Čestite vodi njihova besprekornost

„KRATKOGA je veka i pun je čemera čovek od žene rođen“, kaže Biblija (Jov 14:1). Izgleda da bol i patnja pogađaju čitavo čovečanstvo. Zaista, čak i svakodnevni život može biti pun briga i nemira! Šta će nas uspešno voditi kroz teške situacije i pomoći nam da imamo pravedan položaj pred Bogom?

Osmotri primer jednog bogatog čoveka koji se zvao Jov, koji je živeo pre oko 3 500 godina na području sadašnje Arabije. Kakve je samo nevolje Satana naneo ovom bogobojaznom čoveku! On je izgubio svu svoju stoku i pretrpeo smrt svoje voljene dece. Ubrzo nakon toga, Satana je udario Jova zlim prištem od glave do pete (Jov, 1. i 2. poglavlje). Jov nije znao zašto mu se događaju ove loše stvari. Ipak, ’Jov nije sagrešio usnama svojim‘ (Jov 2:10). „Do poslednjeg svog uzdaha svoju ću ja nevinost [„besprekornost“, NW] braniti“, rekao je (Jov 27:5). Da, Jov se u nevoljama vodio besprekornošću.

Besprekornost se definiše kao moralna čvrstoća ili potpunost, i uključuje da čovek bude bez mane i greške u Božjim očima. Međutim, ona ne podrazumeva savršenstvo u govoru i postupcima kod nesavršenih ljudi, koji ne mogu u potpunosti udovoljiti Božjim merilima. Umesto toga, ljudska besprekornost označava potpuno predanje svim srcem Jehovi da bi se vršila njegova volja i namera. Takva odanost Bogu usmerava, to jest vodi čestite pod svim okolnostima i u svako doba. Prvi deo 11. poglavlja biblijske knjige Poslovica pokazuje kako naša besprekornost može da nas vodi na raznim područjima života i uverava nas u blagoslove koji će uslediti. Onda, sa gorljivim interesovanjem otvorimo Biblije i pročitajmo šta je zabeleženo.

Besprekornost vodi do poštenja u poslovanju

Ističući načelo poštenja, koristeći pesničke izraze umesto pravnih, Solomon, kralj drevnog Izraela, kaže: „Merila lažna mrska su Jehovi, a ugodan mu je pravi teg“ (Poslovice 11:1). Ovo je prvo od četiri mesta u knjizi Poslovica gde se pomoću merila i tega pokazuje da Jehova želi da njegovi obožavaoci budu pošteni u svojim poslovnim poduhvatima (Poslovice 16:11; 20:10, 23).

Uspeh onih koji pribegavaju lažnim merama — to jest nepoštenju — može biti primamljiv. Ali da li zaista želimo da zapostavimo Božja merila za ispravno i neispravno, i upustimo se u nepoštene poslovne poduhvate? To nećemo učiniti ako se vodimo besprekornošću. Mi odbacujemo nepoštenje jer pravi teg, tačan teg koji predstavlja poštenje, donosi radost Jehovi.

’Mudrost se kod smernih nalazi‘

Kralj Solomon nastavlja: „Sramota za ohološću [„drskošću“, NW] stiže, ali mudrost kod smernih se nađe“ (Poslovice 11:2). Drskost — bilo da se pojavljuje u vidu ponosa, neposlušnosti ili zavisti — donosi sramotu. S druge strane, mudro je ako ponizno priznamo svoja ograničenja. Primeri iz Pisma zaista lepo opisuju istinitost ove poslovice!

Jedan zavidni Levit, Korej, podstakao je jednu grupu ljudi da se pobune protiv autoriteta Jehovinih postavljenih slugu, Mojsija i Arona. Kakav je bio ishod tog drskog čina? ’Zemlja je otvorila svoja usta i progutala‘ neke buntovnike, dok je druge, uključujući i Koreja, progutao oganj (Brojevi 16:1-3, 16-35; 26:10; Ponovljeni zakoni 11:6). Kakva sramota! Osmotri takođe Uzu, koji je drsko posegnuo za kovčegom saveza i pridržao ga da ne padne. On je na licu mesta pao mrtav (2. Samuilova 6:3-8). Koliko je važno da ne budemo drski!

Ponizna i skromna osoba ne doživljava sramotu čak ni kada pogreši. Jov, iako je bio primeran na mnoge načine, bio je nesavršen. Njegove kušnje otkrile su izvesnu slabost u njegovom načinu razmišljanja. Braneći se od svojih tužilaca, Jov je postao donekle neuravnotežen. On je čak nagoveštavao da je i od Boga pravedniji (Jov 35:2, 3). Kako je Jehova ispravio Jovovo razmišljanje?

