’Zdravih misli‘ dok se kraj približava

„Blizu je kraj ovih stvari. Budite dakle mudri [’zdravih misli‘, NW]“ (1. PETROVA 4:7).

 1. Šta sve obuhvata biti ’zdravih misli‘?

GORNJE reči apostola Petra treba da imaju dubok uticaj na način na koji hrišćani žive svoj život. Međutim, Petar nije rekao svojim čitaocima da uzmaknu od ovozemaljskih odgovornosti i briga života; niti je unapređivao neki osećaj histerije zbog predstojećeg uništenja. Umesto toga, naložio je: ’Budite zdravih misli.‘ Biti ’zdravih misli‘ obuhvata pokazivati dobro rasuđivanje, biti razuman, razborit, racionalan u svom govoru i postupcima. To znači dozvoliti Božjoj Reči da upravlja našim razmišljanjem i postupcima (Rimljanima 12:2). Pošto živimo „usred nevaljaloga i pokvarenoga naraštaja“, potrebne su zdrave misli da bismo sprečili probleme i teškoće (Filipljanima 2:15).

 2. Od kakve je koristi Jehovino strpljenje za današnje hrišćane?

² ’Zdrave misli‘ takođe nam pomažu da imamo trezveno, realno gledište o sebi (Titu 2:12; Rimljanima 12:3). To je bitno s obzirom na reči zapisane u 2. Petrovoj 3:9: „Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni; nego vas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu na pokajanje.“ Zapazi da je Jehova strpljiv, ne samo s nevernicima, već i sa ’vama‘ — članovima hrišćanske skupštine. Zašto? Zato što „neće da ko pogine“. Neki možda još uvek treba da izvrše promene i ispravke da bi ispunili uslove da dobiju dar večnog života. Zato pogledajmo neka područja na kojima su možda potrebne izvesne ispravke.

’Zdravih misli‘ u našim ličnim odnosima

 3. Koja pitanja roditelji mogu postaviti sebi što se tiče dece?

³ Dom treba da bude luka mira. Ali kod nekih je on ’kuća puna svađe‘ (Poslovice 17:1). A kako stoje stvari u tvojoj porodici? Da li u tvojoj kući nema ’srdžbe, vrištanja i pogrdnog govora‘? (Efescima 4:31, NW). Šta je s tvojom decom? Da li osećaju da su voljena i cenjena? (Uporedi s Lukom 3:22.) Da li izdvajaš vreme da ih poučavaš i vaspitavaš? Da li ih ’disciplinuješ u pravednosti‘ umesto u besu i ljutnji? (2. Timoteju 3:16, NW). Pošto su deca ’nasleđe od Jehove‘, on je jako zainteresovan za to kako se postupa s njima (Psalam 127:3).

 4. (a) Kakve mogu biti posledice ako se muž grubo ponaša prema svojoj ženi? (b) Kako žene mogu unapređivati mir s Bogom i sreću u celoj porodici?

⁴ Kako stoje stvari s našim bračnim drugom? „Muževi [treba] da ljube svoje žene kao svoja telesa. Koji ljubi ženu svoju sebe samoga ljubi. Jer niko ne omrznu kad na svoju put, nego je hrani i greje kao i Gospod Crkvu“ (Efescima 5:28, 29). Čovek koji vređa, tiraniše ili je nerazuman, ne samo da ugrožava spokojstvo svog doma već potkopava svoj odnos s Bogom (1. Petrova 3:7). Šta je sa ženama? One isto tako treba da budu „pokorne svojim muževima kao Gospodu“ (Efescima 5:22). Razmišljanje u smislu ugađanja Bogu može pomoći ženi da previdi mane svog muža i da mu se podloži bez ozlojeđenosti. Žena se ponekad može osećati obaveznom da izrazi svoje mišljenje. Poslovice 31:26 kažu o sposobnoj ženi: „Usta svoja pametno otvara, i ljubazne nauke su joj na jeziku.“ Ponašajući se prema svom mužu na ljubazan način pun poštovanja, ona čuva mir s Bogom i unapređuje sreću cele porodice (Poslovice 14:1).

