’Dobar čovek stiče Božje priznanje‘

SAV živi svet potiče od Jehove Boga (Psalam 36:10). Da, „po njemu imamo život i mičemo se i postojimo“ (Dela apostolska 17:28). I zar nam srce nije prepuno zahvalnosti kad razmišljamo o nagradi koju daruje onima koji imaju blizak odnos s njim? Zaista, „dar koji daje Bog je večni život“ (Rimljanima 6:23). Zato je stvarno važno da tražimo Jehovino priznanje!

Psalmista nam s uverenjem kaže da ’Bog milost daje‘ (Psalam 84:12). Ali kome je daje? U današnje vreme ljudi često iskazuju naklonost drugima zbog njihovog obrazovanja, bogatstva, rasne pripadnosti, etničkog porekla i drugih sličnih stvari. Prema kome Bog iskazuje milost? Solomon, kralj drevnog Izraela, odgovara sledećim rečima: „Dobar čovek stiče Jehovino priznanje, a čoveka koji ima zle zamisli Bog proglašava zlim“ (Poslovice 12:2, NW).

Sasvim je jasno da je Jehova zadovoljan čovekom koji je dobar — osobom koja je kreposna. Kada se kaže da je dobar čovek krepostan onda se misli da on ima osobine kao što su samodisciplina, poštenje, poniznost, samilost i razboritost. Misli takvog čoveka su čestite, njegove reči su ohrabrujuće, a dela pravedna i korisna. Prvi deo 12. poglavlja biblijske knjige Poslovica pokazuje nam kako dobrota treba da utiče na naš svakodnevni život i naglašava kakve su koristi ako iskazujemo tu osobinu. Razmatranje onoga što je tu rečeno daće nam ’razumnost da bismo dobro činili‘ (Psalam 36:4). Primenjivanje tih mudrih saveta pomoći će nam da steknemo Božje priznanje.

Disciplina je preko potrebna

„Znanje ljubi ko opomenu [„disciplinu“, NW] ljubi“, kaže Solomon, „a lud je ko opomenu prezre“ (Poslovice 12:1). Dobar čovek žudi za disciplinom jer želi da izgradi svoju ličnost. On će odmah prihvatiti savet koji dobije na hrišćanskim sastancima ili u nekom privatnom razgovoru. Reči iz Biblije i publikacija temeljenih na Bibliji su poput palica koje ga usmeravaju na pravi put. On se trudi da stekne znanje i kad ga stekne, koristi ga da bi ispravio svoje staze. Da, čovek koji voli disciplinu voli i znanje.

Pravim obožavaocima je disciplina stvarno neophodna — naročito samodisciplina! Možda želimo da steknemo dublje spoznanje iz Božje Reči. Možda želimo da budemo efikasniji u hrišćanskoj službi i da budemo bolji učitelji Božje Reči (Matej 24:14; 28:19, 20). Ali da bi takve želje postale stvarnost treba da budemo samodisciplinovani. Samodisciplina je potrebna i na drugim područjima života. Primera radi, danas postoji obilje stvari koje su osmišljene tako da probude neispravne želje. Zar nije potrebna samodisciplina da bismo skrenuli pogled s nepristojnih scena? Osim toga, pošto su „misli srca čovečjega zle od mladosti njegove“, nemoralna misao zaista može da se pojavi u nekom skrivenom kutku naše svesti (Postanje 8:21). Treba da budemo samodisciplinovani da se ne bismo bavili njome.

S druge strane, čovek koji mrzi opomenu ne voli ni disciplinu ni znanje. Pošto popušta grešnoj ljudskoj sklonosti da se uvredi kad ga neko opomene, on se spušta na nivo nerazumne životinje — na nivo jedne zveri — koja nema osećaj za moral. Moramo se snažno odupirati toj sklonosti.

„Korenje koje se ne može iščupati“

Dobar čovek, naravno, ne može biti nepošten ili nepravedan. Zato je takođe neophodno da budemo pravedni da bismo stekli Jehovino priznanje. Kralj David je pesmom rekao: „Jer ti, Jehova, blagosiljaš pravednika, kao štitom zaklanjaš ga milošću svojom“ (Psalam 5:13). Praveći razliku između pravednih i zlih, Solomon kaže: „Neće čovek zlobom se utvrditi; a koren pravednika neće se pomaći“ (Poslovice 12:3).

