Vrhunske tačke Biblije Propovednik 1:1 — 12:14

„Boj se Boga i drži njegove zapovesti“

U današnje vreme bojati se Boga i slušati ga, u najmanju se ruku smatra nepraktičnim. Ali, knjiga Propovednika (hebrejski kohelet, okupljač skupa), koju je pre oko 3000 godina napisao kralj Solomun (1:1), opisuje beskorisnost ljudskih nastojanja da zanemare Božju nameru.

Ono što tu knjigu čini tako privlačnom je široki izbor tema koje pretresa pisac — ljudska mudrost i vladavina, materijalno bogatstvo i zadovoljstva, formalistička religija, itd. Sve je ovo taština (ispraznost), jer nije trajno. S druge strane, razmišljanje o svemu tome dovodi do jednog zaključka: „Boj se pravog Boga i drži njegove zapovesti. Jer to je sva dužnost čoveku“ (Propovednik 12:13, NS).

„Sve je taština!“

Pročitaj poglavlja 1. i 2. U poređenju s beskrajnim ciklusom prirode, sva ljudska nastojanja su prolazna i privremena (1:4—7). Čak i velika dostignuća okupljača skupa treba da pređu na nekoga ko je verovatno manje vredan (2:18, 19). „Taština’ na hebrejskom znači „para“ ili „dah“.

◆ 1:9 — Na koji način „nema ništa novo pod suncem“?

U prirodnim ciklusima svakodnevnog života nad kojima sije sunce nema uopšte ništa novo. Čak i „novi“ izumi uglavnom su primene načela koja je Jehova već primenio u delima stvaranja. No, Jehova je „pod suncem“ prouzrokovao novi duhovni razvoj događaja koji utiče na čovečanstvo (vidi Kula stražara 7/1987. str. 28—30).

◆ 2:2 — Je li pogrešno dobro se provoditi?

Ne, nije. Smeh ili dobar provod mogu pomoći nekome da privremeno zaboravi na probleme, no problemi ipak ne nestaju. Zato je pokušaj da se nađe prava sreća zabavljajući se „ludost“; to nema nikakvog smisla. Isto tako, „veselje“ ne rešava životne probleme. Na taj način su zabavljanje i užici stavljeni nasuprot sreći koja proizlazi iz rada kojeg blagosilja Jehova (2:24).

Pouka za nas: Treba poslušati Solomunov savet, a ne ići za materijalnim prednostima i uzbudljivim novim iskustvima i to učiniti svojim jedinim životnim ciljem. Umesto toga, treba da budemo dobri pred Jehovom tako da ga slušamo. Tada ćemo uživati njegov blagoslov u obliku „mudrosti, znanja i radosti“ (2:26).

Za sve ima vreme

Pročitaj poglavlje 3 i 4. Solomun nije promicao fatalistički pogled na život (3:1—9), nego je ukazivao na to da čovek jednostavno ne može izmeniti ono što je Bog pokrenuo (3:14). U tom pogledu, ljudi nisu bolji od zveri (3:19—21). zato je stav saradnje (4:9—12) daleko vredniji i korisniji od takmičarskog duha (4:4).

◆ 3:11 — Kako je Bog „sve učinio da je lepo u svoje vreme“?

Reč „lepo“ takođe ima značenje „dobro, prikladno, odgovarajuće“. U pravo vreme će biti otkriveno pravo mesto na koje pristaje svako Božje delo. Bog je za čovečanstvo učinio mnoge „lepe“ stvari. Na primer, dao je ljudima savršeni početak u Edenu. Prorekao je dolazak otkupnog Semena onda kad je čovek upao u greh. Bog je u pravo vreme i poslao to Seme. A što je najlepše od svega, Bog je to Seme učinio Carem u svom Carstvu.

◆ 4:6 — Da li Solomun zastupa lagodan život?