 5. Zašto mladi treba da slede biblijski savet što se tiče ophođenja sa svojim roditeljima?

⁵ Mladi, kako se ophodite sa svojim roditeljima? Da li koristite sarkastičan govor pun nepoštovanja koji se često toleriše u svetu? Ili ste poslušni biblijskoj zapovesti: „Deco, slušajte svoje roditelje u Gospodu, jer je to pravo. Poštuj oca svoga i mater svoju (to je prva zapovest s obećanjem), da budeš srećan i da živiš dugo na zemlji“ (Efescima 6:1-3).

 6. Kako možemo tražiti mir sa suobožavaocima?

⁶ Mi takođe pokazujemo ’zdrave misli‘ kad ’tražimo mir i ustrajemo u njemu‘ sa suobožavaocima (1. Petrova 3:11). S vremena na vreme iskrsnu razilaženja i nesporazumi (Jakov 3:2). Ako se dozvoli da netrpeljivost uzme maha, može se dovesti u opasnost mir cele skupštine (Galatima 5:15). Zato brzo rešavaj sporove; traži miroljubiva rešenja (Matej 5:23-25; Efescima 4:26; Kološanima 3:13, 14).

’Zdrave misli‘ i porodične odgovornosti

 7. (a) Kako je Pavle podstakao na pokazivanje ’zdravih misli‘ u ovozemaljskim stvarima? (b) Kakav stav treba da imaju hrišćanski muževi i žene prema kućnim odgovornostima?

⁷ Apostol Pavle je savetovao hrišćane ’da žive sa zdravim mislima‘ (Titu 2:12, NW). Zanimljivo je da je u kontekstu Pavle podsticao žene ’da vole svoje muževe, da vole svoju decu, da budu zdravih misli, čestite, domaćice u kući‘ (Titu 2:4, 5, NW). Pavle je to napisao u razdoblju od 61. do 64. n.e., nekoliko godina pre kraja jevrejskog sistema stvari. Pa ipak, ovozemaljske stvari, kao što su kućni poslovi, još uvek su bile važne. Zato i muževi i žene treba da zadrže zdravo, pozitivno gledište o svojim kućnim odgovornostima tako da se „ne huli na reč Božju“. Jedan poglavar porodice se izvinjavao jednom posetiocu zbog sramnog izgleda svoje kuće. Objasnio je da je zapuštena „zato što je on pionir“. Pohvalno je kad se žrtvujemo u korist Kraljevstva, ali moramo paziti da to ne bude na uštrb dobrobiti naše porodice.

 8. Kako se poglavari porodica mogu brinuti za potrebe svoje porodice na jedan uravnotežen način?

⁸ Biblija nalaže očevima da prioritet daju svojoj porodici, time što kaže da onaj ko se ne brine za svoju porodicu „odrekao [se] vere i gori je od nevernika“ (1. Timoteju 5:8). Merila življenja variraju širom sveta, i zato je dobro da materijalna očekivanja ostanu skromna. „Siromaštvo nemoj dati mi, ni bogatstvo“, molio se pisac Poslovica 30:8. Međutim, roditelji ne smeju ignorisati materijalne potrebe svoje dece. Na primer, da li bi bilo mudro namerno ostaviti svoju porodicu bez osnovnih potrepština za život da bi težio za teokratskim prednostima? Zar to ne bi moglo ogorčiti decu? S druge strane, Poslovice 24:27 kažu: „Na posao svoj pazi na polju, njivu svoju uredi, pa ćeš kuću svoju podignuti.“ Da, premda briga za materijalne stvari ima svoje mesto, ’podizanje svoje kuće‘ — u duhovnom i emocionalnom smislu — preko je potrebno.

