Zašto zlo još uvek postoji

„JEHOVA [BOG] je pravedan na svim putevima svojim“, kaže Biblija (Psalam 145:17; Otkrivenje 15:3). Prorok Mojsije je o Jehovi rekao: „Delo je njegovo savršeno, jer su svi putevi njegovi pravda. On je veran Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:4). U Jakovu 5:11 piše: „Jehova [je] veoma samilostan i milosrdan.“ Nije moguće da Bog prouzrokuje zlo, i on to ne čini.

Učenik Jakov je napisao: „Kad je u kušnji, neka niko ne govori: ’Bog me iskušava.‘ Jer se Bog ne može iskušavati zlim stvarima niti on ikoga zlom iskušava“ (Jakov 1:13). Jehova Bog ne iskušava ljude zlom niti ih navodi da čine zla dela. Koga onda treba kriviti za zlo i patnju?

Ko je kriv?

Biblijski pisac Jakov otkrio nam je da su za zlo jednim delom krivi sami ljudi. On je rekao: „Svakoga iskušava njegova želja tako što ga vuče i mami. Zatim želja, kada je začeta, rađa greh, a greh, kad se učini, donosi smrt“ (Jakov 1:14, 15). Neke osobe postupaju po svojim neispravnim željama. Ne treba prevideti ni nasleđeni greh. Moć greha može pojačati neispravne želje i dovesti do veoma loših posledica (Rimljanima 7:21-23). Zaista, nasleđeni greh ’kraljuje‘ nad čovečanstvom tako što navodi ljude da čine zla dela koja prouzrokuju veliku patnju (Rimljanima 5:21). Štaviše, zli ljudi mogu uticati i na druge da se iskvare (Poslovice 1:10-16).

Međutim, glavni uzročnik zla je ipak Satana Đavo. On je doneo zlo u ovaj svet. Isus Hrist je nazvao Satanu ’Zlim‘ i ’vladarem sveta‘, to jest nepravednog ljudskog društva. Čovečanstvo u celini sluša Satanu tako što pod njegovim uticajem ignoriše Jehovina pravedna merila (Matej 6:13; Jovan 14:30; 1. Jovanova 2:15-17). Prema 1. Jovanovoj 5:19, „ceo svet je u vlasti Zloga“. Zaista, Satana i njegovi anđeli ’zavode ceo svet‘ i prouzrokuju samo nesreću (Otkrivenje 12:9, 12). Dakle, najveći deo krivice za zlo leži upravo na Satani Đavolu.

Još jedan uzrok nevolje i patnje otkriven je u Propovedniku 9:11, gde stoji: „Vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga [od nas].“ Isus Hrist je pričao o jednoj nesreći koja je zadesila 18 ljudi koji su poginuli kada je na njih pala jedna kula (Luka 13:4). To im se desilo zbog toga što su se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. I danas se dešavaju slični nesrećni slučajevi. Na primer, može se desiti da cigla s vrha neke visoke građevine padne na nekog prolaznika. Da li je Bog kriv za to? Nije. To je bio neplaniran i nepredviđen događaj. Isto se može reći i kada neku porodicu zadesi bolest ili kada zbog iznenadne smrti nekog čoveka njegova žena postane udovica a deca siročad.

Jasno je dakle da Bog nije odgovoran za zlo i da on ne prouzrokuje patnju. Baš naprotiv, Jehovina namera je da ukloni zlo i one koji ga prouzrokuju (Poslovice 2:22). U stvari, on će učiniti i više od toga. U Svetom pismu se kaže da je Božja namera da preko Hrista „uništi Đavolova dela“ (1. Jovanova 3:8). Nestaće sadašnji poredak, zasnovan na pohlepi, mržnji i zlim delima. Bog će čak „obrisati [svima] svaku suzu s njihovih očiju“ i tako učiniti kraj patnji (Otkrivenje 21:4). Međutim, možda se pitate: ’Zašto Bog to još uvek nije učinio? Zašto je dozvolio da zlo i patnja traju sve do našeg vremena?‘ Odgovor na to pitanje nalazi se u biblijskom izveštaju o Adamu i Evi.

