„Sve svoje vreme ima“
„Sve svoje vreme ima, svaka stvar pod nebom ima svoje vreme“ (PROPOVEDNIK 3:1).
1. Šta je teško nesavršenim ljudima, i do čega je to u nekim slučajevima dovelo?
LJUDI često kažu: „Trebalo je to ranije da uradim.“ Ili možda kasno uviđaju: „Trebalo je da sačekam.“ Ovakve reakcije ukazuju da je nesavršenim ljudima teško da odrede pravo vreme za obavljanje stvari. Ovo ograničenje dovodi do narušavanja međuljudskih odnosa. Ono dovodi do razočaranja i frustracije. I što je najgore, ono kod nekih oslabi veru u Jehovu i njegovu organizaciju.
2, 3. (a) Zašto je mudro prihvatiti da Jehova određuje kad je vreme za nešto? (b) Koje uravnoteženo gledište treba da imamo u pogledu ispunjenja biblijskog proročanstva?
2 Pošto Jehova ima mudrost i uvid, što ljudi nemaju, on ukoliko to želi može unapred predvideti ishod svakog postupka. On može znati ’od početka kraj‘ (Isaija 46:10). Zato on može nepogrešivo izabrati najprikladnije vreme da uradi sve što želi. Stoga, umesto da se oslonimo na svoj pogrešan osećaj za odabiranje vremena, mudro je da prihvatimo vreme koje Jehova odredi!
3 Primera radi, zreli hrišćani lojalno čekaju vreme koje je Jehova odredio za ispunjenje izvesnih biblijskih proročanstava. Oni su zaokupljeni službom njemu, sve vreme imajući jasno na umu načelo iz Jeremijinih tužbalica 3:26: „Dobro je čekati u miru na pomoć Jehovinu.“ (Uporedi s Avakumom 3:16.) Istovremeno su uvereni da će se Jehovino najavljeno izvršenje presude ’ako i odocni... ispuniti, zacelo će se ispuniti‘ (Avakum 2:3).
4. Kako treba da nam Amos 3:7 i Matej 24:45 pomognu da strpljivo čekamo na Jehovu?
4 S druge strane, ukoliko ne razumemo u potpunosti neke biblijske stihove ili objašnjenja koja se navode u publikacijama Watch Towera, imamo li razloga da budemo nestrpljivi? Mudro je da čekamo da Jehova razjasni stvari u vreme koje je on odredio. „Jer Jehova, Večiti, ništa i ne čini a da tajnu svoju slugama svojim, prorocima, ne otkrije“ (Amos 3:7). Kakvo veličanstveno obećanje! Ali, moramo shvatiti da Jehova svoje tajne otkriva onda kad on misli da je korisno. U tu svrhu Bog je ovlastio ’vernog i razboritog roba‘ da njegov narod snabdeva duhovnom ’hranom u pravo vreme‘ (Matej 24:45). Otuda, nema razloga da budemo previše zabrinuti, ili čak uzrujani, što neke stvari nisu potpuno objašnjene. Umesto toga, možemo biti sigurni da ukoliko strpljivo čekamo na Jehovu, on će nam preko vernog roba pružiti ono što nam treba „u pravo vreme“.
5. Od kakve je koristi razmatranje Propovednika 3:1-8?
5 Mudri kralj Solomon je govorio o 28 stvari, od kojih svaka ima „svoje vreme“ (Propovednik 3:1-8). Razumevanje značenja Solomonovih reči, kao i šta one podrazumevaju, pomoći će nam da iz Božjeg ugla sagledamo pravo vreme i pogrešno vreme za neke postupke (Jevrejima 5:14). Za uzvrat, to će nam pomoći da po tome uskladimo svoj život.
„Vreme plača i vreme smeha“
6, 7. (a) Šta zabrinute ljude danas navodi da ’plaču‘? (b) Kako danas svet pokušava da neutrališe ozbiljnu situaciju u kojoj se nalazi?
6 Premda postoji „vreme plača i vreme smeha“, ko ne želi više ovo drugo? (Propovednik 3:4). Nažalost, živimo u svetu koji nam u prvom redu daje povoda za plakanje. U medijima se uglavnom čuju tužne vesti. Zgražavamo se od užasa kada čujemo kako omladinci pucaju u svoje drugare u školi, kako roditelji zlostavljaju svoju decu, teroristi ubijaju ili sakate nedužne žrtve, ili kad takozvane prirodne katastrofe odnesu ljudske živote i imovinu. Glad, deca upalih očiju i izbeglice otrgnute od svoje postojbine, otimaju se za našu pažnju na televizijskim ekranima. Nekada nepoznati izrazi kao što su etničko čišćenje, sida, biološki rat i El Ninjo sada izazivaju uznemirnost u umu i srcu — svaki na svoj način.
