Steci mudrost i prihvati disciplinu

JEHOVA BOG je Veličanstveni Instruktor svog naroda. On ga poučava ne samo o sebi već i o životu (Isaija 30:20, NW; 54:13; Psalam 27:11). Primera radi, Jehova je izraelskoj naciji dao proroke, Levite — naročito sveštenike — i druge mudre ljude koji su služili kao učitelji (2. Letopisa 35:3; Jeremija 18:18). Proroci su poučavali narod o Božjim namerama i osobinama, i izlagali su koji je ispravan pravac koji treba zauzeti. Sveštenici i Leviti su imali odgovornost da poučavaju Jehovinom zakonu. Mudraci, to jest starešine, pružali su zdrav savet u pogledu svakidašnjeg života.

Davidov sin Solomon bio je istaknut među izraelskim mudracima (1. Kraljevima 4:30, 31). Kada je videla njegovu slavu i bogatstvo, jedna njegova čuvena gošća, kraljica od Sabe, priznala je: „Ni pola mi nije kazano. Tvoja mudrost i tvoja sreća nadvisuju glasove koje sam slušala“ (1. Kraljevima 10:7). U čemu je bila tajna Solomonove mudrosti? Kada je 1037. pre n. e. postao izraelski kralj, Solomon se molio za „mudrost i razboritost“. Pošto je bio zadovoljan onim što je Solomon tražio, Jehova mu je dao znanje, mudrost i razumno srce (2. Letopisa 1:10-12; 1. Kraljevima 3:12). Nije ni čudo onda što je Solomon „izgovorio tri hiljade poslovica“ (1. Kraljevima 4:32). Neke od njih, zajedno s ’rečima Agura‘ i rečima „kralja Lemuila“, zabeležene su u biblijskoj knjizi Poslovica (Poslovice 30:1; 31:1). Istine iznesene u ovim poslovicama odražavaju Božju mudrost i večno traju (1. Kraljevima 10:23, 24). Svakom čoveku koji danas želi srećan i uspešan život, one su isto tako neophodne kao što su bile i onda kad su prvi put izrečene.

Uspeh i moralna čistoća — kako?

Svrha knjige Poslovica objašnjena je u uvodnim rečima: „Poslovice Solomona, sina Davidova, kralja Izraelova. Za poznanje mudrosti i vaspitanja, za shvatanje izraza razuma i primanje nauke pameti [„discipline koje daje uvid“, NW], pravičnosti, pravde i poštenja; za davanje prostima razbora [„neiskusnima oštroumnosti“, NW], znanja i razmišljanja mladome čoveku“ (Poslovice 1:1-4).

Kakva uzvišena svrha kojoj ’Solomonove poslovice‘ treba da posluže! One su „za poznavanje mudrosti i discipline“. Mudrost znači videti stvari onakvim kakve one jesu i upotrebiti to znanje da bi se rešili problemi, postigli ciljevi, izbegle ili sprečile opasnosti, ili da bi se u tome pomoglo drugima. „U knjizi Poslovica“, navodi jedno referalno delo, „’mudrost‘ označava veštinu življenja — sposobnost da se donose mudre odluke i da se uspešno živi“. Koliko je onda važno steći mudrost! (Poslovice 4:7).

Solomonove poslovice pružaju disciplinu. Da li nam je potrebno takvo školovanje? Disciplina u Pismu nosi misao o ispravljanju, ukoravanju odnosno kažnjavanju. Prema jednom bibličaru, ona „označava školovanje moralne prirode, uključuje ispravljanje svojeglavog naginjanja ka ludosti“. Disciplina, bilo da smo je sami sebi nametnuli ili je primamo od drugih, ne samo što nas sprečava da se upuštamo u pogrešno postupanje već nas i motiviše da se poboljšavamo. Da, disciplina nam je stvarno potrebna ako želimo da ostanemo moralno čisti.

Stoga je svrha poslovica dvostruka — da prenosi mudrost i pruža disciplinu. Disciplina u pogledu morala i mentalna sposobnost imaju mnogobrojne fasete. Na primer, pravednost i pravda su moralne odlike i one nam pomažu da se držimo Jehovinih visokih merila.

Mudrost je spoj mnogih činilaca, u koje spadaju i razumevanje, uvid, oštroumnost i razmišljanje. Razumevanje je sposobnost da se zaviri u stvar i razabere njen sastav tako što se pohvataju veze između njenih delova i celine, te se tako shvati njen smisao. Za uvid je potrebno znati razloge i shvatiti zašto je određeni pravac ispravan ili pogrešan. Recimo, čovek koji ima razumevanje raspoznaće kad neko vuče u pogrešnu stranu, i može ga odmah upozoriti na opasnost. Ali, potrebno je da ima uvid da bi shvatio zašto osoba naginje na tu stranu i da bi došao do najdelotvornijeg načina da je spase.

