Mladi pitaju...

Šta da radim ako su moji siromašni?

JUŽNOAFRIČKO sirotinjsko predgrađe u kome je Džordž odrastao ne budi u njemu radosne uspomene. On se priseća: „Stanovali smo u tipičnom mukukuu — što nije ništa drugo nego mali limeni kućerak s dve sobe.“ Jednu od soba delio je s osmoro svoje braće i sestara. Tokom zimskih meseci morao je prkositi hladnom vetru da bi doneo vodu iz jedine slavine koja je snabdevala celo naselje. „Ali, što mi je bilo najmrskije dok sam odrastao u siromaštvu“, kaže Džordž, „bilo je to što sam morao gledati kako se moj otac do krajnosti iscrpljuje radom samo da bi nas prehranio. U očajanju mi se činilo da nema izlaza iz te situacije.“

Ekonomske teškoće su u zemljama u razvoju način života. A čak i bogate zemlje Zapada imaju zapanjujuće visok broj siromašnih. Možda si jedan od njih. Poput Džordža, možda čak imaš osećaj da ne postoji izlaz iz siromaštva. Iako su takvi osećaji razumljivi, mogu te navesti da reaguješ na način koji će probleme siromaštva otežati umesto olakšati.

Zamka bega

Zabrinjavajući broj siromašnih omladinaca pokušava da beži od problema siromaštva tako što otupljuje svoju svest alkoholom ili drogom. Istraživač Džil Svart (Jill Swart) kaže da deca s ulice jednog južnoafričkog grada „ne udišu isparine lepka samo radi ’užitka‘. Čine to da bi... umakli zimi, usamljenosti i gladi“.

Ali, šta osećaju ovi mladi kad dođu k sebi nakon što je trans popustio? Džil Svart je ustanovila simptome kao što su „teške depresije“, „agresije“, „brze promene raspoloženja“, „oštećenje vida“ i bezbroj drugih fizičkih oboljenja koja se teško mogu označiti kao dobar „izlaz“ iz siromaštva.

Mudri kralj Solomon je rekao: „Jer će pijanica... osiromašiti, a dremljivost će obući čoveka u puke prnje“ (Poslovice 23:21, New World Translation). Problem se neće rešiti pokušajima da se beži od stvarnosti siromaštva menjajući duševno raspoloženje pomoću alkohola, lepka ili droge. (Uporedi Poslovice 31:7.) Marija, 16-godišnja devojka iz siromašne porodice s jednim roditeljem u Južnoafričkoj Republici primetila je: „Pokušaj da se beži od stvarnosti prouzrokuje više problema nego što ih reši.“ Osim toga, visoki troškovi takvih pogubnih navika vode do još većeg siromaštva. Samo kad se siromašni omladinac otvoreno suoči sa svojom situacijom može se nadati da će s njom izaći na kraj.

Gnev i razočarenje

Ljuti što moraju živeti u siromašnoj sredini, mnogi mladi ispoljavaju svoj bes nasiljem, vandalizmom, krađom i drugim vrstama maloletničke delinkvencije. The World Book Encyclopedia kaže da to takvi mladi smatraju „jedinim izlazom iz dosade, siromaštva i drugih problema“. Džordž, koji je spomenut na početku, seća se da su neki od njegovih vršnjaka postali gnevni i razočarani, te su se priključili bandama koje su terorisale susedstvo. Dodaje da se „najčešće tuku i kradu za životne potrebe“. Drugi mladi pokušavaju da savladaju siromaštvo upuštanjem u unosne protivzakonite aktivnosti, kao što je preprodaja droge.

Daleko od toga da bi olakšalo siromaštvo, delinkventno postupanje samo pogoršava stvari. Snaga koja se mogla usmeriti u produktivne aktivnosti — kao što je učenje korisnih veština ili zanimanja — uzalud je potrošena. Umesto da popravi svoju situaciju, svojeglavi omladinac izlaže se samo daljnjim fizičkim i emocionalnim traumama. Neki mladi završavaju u zatvoru — ili zbog nasilja izgube život. Kralj Solomon je upozorio: „Siromaštvo i sramota doći će na onoga koji odbacuje nastavu“ (Priče Solomunove 13:18, Daničić-Karadžić).

Bespomoćni i beznadni

Verovatno najštetnije posledice koje siromaštvo ostavlja na mlade jesu dugotrajna osećanja bezvrednosti i podređenosti. Mnogi su, zbog velikog siromaštva na svakom području života izgubili svu nadu u poboljšanje svog životnog standarda. Delo World Book Encyclopedia objašnjava da mladi često „stiču ista osećanja bespomoćnosti i beznadnosti koja su razvili njihovi roditelji“. Konačno može nastupiti „kultura siromaštva“, njene žrtve se pomire s doživotnom bedom.

Ali, hoće li se tvoja situacija poboljšati ako se predaš osećanjima bespomoćnosti i beznadnosti? Ne! To će bezizlaznu situaciju siromaštva samo ovekovečiti. Kao što jedna stara poslovica kaže: „Ko pazi na vetar neće sejati, a ko na oblake gleda neće žeti“ (Propovednik 11:4). Ako se zemljoradnik usredsredi samo na negativne izglede — na vetar koji može odneti njegovo seme ili na kišu koja može uništiti njegov usev — propustiće da preduzme potrebne radove. Slično tome, kad se usredsrediš samo na negativno razmišljanje, možeš onemogućiti sve napore da poboljšaš svoju situaciju.

