Nastavi da rasteš u spoznanju

„Dopunite svoju veru... spoznanjem“ (2. PETROVA 1:5, NW).

 1, 2. (a) Šta bi mogao da naučiš posmatrajući nebo? (Rimljanima 1:20) (b) Do koje je mere čovek u stvari napredovao u spoznanju?

ŠTA bi mogao da naučiš ako izađeš napolje u čistu, tamnu noć i pogledaš sjajni mesec i bezbrojne zvezde? Mogao bi da naučiš nešto o Onome ko je stvorio sve to (Psalam 19:2-7 [19:1-6, DK]; 69:35 [69:34, DK]).

² Ako bi želeo da povećaš to spoznanje, da li bi otišao na krov svoje kuće i pogledao otuda? Verovatno ne bi. Albert Ajnštajn je jednom upotrebio takvo poređenje da istakne da naučnici u stvari nisu veoma mnogo napredovali u spoznanju o svemiru i sigurno veoma malo o Onome ko ga je stvorio.a Dr Luis Tomas (Lewis Thomas) je pisao: „Najveće pojedinačno dostignuće nauke u ovom veku koji je najproduktivniji u naučnom pogledu jeste otkriće da smo duboko u neznanju; mi znamo vrlo malo o prirodi a razumemo još manje.“

 3. U kom smislu povećavanje spoznanja povećava muku?

³ Čak i ako bi sve preostale godine normalnog životnog veka proveo u traženju takvog spoznanja, mogao bi samo postati još svesniji kako je život kratak i jasnije videti da je čovekova upotreba spoznanja ograničena nesavršenošću i ’iskrivljenošću‘ ovog sveta. Solomon je ukazao na to, pišući: „Gde je mnogo mudrosti, mnogo je i brige, i ko umnožava znanje svoje, umnožava muku svoju“ (Propovednik 1:15, 18). Da, sticanje spoznanja i mudrosti bez ikakve veze s Božjim namerama obično uključuje muku i brigu (Propovednik 1:13, 14; 12:12; 1. Timoteju 6:20).

 4. Kakvo spoznanje treba da želimo da steknemo?

⁴ Da li Biblija preporučuje da ne treba da se interesujemo za povećavanje svog spoznanja? Apostol Petar je pisao: „Napredujte u milosti i u pozna[nj]ju Gospoda našega i Spasitelja Isusa Hrista. Njemu slava sad i u dan večnosti!“ (2. Petrova 3:18). Mi možemo i treba da prihvatimo ovu opomenu kao da se odnosi na nas, podstičući nas da rastemo u spoznanju. Ali u kakvoj vrsti spoznanja? Kako možemo rasti u njemu? I da li to zaista činimo?

 5, 6. Kako je Petar naglasio da treba da steknemo spoznanje?

⁵ Rast u tačnom spoznanju o Stvoritelju svemira i o Isusu bio je centralna misao u Petrovom drugom pismu. U njegovom uvodu on je pisao: „Da vam se umnoži milost i mir poznavanjem [„tačnim spoznanjem“, NW] Boga i Isusa Hrista, Gospoda našega! Kako nam je božanstvena sila njegova darovala sve stvari koje trebaju životu i pobožnosti, poznanjem [’tačnim spoznanjem‘, NW] onoga koji nas pozva slavom svojom i krepošću svojom“ (2. Petrova 1:2, 3, naglašeno od nas). Tako on povezuje posedovanje nezaslužene dobrohotnosti i mira s našim sticanjem spoznanja o Bogu i njegovom Sinu. To je razumljivo, pošto je Stvoritelj, Jehova, središnja tačka pravog spoznanja. Onaj ko se boji Boga u stanju je da vidi stvari u ispravnom svetlu i da dođe do neospornih zaključaka (Poslovice 1:7).