Oštroumni ljudi su obazrivi, a ne lakoverni (Poslovice 14:15). Oni mogu da predvide zlo i da se pripreme na njega. Mudrost nam omogućava da formulišemo zdrave misli i ideje koje nam pružaju smisaon pravac u životu. Proučavanje biblijskih poslovica je zaista nagradonosno zato što su one zapisane da bismo mi spoznali mudrost i disciplinu. Čak će i ’neiskusni‘ koji obraćaju pažnju na ove poslovice, steći oštroumnost, a ’mlad čovek‘ znanje i razmišljanje.

Poslovice za mudre

Međutim, biblijske poslovice nisu samo za neiskusne i mlade. One su za sve oni koji su dovoljno mudri da slušaju. „Mudar će slušati i više će znati“, kaže kralj Solomon, „i razuman će steći mudrost, da razumije priče i značenje, riječi mudrijeh ljudi i zagonetke njihove“ (Priče Solomunove 1:5, 6, DK). Osoba koja je već stekla mudrost povećaće svoje znanje kad pridaje pažnju poslovicama, a razuman čovek će izoštriti svoju sposobnost da uspešno upravlja svojim životom.

Poslovice iznose duboku istinu obično u samo nekoliko reči. Biblijska poslovica može imati oblik neke zagonetne priče (Poslovice 1:17-19). Neke poslovice su zagonetke — komplikovane i zamršene izjave koje treba da se odgonetnu. Poslovica može da sadrži i poređenja, metafore i druge stilske figure. Da bi se one razumele potrebno je vreme i meditacija. Solomon, koji je sastavio toliko mnogo poslovica, sigurno je pohvatao nijanse u razumevanju neke poslovice. U knjizi Poslovica, on preuzima zadatak da tu sposobnost saopšti svojim čitaocima, što je nešto čemu će mudra osoba želeti da pokloni pažnju.

Početak koji vodi do cilja

Gde je početak traganja za mudrošću i disciplinom? Solomon odgovara: „Strah od Jehove početak je znanja; bezumni preziru mudrost i nauku [„disciplinu“, NW]“ (Poslovice 1:7). Spoznanje počinje sa strahom od Jehove. Bez spoznanja ne može biti ni mudrosti ni discipline. Tako je strah od Jehove startna linija mudrosti i discipline (Poslovice 9:10; 15:33).

Strah od Boga nije morbidan strah. Umesto toga, to je duboko poštovanje i strahopoštovanje. Bez ovakvog straha ne može biti istinskog spoznanja. Život potiče od Jehove Boga i, naravno, život je neophodan da bismo imali bilo kakvo spoznanje (Psalam 36:10; Dela apostolska 17:25, 28). Pored toga, Bog je sve stvorio, tako da je celokupno ljudsko spoznanje zasnovano na izučavanju njegove tvorevine (Psalam 19:2,3; Otkrivenje 4:11). Bog je takođe nadahnuo svoju pisanu Reč, koja je ’korisna za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti‘ (2. Timoteju 3:16, 17). Stoga je Jehova žižna tačka celokupnog istinskog spoznanja, a osoba koja traži spoznanje mora da ima strahopoštovanje pred njim.

Od kakve je koristi ljudsko spoznanje i svetska mudrost bez straha od Boga? Apostol Pavle je napisao: „Gde je mudrac? Gde pismoznalac? Gde raspravljač ovog sistema stvari? Zar nije Bog mudrost sveta učinio ludom?“ (1. Korinćanima 1:20). Pošto joj nedostaje strah pred Bogom, svetski mudra osoba izvlači iz poznatih činjenica pogrešne zaključke i završava kao ’bezumnik‘.

„Ukras oko vrata tvoga“

Mudri kralj se zatim obraća mladima: „Slušaj sine, poučenja oca svoga, i nauk majke svoje ne napuštaj; jer to ti je venac milosti za glavu tvoju, a i ukras oko vrata tvoga“ (Poslovice 1:8, 9).

Bog je roditeljima u drevnom Izraelu dao odgovornost da poučavaju svoju decu. Mojsije je očeve snažno podsticao: „Ove zapovesti koje ti ja danas dajem drži u srcu svome. Objasnićeš ih sinovima svojim, i govorićeš o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležiš i kad ustaješ“ (Ponovljeni zakoni 6:6, 7). I majke su imale značajan uticaj. Unutar granica autoriteta svoga muža, Jevrejka je mogla da primenjuje porodični zakon.

U stvari, u celoj Bibliji porodica je glavna jedinica za prenošenje znanja (Efešanima 6:1-3). Deca koja su poslušna roditeljima koji su vernici, u figurativnom smislu su ukrašena privlačnim dekorativnim vencem i ukrasom časti.