Kralj Solomon je stoga dao sledeći savet: „Iz jutra sej seme svoje, i u veče ne daj da ti ruke počivaju; jer ti ne znaš šta će uspeti, ovo ili ono“ (Propovednik 11:6). Umesto da si ukočen strahom od neuspeha ili misliš da je sve bezizlazno, preduzmi nešto! Ti možeš nešto učiniti što će ti postepeno pomoći da zameniš negativna osećanja pozitivnim.

Izgraditi samopoštovanje

Uzmi za primer 11-godišnjeg Džejmsa. Sa svojom majkom i sestrom živi u jednom naseljeničkom logoru kod Johanesburga u Južnoafričkoj Republici. Materijalno ne poseduju gotovo ništa. Džejms pomaže svakog vikenda dobrovoljno kod izgradnje lokalne Kraljevske dvorane Jehovinih svedoka. Ne samo da je na taj način ispunio vreme u koje bi mu inače bilo dosadno, već mu to takođe daje osećanje ispunjenosti. Džejms kaže s vedrim osmehom: „Nakon takvog dana gradnje dvorane imam duboko osećanje zadovoljstva!“ Iako je ovaj mladić tako siromašan, poseduje ipak nešto dragoceno: vreme i snagu.

Druga produktivna aktivnost je delo biblijskog obrazovanja od vrata do vrata (Matej 24:14). Mnogi mladi Svedoci Jehove učestvuju redovno u tom delu. Čineći to, daju ne samo drugima nadu u bolji život u budućnosti, nego jačaju i svoje osećanje samopoštovanja, vrednosti i dostojanstva. Istina, radeći to ne zarađuju novac. Ali, seti se poruke koju je Isus dao hrišćanima u drevnoj skupštini u Smirni. Materijalno su bili dosta siromašni, ali zbog njihove duhovnosti Isus im je mogao reći: „Znam muke tvoje i siromaštvo tvoje (a ipak si bogat).“ Na kraju će zbog svog aktivnog iskazivanja vere u Isusovu prolivenu krv, postati vrhunski bogati, primajući krunu večnog života (Otkrivenje 2:9, 10).

Nije lako odrastati u siromaštvu. Međutim, nema razloga da se zbog toga stidiš ili osećaš bespomoćnim ili beznadnim. Siromaštvo postoji zato što ’vlada čovek nad čovekom na zlo njegovo‘ (Propovednik 8:9, DK). Svi su dokazi tu da će Bog uskoro preuzeti upravljanje zemaljskim poslovima i ukloniti siromaštvo i njegove pogubne posledice (Psalam 37:9-11). Njegov Sin, Hrist Isus, uvešće milijarde ljudi u zemaljski Raj, baš kao što je obećao ožalošćenom zločincu koji je iskazao veru u njega kad su umirali na stubu pogubljenja (Luka 23:43). U međuvremenu, međutim, postoji mnogo toga što možeš učiniti da bi izašao na kraj sa siromaštvom. To će se razmatrati u sledećem broju.

[Okvir na 18. strani]

’Osećao sam se kao u zamci siromaštva‘

Džordž je bio mladić iz Afrike koji je jako želeo da ostane u školi i da završi svoje osnovno obrazovanje. Mislio je da će na taj način naći dobro plaćen posao koji će njega i njegovu porodicu izvući iz siromaštva. Međutim, stvari su krenule drugim putem. Njegova porodica je upala u tako tešku finansijsku krizu da se Džordž nakon samo šest godina školovanja osećao obaveznim da napusti školu i potraži posao. Konačno je našao posao u jednoj fabrici gde je pakovao flaše u sanduke; zarađivao je samo 14 randa (5 američkih dolara) sedmično. Sva zarada išla je na izdržavanje njegove porodice.

„Iako sam se osećao kao u zamci siromaštva“, kaže Džordž, „uvideo sam da mi ništa ne bi pomoglo ako bih se priključio nekoj bandi ili krao za svoje izdržavanje. Danas su mnogi od mojih vršnjaka koji su to učinili beznadno odbačeni od društva, odani piću i drogi ili su u zatvoru. Neki su zbog svog načina života bili čak ubijeni.“

Džordž je zatim upoznao Jehovine svedoke. „Jedna od prvih stvari koje sam primetio“, kaže Džordž, „bilo je to da su mi na hrišćanskim sastancima svi pristupili i s poštovanjem razgovarali sa mnom.“ On dodaje: „Postepeno sam sticao pouzdanje i samopoštovanje koje mi je pre nedostajalo.“ Džordž je takođe našao mnogo utehe u biblijskim stihovima kao što je Psalam 72:12, 13, gde stoji: „On [Mesijanski Kralj] će spasiti siromaha koji uzdiše... smilovat će se ubogu i siromahu i spasit će život nevoljniku“ (Stvarnost). Biblijska obećanja ispunila su ga obnovljenim zanimanjem za život i nadom.

Gledajući Džordža danas, nikad ne bi pomislio kakva je to za njega bila borba da promeni svoja osećanja bespomoćnosti i beznadnosti u pozitivno gledište na život. Kao srećno oženjen čovek, danas služi kao predsedavajući nadglednik u skupštini Jehovinih svedoka u Sovetu, u Južnoafričkoj Republici.

[Slike na 17. strani]

Koristiti svoje vreme i snagu da učiniš nešto korisno mnogo je bolje nego pomiriti se s osećanjima beznadnosti