Pokrenuto je važno pitanje

Razlog zbog kog je Bog dopustio da zlo postoji sve do naših dana povezan je sa onim što se desilo na samom početku ljudske istorije. Jedan događaj koji se tada odigrao pokrenuo je jedno važno pitanje koje se tiče samog Stvoritelja — pitanje na koje se nije moglo brzo i lako odgovoriti. Osmotrimo pobliže šta se tada desilo.

Jehova Bog je stvorio prvog čoveka i ženu kao savršene ljude i smestio ih u Raj. Dobili su jedan dar po kom su se razlikovali od životinja — dar slobodne volje (Postanak 1:28; 2:15, 19). S tim darom, Adam i Eva su mogli svoj intelekt da koriste tako što bi izabrali da vole svog Stvoritelja, da mu služe i budu mu poslušni. S druge strane, mogli su da odluče da budu nezavisni od Boga i da ga namerno ne slušaju.

Da bi Adamu i Evi pružio mogućnost da pokažu da ga vole, Bog je postavio jednu zabranu. On je zapovedio Adamu: „Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi dok se ne nasitiš. Ali s drveta spoznanja dobra i zla ne smeš jesti, jer onog dana kada budeš jeo s njega, sigurno ćeš umreti“ (Postanak 2:16, 17). Da bi ostali u Božjoj naklonosti, što bi bilo za njihovo dobro i za dobro njihovog potomstva, Adam i Eva bi se morali uzdržavati od toga da jedu plod s tog drveta. Da li će zaista to i učiniti?

Biblija nam govori šta se zatim desilo. Govoreći preko zmije, Satana Đavo je pristupio Evi i rekao: „Da li je Bog zaista rekao da ne smete da jedete sa svakog drveta u vrtu?“ Kada je Eva ponovila Božju zapovest, Satana joj je rekao: „Ne, sigurno nećete umreti. Jer Bog zna da će vam se onog dana kada ga budete jeli otvoriti oči i da ćete postati kao Bog, i znaćete šta je dobro, a šta zlo.“ Plod s drveta je tada Evi izgledao tako poželjno da ga je „ubrala i okusila“. U izveštaju dalje stoji: „Posle je dala i svom mužu, kad je bio s njom, pa je i on okusio“ (Postanak 3:1-6). Ni Adam ni Eva nisu ispravno koristili svoju slobodnu volju i zgrešili su tako što su bili neposlušni Bogu.

Da li uviđate ozbiljnost onoga što se tada desilo? Đavo je protivrečio onome što je Bog rekao Adamu. Satanine reči su ukazivale na to da Adamu i Evi ne treba Jehova da bi odlučili šta je dobro a šta loše za njih. Satana je tako doveo u pitanje Jehovino pravo da vlada nad ljudima. Dakle, to veoma važno pitanje koje je Satana pokrenuo bilo je pitanje Jehovinog suvereniteta. Kako je Bog reagovao na taj izazov?

Potrebno je dovoljno vremena

Jehova je imao moć da uništi tri buntovnika — Satanu, Adama i Evu. Bog je svakako bio mnogo jači od njih. Međutim, Satana nije doveo u pitanje Božju moć. On je doveo u pitanje Jehovino pravo da bude Vrhovni Vladar. To pitanje je uticalo na sva stvorenja sa slobodnom voljom. Trebalo je da uvide da se dar slobodne volje može ispravno koristiti a da to bude u okviru Božjih fizičkih, moralnih i duhovnih smernica. U suprotnom dolazi do štete, baš kao što je sigurno da će čovek koji skoči s krova neke visoke zgrade ne mareći za zakon gravitacije biti teško povređen (Galatima 6:7, 8). Inteligentnim stvorenjima može koristiti ako posmatraju loše plodove koje donosi nezavisnost od Boga. Za to je potrebno vreme.

Činjenica da je potrebno vreme da se odgovori na neka pitanja može se ilustrovati sledećim primerom. Zamislite da otac jedne porodice uputi izazov ocu druge porodice da odmere snage i vide ko je od njih dvojice snažniji. Na to pitanje bi se brzo mogao dobiti odgovor. Snaga se može proceniti podizanjem nekog teškog kamena. Čovek koji podigne teži kamen bio bi snažniji. Međutim, zamislite da je izazov povezan s pitanjem koji otac istinski voli svoju decu i koga deca isto tako vole. Ili šta ako se dovede u pitanje koji otac bolje vodi svoju porodicu? Na to se ne bi moglo odgovoriti ni pokazivanjem snage niti samim rečima. Da bi se dobio odgovor na to pitanje, moralo bi da prođe dovoljno vremena, da se pažljivo posmatraju te porodice i da se zatim izvedu pravi zaključci.