Ne. No, Solomun je primetio da težak rad i vičnost zbog dobiti često dovode do takmičenja i suparništva (4:4). To opet može dovesti do problema i čak preranog odlaska u grob (1. Timoteju 6:9, 10). Kakvo je, dakle, uravnoteženo gledište? Budi zadovoljan s manjom dobiti koja je povezana s mirom, nego da imaš dvostruku dobit uz mukotrpan rad i sukobe.

Pouka za nas: Sada je vreme da najpre tražimo Božje Carstvo, a ne ambiciozne lične interese (3:1). Treba da sarađujemo s drugim hrišćanima, a ne da se izolujemo (4:9—12). Na taj način možemo dobiti potrebnu pomoć i ohrabrenje uprkos poteškoćama i suprotstavlja njima.

Pravo obožavanje zadovoljava

Pročitaj poglavlja 5 i 6. Budući da je Jehova svemoguć, mi svoj odnos s njim moramo da shvatimo ozbiljno, a ne da postupamo ludo i očekujemo od njega da prihvati našu „žrtvu“ (5:1, 2). Onaj ko se boji Boga ima zadovoljstvo u korišćenju svojim materijalnih dobara, a onaj ko ih nagomilava nema radosti (uporedi 5:18—20 sa 6:2, 3).

◆ 5:2 — Kako ćemo primeniti ovaj savet?

Trebamo izliti svoje srce Bogu, ali moramo se čuvati naglih i nepromišljenih reči, zbog njegove veličine i uzvišenosti (Psalam 62:8). Umesto da mnogo brbljamo, treba da koristimo jednostavne, iskrene izraze (Matej 6:7). Mojsije je sa samo šest kratkih hebrejskih reči molio za Mariju i dobio povoljan odgovor (4. Mojsijeva 12:13).

◆ 6:9 — Šta je lutanje dušom (NS)?

„Duša“ ovde ima značenje „duševne, osećajne želje“. Zato se taj izraz odnosi na beskrajno traženje zadovoljenja želja, koje se ne mogu ispuniti. To je stavljeno nasuprot „videti očima“, to jest, suočiti se s realnošću. Na taj način, kad znamo da samo Božje Carstvo može doneti pravu promenu, mi treba da budemo zadovoljni i ne smemo dopustiti nerealnim ili nedostižnim željama da nam oduzmu mir.

Pouka za nas: Na našim mestima za obožavanje moramo se ponašati s odgovarajućim dostojanstvom i treba da budemo pažljivi (5:1). Takođe moramo biti brzi u ispunjavanju svojih dužnosti pred Jehovom. Ako smo oženjeni, to uključuje ispunjenje našeg bračnog zaveta (5:4).

Reči mudrosti

Pročitaj poglavlja 7 i 8. Okupljač skupa razmatra žalost kao posledicu smrti (7:1—4), te vrednosti mudrosti (7:11, 12, 16—19); on takođe upozorava pred zlom ženom (7:26). Daje se savet o takvim stvarima kao što je mudro postupanje prema vladarima (8:2—4) i da se ne treba žestiti zbog nepravde (8:11—14)

◆ 7:28 — Da li se ovim rečima omalovažavaju žene?

Izgleda da su prevladavala vrlo niska moralna merila. Zato je Solomun govorio o retkosti pravednih muškaraca ili žena u to vreme. Meću hiljadu ljudi bilo je teško pronaći jednog pravednog čoveka, a još je teže bilo pronaći jednu pravednu ženu. Biblija, međutim, govori o „poštenoj ženi“ i „vrsnoj ženi“ (Ruta 3:11; Priče Solomunove 31: :10). Ovaj bi stavak mogao biti i proročanski, jer nikad ni jedna žena nije pružila Jehovi savršenu poslušnost, dok je takav muškarac postojao — Isus Hrist.

◆ 8:8 — O čemu okupljač skupa ovde govori?

On govori o smrti. Niko ne može sprečiti odlazak životne sile iz ćelija i tako odložiti dan smrti. U ratu kojeg vodimo s našim zajedničkim neprijateljem, smrću, niko ne može dobiti otpust ili poslati zamenika (Psalam 49:7—9). Ni bezbožnici sa svojim izvrnutim planovima neće izbeći smrti.

