Mi imamo razloga da kličemo od radosti
„Primaknuće se radost i veselje i bežaće tuga i jadikovanje“ (ISAIJA 35:10).
1. Ko danas ima naročit razlog za radost?
VEROVATNO primećuješ da u današnje vreme malo ljudi ima pravu radost. Ipak, kao istinski hrišćani, Jehovini svedoci imaju radost. A izgled sticanja iste takve radosti leži upravo pred daljnjim milionima još uvek nekrštenih osoba, mladih i starih, koje se druže sa Svedocima. Činjenica da ove reči sada čitaš iz ovog časopisa pokazuje da je ta radost već tvoja ili da je u tvom domašaju.
2. Kako hrišćanska radost stoji nasuprot opštem stanju većine ljudi?
2 Većina ljudi oseća da u njihovom životu nešto nedostaje. Kako stoji stvar s tobom? Istina, možda nemaš baš svaku materijalnu stvar koju bi mogao upotrebiti, a sigurno nemaš sve ono što današnji bogati i moćni imaju. I možda bi voleo da imaš više u pogledu dobrog zdravlja i energičnosti. Pa ipak, bezbedno je reći da što se tiče radosti, ti si bogatiji i zdraviji od većine zemaljskih milijardi. Kako to?
3. Koje reči pune značenja zaslužuju našu pažnju, i zašto?
3 Priseti se Isusovih reči: „Ovo vam kazah da radost moja ostane u vama, i da radost vaša bude potpuna“ (Jovan 15:11). „Da radost vaša bude potpuna.“ Kakav opis! Dubinsko proučavanje hrišćanskog načina življenja otkriće mnoge razloge da naša radost bude potpuna. Ali sada, zapazi te reči pune značenja iz Isaije 35:10. One su pune značenja jer se puno tiču nas danas. Čitamo: „Izbavljeni Gospodnji vratiće se i u Sion će s pesmama pobednima doći, i večna [„do nedoglednog vremena“, NW] će im radost glave krunisati, i primaknuće se radost i veselje i bežaće tuga i jadikovanje.“
4. Kakva je vrsta radosti spomenuta u Isaiji 35:10, i zašto tome treba da poklonimo pažnju?
4 ’Radost do nedoglednog vremena.‘ Ova fraza „do nedoglednog vremena“ jeste tačan prevod onoga što je Isaija napisao na hebrejskom. Ali značenje u ovom stihu, kako to drugi stihovi potvrđuju, jeste „zauvek“ (Psalam 45:6, NW; 90:2; Isaija 40:28). Dakle radost će biti beskrajna, u uslovima koji će dopustiti — da, opravdati – večno radovanje. Ne zvuči li to predivno? Ipak, možda ovaj stih dopire do tebe kao komentar o nekoj apstraktnoj situaciji, ostavljajući te sa osećanjem: ’To me u stvari ne uključuje u onom smislu kako to moji svakodnevni problemi i brige čine.‘ Ali činjenice pokazuju drugo. Proročansko obećanje iz Isaije 35:10 danas ima za tebe značenje. Da bismo ustanovili kako, istražimo ovo divno poglavlje, Isaiju 35, i zapazimo svaki deo u kontekstu. Budi siguran da ćeš uživati u onome što ustanovimo.
Narod koji je trebalo da se raduje
5. U kojem se proročanskom okviru nalazi proročanstvo iz 35. poglavlja Isaije?
5 Kao pomoć, osmotrimo pozadinu, istorijski okvir, ovog zadivljujućeg proročanstva. Zapisao ga je hebrejski prorok Isaija negde oko 732. pre n. e. Bilo je to decenijama pre nego što su vavilonske vojske uništile Jerusalim. Kao što Isaija 34:1, 2 ukazuje, Bog je prorekao da namerava izvršiti osvetu nad narodima, kao što je Edom, spomenut u Isaiji 34:6. Očito je upotrebio drevne Vavilonce da to učine. Slično, Bog je dao da Vavilonci opustoše Judu jer su Jevreji bili neverni. Kakva je bila posledica? Božji narod je bio odveden u zarobljeništvo, a njihova domovina ležala je pusta 70 godina (2. Letopisa 36:15-21).
