ruke što pravu krvcu prolivaju“ i „noge koje ka zlu žure“ jesu zla dela. A Jehovi je posebno mrzak tip čoveka koji uživa u potpaljivanju sukoba među ljudima koji bi inače međusobno mirno živeli. Gornji porast sa šest na sedam stvari ukazuje da spisak nije kompletan, pošto ljudi stalno umnožavaju svoja zla dela.

Zaista, treba da razvijemo gnušanje prema onome što Bog mrzi. Na primer, moramo da izbegavamo „oči prezirne“ ili bilo kakav izraz ponosa. Svakako treba izbegavati i štetno ogovaranje, jer ono lako može dovesti do ’svađe među braćom‘. Šireći neljubazne glasine, neopravdani kriticizam ili laži, možda nećemo ’pravu krvcu prolivati‘, ali sigurno možemo uništiti dobru reputaciju neke osobe.

’Ne zaželi je zbog lepote njene‘

Naredni odlomak svog saveta Solomon započinje rečima: „Čuvaj, sine, poučenja oca svoga, i nauke majke svoje ne napuštaj. Priveži ih sebi za svagda za srce, ogrni ih oko vrata svoga.“ A zašto? „One će te voditi na tvome putu; kada zaspiš čuvaće te, razgovaraće te kada se probudiš“ (Poslovice 6:20-22).

Može li nas odgajanje na temelju Pisma zaista sačuvati zamke seksualnog nemorala? Da, može. Imamo sledeće zasiguranje: „Pouka je svećnjak, nauka je svetlost, opomene i karanje to su vođi na putu života. Čuvaće te od žene pokvarene, od laskavog jezika tuđinke“ (Poslovice 6:23, 24). Ako upamtimo savet Božje Reči i koristimo ga kao ‘žižak nozi svojoj i svetlost stazi svojoj‘, to će nam pomoći da odbijemo umiljate pozive neke rđave žene ili nekog takvog muškarca (Psalam 119:105).

„Ne zaželi je u srcu svome zbog lepote njene“, opominje mudri kralj, „ne daj da te veđe njezine zavedu.“ Zašto? „Jer se s bludne žene na komad hleba spada; jer je tuđa žena zamka dragocenome životu“ (Poslovice 6:25, 26).

Da li to Solomon o preljubnici govori kao o nekoj bludnici? Možda. Ili može biti da pravi razliku između posledica nemorala s bludnicom i posledica preljube s tuđom ženom. Onaj ko ima intimne odnose s nekom bludnicom može spasti „na komad hleba“ — do krajnjeg siromaštva. Mogao bi čak dobiti i bolne seksualno prenosive bolesti koje onesposobljavaju, među kojima je i smrtonosna sida. S druge strane, onaj ko bi tražio prisnost s nečijim bračnim drugom bio bi u direktnoj opasnosti pred Zakonom. Jedna preljubnica ugrožava ’dragocen život‘ svog nezakonitog partnera. ’U pitanju ne bi bilo samo skraćivanje života zbog razuzdanosti‘, navodi jedno referalno delo. ’Grešnik bi bio izložen smrtnoj kazni‘ (Levitska 20:10; Ponovljeni zakoni 22:22). U svakom slučaju, bez obzira na njenu lepotu, nikako ne treba gajiti želju za takvom ženom.

’Ne meći vatru u nedra‘

Da bi naglasio daljnju opasnost od preljube, Solomon pita: „Hoće li ko vatru u nedra metnuti, a da mu se haljine ne upale? Hoće li ko po živom uglju ići, a da noge ne opeče?“ Objašnjavajući značenje ove priče, on kaže: „Tako biva onom koji ide za ženom bližnjega svoga; koji je se god dotakne neće biti bez kazne“ (Poslovice 6:27-29). Takav grešnik će sigurno biti kažnjen.

„Ne smatra se nevin ni lupež koji krade da utoli glad kad ogladne“, pruža nam se podsetnik. Čak i u tom slučaju, „kada ga uhvate vratiće on sedam puta, i daće sve ono što u kući ima“ (Poslovice 6:30, 31). U drevnom Izraelu se zahtevalo da lupež da odštetu čak i ako je to bilo sve što je posedovao.a Koliko bi više zaslužio kaznu jedan preljubnik koji nema izgovora za ono što učini!

„Ko čini preljubu sa ženom bezuman je“, kaže Solomon. Bezumnom čoveku nedostaje dobro rasuđivanje, pošto „propast svoju traži“ (Poslovice 6:32). Spolja možda izgleda uvaženo, ali je njegova unutrašnja ličnost ozbiljno zaostala.

Ima još toga što preljubnik žanje. „On će samo muke i ruga imati, i sramota mu se neće izbrisati. Jer ljubomora razbesni čoveka, i on je nemilosrdan u času osvete; ne obazire se ni na kakav otkup, nesalomljiv je i da mu i najveće dare daješ“ (Poslovice 6:33-35).

Lopov može da pruži nadoknadu za ono što je ukrao, ali preljubnica ne može da ponudi nikakvo obeštećenje. Kakvo obeštećenje može da pruži ljutitom mužu? Verovatno nikakvo pravdanje prestupnika neće izazvati saosećanje. Ni na koji način ne može preljubnik da pruži nadoknadu za svoj greh. Prekor i sram koji je bacio na svoje sopstveno ime ostaju. Štaviše, on ni na koji način ne može da se otkupi ili oslobodi kazne koju zaslužuje.

Koliko je samo mudro ostati čist od preljube kao i drugog ponašanja i stavova koji blate naše dobro ime i koji mogu naneti sramotu Bogu! Onda pazimo da ne dajemo nepromišljena jemstva. Neka našu reputaciju krase marljivost i istinoljubivost. I dok se trudimo da mrzimo ono što Jehova mrzi, stičimo dobro ime kod njega i naših bližnjih.

[Fusnota]

[Slika na 25. strani]

Budi oprezan kada si supotpisnik nekog zajma

[Slika na 26. strani]

Budi marljiv poput mrava

[Slika na 27. strani]

Bori se protiv štetnog ogovaranja