Kako su srećni oni koji su blage naravi!
„Srećni su koji su blage naravi, jer će naslediti zemlju“ (MATEJ 5:5, NW).
1. Šta je blagost o kojoj je govorio Isus u svojoj Propovedi na gori?
U SVOJOJ Propovedi na gori, Isus Hrist je rekao: „Srećni su koji su blage naravi, jer će naslediti zemlju“ (Matej 5:5, NW). Ta blaga narav, ili krotost, nije spoljni izgled licemerne nežnosti, niti je to jednostavno prirodna crta ličnosti. Umesto toga, to je istinska unutarnja blagost i miroljubivost koja se u prvom redu iskazuje u odgovoru na volju i vođstvo Jehove Boga. Ljudi koji su stvarno blage naravi imaju snažan osećaj zavisnosti od Boga koji se ispoljava blagim ponašanjem prema drugim ljudima (Rimljanima 12:17-19; Titu 3:1, 2).
2. Zašto je Isus proglasio srećnim one koji su blage naravi?
2 Isus je one koji su blage naravi proglasio srećnim zato što će naslediti zemlju. Kao savršeno blage naravi Sin Božji, Isus je glavni Naslednik Zemlje (Psalam 2:8; Matej 11:29; Jevrejima 1:1, 2; 2:5-9). Ali, kao mesijanski „sin čovečji“, on će imati suvladare u svom nebeskom Kraljevstvu (Danijel 7:13, 14, 22, 27). Kao Hristovi „sunaslednici“, ti pomazani pojedinci blage naravi učestvovaće u njegovom nasledstvu Zemlje (Rimljanima 8:17). Druge ovcama slične osobe blage naravi radovaće se večnom životu u Raju, zemaljskom području Kraljevstva (Matej 25:33, 34, 46; Luka 23:43). Taj izgled ih čini zaista srećnim.
3. Kakav primer blagosti pružaju Bog i Hrist?
3 Glavni Naslednik koji je blage naravi prima Zemlju od svog Oca, Jehove, najboljeg primera blagosti. Kako samo često Biblija kaže da je Bog „spor na gnev i obilan u ljubaznoj dobrohotnosti“! (2. Mojsijeva 34:6, NW; Nehemija 9:17; Psalam 86:15). On ima veliku moć, ali ispoljava blagost kako bi mu se njegovi obožavaoci mogli približiti bez straha (Jevrejima 4:16; 10:19-22). Božji Sin, koji je bio „blage naravi i ponizan u srcu“, poučio je svoje učenike da budu blagi (Matej 11:29; NW; Luka 6:27-29). Dalje, ti blagi robovi Boga i njegovog Sina oponašali su ’blagost i dobrohotnost Hrista‘ i pisali su o tome (2. Korinćanima 10:1, NW; Rimljanima 1:1; Jakov 1:1, 2; 2. Petrova 2:1).
4. (a) Prema Kološanima 3:12, šta su učinili oni koji su zaista blage naravi? (b) Koja pitanja zaslužuju naše razmatranje?
4 Danas i pomazani hrišćani i njihovi zemaljski drugovi treba da budu blage naravi. Odbacujući svaku pokvarenost, prevaru, licemerstvo, zavist i klevetu, oni su se uz pomoć Božjeg svetog duha obnovili u ’snazi koja pokreće njihov um‘ (Efescima 4:22-24, NW; 1. Petrova 2:1, 2). Oni su podstaknuti da se obuku u „nežnu naklonost saosećanja, dobrohotnost, poniznost uma, blagost i dugotrpljivost“ (Kološanima 3:12, NW). Ali, šta tačno obuhvata blagost? Zašto je korisno biti blage naravi? I kako ta osobina doprinosi našoj sreći?
Pobliže o blagosti
5. Kako se može definisati blagost?
5 Osoba blage naravi je nežna u naravi i ponašanju. U nekim prevodima Biblije, na to se odnosi pridev prajs koji se prevodi sa „krotak“, „blag“, „blage naravi“ i „nežan“. U klasičnom grčkom, pridev prajs može se primeniti na nežni povetarac ili glas. On takođe označava nekoga ko je ljubazan. Naučnik V. E. Vajn [W. E. Vine] kaže: „[Imenica prajtes] u prvom redu i pre svega primenjuje se na Boga. To je ta blagost duha kojim prihvatamo Njegovo postupanje prema nama kao dobro, i zato bez raspravljanja i otpora; ona je tesno povezana sa reči tapeinofrosune [poniznost].“