7 Današnji svet je van svake sumnje pun tragedije i boli. Međutim, industrija zabave kao da ne pridaje važnost ozbiljnosti situacije i rutinski servira plitke, neukusne i često nemoralne i nasilne ponude, osmišljene da nas zavedu da se ne obaziremo na jad koji drugi doživljavaju. Ali, bezbrižan duh ludih šala i isprazan smeh koji izaziva takva zabava ne treba mešati s istinskom radošću. Radost kao plod Božjeg duha je nešto što Satanin svet jednostavno ne može da pruži (Galatima 5:22, 23; Efešanima 5:3, 4).
8. Da li danas hrišćani treba da daju prioritet plaču ili smehu? Objasni.
8 Ako uviđamo u kom se jadnom stanju svet nalazi, onda možemo razumeti zašto danas i nije neko vreme da se prioritet pridaje smehu. Sada nije vreme da čovek živi samo za rekreaciju i zabavu ili da dopusti da mu „provod“ bude preči od bavljenja duhovnim stvarima. (Uporedi s Propovednikom 7:2-4.) „Oni koji koriste svet“, treba da budu „kao oni koji ga ne koriste u potpunosti“, rekao je apostol Pavle. Zašto? Zato što se ’menja scena ovog sveta‘ (1. Korinćanima 7:31). Pravi hrišćani iz dana u dan potpuno priznaju ozbiljnost vremena u kome žive (Filipljanima 4:8).
Uprkos plaču, zaista srećni!
9. Koja je žalosna situacija postojala u danima pre Potopa, i od kakvog je to značaja za nas danas?
9 Ljudi koji su živeli u vreme opšteg Potopa nisu ozbiljno gledali na život. Oni su išli za svojom svakodnevnom rutinom i nisu plakali nad ’velikim nevaljalstvom ljudi na zemlji‘, te su ravnodušno gledali na to što „zemlja beše puna nasilja“ (Postanje 6:5, 11). Isus je ukazao na to žalosno stanje i prorekao da će ljudi imati sličan stav i u našim danima. On je upozorio: „Kao što se u tim danima pre potopa jelo i pilo, ženilo i udavalo, sve do dana kad Noje uđe u arku; i ne obratiše pažnju dok ne dođe potop i sve ih odnese, takva će biti prisutnost Sina čovečjeg“ (Matej 24:38, 39).
10. Kako su Izraelci koji su živeli u danima Ageja pokazali da nemaju dovoljno cenjenja za vreme koje je Jehova odredio?
10 U danima Ageja, oko 1 850 godina nakon Potopa, mnogi Izraelci su na sličan način pokazali da duhovne stvari ne shvataju ozbiljno. Pošto su bili zauzeti ostvarivanjem ličnih interesa, nisu razabrali da je vreme da prvenstvo daju Jehovinim interesima. Kao što stoji: „Taj narod govori: Još nije došlo vreme, vreme da se prezida dom Jehovin. Zato im reč Jehovina ovako preko Ageja progovori: ’Je li to za vas vreme da sedite u domovima svojim, daskama obloženim, kad je ovaj dom uništen?‘ Ovako govori sad Jehova nad vojskama: ’Pazite dobro [„upravite srce svoje“, NW] na puteve svoje‘ (Agej 1:1-5).
11. Koja pitanja je prikladno da sebi postavimo?
11 Kao Jehovini svedoci i mi danas imamo odgovornosti i prednosti pred Jehovom slične onima koje su imali i Izraelci iz Agejevog doba i zato je dobro da srce upravimo na svoje puteve, i to vrlo ozbiljno. Da li ’plačemo‘ nad stanjem u svetu i zbog sramote koje to nanosi Božjem imenu? Da li nas boli kada ljudi poriču da Bog postoji ili drsko ignorišu njegova pravedna načela? Da li reagujemo kao što su reagovali obeleženi pojedinci koje je pre 2 500 godina video Jezekilj u jednoj viziji? O njima čitamo sledeće: „Jehova mu [čoveku s pisarskim perom] reče: Prođi kroz grad, kroz Jerusalim, i zabeleži znak na čelo ljudima koji uzdišu i kukaju zbog svih gadosti koje se čine usred njega“ (Jezekilj 9:4).
