Taktično ali odlučno

TAKTIČNOST je sposobnost da se prema drugima ophodimo bez vređanja. Tu bi spadalo da znamo kako i kada nešto treba da kažemo. To ne znači da moramo kompromitovati ono što je ispravno ili iskriviti činjenice. Taktičnost ne treba mešati sa strahom od čoveka (Posl. 29:25).

Plod duha predstavlja najbolji temelj za taktičnost. Stoga osoba koja je motivisana ljubavlju ne želi da iritira druge; ona želi da im pomogne. Onaj ko je ljubazan i blage naravi ponaša se obzirno. Osoba koja je miroljubiva traži načine na koje može unapređivati dobre odnose s drugima. Čak i kada su ljudi grubi u svojim manirima, onaj ko je dugotrpljiv ostaje miran (Gal. 5:22, 23).

Međutim, kako god da se prezentuje biblijska poruka, neki će se naljutiti. Zbog toga što je većina Jevreja iz prvog veka imala zlo srce, njima je Isus Hrist bio „kamen spoticanja i stena sablazni“ (1. Petr. 2:7, 8). Isus je u vezi sa svojim delom objavljivanja Kraljevstva rekao: „Ja sam došao da zapalim vatru na zemlji“ (Luka 12:49). Poruka o Jehovinom Kraljevstvu, koja uključuje i to da ljudi treba da priznaju suverenitet svog Stvoritelja, i dalje je aktuelno pitanje s kojim se čovečanstvo suočava. Mnogi se ljute na vest da će Božje Kraljevstvo uskoro ukloniti sadašnji zli sistem stvari. Ipak, mi smo poslušni Bogu i zato i dalje propovedamo. Međutim, dok to činimo, imamo na umu biblijski savet: „Ako je moguće, koliko do vas stoji, budite u miru sa svim ljudima“ (Rimlj. 12:18).

Taktični dok svedočimo. Postoje mnoge okolnosti u kojima drugima govorimo o istini. Naravno, to radimo kada smo u službi na terenu, ali takođe tražimo podesne prilike kada smo s rođacima, kolegama na poslu i školskim drugovima. U svim tim situacijama potrebna je taktičnost.

Ako poruku o Kraljevstvu prezentujemo tako da drugi imaju osećaj da im držimo pridike, to će ih možda vređati. Kada nisu zatražili pomoć i kada možda smatraju da im ona nije potrebna, mogu se uvrediti na bilo koji nagoveštaj da treba da se poprave u nečemu. Kako možemo izbeći da ostavimo pogrešan utisak? U tome nam može pomoći ako naučimo kako da prijateljski razgovaramo.

Nastoj da započneš razgovor tako što ćeš pokrenuti neku temu koja zanima sagovornika. Ako je to rođak, kolega ili školski drug, možda već znaš šta ga zanima. Čak i ako tu osobu nikada ranije nisi sreo, možeš spomenuti nešto što si čuo u vestima ili pročitao u novinama. Takve teme obično sadrže nešto o čemu razmišljaju mnogi ljudi. Kada radiš od kuće do kuće, zapažaj detalje. Kućni ukrasi, igračke u dvorištu, religiozni predmeti i nalepnice na kolima parkiranim ispred kuće, mogu pružiti daljnje pokazatelje toga što zanima stanara. Kada izađe na vrata, slušaj šta on kaže. To će ili potvrditi ili pobiti tvoje zaključke o tome šta ga zanima i kakvo gledište ima, i ukazaće na to šta još treba da uzmeš u obzir da bi dao svedočanstvo.

Dok razgovor odmiče, saopšti misli iz Biblije i biblijske literature koje se odnose na temu o kojoj razgovarate. Međutim, nemoj dominirati razgovorom (Prop. 3:7). Uključi stanara u razgovor, ako želi da razgovara. Pokaži da tebe zanimaju njegova gledišta i njegovo mišljenje. To mogu biti ključne stvari koje su ti potrebne da bi bio taktičan.

Pre nego što nešto kažeš, razmisli kako će to zvučati drugoj osobi. Poslovice 12:8 pohvaljuju ’razborita usta‘ (NW). Hebrejski izraz koji je ovde upotrebljen povezan je sa uvidom i pronicljivošću. Prema tome, razboritost uključuje oprez i uzdržanost u govoru, i ona je rezultat razmišljanja o nečemu s ciljem da se mudro postupa. U tom istom poglavlju Poslovica, u 18. stihu, daje se upozorenje da ne ’govorimo lakomisleno, kao kad mač probada‘. Moguće je da zastupamo biblijsku istinu a da pri tome nikoga ne uvredimo.

Jednostavno pokazivanje obzirnosti prilikom izbora reči može ti pomoći da izbegneš da nepotrebno postaviš neku barijeru. Ako spominjanje reči „Biblija“ stvara barijeru, mogao bi upotrebiti izraze kao što su „sveti spisi“ ili „knjiga koja je do sada objavljena na preko 2 000 jezika“. Ako se osvrćeš na Bibliju, mogao bi pitati osobu šta ona misli o Bibliji i zatim uzeti u obzir njene komentare tokom vašeg daljnjeg razgovora.

Biti taktičan često uključuje i to da utvrdimo kada je pravo vreme da nešto kažemo (Posl. 25:11). Možda se nećeš složiti sa svime što druga osoba kaže, ali nema potrebe da raspravljaš oko svakog nebiblijskog gledišta koje ona izrazi. Gledaj da stanaru ne kažeš sve odjednom. Isus je rekao svojim učenicima: „Još imam mnogo toga da vam kažem, ali sada to ne možete nositi“ (Jov. 16:12).