6. Zašto se može reći da blagost nije slabost?
6 Blagost nije slabost. „U reči prajs ima nežnosti“, pisao je naučnik Vilijam Berkli, „ali iza nežnosti je snaga čelika.“ Potrebna je snaga da bi se bilo blage naravi. Na primer, potrebna je snaga da budemo blagi kada smo izazivani ili proganjani. Božji Sin blage naravi, Isus Hrist, pružio je divan primer u tom pogledu. „Kada su ga psovali nije vraćao psovkom. Kada je trpeo nije pretio, nego se i dalje poveravao onome [Jehovi Bogu] koji pravedno sudi“ (1. Petrova 2:23, NW). Poput blagog Isusa, i mi možemo biti uvereni da će se Bog obračunati s našim protivnicima i progoniocima (1. Korinćanima 4:12, 13). Možemo biti mirni, kao što je bio progonjeni Stefan, znajući da će nas Jehova, ako budemo verni, podržati i da neće dozvoliti da nam bilo šta nanese trajnu štetu (Psalam 145:14; Dela 6:15; Filipljanima 4:6, 7, 13).
7. Na šta ukazuju Poslovice 25:28 u vezi osobe kojoj nedostaje blagosti?
7 Isus je bio blage naravi, a ipak je ispoljio snagu u zauzimanju čvrstog stava za ono što je ispravno (Matej 21:5; 23:13-39). Svako ko ima „misao Hristovu“ biće u tom pogledu kao on (1. Korinćanima 2:16). Onaj ko nije blag, nije sličan Hristu. Umesto toga, opisan je sledećim rečima: „Onaj koji ne ume sebe da savlada, on je ko razvaljen grad bez zidova“ (Poslovice 25:28). Takav pojedinac koji nema blagosti lako može postati žrtva pogrešnih misli koje ga mogu navesti na neispravno postupanje. Iako hrišćanin koji je blage naravi nije slabić, on ipak zna da „odgovor, kada je blag, otklanja ljutnju, a reč koja izaziva bol podiže gnev“ (Poslovice 15:1, NW).
8. Zašto nije lako biti blage naravi?
8 Nije lako biti blage naravi, jer smo nasledili nesavršenost i greh (Rimljanima 5:12). Ako smo Jehovine sluge, moramo se boriti i protiv zlih duhovnih sila koje kroz progonstvo mogu iskušati našu blagost (Efescima 6:12). Većina nas radi među onima koji imaju grubi duh sveta koji kontroliše Đavo (1. Jovanova 5:19). Kako zato možemo razviti blagost?
Kako razviti blagost
9. Koji će nam stav pomoći da razvijemo blagost?
9 Na Bibliji temeljeno uverenje da se od nas traži da ispoljavamo blagost pomaže nam da razvijemo tu osobinu. Moramo svakodnevno raditi na razvijanju blagosti, inače ćemo biti slični ljudima koji na blagost gledaju kao na slabost i koji misle da uspeh dolazi kroz oholost, neugodnost, čak grubost. Međutim, Božja reč osuđuje ponos, a mudra poslovica kaže: „Čovek ljubazne dobrohotnosti postupa korisno sa svojom dušom, a okrutna osoba donosi svom organizmu javnu osudu“ (Poslovice 11:17, NW; 16:18). Ljudi izbegavaju strogu, neljubaznu osobu, baš uglavnom zato da ne budu povređeni njenom grubošću i nedostatkom blagosti.
10. Čemu se moramo podložiti, ako želimo biti blage naravi?
10 Da bismo bili blage naravi, moramo se podložiti uticaju Božjeg svetog duha, ili delujuće sile. Kao što Jehova omogućuje da zemlja donosi plodove, isto tako omogućuje svojim slugama da donose plodove njegovog duha, uključujući blagost. Pavle je pisao: „Plod je duha ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, dobrohotnost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje. Protiv takvih stvari nema zakona“ (Galaćanima 5:22, 23, NW). Da, blagost je jedan od plodova Božjeg duha koji pokazuju oni koji mu ugađaju (Psalam 51:9, 10). A kakve samo promene prouzrokuje blagost! Da to prikažemo: Huligan po imenu Toni tukao se, pljačkao ljude, krijumčario drogu, vodio bandu na motociklima i bio u zatvoru. Ipak, sticanjem spoznanja iz Biblije i uz pomoć Božjeg duha, promenio se u Jehovinog slugu blagog vladanja. Tonijeva priča nije neobična. Šta, prema tome, može učiniti neko kod koga je nedostatak blagosti bila preovladavajuća crta ličnosti?