⁶ Zatim je Petar podstakao: „Dopunite svoju veru krepošću, svoju krepost spoznanjem, svoje spoznanje samosavladavanjem, svoje samosavladavanje ustrajnošću, svoju ustrajnost odanošću Bogu, svoju odanost Bogu bratskom naklonošću, svoju bratsku naklonost ljubavlju. Jer ako ove stvari postoje u vama i obiluju, one će vas sprečiti da ne budete bilo neaktivni ili besplodni s obzirom na tačno spoznanje o našem Gospodu Isusu Hristu“ (2. Petrova 1:5-8, NW).b U sledećem poglavlju čitamo da sticanje spoznanja pomaže ljudima da izbegavaju nečistoće sveta (2. Petrova 2:20). Petar tako jasno daje na znanje da je onima koji postaju hrišćani potrebno spoznanje, kao i onima koji već služe Jehovi. Da li si i ti u jednoj od tih kategorija?

Uči, ponavljaj, koristi

 7. Na koji način mnogi stiču tačno spoznanje temeljnih biblijskih istina?

⁷ Možda proučavaš Bibliju s Jehovinim svedocima zato što prepoznaješ zvuk istine u njihovoj poruci. Jednom sedmično, otprilike jedan sat, ti razmatraš neku biblijsku temu koristeći neko pomoćno sredstvo kao što je Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji. Odlično! Mnogi koji su na taj način proučavali s Jehovinim svedocima stekli su tačno spoznanje. Ipak, šta ti možeš učiniti da povećaš količinu onoga što ti lično učiš? Slede neki predlozi.c

 8. Dok se priprema za studij, šta učenik može da učini da bi više naučio?

⁸ Unapred, dok se pripremaš za svoj studij, pregledaj materijal koji treba da bude obrađen. To znači da pogledaš naslov poglavlja, podnaslove, i svaku sliku koja je upotrebljena da ilustruje materijal. Zatim, dok čitaš odlomak ili deo te publikacije, potraži ključne misli i potporne biblijske stihove, podvlačeći ili ističući iste. Da bi video da li si naučio obrađene istine, pokušaj da odgovoriš na pitanja za različite odlomke. Čineći to, nastoj da oblikuješ odgovore svojim vlastitim rečima. Konačno, ponovi lekciju, pokušavajući da se prisetiš glavnih misli i potpornih argumenata.

 9. Kako će primenjivanje predloga u vezi s proučavanjem pomoći osobi da uči?

⁹ Možeš očekivati da ćeš rasti u spoznanju ako primenjuješ ove predloge. Zašto? Jedan razlog je taj što ćeš materijalu pristupati s dubokom željom da učiš, pripremajući tlo, takoreći. Ako načiniš pregled i zatim potražiš glavne misli i sled zaključivanja, videćeš kako se detalji odnose na temu ili zaključak. Završno ponavljanje će ti pomoći da upamtiš šta si proučavao. Šta će ti pomoći kasnije, tokom tvog biblijskog studija?

10. (a) Zašto je samo ponavljanje činjenica ili novih informacija od ograničene vrednosti? (b) Šta je uključeno u „prisećanje u progresivnim intervalima“? (v) Kako su izraelski sinovi možda izvlačili korist iz ponavljanja?

¹⁰ Stručnjaci na području obrazovanja znaju za vrednost pravovremenog i smisaonog ponavljanja. To nije samo mehaničko ponavljanje reči, što si možda pokušavao u školi kad si napamet učio neko ime, činjenicu, ili misao. Ipak, da li si ustanovio da si ubrzo zaboravio ono što si odgovarao, da je to brzo nestalo iz sećanja? Zašto? Sâmo mehaničko ponavljanje nove reči ili činjenice može da bude dosadno, a rezultati su kratkotrajni. Šta to može promeniti? Pomoći će ti tvoja istinska želja da učiš. Još jedan ključ je smisaono ponavljanje. Nekoliko minuta nakon što si naučio neku misao, pre nego što nestane iz sećanja, pokušaj da se prisetiš onoga što si naučio. To se označava kao „prisećanje u progresivnim intervalima“. Time što osvežavaš svoje sećanje pre nego što ono izbledi, ti povećavaš dužinu pamćenja. U Izraelu je trebalo da očevi usađuju Božje zapovesti u svoje sinove (Deuteronom 6:6, 7). „Usaditi“ znači poučavati pomoću ponavljanja. Verovatno su mnogi od tih očeva najpre iznosili zakone svojim sinovima; kasnije su ponavljali te informacije; a zatim su svojim sinovima postavljali pitanja o tome šta su naučili.