Možda izgleda da zli ljudi napreduju. Pogledajmo iskustvo psalmiste Asafa. On kaže: „Ali noga moja u malo ne klonu, u malo se ne spotakoše koraci moji.“ Zašto? Asaf kaže: „Jer zavideh bezumnima gledajući sreću bezdušnika“ (Psalam 73:2, 3). Ali kada je ušao u Božje svetilište shvatio je da ih je Jehova postavio na klizavo mesto (Psalam 73:17, 18). Bilo kakav uspeh koji zli ljudi možda postignu je privremenog karaktera. Zašto bismo im onda zavideli?

Za razliku od njih, čovek koji ima Jehovino priznanje je stabilan. Koristeći kao metaforu jak korenov sistem nekog drveta, Solomon kaže: „Dobar čovek ima korenje koje se ne može iščupati“ (Poslovice 12:3, The New English Bible). Nevidljivo korenje nekog ogromnog drveta, kao što je na primer kalifornijska sekvoja, prostire se na nekoliko jutara zemlje i može da bude čvrsto uporište kad naiđu poplave i jaki vetrovi. Džinovska sekvoja može da izdrži čak i jak zemljotres.

Kao korenje u plodnoj zemlji tako i naše misli i srce treba da prodiru duboko u Božju Reč i da crpe njene životodajne vode. Tako naša vera biva snažno ukorenjena i jaka, a naša nada sigurna i čvrsta (Jevrejima 6:19). Neće nas ’tamo-amo nositi svaki vetar lažne nauke‘ (Efešanima 4:14). Naravno, osetićemo delovanje olujnih kušnji i možda ćemo se uplašiti kad nas snađu nedaće. Ali naš ’koren se neće pomaći‘.

’Vredna žena je venac svom mužu‘

Mnogi ljudi znaju za izreku: „Iza svakog uspešnog muškarca stoji dobra žena.“ Ističući koliko je važno da žena podržava muža, Solomon kaže: „Vredna žena venac je svom mužu, ali koja ga sramoti, ta je kao bolest što mu kosti grize“ (Poslovice 12:4). U reči „vredna“ sažeti su mnogi aspekti dobrote. Vrline dobre žene, kao što je detaljno opisano u 31. poglavlju Poslovica, odnose se na marljivost, vernost i mudrost. Žena koja ima takve osobine je venac svome mužu zato što mu njeno dobro ponašanje donosi čast i uzdiže ga u očima drugih. Ona se nikada neće ambiciozno gurati ispred njega niti će se takmičiti s njim da bi stekla priznanje. Naprotiv, biće mu prava pomoćnica.

Kako bi žena mogla da sramoti svog muža, i s kakvim posledicama? To sramno ponašanje može da se kreće od svadljivosti do preljube (Poslovice 7:10-23; 19:13). Takvi postupci samo uništavaju njenog muža. Ona je kao „bolest što mu kosti grize“ u tom smislu što ga „uništava, kao bolest koja slabi telo“, kaže se u jednom priručniku. „Odgovarajući savremeni izraz bio bi ’rak‘ — bolest koja čoveku postepeno crpe snagu“, kaže se u jednom drugom priručniku. Nadamo se da će se hrišćanke truditi da steknu Božje priznanje tako što će odražavati vrline vredne žene.

Od misli do postupaka, od postupaka do posledica

Misli vode do postupaka, a dela do posledica. Solomon sada iznosi kako teče put od misli do postupaka, upoređujući pri tome pravedne i zle. On kaže sledeće: „Misli pravednika samo su pravedne, namisli rđavih samo su prevare. Krvave su zamke reči bezdušnika, al’ su izbavljenje usta pravednika“ (Poslovice 12:5, 6).

Čak i misli dobrih ljudi su moralno čiste i usmerene prema onome što je dobro i pravedno. Pošto su pravedni ljudi motivisani ljubavlju prema Bogu i bližnjima, oni su dobronamerni. S druge strane, zli ljudi su motivisani sebičnošću. Shodno tome, njihove namere, to jest metode kojima postižu svoj cilj, jesu prevara. Podmuklo postupaju. Ne ustručavaju se da postave zamku nedužnom čoveku, na primer na sudu, tako što iznose lažne optužbe. Njihove reči su ’krvave zamke‘ zato što žele da naude nedužnim žrtvama. Pravedni ljudi mogu da izbegnu tu opasnost zato što znaju za zle spletke i imaju mudrost koja im je potrebna da bi bili oprezni. Oni čak mogu da upozore nesmotrene i da ih izbave iz lukavih spletki zlih ljudi.