6. Kakav kontrast postoji između onoga što je trebalo da zadesi Edomce i onoga što je trebalo da zadesi Jevreje?
6 Međutim, postoji značajna razlika između Edomaca i Jevreja. Božanska odmazda nad Edomcima bila je trajna; kao narod oni su s vremenom nestali. Da, još uvek možeš posetiti te puste ruševine u području gde su Edomci nekada živeli, kao što su svetski poznati ostaci Petre. Ali danas ne postoji nijedna nacija ili narod koji se može identifikovati da je ’edomski‘. S druge strane, da li je opustošenje Jude od strane Vavilonaca trebalo zauvek da traje, ostavljajući tu zemlju večno bez radosti?
7. Kako su Jevreji zarobljeni u Vavilonu možda reagovali na 35. poglavlje Isaije?
7 Ovde divno proročanstvo iz 35. poglavlja Isaije ima uzbudljivo značenje. Možemo ga nazvati proročanstvom o obnovi, jer je njegovo prvo ispunjenje bilo kad su se Jevreji 537. pre n. e. vratili u svoju domovinu. Izraelcima koji su bili zarobljeni u Vavilonu data je sloboda da se vrate u svoju domovinu (Jezdra 1:1-11). Ipak, sve dok se to nije desilo Jevreji zarobljeni u Vavilonu koji su osmatrali ovo božansko proročanstvo mogli su se pitati kakve će uslove pronaći u svojoj nacionalnoj domovini, Judi. I u kakvom će stanju biti oni sami? Odgovori su u direktnoj vezi s tim zašto mi istinski imamo razloga da kličemo od radosti. Da vidimo.
8. Na kakve su uslove naišli Jevreji kad su se vratili iz Vavilona? (Uporedi s Jezekiljom 19:3-6; Osija 13:8.)
8 Ova situacija sigurno ne bi izgledala obećavajuće za Jevreje čak i kad su čuli da se mogu vratiti u svoju domovinu. Njihova je zemlja sedam decenija ležala pusta, čitav jedan životni vek. Šta se dogodilo s tom zemljom? Svako obradivo polje, vinograd ili voćnjak postali su divljina. Navodnjavane bašte ili površine pretvorile su se u pustoline ili pustinje (Isaija 24:1, 4; 33:9; Jezekilj 6:14). Takođe, pomisli na divlje životinje kojih je bilo u izobilju. One su obuhvatale i mesoždere, kao što su lavovi i leopardi (1. Kraljevima 13:24-28; 2. Kraljevima 17:25, 26; Pesma nad pesmama 4:8). Niti su mogli prevideti medvede, koji su posedovali svojstvo da napadaju čoveka, ženu ili dete (1. Samuilova 17:34-37; 2. Kraljevima 2:24; Poslovice 17:12). I teško da je potrebno spominjati guje i ostale otrovnice, ili škorpije (Postanje 49:17; Ponovljeni zakoni 32:33; Jov 20:16; Psalam 58:5; 140:4; Luka 10:19). Da si ti bio s Jevrejima koji su se vraćali iz Vavilona 537. pre n. e., verovatno bi se ustručavao da šetaš po jednom takvom području. Nije to bio nikakav raj kad su stigli tamo.
9. Iz kojeg su razloga povratnici imali osnova za nadu i pouzdanje?
9 Ipak, sam Jehova je svoje obožavaoce vodio kući, i on ima sposobnost da očajnu situaciju preokrene. Ne veruješ li u to za Stvoritelja? (Jov 42:2; Jeremija 32:17, 21, 27, 37, 41). Dakle šta će on uraditi — šta je uradio — za Jevreje povratnike i za njihovu zemlju? Kako se to tiče Božjeg naroda u savremenom dobu i tvoje situacije — sadašnje i buduće? Pogledajmo najpre šta se onda desilo.