11. Šta se može učiniti tokom biblijskog studija da bi se povećalo učenje?

¹¹ Ako neki Svedok s tobom vodi biblijski studij, on ili ona može da ti pomogne da učiš tako što imate progresivne sažetke u intervalima tokom studija. To nije detinjasto. To je tehnika koja poboljšava učenje, zato radosno učestvuj u periodičnim pregledima. Zatim, na kraju studija, učestvuj u završnom ponavljanju u kome odgovaraš iz sećanja. Svojim vlastitim rečima možeš objasniti misli na način kako bi to učinio poučavajući drugu osobu (1. Petrova 3:15). To će ti pomoći da ono što si naučio učiniš delom svog dugoročnog pamćenja. (Uporedi Psalam 119:1, 2, 125; 2. Petrova 3:1.)

12. Šta sâm učenik može da učini da poboljša svoje pamćenje?

¹² Još jedan koristan korak za tebe biće da, za dan ili dva, ono što si naučio kažeš nekom drugom, možda školskom drugu, kolegi na poslu ili komšiji. Mogao bi da spomeneš temu i da zatim kažeš da baš želiš videti da li se možeš prisetiti ključnog toka zaključivanja ili potpornih stihova iz Biblije. To može izazvati interes druge osobe. Čak i ako to ne bude slučaj, sam proces tvog ponavljanja novih informacija nakon intervala od dan ili dva učvrstiće ih u tvom pamćenju. Tada ćeš to zaista naučiti, čineći ono na šta podstiče 2. Petrova 3:18.

Aktivno učiti

13, 14. Zašto treba da želimo da idemo iznad jednostavnog sticanja i pamćenja informacija?

¹³ Učenje je više od samog usvajanja činjenica ili mogućnosti prisećanja informacija. Religiozni ljudi u Isusovo vreme činili su to svojim molitvama koje su ponavljali (Matej 6:5-7). Ali, kako su na njih uticale te informacije? Da li su oni donosili pravedne plodove? Teško (Matej 7:15-17; Luka 3:7, 8). Deo problema sastojao se u tome što spoznanje nije prodiralo njihova srca, utičući na njih s korisnim posledicama.

¹⁴ Prema Petru, s hrišćanima treba da bude drugačije, kako onda tako i danas. On nas podstiče da našu veru dopunimo spoznanjem koje će nam pomoći da izbegavamo da budemo neaktivni ili besplodni (2. Petrova 1:5, 8). Da bi to bio slučaj i s nama, moramo želeti da rastemo u tom spoznanju i moramo želeti da to duboko utiče na nas, dirajući našu najdublju ličnost. To se možda ne događa uvek.

15. Do kakvog je problema došlo kod nekih hebrejskih hrišćana?

¹⁵ U Pavlovo vreme hebrejski hrišćani imali su problem u tom pogledu. Pošto su bili Jevreji, imali su izvesno spoznanje o Pismu. Znali su za Jehovu i neke od njegovih zahteva. Kasnije su dodali spoznanje o Mesiji, iskazivali su veru, i krstili su se kao hrišćani (Dela apostola 2:22, 37-41; 8:26-36). Mesecima i godinama, sigurno su prisustvovali hrišćanskim sastancima, gde su mogli učestvovati u čitanju biblijskih stihova i u komentarisanju. Ipak, neki nisu rasli u spoznanju. Pavle je pisao: „Vi koji biste odavna trebali da ste učitelji opet treba da naučite prva slova reči Božje, i postadoste da trebate mleka a ne jake hrane“ (Jevrejima 5:12). Kako je to bilo moguće? Da li se to može dogoditi i nama?