12. Koje značenje za ljude danas ima Jezekilj 9:5, 6?
12 Značenje ovog izveštaja za nas danas postaje jasno kada čitamo uputstva data šestorici ljudi s oružjem za uništavanje: „Prođite za njim gradom i udarajte, nek se oko vaše ne smiluje, budite bez milosrđa! Pobijte i istrebite starce, mladiće, devojke, decu i žene; ali ne pristupajte k onima na kojima bude znak; a počnite od mog svetilišta“ (Jezekilj 9:5, 6). Da li ćemo preživeti tu veliku nevolju koja se brzo primiče zavisi od toga da li priznajemo da je danas u prvom redu vreme za plakanje.
13, 14. (a) Koje je ljude Isus proglasio srećnima? (b) Objasni zašto smatraš da Jehovini svedoci sasvim odgovaraju tom opisu.
13 Naravno, činjenica što Jehovine sluge ’plaču‘ nad žalosnim stanjem u svetu ne sprečava ih da budu srećni. Naprotiv! Oni su u stvari najsrećnija grupa ljudi na svetu. Isus je izneo kriterijum za sreću, kada je rekao: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba... oni koji tuguju... oni koji su blage naravi... oni koji su gladni i žedni pravednosti... milosrdni... čista srca... miroljubivi... oni koji su progonjeni zbog pravednosti“ (Matej 5:3-10). Postoji obilje dokaza koji pokazuju da Jehovini svedoci skupa, više od bilo koje druge religiozne organizacije, odgovaraju ovom opisu.
14 Naročito od obnove pravog obožavanja 1919. godine, Jehovin srećan narod ima razloga za ’smeh‘. S duhovnog stanovišta, oni su doživeli ono isto radosno iskustvo povratnika iz Vavilona u šestom veku pre n. e.: „Kad Jehova roblje Sionsko povrati tad bejasmo kao u snu. Tada usta naša behu puna veselih usklika i naš jezik radosnih pesama... Veliko delo učini Jehova na nama! Razveselismo se“ (Psalam 126:1-3). Pa ipak, i pored smeha u duhovnom pogledu, Jehovini svedoci mudro drže na umu ozbiljnost vremena. Kada novi svet postane realnost i kada se ljudi na zemlji ’čvrsto uhvate pravog života‘, tada će nastupiti vreme kada će plač u svu večnost biti zamenjen smehom (1. Timoteju 6:19; Otkrivenje 21:3, 4).
„Vreme kad se grli i vreme kad se ostavlja grljenje“
15. Zašto hrišćani biraju koga će prihvatiti kao svoje prijatelje?
15 Hrišćani biraju koga će prihvatiti u prijateljski zagrljaj. Oni imaju u mislima Pavlovo upozorenje: „Nemojte se zavaravati. Loša društva kvare korisne navike“ (1. Korinćanima 15:33). Mudri kralj Solomon je zapisao: „Ko s mudrima ide, taj postaje mudar, ali zlo prolazi ko se s bezumnima druži“ (Poslovice 13:20).
16, 17. Kako Jehovini svedoci gledaju na prijateljstvo, zabavljanje i brak, i zašto?
16 Jehovine sluge za prijatelje biraju osobe koje kao i oni imaju istu ljubav prema Jehovi i njegovoj pravednosti. Dok cene drugarstvo svojih prijatelja i uživaju u njemu, oni mudro izbegavaju popustljivo, preterano slobodno gledište o izlaženju sa suprotnim polom koje danas preovlađuje u nekim zemljama. Umesto da se tome prepuštaju kao nekoj bezazlenoj zabavi, oni na to gledaju kao na ozbiljan korak ka braku, korak koji treba preduzeti samo ako je osoba fizički, mentalno i duhovno spremna — a i biblijski slobodna — da uđe u jednu trajnu zajednicu (1. Korinćanima 7:36).
17 Neki možda misle da je to staromodan pogled na zabavljanje i brak. Ali, Jehovini svedoci ne dopuštaju da pritisak vršnjaka utiče na njihov izbor prijatelja ili na njihove odluke o izlaženju sa suprotnim polom i o braku. Oni znaju da „mudrost opravdavaju njena dela“ (Matej 11:19). Jehova uvek zna najbolje, tako da oni ozbiljno shvataju njegov savet da sklapaju brak „samo u Gospodu“ (1. Korinćanima 7:39; 2. Korinćanima 6:14). Oni ne žure u brak s pogrešnom mišlju da su razvod ili razdvajanje prihvatljiva rešenja ukoliko se njihova veza pokvari. Oni sebi daju dovoljno vremena da pronađu odgovarajućeg bračnog druga, jer shvataju da kada se bračni zavet jednom da, onda važi sledeći Jehovin zakon: „Tako nisu više dvoje, nego jedno telo. Dakle, što je Bog sastavio u jaram, neka nijedan čovek ne rastavlja“ (Matej 19:6; Marko 10:9).