11. Koju ulogu u razvijanju blagosti igra molitva?
11 Iskrena molitva za Božji duh i njegov plod blagosti pomoći će nam da razvijamo tu osobinu. Možda treba ’moliti neprestano‘, kao što je rekao Isus, a Jehova Bog će ispuniti našu molbu. Nakon što je objasnio da ljudski očevi svojoj deci daju dobre darove, Isus je rekao: „Ako vi, iako ste [grešni i zato srazmerno] zli, znate da dajete svojoj deci dobre darove, koliko će više Otac na nebu dati svetog duha onima koji ga mole!“ (Luka 11:9-13, NW). Molitva nam može pomoći da blagost postane trajna karakteristika naše naravi — osobina koja doprinosi našoj sreći i sreći onih s kojima se družimo.
12. Zašto nam svesnost da su ljudi nesavršeni može pomoći da budemo blage naravi?
12 Ako uvek imamo na umu da su ljudi nesavršeni, to će nam pomoći da budemo blage naravi (Psalam 51:5). Ne možemo misliti ili postupati savršeno, ništa bolje od drugih ljudi, pa zato sigurno treba da imamo saosećanja i da postupamo s njima onako kako bismo želeli da se postupa s nama (Matej 7:12). Svesnost da svako od nas čini greške treba da nas navede da opraštamo i da smo blage naravi u postupanju s drugima (Matej 6:12-15; 18:21, 22). Konačno, zar nismo zahvalni što Bog prema nama ispoljava ljubav i blagost? (Psalam 103:10-14).
13. Kako nam cenjenje toga što je Bog učinio ljude slobodnim moralnim zastupnicima može pomoći u razvijanju blagosti?
13 Zahvalnost što je Bog učinio ljude slobodnim moralnim zastupnicima može nam takođe pomoći da razvijamo blagost. To nikome ne odobrava da nekažnjeno zanemaruje Jehovine zakone, ali se time dopušta različitost želja, sklonosti i nesklonosti među njegovim narodom. Budimo zato zahvalni što niko nije obavezan da se uklopi u kalup koji možda smatramo najboljim. Taj duh će nam pomoći da budemo blage naravi.
14. Šta treba da bude naša odluka s obzirom na blagost?
14 Odlučnost da ne odbacimo blagost pomoći će nam da nastavimo razvijati tu osobinu. Podvrgavanje uticaju Jehovinog duha dovelo je do promene našeg razmišljanja (Rimljanima 12:2). Sada nam blagi duh, sličan Hristovom, pomaže da se uzdržavamo od učestvovanja u „razvratu, za žudnjama, u pijanstvu, u prekomernom jedenju i pijenju i u poganom idolopoklonstvu“. Ne smemo nikada da odbacimo blagost iz finansijskih, društvenih ili drugih razloga ili zato što ljudi uvredljivo govore o našoj bogobojaznosti (1. Petrova 4:3-5). Ne smemo dozvoliti da nas bilo šta navede na učestvovanje u ’pȕtenim delima‘, tako da izgubimo blagost i propustimo da nasledimo Božje Kraljevstvo ili da se radujemo njegovim blagoslovima (Galatima 5:19-21). Cenimo uvek prednost da budemo Božje osobe blage naravi, bilo pomazanici za nebeski život ili imajući zemaljsku nadu. U tu svrhu, razmotrimo neke prednosti blagosti.
Prednosti blagosti
15. Zašto je, prema Poslovicama 14:30, mudro biti blag?
15 Blaga osoba poseduje mir u srcu, mislima i telu. To je zbog toga jer se ne upušta u svađu, ne uzbuđuje se zbog postupaka drugih, niti je muči nepopustljiva teskoba. Blagost joj pomaže da obuzdava svoja osećanja, a to je korisno duševno i fizički. Jedna poslovica kaže: „Mirno srce život jeste telu“ (Poslovice 14:30). Nedostatak blagosti može voditi do gneva, koji pak može povećati krvni pritisak ili dovesti do smetnji u varenju, astme, bolova u očima i drugih problema. Hrišćanin blage naravi raduje se različitim prednostima, uključujući „mir Božji“ koji čuva njegovo srce i misaone snage (Filipljanima 4:6, 7). Kako je samo mudro biti blage naravi!
16-18. Kakav učinak ima blagost na naše odnose s drugima?