 9. Zašto je mudro da poglavari porodice razmotre mogućnost svoje smrti ili bolesti?

⁹ Da li si izvršio pripreme kako bi zbrinuo svoju porodicu u slučaju tvoje prerane smrti? Poslovice 13:22 kažu: „Dobar čovek ostavlja nasleđe deci svoje dece.“ Osim nasleđa u smislu spoznanja o Jehovi i odnosa s njim, roditelji će biti zainteresovani za to da materijalno obezbede svoju decu. U mnogim zemljama odgovorni poglavari porodice nastojaće da imaju izvesnu ušteđevinu, zakonski testament i osiguranje. Na kraju krajeva, Božji narod nije imun na ’vreme i nepredviđene događaje‘ (Propovednik 9:11, NW). Novac je „zaklon“, i brižljivo planiranje često može sprečiti teškoće (Propovjednik 7:12, DK). U zemljama u kojima država ne plaća zdravstvenu negu, neki mogu odlučiti da izdvajaju sredstva za zdravstvene potrebe ili da se pobrinu za neku vrstu zdravstvenog osiguranja.a

10. Kako hrišćanski roditelji mogu ’skupljati‘ za svoju decu?

¹⁰ Pismo takođe kaže: „Deca nisu dužna roditeljima imanja steći, nego roditelji deci“ (2. Korinćanima 12:14). U svetu je uobičajeno da roditelji sakupljaju novac za buduće obrazovanje i brak svoje dece, tako da bi im pružili dobar početak u životu. Da li ste i vi razmišljali o tome da skupljate novac za duhovnu budućnost svoje dece? Pretpostavimo, na primer, da odraslo dete teži za punovremenom službom. Premda punovremeni sluga niti treba da traži niti da očekuje pomoć sa strane, roditelji puni ljubavi mogu odlučiti da ’dele potrebe s njim‘ da bi mu pomogli da ostane u punovremenoj službi (Rimljanima 12:13, DK; 1. Samuilova 2:18, 19; Filipljanima 4:14-18).

11. Da li posedovanje realnog gledišta o novcu ukazuje na nedostatak vere? Objasni.

¹¹ Posedovanje realnog gledišta o novcu ne ukazuje na nedostatak vere da je blizu kraj Sotoninog zlog sistema. To je jednostavno stvar pokazivanja ’praktične mudrosti‘ i zdravog rasuđivanja (Poslovice 2:7; 3:21, NW). Isus je jednom rekao da su u svom korišćenju novca ’sinovi ovog sistema stvari mudriji na praktičan način... od sinova svetla‘ (Luka 16:8, NW). Onda nije čudo što neki uviđaju potrebu da izvrše korekcije u načinu na koji koriste svoje posede, tako da bi se mogli bolje starati za potrebe svoje porodice.

’Zdrave misli‘ u našem gledištu o obrazovanju

12. Kako je Isus poučio svoje učenike da se prilagode novim okolnostima?

¹² „Prolazi obličje ovoga sveta“, i naglo se dešavaju znatne ekonomske promene i tehnološki razvoji (1. Korinćanima 7:31). Međutim, Isus je poučio svoje učenike da budu prilagodljivi. Kad ih je poslao u prvu propovedničku akciju, rekao im je: „Ne uzimajte ni zlata ni srebra, ni novca u pojaseve svoje, ni torbe na put, ni po dve haljine, ni obuće, ni štapa; jer radnik zaslužuje hranu svoju“ (Matej 10:9, 10). Međutim, jednom drugom prilikom Isus je rekao: „Koji ima kesu neka je uzme, a tako i torbu“ (Luka 22:36). Šta se promenilo? Okolnosti. Religiozna okolina je postala odbojnija, i sada su morali da se sami pobrinu za sebe.