Ukazujući na Zemlju, more, zvezdano nebo, na neke životinje i druga čuda stvaranja, Jehova je Jovu održao lekciju o čovekovoj malenkosti u poređenju sa Božjom veličinom (Jov, poglavlja 38-41). Nigde u svom govoru Jehova nije rekao koji je razlog Jovove patnje. Nije trebalo da to uradi. Jov je bio skroman. Ponizno je priznao veliku razliku između sebe i Boga, između svog nesavršenstva i slabosti i Jehovine pravednosti i moći. „Zato se sam osuđujem“, rekao je, „i kajem se u prahu i u pepelu“ (Jov 42:6). Zahvaljujući svojoj besprekornosti Jov je spremno prihvatio ukor. A kako je sa nama? Ako se vodimo besprekornošću, hoćemo li spremno prihvatiti ukor ili ispravku kada je potrebno?

Mojsije je takođe bio skroman i ponizan. Kada je bio iscrpljen brinući se o problemima drugih, njegov tast Jotor dao mu je jedan praktičan savet: Da izvesnu meru odgovornosti podeli sa ostalim sposobnim muškarcima. Prepoznajući svoja ograničenja, Mojsije je mudro prihvatio taj predlog (Izlazak 18:17-26; Brojevi 12:3). Skromnom čoveku nije teško da dodeli drugima autoritet, niti strahuje da će nekako izgubiti kontrolu nad stvarima ako izvesne odgovornosti podeli sa drugim sposobnim ljudima (Brojevi 11:16, 17, 26-29). Umesto toga, on jedva čeka da im pomogne da napreduju u duhovnom pogledu (1. Timoteju 4:15). Zar to ne treba i na nas da se odnosi?

„Pravda uravnjuje poštenima put“

Primećujući da besprekornost ne štiti uvek pravedne od opasnosti ili nevolje, Solomon je rekao: „Čestite vodi njihova besprekornost, a varalice će upropastiti njihova izopačenost“ (Poslovice 11:3, NW). Besprekornost zaista navodi čestite da čine ono što je ispravno u Božjim očima, čak i pod teškim okolnostima, i gledano na duge staze, donosi koristi. Jov nije dozvolio da popusti u svojoj besprekornosti i Jehova je ’blagoslovio poslednje godine Jovove više nego prve‘ (Jov 42:12). Oni koji varaju možda misle da bolje prolaze od drugih i možda čak izgleda da im jedno vreme dobro ide. Ali pre ili kasnije njihovo varanje će ih uništiti.

„Ne pomaže u dan gneva bogatstvo“, kaže mudri kralj, „ali pravednost izbavlja od smrti“ (Poslovice 11:4). Koliko je nerazumno naporno raditi zarad materijalnog dobitka, a s druge strane zanemariti lično proučavanje, molitvu, prisustvovanje sastancima i službu na terenu — što su aktivnosti koje produbljuju našu ljubav prema Bogu i jačaju našu predanost njemu! U predstojećoj velikoj nevolji nikakvo bogatstvo neće obezbediti izbavljenje (Matej 24:21). To će učiniti samo pravednost čestitih (Otkrivenje 7:9, 14). Dakle, bićemo mudri ako uzmemo ka srcu Sofonijinu molbu: „Pre neg na vas padne dan gneva Jehovinog! Tražite Jehovu svi koji ste krotki u zemlji, koji naredbe njegove vršite; tražite pravdu, tražite smernost“ (Sofonija 2:2, 3). Do tada, neka nam bude cilj da ’Jehovi dajemo čast svojim imanjem‘ (Poslovice 3:9).

Naglašavajući i dalje značaj težnje za pravednošću, Solomon upoređuje ishod čestitih sa ishodom zlih, rečima: „Pravda uravnjuje poštenima put, a zlobnik od svoje zlobnosti propada. Pravedne izbavlja pravednost njihova, zlobnike zahvata njihovo lukavstvo. Kad bezdušnik umre, nestaje njegove nade, i uzdanje zlih ljudi propada. Pravednik se izbavlja teskobe, a njegovo mesto zlobnik zauzima“ (Poslovice 11:5-8). Pošten čovek nikada ne padne na svome putu, niti pada u zamku sopstvenih spletki. Njegov put je prav. Na kraju, čestiti se izbavljaju iz nevolje. Zlobnici možda izgledaju moćno, ali ih ne čeka izbavljenje.

„Raduje se grad“

Besprekornost pravednih i zloća zlih utiče takođe i na druge ljude. „Zlobnik ustima svojim bližnjeg svog upropašćuje“, kaže kralj Izraela, „ali mudrost [„znanje“, NW] izbavlja pravedne“ (Poslovice 11:9). Ko će poreći da su kleveta, ogovaranje, nepristojan govor i isprazno brbljanje štetni kako za nas tako i za druge? S druge strane, pravednikov govor je čist, promišljen i uviđavan. On se izbavlja ’znanjem‘ jer ga njegova besprekornost oprema dokazima neophodnim da pokaže da njegovi optužitelji lažu.