16 Osobina blagosti poboljšava naš odnos s drugima. Možda smo nekad imali običaj da teramo stvari dok ne postignemo ono što želimo. Možda su se drugi ljutili na nas zato što nismo bili ponizni i blagi. Pod takvim okolnostima nije nas trebalo iznenaditi ako smo upadali iz jedne prepirke u drugu. Međutim, jedna poslovica kaže: „Kad nestane drva ugasi se vatra, kada nema opadača tad prestaje svađa. Ugalj žerave, drva plamen daju, a čovek svadljivac svađe potpaljuje“ (Poslovice 26:20, 21). Ako smo blage naravi, umesto da ’dodajemo drva na vatru‘ i izazivamo druge, imaćemo dobar odnos s njima.
17 Osoba blage naravi verovatno će imati dobre prijatelje. Ljudi se raduju druženju s njom jer ima pozitivan stav, a njene su reči osvežavajuće i slatke kao med (Poslovice 16:24). To je bilo tako kod Isusa, koji je mogao reći: „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam ja blage naravi i ponizan u srcu, i naći ćete okrepu svojim dušama. Jer je moj jaram blag i teret je moj lak“ (Matej 11:29, 30, NW). Isus nije bio grub, a njegov jaram nije bio težak. Oni koji su dolazili k njemu bili su dobro zbrinuti i duhovno okrepljeni. Slično se događa kada se družimo s hrišćanskim prijateljem blage naravi.
18 Blagost nas približava suvernicima. Većina hrišćana u Korintu je bez sumnje bila privučena Pavlu zato što je on s njima postupao s „blagošću i dobrohotnošću Hristovom“ (2. Korinćanima 10:1, NW). Solunjani su se sigurno odazvali apostolu, pošto je on bio blag, obziran učitelj (1. Solunjanima 2:5-8). Nema sumnje da su efeške starešine mnogo naučile od Pavla i da su ga veoma voleli (Dela 20:20, 21, 37, 38). Pokazuješ li i ti blagost koja te privlači drugima?
19. Kako blagost pomaže Jehovinom narodu da zadrži svoje mesto u njegovoj organizaciji?
19 Blaga narav pomaže Jehovinom narodu da bude podložan i da zadrži svoje mesto u njegovoj organizaciji (Filipljanima 2:5-8, 12-14: Jevrejima 13:17). Blagost nas zadržava od traženja slave, koja se temelji na ponosu i odvratna je Bogu (Poslovice 16:5). Blaga osoba ne smatra se većom od suvernika i ne nastoji da se ističe na njihovu štetu (Matej 23:11, 12). Umesto toga, ona priznaje svoje grešno stanje kao i potrebu za Božjom otkupnom pripremom.
Blagost unapređuje sreću
20. Kakav učinak ima blagost na porodični život?
20 Sve Božje sluge treba da upamte da je blagost plod njegovog duha koji unapređuje sreću. Na primer, Jehovin narod obiluje srećnim porodicama, i to zato što ispoljava osobine kao što su ljubav i blagost. Kada se suprug i supruga međusobno ophode na blagi način, njihova deca odrastaju u mirnoj sredini, a ne u porodici u kojoj vladaju grube reči i postupci. Ako otac pruža deci savet u blagosti, to dobro deluje na njihove mlade misli, a blagi duh će verovatno postati deo njihove ličnosti (Efescima 6:1-4). Blaga narav pomaže muževima da nastave da vole supruge. Blagost pomaže suprugama da budu podložne muževima i podstiče decu da slušaju roditelje. Blagost takođe navodi članove porodice da imaju duh opraštanja koji doprinosi sreći (Kološanima 3:13, 18-21).
21. Šta je suština Pavlovog saveta u Efescima 4:1-3?
21 Porodica i pojedinci koji su blage naravi unapređuju sreću u skupštinama s kojima su povezani. Zato Jehovin narod treba uložiti iskrene napore kako bi bio blage naravi. Činiš li to? Apostol Pavle je usrdno molio pomazane suhrišćane da hode dostojno svog nebeskog pozvanja, čineći to „sa potpunom poniznošću misli i blagošću, sa dugotrpljivošću, snoseći jedan drugoga u ljubavi, usrdno se starajući držati jedinstvo duha u sjedinjujućoj svezi mira“ (Efešanima 4:1-3, NW). Hrišćani sa zemaljskom nadom takođe moraju ispoljavati blagost i druge božanske osobine. To je životni put koji donosi pravu sreću. Zaista su srećni oni koji su blage naravi!
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto su ljudi blage naravi srećni?
◻ Šta znači biti blage naravi?
◻ Kako se može razviti blagost?
◻ Koje su neke prednosti blagosti?