Pouka za nas: Premda materijalno bogatstvo postaje životni cilj mnogih, samo božanska mudrost može dovesti do večnog života (7:12; Luka 12:15). Žudnja za starim dobrim vremenima neće poboljšati našu situaciju (7:10). Pre će nam „biti dobro“ onda ako se i dalje bojimo Boga (8:5, 12).

Životne mogućnosti

Pročitaj poglavlja 9 i 10. Život je dragocen i Bog želi da u njemu uživamo (9:4, 7). Budući da nemamo vlast nad ishodom života (9:11, 12), bolje je slediti Božju mudrost, premda je većina ljudi ne ceni (9:17). Zbog nesigurnosti u životu, mi treba da čuvamo svoje srce (10:2), da smo oprezni u svemu što radimo i da delujemo upotrebljavajući mudrost (10:8—10).

◆ 9:1 — Kako su dela pravednih u Božjoj ruci?

Iako nesreća pogađa i mudre i pravedne, te se događa samo uz Božje dopuštenje, a on ih nikad neće napustiti. Božjom „rukom“, ili primenjenom silom, pravednici će ili biti izbavljeni iz kušnje ili će biti ojačani da je izdrže (1. Korinćanima 10:13). Imati na umu tu činjenicu može biti utešno za Jehovine sluge onda kad se pojave poteškoće.

◆ 10:2 — Kako je srce s desne strane?

„Desna strana“ često označava povoljni položaj (Matej 25:33). Dakle, činjenica da je srce mudre osobe „s desne strane“ ukazuje na to da je ono motivira da sledi dobar, povoljan pravac. Ali, bezumni pojedinac nema dobar poticaj i postupa ludo i neprimerno. Srce mu je „s leve strane“, što ukazuje na to da je potaknut slediti pogrešan put.

Pouka za nas: Budući da iznenadna smrt može zadesiti svakoga od nas (9:12), treba da koristimo svoj život u Jehovinoj službi u slučaju da naša smrt prekine sve (9:10). Takođe moramo postati vešti u našoj službi, jer nesposobnost, čak i u tako jednostavnim stvarima kao što je kopanje rupe ili cepanje drva, može štetiti nama i drugima (10:8, 9).

Mladi i svrha života

Pročitaj poglavlja 11 i 12. Svi moramo pokazivati velikodušnost i odlučno postupati (11:1—6). Mladi koji svoje vreme i energiju dobro koriste u službi Stvoritelju neće žaliti kasnije u životu (11:9, 10), nego će imati zadovoljstvo da ,su ugodili Bogu pre nego što izgube zdravlje i polet (12:1—7; vidi Kulu stražaru od 15. Decembra 1977. str. 746, sng.t.).

◆ 11:1 — Šta znači ‘bacanje hleba’?

Hleb je osnovna hrana. Baciti ga na „vode“ znači rastati se od nečeg vrednog. Međutim, ‘opet ćeš ga naći’, jer će na neočekivani način velikodušnome biti uzvraćeno (Luka 6:38).

◆ 12:12 — Zbog čega tako negativan stav prema knjigama?

U poređenju sa Jehovinom reči, ‘beskrajne’ knjige sveta sadrže samo ljudsko rasuđivanje. Veliki deo takvog razmišljanja odraz je sotoninih misli (2. Korinćanima 4:4). Prema tome, „mnogo čitanja“ takvog svetovnog materijala donosi malo trajne vrednosti.

Pouka za nas: Kao Solomun, i mi treba da razmišljamo o onome što Božja Reč kaže o životu. Tada će biti ojačana naša odlučnost da se bojimo Boga i da ga slušamo. Kad znamo da se Bog lično zanima za nas (12:13, 14) to nas približava k njemu.

Dakle, „boj se pravog Boga i drži njegove zapovesti“. To je naša dužnost koja će nam doneti trajnu sreću.