„Kad su pravednici srećni, raduje se grad“, nastavlja kralj, „a kad zlobnici propadnu, veseli se glasi čuju“ (Poslovice 11:10). Drugi obično vole pravedne osobe i njima se njihovi bližnji raduju — postaju srećni i radosni. ’Zlobnike‘ niko ne voli. Kada zli umru, ljudi obično za njima ne žale. Sigurno neće biti žalosti kada Jehova bude ’istrebio bezdušnike iz zemlje, i nevernike iščupao iz nje‘ (Poslovice 2:21, 22). Umesto toga, biće radosti jer ih više neće biti. A kako je sa nama? Dobro je da razmišljamo o tome da li naše ponašanje doprinosi sreći drugih.

„Podiže se grad“

Upoređujući dalje uticaj pravednih i zlih na društvo, Solomon kaže: „Blagoslovom pravednika podiže se grad, a raskopava se s usta bezdušnika“ (Poslovice 11:11).

Stanovnici gradova koji slede čestit način života unapređuju mir i dobrobit, i izgrađuju druge u društvu. Dakle, grad se „podiže“ — napreduje. Oni koji izgovaraju klevetničke, štetne i loše stvari prouzrokuju nemir, nesreću, nejedinstvo i nevolju. To je naročito tako u slučaju ljudi koji imaju uticaj u društvu. U takvom gradu vladaju nered, korupcija, moralno, a možda i ekonomsko nazadovanje.

Načelo navedeno u Poslovicama 11:11 odnosi se i na pripadnike Jehovinog naroda dok se druže jedni s drugima u njihovim skupštinama koje su nalik gradovima. Skupština u kojoj duhovni ljudi — čestite osobe vođene svojom besprekornošću — vrše uticaj, predstavlja skup srećnih i aktivnih ljudi koji su spremni da pruže pomoć, što donosi čast Bogu. Jehova blagosilja tu skupštinu i ona napreduje u duhovnom smislu. Tu i tamo, nekolicina koja je možda nezadovoljna, koja traži mane kod drugih i govori ogorčeno o načinu na koji se obavljaju stvari, jeste poput ’otrovnog korena‘ koji može da se raširi i otruje druge koji su u početku bili van domašaja (Jevrejima 12:15). Takve osobe često žele veći autoritet i istaknutost. Oni podstiču glasine da u skupštini ili kod nekih starešina postoje nepravda, etničke predrasude ili slične stvari. Njihove usne zaista mogu stvoriti podelu u skupštini. Zar ne treba da odvratimo svoje uši od njihovog govora i da težimo ka tome da budemo duhovni ljudi koji doprinose miru i jedinstvu u skupštini?

Nastavljajući, Solomon kaže: „Bezumnik je ko svog bližnjega kleveće, a razuman čovek ćuti. Ko klevetu širi, taj izdaje tajne, a čuva ih ko je verna srca“ (Poslovice 11:12, 13).

Kako veliku štetu može da napravi neko kome nedostaje dobro prosuđivanje, to jest ko je ’bezuman‘! On nastavlja sa svojim neobuzdanim govorom čak do tačke klevetanja ili vređanja. Imenovane starešine moraju brzo da zaustave takav nezdrav uticaj. Za razliku od ’bezumnika‘, razuman čovek zna kada da ćuti. Umesto da oda, on čuva ono što mu je povereno. Znajući da jezik koji se ne drži za zubima može naneti puno štete, razumna osoba je „verna srca“. Ona je lojalna svojim suvernicima i ne otkriva poverljive stvari koje bi ih dovele u opasnost. Takvi čuvari besprekornosti su zaista blagoslov za skupštinu!

Da bi nam pomogao da hodimo putem čestitih, Jehova pruža obilje duhovne hrane pripremljene pod vođstvom ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45). Takođe primamo veliku ličnu pomoć od hrišćanskih starešina u našim skupštinama koje su nalik gradovima (Efešanima 4:11-13). Zaista smo zahvalni za njih, jer „kad opreznost nedostaje, tad propada narod, pomoć je u dobrim savetnicima“ (Poslovice 11:14). Šta god da se dogodi, budimo odlučni da ’hodimo u svojoj besprekornosti‘ (Psalam 26:1, NW).

[Istaknuti tekst na 26. strani]

Koliko je nerazumno naporno raditi zarad materijalnog dobitka i pri tome zanemarivati teokratske aktivnosti!

[Slike na 24. strani]

Jov je bio vođen svojom besprekornošću i Jehova ga je blagoslovio

[Slika na 25. strani]

Uza je izgubio život zbog svoje drskosti