’Ona nosi propast onima koji joj se podaju‘

Pre nego što je svog šesnaestogodišnjeg sina poslao u Sjedinjene Države radi višeg obrazovanja, jedan Azijac ga je savetovao da se ne petlja s rđavim ljudima. Taj savet odražava Solomonovo upozorenje: „Mame li te, sine, grešnici, ne daj ti da te namame“ (Poslovice 1:10). Međutim, Solomon ukazuje na mamac koji oni koriste: „Reku li ti: ’Idi s nama da zamke mećemo i krv prolivamo, i onome koji se ludo u nevinost svoju uzda zasede pravimo; proždiremo ih kao Šeol žive, i cele kao one koji u jamu slaze; dobićemo blaga svakojakog, plenom ćemo kuće napuniti, deo svoj ćeš s nama ti imati; jedan sam tobolac svima će nam biti!‘“ (Poslovice 1:11-14).

Mamac je očigledno bogatstvo. Na osnovu bogaćenja na brzinu, „grešnici“ mame druge da se uključe u njihove nasilne ili nepoštene planove. Da bi ostvarili materijalni dobitak, ovi zli pojedinci se ne ustežu da prolivaju krv. Oni ’svoju žrtvu živu proždiru kao Šeol, kao jama‘ oduzimajući joj sve što ima, kao što se u grob stavlja celo telo. Oni pozivaju na karijeru kriminalaca — žele da ’kuće pune plenom‘ i žele da taj neiskusni ’ima svoj deo s njima‘. Koliko je samo pravovremeno ovo upozorenje za nas! Zar tinejdžerske bande i rasturači droge ne koriste slične metode vrbovanja? Zar nije obećanje o bogaćenju preko noći izazov u mnogim sumnjivim poslovnim poduhvatima?

„Sine moj“, savetuje mudri kralj, „ne idi s njima, čuvaj nogu svoju od njihove staze; jer njihove noge na zlo trče i žure se da krv prolivaju.“ Predviđajući njihov kobni završetak, on dodaje: „Al’ se zalud mreža baca na oči svemu što god krila ima. Oni svojoj krvi zamke meću, i zasede svojoj duši prave. Tako biva svakom lakomom čoveku, jer lakomost propast nosi onima koji joj se prodaju“ (Poslovice 1:15-19).

’Svaki lakom čovek‘ poginuće na svom putu. Zaseda koju zli ljudi postavljaju drugima postaće zamka za njih same. Hoće li namerni zločinci promeniti svoj put? Ne. Mreža može biti potpuno vidljiva, ali ptice — stvorenja koja ’imaju krila‘ — u svakom slučaju lete pravo u nju. Na sličan način i zli, zaslepljeni svojom pohlepom, nastavljaju s kriminalom, iako će pre ili kasnije biti uhvaćeni.

Ko će slušati glas mudrosti?

Da li su grešnici u stvari svesni da je njihov put koban? Da li su bili upozoreni na ishod svojih puteva? Neznanje nikako nije izgovor, jer se sama ključna poruka objavljuje na javnim mestima.

Solomon objavljuje: „Mudrost usred ulica, gle, viče, i glas svoj po trgovima diže, u najvećoj se vrevi ona čuje, pred kapijama gradskim reči svoje zbori“ (Poslovice 1:20, 21). Glasno i jasno, mudrost viče na javnim mestima tako da mogu svi da je čuju. U drevnom Izraelu su starešine na gradskim vratima davale mudar savet i donosile sudske odluke. Jehova je za nas dao da se istinska mudrost zabeleži u njegovoj Reči, Bibliji, koja je na raspolaganju u velikoj meri. A njegove sluge su danas zauzete objavljivanjem njezine poruke posvuda. Bog zaista daje da se mudrost svima objavljuje.

Šta kaže istinska mudrost? Sledeće: „Dokle ćete, bezumnici, ludost vi ljubiti? dokle li će pakosnici u ruganju uživati?... Pošto zazvah, al’ se vi ne odazvaste, i pružah vam ruku svoju, al’ je niko ne prihvati.“ Oni koji su ludi ne pridaju nimalo pažnje glasu mudrosti. Zato će „jesti plod puteva svojih“. Njihova ’upornost i pouzdanje [„otpadništvo i nemarnost“, NW] će ih uništiti‘ (Poslovice 1:22-32).

Međutim, šta je s onim ko izdvoji vreme da sluša glas mudrosti? „Spokojan će biti, i živeće mirno, zla se ne bojeći“ (Poslovice 1:33). Budi i ti među onima koji stiču mudrost i prihvataju disciplinu time što pridaju pažnju biblijskim poslovicama.

[Slika na 15. strani]

Prava mudrost je u velikoj meri na raspolaganju