16. Šta je permafrost, i kako on utiče na biljke?

¹⁶ Kao jedno poređenje, razmotrimo permafrost, trajno smrznuto tlo na Arktiku i u drugim regijama gde je prosečna temperatura ispod tačke smrzavanja. Tlo, stene i podzemna voda smrzavaju se u čvrstu masu, ponekad do dubine od 900 metara. Leti u površinskom tlu (nazvanom aktivni sloj) može doći do otapanja. Međutim, taj tanak sloj otopljenog tla obično je blatan zato što vlaga ne može da otiče u permafrost koji se nalazi ispod. Biljke koje rastu u tom tankom površinskom sloju često su male ili zakržljale; njihovo korenje ne može da prodre u permafrost. ’Kakve veze‘, možda se pitaš, ’permafrost ima s time da li ja rastem u spoznanju biblijske istine?‘

17, 18. Kako se permafrost i njegov aktivan sloj može upotrebiti da se prikaže šta se razvilo kod nekih hebrejskih hrišćana?

¹⁷ Permafrost dobro ilustruje situaciju onoga čije mentalne snage nisu aktivno uključene u usvajanje, pamćenje i korišćenje tačnog spoznanja. (Uporedi Matej 13:5, 20, 21.) Ta osoba verovatno ima mentalnu sposobnost da uči različite teme, uključujući biblijsku istinu. Ona je proučila „prva slova reči Božje“ i možda ispunjava uslove da se krsti, kao što je bio slučaj s tim hebrejskim hrišćanima. Ipak, ona se možda ne ’daje na savršenstvo‘, na stvari koje su iznad ’početka Hristove nauke‘ (Jevrejima 5:12; 6:1, DK).

¹⁸ Zamisli neke od tih hrišćana na sastancima u prvom veku. Oni su bili prisutni i budni, ali da li su njihove misli bile uključene u učenje? Da li su oni aktivno i ozbiljno rasli u spoznanju? Možda nisu. Za te nezrele pojedince, svako angažovanje na sastancima odvijalo se u tankom aktivnom sloju, takoreći, dok je ispod bila smrznuta dubina. Koreni čvršćih ili komplikovanijih istina nisu mogli prodreti u to područje mentalnog permafrosta. (Uporedi Isaija 40:24.)

19. Na koji način iskusan hrišćanin danas može postati poput hebrejskih hrišćana?

¹⁹ Slično može biti s hrišćaninom danas. Iako je prisutan na sastancima on možda ne koristi te prilike da raste u spoznanju. Šta je s aktivnim učestvovanjem na njima? Novome ili nekom ko je mlad možda treba prilično napora da se javi da pročita neki biblijski stih ili da dâ komentar na reči iz odlomka, što odražava divno i pohvalno vežbanje njegovih sposobnosti. Ali, Pavle je pokazao da što se tiče drugih, s obzirom na vreme od kad su hrišćani, oni treba da napreduju iznad tog početnog stepena učestvovanja ako žele nastaviti da rastu u spoznanju (Jevrejima 5:14).

20. Kakvo samoispitivanje svako od nas treba da preduzme?

²⁰ Ako iskusni hrišćanin nikada ne napreduje iznad jednostavnog čitanja biblijskog stiha ili davanja osnovnog komentara direktno iz odlomka, njegovo učestvovanje verovatno dolazi iz površinskog „aktivnog sloja“ njegovog uma. Može proći sastanak za sastankom a da dubine njegovog mentalnog potencijala ostanu u smrznutom stanju, da nastavimo naše poređenje o permafrostu. Treba da se pitamo: ’Da li je to slučaj sa mnom? Da li sam dozvolio da se u meni razvije neka vrsta mentalnog permafrosta? Koliko sam mentalno budan i zainteresovan za učenje?‘ Čak i ako nam je neprijatno zbog naših poštenih odgovora, sada možemo početi da preduzimamo korake da rastemo u spoznanju.