Kad god je moguće, iskreno pohvali svoje sagovornike. Čak i kada je stanar sklon polemici, možda ga ipak možeš pohvaliti što zastupa izvesno gledište. To je uradio i apostol Pavle kada je govorio filozofima na Areopagu u Atini. Oni su mu ’protivrečili‘. Kako je Pavle uspeo da kaže ono što je hteo, a da ih ne uvredi? Malo pre toga on je primetio mnoge oltare koje su oni sagradili svojim bogovima. Umesto da osudi Atinjane što obožavaju idole, on ih je taktično pohvalio za njihova snažna religiozna osećanja. Rekao je: „Vidim da se u svemu nekako više bojite božanstava nego drugi.“ Ovakav pristup mu je otvorio put da iznese svoju poruku o istinitom Bogu. Rezultat je bio da su neki postali vernici (Dela 17:18, 22, 34).

Kada stanar nešto prigovori, nemoj reagovati burno. Budi staložen. Na prigovore gledaj kao na prilike da stekneš uvid u to kako ta osoba razmišlja. Možeš reći da ti je drago što iznosi svoja gledišta o nekim stvarima. Šta ako otresito kaže: „Ja imam svoju religiju“? Taktično možeš pitati: „Da li ste bili religiozni celog svog života?“ Nakon što odgovori, reci: „Šta mislite, da li će ikada svi ljudi pripadati samo jednoj religiji?“ Time možeš otvoriti vrata za daljnji razgovor.

Kada imamo ispravno gledište o sebi samima, to nam može pomoći da budemo taktični. Mi smo čvrsto ubeđeni da su Jehovini putevi ispravni i da je njegova Reč istinita. O tim stvarima govorimo sa uverenjem. Ali nema razloga da budemo samopravični (Prop. 7:15, 16). Mi smo zahvalni što poznajemo istinu i što imamo Jehovin blagoslov, ali dobro znamo da njegovo priznanje imamo zbog njegove nezaslužene dobrote i naše vere u Hrista, a ne zbog naše vlastite pravednosti (Ef. 2:8, 9). Svesni smo da stalno treba da ’ispitujemo da li smo u veri, da proveravamo sami sebe‘ (2. Kor. 13:5). I zato, kada razgovaramo s ljudima o tome da treba da se povinuju Božjim zahtevima, biblijske savete ponizno primenjujemo i na sebe. Nije na nama da sudimo svom bližnjem. Jehova je „sav sud poverio Sinu“, i pred njegovom sudskom stolicom moramo odgovarati za ono što radimo (Jov. 5:22; 2. Kor. 5:10).

S porodicom i suhrišćanima. Nije dovoljno da budemo taktični samo kada smo u službi na terenu. Pošto taktičnost predstavlja jednu fasetu ploda Božjeg duha, treba da budemo taktični i kod kuće, kada smo s članovima porodice. Ljubav će nas podstaći da imamo obzira prema tuđim osećanjima. Muž kraljice Jestire nije obožavao Jehovu, ali je ona ipak pokazala poštovanje prema njemu i veliku razboritost kada mu je govorila o stvarima koje se tiču Jehovinih slugu (Jest. pogl. 3-8). U nekim slučajevima, taktičnost u ophođenju s članovima porodice koji nisu Svedoci može iziskivati da im put istine preporučujemo svojim ponašanjem, a ne objašnjavanjem naših verovanja (1. Petr. 3:1, 2).

Slično tome, činjenica da dobro poznajemo članove skupštine ne znači da prema njima možemo biti grubi ili neljubazni. Ne smemo rezonovati tako da oni treba da nas trpe samo zato što su zrele osobe. Ne smemo se ni izgovarati rečima: „Pa, šta ću kad sam takav.“ Ako vidimo da svojim načinom govora vređamo druge, svakako treba da se menjamo. ’Žarka ljubav prema drugome‘ treba da nas podstakne da „činimo dobro... onima koji su nam srodni po veri“ (1. Petr. 4:8, 15; Gal. 6:10).

Kada govoriš publici. Oni koji govore s podijuma takođe treba da budu taktični. Oni koji sede u publici različitog su porekla i imaju različite životne okolnosti. Nisu svi u istoj fazi duhovnog razvoja. Neki su u Dvorani Kraljevstva možda prvi put. Drugi možda prolaze kroz neki posebno stresan period, za šta govornik i ne zna. Šta ti kao govorniku može pomoći da izbegneš da povrediš svoje slušaoce?

U skladu sa savetom koji je apostol Pavle dao Titu, neka tvoj cilj bude da ’ne govoriš loše ni o kome, da budeš razuman, i da pokazuješ svaku blagost prema svim ljudima‘ (Titu 3:2). Pazi da ne oponašaš svet što se tiče korišćenja izraza kojima se degradiraju ljudi druge boje kože, koji govore drugi jezik ili su druge nacionalnosti (Otkr. 7:9, 10). Otvoreno iznesi Jehovine zahteve i pokaži zašto je mudro da se oni primenjuju; ipak, pazi da ne omalovažavaš one koji još uvek ne hode u potpunosti Jehovinim putem. Umesto toga, ohrabri sve da razaberu šta je Božja volja i da rade ono što se njemu sviđa. Savet je lakše prihvatiti kada je popraćen srdačnom i iskrenom pohvalom. Svojim načinom govora i tonom glasa, pokaži da imaš bratsku naklonost — nešto što svi mi treba da imamo među sobom (1. Sol. 4:1-12; 1. Petr. 3:8).