Kako će proći pravedni i zli? „Oboreni, zlobni više ne postoje“, odgovara Solomon, „ali pravednika dom se održava“ (Poslovice 12:7). U jednom priručniku se kaže da se dom „odnosi na domaćinstvo i na sve što je čoveku dragoceno i što mu omogućuje da lepo živi“. Može čak da se odnosi i na porodicu i na potomstvo pravednog čoveka. U svakom slučaju, poenta ove poslovice je sasvim jasna: Pravednici će čvrsto stajati uprkos nedaćama.

Ponizan čovek će bolje proći

Naglašavajući vrednost razboritosti, kralj Izraela kaže: „Čoveka će hvaliti zbog razboritih usta njegovih, a ko je izopačen u srcu biće prezren“ (Poslovice 12:8, NW). Razborita osoba ne dozvoljava sebi da joj reči nepromišljeno izlaze iz usta. Ona razmišlja pre nego što nešto kaže i ima dobre odnose s drugima zato što je ’razborita usta‘ navode da pažljivo bira reči. Kad razboritom čoveku neko postavi glupa ili spekulativna pitanja on može da ’ustegne reči svoje‘ (Poslovice 17:27, DK). Takvog čoveka drugi hvale i on se dopada Jehovi. Koliko se on samo razlikuje od čoveka koji ima izopačeno mišljenje koje proističe iz ’izopačenog srca‘!

Da, razboritog čoveka hvale, a sledeća poslovica nas uči koliko je korisno biti ponizan. Ona kaže: „Bolje je skroman biti i sam sebi služiti, nego se veličati, a hleba ne imati“ (Poslovice 12:9). Izgleda da Solomon hoće da kaže da je bolje biti ponizan iako siromašan, i sam sebi služiti, nego novac koji je neophodan za osnovne potrebe trošiti za život na visokoj nozi. To je stvarno dobar savet za nas — da živimo u okviru svojih mogućnosti!

Zemljoradnički život nas uči o dobroti

Koristeći zemljoradnički način života kao ilustraciju, Solomon iznosi dve pouke o dobroti. „Pravednik se i za stoku svoju brine“, kaže on, „ali je srce zlobnika svirepo“ (Poslovice 12:10). Pravedan čovek se dobro brine o svojoj stoci. On zna šta toj stoci treba i trudi se da joj bude dobro. Zla osoba možda kaže da se brine za životinje, ali je u stvari ne zanimaju njihove potrebe. Ona je motivisana sebičnošću, i kako će se ponašati prema životinjama zavisi od toga kolike će koristi imati od njih. Ono što takva osoba smatra adekvatnom brigom za životinje u stvari je svirepost.

Ono što važi za brigu o životinjama važi i za brigu o kućnim ljubimcima. Stvarno bi bilo svirepo da neku životinju uzmemo za kućnog ljubimca i onda je pustimo da se pati tako što je zanemarimo ili maltretiramo! U slučaju da životinja mnogo pati zbog neke ozbiljne bolesti ili povrede, možda bi bilo dobro okončati njen život.

Koristeći kao ilustraciju još jednu odliku zemljoradničkog života — obrađivanje zemlje – Solomon kaže: „Koji svoju njivu radi nasiti se hleba.“ Zaista, smisaon naporan rad donosi koristi. „Ali bezumnik je koji trči za taštinom“ (Poslovice 12:11). Pošto nema dobro prosuđivanje ili razumevanje, „bezumnik“ preduzima jalove, nesigurne i bezvredne poduhvate. Pouka iz ova dva stiha je sasvim jasna: Budi milosrdan i vredan.

Pravednici napreduju

„Zlobnik lakom je za onim što zlobnici grabe“, kaže mudri kralj (Poslovice 12:12a). Kako to zlobnik radi? Očigledno tako što želi plen koji je stečen na zloban način.

Šta se može reći za čoveka koji je dobar? Takav čovek voli disciplinu i čvrsto je ukorenjen u veri. On je čestit i pravedan, razborit i ponizan, saosećajan i vredan. ’Koren pravednika‘, kaže Solomon, ’ploda daje‘, to jest napreduje (Poslovice 12:12b). „Koren pravednika ostaće zauvek“, kaže An American Translation. Takva osoba je stabilna i pouzdana. Zaista, ’dobar čovek stiče Jehovino priznanje‘. Zato se ’uzdajmo u Jehovu i činimo dobro‘ (Psalam 37:3).

[Slike na 31. strani]

Vera pravednika je snažno ukorenjena kao što je i zdravo drvo snažno ukorenjeno