21. Koje bi korake obrađene ranije mogao da primeniš u pripremi za sastanke ili prisustvovanju sastancima?

²¹ Kao pojedinci možemo primeniti predloge iz 8. odlomka. Bez obzira koliko smo dugo povezani sa skupštinom, možemo odlučiti da se naprežemo prema zrelosti i većem spoznanju. Za neke će to značiti da se marljivije pripremaju za sastanke, možda obnavljajući navike kojih su se držali pre mnogo godina ali koje su se polako izgubile. Dok se pripremaš, pokušaj da odrediš koje su ključne misli i da razumeš nepoznate biblijske stihove koji su upotrebljeni da se razvije tok zaključivanja. Potraži svaki novi ugao ili aspekt u studijskom materijalu. Slično tome, tokom sastanka pokušaj da kod sebe primeniš predloge spomenute u odlomcima 10 i 11. Nastoj da budeš budan mentalno, kao da održavaš visoku temperaturu svojih misli. To će sprečiti svaku tendenciju da se pojavi „permafrost“; taj savestan napor takođe će otopiti bilo koje „smrznuto“ stanje koje se možda ranije razvilo (Poslovice 8:12, 32-34).

Spoznanje, pomoć prema plodnosti

22. Kako ćemo izvući korist ako radimo na povećavanju našeg spoznanja?

²² Kako ćemo kao pojedinci izvlačiti korist ako radimo na tom pitanju rasta u nezasluženoj dobrohotnosti i spoznanju o našem Gospodu i Spasitelju Isusu Hristu? Time što preduzimamo savesne napore da održimo svoje mentalne snage budnima, spremnima da usvajaju spoznanje, seme novih i komplikovanijih biblijskih istina pustiće duboke korene, a naše razumevanje će rasti i postaće trajno. To će moći da se uporedi s onim što je Isus rekao u jednom drugom poređenju o srcima (Luka 8:5-12). Seme koje pada na dobro tlo može pustiti snažne korene da podupiru biljku koja rađa i donosi plod (Matej 13:8, 23).

23. Kakvi mogu biti rezultati kad uzmemo k srcu 2. Petrovu 3:18? (Kološanima 1:9-12)

²³ Isusovo poređenje donekle se razlikovalo, ali su dobri rezultati bili slični onome što je Petar obećao: „Upravo iz tog razloga, odgovarajući svojim doprinošenjem sveg iskrenog naprezanja, dopunite svoju veru krepošću, svoju krepost spoznanjem... Jer ako ove stvari postoje u vama i obiluju, one će vas sprečiti da budete bilo neaktivni ili besplodni s obzirom na tačno spoznanje o našem Gospodu Isusu Hristu“ (2. Petrova 1:5-8, NW). Da, naš rast u spoznanju pomoći će nam da budemo plodni. Ustanovićemo da će usvajanje još više spoznanja donositi još više zadovoljstva (Poslovice 2:2-5). Ono što učiš lakše ćeš pamtiti i biće korisno dok poučavaš druge da postanu učenici. Tako ćeš i na taj način biti plodniji i donećeš slavu Bogu i njegovom Sinu. Petar je zaključio svoje drugo pismo: „Napredujte u milosti i u pozna[nj]ju Gospoda našega i Spasitelja Isusa Hrista. Njemu slava sad i u dan večnosti!“ (2. Petrova 3:18).

[Fusnote]

Možeš li se setiti?

◻ Zašto treba da budeš zainteresovan za povećavanje svog spoznanja?

◻ Kako novi student Biblije može izvući veću korist iz svog studija?

◻ Koju opasnost želiš da izbegavaš, kao što je prikazano permafrostom?

◻ Zašto treba da budeš odlučan da se poboljšaš u svojoj sposobnosti da povećavaš spoznanje?

[Slika na 15. strani]

Da li imam problem s mentalnim permafrostom?