13. Koja je glavna svrha obrazovanja, i kako roditelji mogu podržavati svoju decu u ovom pogledu?

¹³ Isto tako i danas, roditelji možda treba da uzmu u obzir današnju ekonomsku stvarnost. Na primer, da li si se postarao da tvoja deca dobiju adekvatno školovanje? Glavna svrha obrazovanja treba da bude da se mlada osoba osposobi da bude efikasan Jehovin sluga. A najvažnije obrazovanje je duhovno obrazovanje (Isaija 54:13). Roditelji se takođe brinu o sposobnosti svoje dece da se finansijski izdržavaju. Zato pružite svojoj deci vođstvo, pomozite im da izaberu odgovarajuće predmete u školi, i diskutujte s njima da li je mudro da teže za bilo kojim dodatnim obrazovanjem ili nije. Takve odluke su porodična odgovornost, i drugi ne treba da kritikuju preduzeti pravac (Poslovice 22:6). A šta je sa onima koji su odlučili da svoju decu obrazuju kod kuće?b Iako su mnogi uradili pohvalan posao, neki su ustanovili da je taj zadatak teži nego što su mislili, i njihova deca pate. Zato, ako razmatrate kućno školovanje, zasigurajte da ste proračunali trošak, realno ustanovite da li imate veštine i samodisciplinu koji su potrebni za to (Luka 14:28).

’Ne traži velike stvari‘

14, 15. (a) Kako je Varuh izgubio svoju duhovnu ravnotežu? (b) Zašto je bilo glupo od njega da ’traži velike stvari‘?

¹⁴ Pošto kraj ovog sistema još nije došao, neki mogu naginjati ka tome da traže ono što svet ima da ponudi — uglednu karijeru, unosan posao i bogatstvo. Razmisli o Jeremijinom sekretaru, Varuhu. On je jadikovao: „Teško meni!, jer mi Gospod doda žalost na tugu; iznemogoh uzdišući i ne nalazim mira“ (Jeremija 45:3). Varuh je bio umoran. Služiti kao Jeremijin sekretar bio je težak, stresan posao (Jeremija 36:14-26). A na vidiku nije bilo kraja tom stresu. Bilo je to 18 godina pre nego što je Jerusalim bio uništen.

¹⁵ Jehova je rekao Varuhu: „Sve što sam gradio razgradiću, i što sam posadio iščupaću, to jest svu ovu zemlju. A ti li ćeš tražiti velike stvari! Ne traži ih.“ Varuh je izgubio ravnotežu. Počeo je da ’za sebe traži velike stvari‘, možda bogatstvo, ugled ili materijalnu sigurnost. Pošto je Jehova nameravao da ’iščupa svu zemlju‘, kakvog je imalo smisla tražiti te stvari? Jehova je zato dao Varuhu ovu otrežnjavajuću opomenu: „Evo ja ću pustiti zlo na svako telo... a tebi ću život tvoj za plen dati u svim mestima kud budeš išao.“ Materijalni posedi nisu preživeli uništenje Jerusalima! Jehova je garantovao samo spasenje njegovog ’života kao plena‘ (Jeremija 45:4, 5).

16. Koju lekciju Jehovin narod danas može izvući iz Varuhovog iskustva?

¹⁶ Varuh je sledio ispravku od Jehove i, kao što je Jehova i obećao, Varuh je spasao svoj život (Jeremija 43:6, 7). Kakva snažna lekcija za Jehovin narod danas! Ovo nije vreme da ’za sebe tražimo velike stvari‘. Zašto? Zato što „svet prolazi, i s njim i žudnje njegove“ (1. Jovanova 2:17).

Najbolje upotrebiti preostalo vreme

17, 18. (a) Kako je Jona reagovao kad su se Ninevljani pokajali? (b) Kojoj lekciji je Jehova poučio Jonu?

¹⁷ Kako onda možemo najbolje upotrebiti preostalo vreme? Uči iz primera proroka Jone. „Otide u Nineviju... on vikaše i govoraše: Jošte četrdeset dana, pa će Ninevija biti uništena.“ Na Jonino iznenađenje, Ninevljani su se odazvali na njegovu poruku i pokajali! Jehova se uzdržao od uništenja tog grada. Jonina reakcija? „Sada, Gospode, uzmi mi život moj, jer mi je bolje umreti nego živeti“ (Jona 3:3, 4; 4:3).