Šta je vreme pokazalo

Prošlo je oko 6 000 godina otkako je Satana doveo u pitanje Božje pravo da vlada. Šta je istorija pokazala? Razmotrimo na koja je dva načina Satana optužio Boga. On je drsko rekao Evi: „Ne, sigurno nećete umreti“ (Postanak 3:4). Time što je rekao da Adam i Eva neće umreti ako uzmu zabranjeni plod, Satana je u stvari nazvao Jehovu lažovom. Zaista ozbiljna optužba! Ako Bog tada nije govorio istinu, da li bi mu se u bilo čemu drugom moglo verovati? Šta je vreme pokazalo?

Adam i Eva su postali podložni bolesti, bolu, starenju i na kraju smrti. „Tako je Adam živeo ukupno devetsto trideset godina, a zatim je umro“, kaže Biblija (Postanak 3:19; 5:5). A od Adama je to žalosno nasleđe bilo preneseno na celo čovečanstvo (Rimljanima 5:12). Vreme je pokazalo da je Satana „lažov i otac laži“ a da je Jehova ’Bog istine‘ (Jovan 8:44; Psalam 31:5).

Satana je Evi rekao i sledeće: „Bog zna da će vam se onog dana kada ga budete jeli [plod sa zabranjenog drveta] otvoriti oči i da ćete postati kao Bog, i znaćete šta je dobro, a šta zlo“ (Postanak 3:5). Tim lukavim rečima, Satana je čovečanstvu pružio lažnu priliku da bude samostalno. Satana je lažno tvrdio da bi ljudima bilo bolje da budu nezavisni od Boga. Da li se zaista pokazalo da je tako?

Tokom istorije, carstva su dolazila i prolazila. Ljudi su isprobali svaki mogući oblik vladavine. Međutim, čovečanstvo je uvek iznova doživljavalo mnoge strahote. Jedan biblijski pisac je pre 3 000 godina mudro rekao: „Čovek vlada nad čovekom na nesreću njegovu“ (Propovednik 8:9). „Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“, napisao je prorok Jeremija (Jeremija 10:23). Čak i naučna i tehnološka dostignuća u novije vreme nisu opovrgla istinitost te izjave. Vreme je samo dokazalo da je to istina.

Šta ćete vi uraditi?

Vreme koje je Bog dopustio da prođe pokazalo je da Satana nije bio u pravu u vezi s pitanjem Jehovinog suvereniteta. Jehova Bog je Vrhovni Vladar celog svemira. On ima pravo da vlada nad svim što je stvorio i njegov način vladanja je najbolji. Nebeska stvorenja koja veoma dobro znaju kakav je život pod Božjom vlašću priznaju: „Dostojan si, Jehova, Bože naš, da primiš slavu, čast i moć, jer si ti sve stvorio i tvojom voljom sve postoji i stvoreno je“ (Otkrivenje 4:11).

Kakav stav vi imate prema Božjem vladanju? Da li se slažete da je Bog dostojan da vlada nad vama? Ako se slažete, potrebno je da priznate da Jehova ima vrhovnu vlast. To možete učiniti tako što ćete na svim poljima života primenjivati divna učenja i savete koji se nalaze u njegovoj Reči Bibliji. „Bog je ljubav“ i iz ljubavi je svojim stvorenjima dao zakone i zapovesti (1. Jovanova 4:8). Jehova nikome od nas ne uskraćuje nijedno dobro. Stoga, primite k srcu sledeći biblijski savet: „Uzdaj se u Jehovu svim srcem svojim, a na svoj razum nemoj se oslanjati. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on će ispraviti staze tvoje“ (Poslovice 3:5, 6).

[Slika na 7. strani]

Možete priznati Boga kao vladara tako što ćete proučavati Bibliju i primenjivati njene savete

[Izvor slike na 4. strani]

© Jeroen Oerlemans/Panos Pictures