18. Šta može biti početna tačka za srećan brak?
18 Brak je doživotno obećanje koje treba pažljivo isplanirati. Logično je da se muškarac pita: ’Da li je ona zaista prava osoba za mene?‘ Ali, jednako je važno i da se pita: ’Jesam li ja zaista prava osoba za nju? Jesam li zreo hrišćanin koji može da se brine za njene duhovne potrebe?‘ Oboje potencijalnih partnera obavezni su pred Jehovom da budu duhovno jaki, sposobni da osnuju jednu čvrstu bračnu zajednicu koja zaslužuje Božje priznanje. Hiljade hrišćanskih parova mogu posvedočiti da je punovremena služba odlična početna tačka za srećan brak, budući da više naglašava davanje nego primanje.
19. Zašto neki hrišćani ostaju sami?
19 Neki hrišćani ’ostavljaju grljenje‘ tako što ostaju samci zbog dobre vesti (Propovednik 3:5). Drugi odlažu brak dok ne osete da su duhovno izgrađeni kako bi privukli prikladnog bračnog druga. Ali, ne zaboravimo ni one hrišćane koji žude za intimnostima i prednostima braka, ali nisu u braku, jer nisu pronašli partnera. Možemo biti sigurni da se Jehova raduje što oni u traženju bračnog druga ne kompromituju božanska načela. Takođe je dobro da i mi cenimo njihovu lojalnost i da im pružimo pomoć koja je na mestu i koju zaslužuju.
20. Zašto čak i bračni partneri ponekad ’ostavljaju grljenje‘?
20 Da li čak i bračni parovi ponekad treba da ’ostave grljenje‘? U nekom smislu izgleda da je tako, budući da je Pavle zabeležio: „Ovo kažem, braćo: preostalo vreme je skraćeno. Od sada neka oni koji imaju žene budu kao da ih nemaju“ (1. Korinćanima 7:29). Prema tome, radosti i blagoslovi braka ponekad moraju da dođu iza teokratskih odgovornosti. Uravnoteženo gledište o ovoj stvari neće oslabiti brak, već će ga učvrstiti pošto ono pomaže da oba partnera upamte da Jehova uvek mora biti najvažnija osoba koja daje stabilnost njihovoj vezi (Propovednik 4:12).
21. Zašto ne treba da sudimo o roditeljstvu bračnih parova?
21 Pored toga, neki bračni parovi nemaju decu kako bi bili slobodniji da vrše svoju službu Bogu. To je žrtva s njihove strane i Jehova će ih prema tome i nagraditi. Da spomenemo i to da iako Biblija ohrabruje na samaštvo radi dobre vesti, ona ne daje nikakvu direktnu naznaku da parovi iz nekog razloga ne treba da imaju decu (Matej 19:10-12; 1. Korinćanima 7:38; uporedi s Matejem 24:19 i Lukom 23:28-30.). Zato bračni parovi moraju doneti svoju ličnu odluku na temelju sopstvenih okolnosti i svojih savesnih osećanja. Kako god da odluče, bračne parove ne treba kritikovati.
22. Šta je važno da utvrdimo?
22 Da, „sve svoje vreme ima, svaka stvar pod nebom ima svoje vreme“. Čak ima „vreme rata i vreme mira“ (Propovednik 3:1, 8). Sledeći članak će izložiti zašto je važno da odredimo za šta je od te dve stvari sada vreme.
Možeš li objasniti?
◻ Zašto je važno da znamo da „sve svoje vreme ima“?
◻ Zašto je danas uglavnom „vreme plača“?
◻ Zašto su hrišćani, uprkos tome što ’plaču‘, istinski srećni?
◻ Kako neki hrišćani pokazuju da na sadašnjost gledaju kao na vreme kad se „ostavlja grljenje“?
[Slike na stranama 6, 7]
Iako hrišćani ’plaču‘ zbog stanja u svetu...
...oni su u stvari najsrećniji ljudi na svetu
[Slika na 8. strani]
Punovremena služba je odličan temelj za srećan brak