¹⁸ Jehova je potom naučio Jonu jednoj važnoj lekciji. On „učini da izraste ricinus koji izraste nad Jonom, da mu baci senku na glavu... Jona oseti veliku radost s ricinusa.“ Međutim, Jonina radost je bila kratkog veka, pošto se biljka brzo osušila. Jona se ’naljutio‘ zbog te nelagodnosti. Jehova je istakao ono što je time hteo, rekavši: „Žao ti je ricinusa... A meni da ne bude žao Ninevije, velikoga grada, u kome ima više od sto i dvadeset hiljada ljudi koji ne znaju da razlikuju desnicu od levice svoje, i životinja u velikom broju“ (Jona 4:6, 7, 9-11).

19. Koji sled egocentričnog razmišljanja želimo da izbegavamo?

¹⁹ Koliko je samo Jonino rezonovanje bilo egocentrično! Žalio je za jednom biljkom, a nije imao ni trunke samilosti prema narodu Ninevije — ljudima koji, u duhovnom smislu govoreći, nisu znali da „razlikuju desnicu od levice svoje“. Mi možda isto tako čeznemo za uništenjem ovog zlog sveta, i to s pravom! (2. Solunjanima 1:8). Međutim, dok čekamo imamo odgovornost da pomažemo ljudima iskrenog srca koji, u duhovnom smislu govoreći, ne znaju da „razlikuju desnicu od levice svoje“ (Matej 9:36; Rimljanima 10:13-15). Da li ćeš iskoristiti preostalo kratko vreme da pomogneš što većem broju ljudi da steknu dragoceno spoznanje Jehove? Koji bi se posao ikada mogao uporediti s radošću pomaganja nekome da stekne život?

I dalje živi ’zdravih misli‘

20, 21. (a) Koji su neki načini na koje možemo pokazivati ’zdrave misli‘ tokom predstojećih dana? (b) Kakvi će blagoslovi proisteći iz življenja sa ’zdravim mislima?

²⁰ Dok Sotonin sistem nastavlja da tone ka uništenju, sigurno ćemo se suočavati s novim izazovima. Druga Timoteju 3:13 predskazuje: „Ljudi zli i zavodljivi napredovaće uvek u zlu.“ Ali ’nemojte smalaksati i da ne klonu duše vaše‘ (Jevrejima 12:3, Ča). Osloni se na Jehovu za snagu (Filipljanima 4:13). Nauči da budeš fleksibilan, da se prilagodiš tim pogoršanim okolnostima, umesto da razmišljaš o prošlosti (Propovednik 7:10). Koristi praktičnu mudrost, time što ideš u korak s vođstvom koje pruža ’verni i razboriti rob‘ (Matej 24:45-47, NW).

²¹ Koliko je još vremena preostalo mi ne znamo. Pa ipak, s pouzdanjem možemo reći da je „blizu kraj ovih stvari“. Dok taj kraj ne dođe, živimo ’zdravih misli‘ u međusobnom ophođenju, u načinu na koji se staramo za našu porodicu i u našim svetovnim odgovornostima. Čineći to, svi možemo da budemo sigurni da ćemo na kraju biti ’čisti i pravi u miru‘! (2. Petrova 3:14).

[Fusnote]

Tačke za ponavljanje

◻ Kako možemo pokazati ’zdrave misli‘ u našim ličnim odnosima?

◻ Kako možemo pokazati ravnotežu u izvršavanju porodičnih odgovornosti?

◻ Zašto roditelji moraju biti zainteresovani za svetovno obrazovanje svoje dece?

◻ Koje lekcije učimo od Varuha i Jone?

[Slika na 18. strani]

Kad muž i žena maltretiraju jedno drugo, oni potkopavaju svoj odnos s Jehovom

[Slika na 20. strani]

Roditelji treba da se interesuju za obrazovanje svoje dece