Radosni zbog promenjene situacije
10. Kakva je promena prorečena u Isaiji 35:1, 2?
10 Šta će se desiti kad Kir dozvoli Jevrejima da se vrate u tu sablasnu zemlju? Pročitaj uzbudljivo proročanstvo iz Isaije 35:1, 2: „Radovaće se pustinja i zemlja suha, veseliće se pustoš i cvetaće ko ruža. Cvećem će se pokriti, zaigraće od radosti s pesmama veselja, s pobednim pokličom. Daće joj se slava Livanska, lepota Karmilska i Saronska. Videće oni slavu Gospodnju, veličanstvo Boga našega.“
11. Koje je znanje o zemlji Isaija iskoristio?
11 U biblijska vremena Livan, Karmil i Saron bili su istaknuti po svojoj bujnoj lepoti. (1. Letopisa 5:16; 27:29; 2. Letopisa 26:10; Pesma nad pesmama 2:1; 4:15; Osija 14:5-7). Isaija je upotrebio te primere da bi opisao kako će izgledati preobražena zemlja, uz Božju pomoć. Ali da li je to trebalo da utiče samo na puko tlo? Sasvim sigurno ne!
12. Zašto možemo reći da se proročanstvo iz 35. poglavlja Isaije usredsređuje na ljude?
12 Isaija 35:2 govori o zemlji koja ’igra od radosti s pesmama veselja, s pobednim pokličom‘. Znamo da tlo i biljke nisu doslovno ’igrali od radosti‘. Ipak, to što se preobraze i postanu plodni i produktivni može učiniti da se ljudi tako osećaju (Levitska 23:37-40; Ponovljeni zakoni 16:15; Psalam 126:5, 6; Isaija 16:10; Jeremija 25:30; 48:33). Doslovne promene u samom tlu odgovaraće promenama u ljudima, jer su ljudi glavna tema ovog proročanstva. Dakle, imamo razloga da Isaijine reči razumemo tako da se prvenstveno usredsređuju na promene u jevrejskim povratnicima, a naročito na njihovu radost.
13, 14. Koja je promena u ljudima prorečena u Isaiji 35:3, 4?
13 U skladu s tim, ispitajmo više ovo podstičuće proročanstvo da bismo videli kako ono nalazi ispunjenje nakon oslobađanja Jevreja i njihovog povratka iz Vavilona. U stihovima 3 i 4 Isaija govori o drugim promenama u tim povratnicima: „Ukrepite ruke klonule, iznemogla učvrstite kolena: recite onima kojima se srce zamutilo: Ohrabrite se, ne plašite se, evo Boga vašeg, doći će osveta, odmazda Božja. Sam će on da dođe i spasiće vas.“
14 Zar nas ne jača kad pomislimo da je naš Bog, koji je mogao da preokrene očajno stanje zemlje, toliko zainteresovan za svoje obožavaoce? On nije želeo da se zarobljeni Jevreji osećaju slabo, obeshrabreno ili zabrinuto u pogledu budućnosti (Jevrejima 12:12). Pomisli na stanje tih jevrejskih zarobljenika. Izuzev nade koju su mogli crpsti iz Božjih proročanstava o njihovoj budućnosti, njima je bilo teško da budu optimisti. Bilo je to kao da su u nekoj mračnoj tamnici, bez slobode da se kreću i da budu aktivni u služenju Jehovi. Sasvim im je moglo izgledati kao da ispred njih nema nikakvog svetla. (Uporedi s Ponovljenim zakonima 28:29; Isaija 59:10).
15, 16. (a) Šta možemo zaključiti da je Jehova učinio za povratnike? (b) Zašto povratnici nisu očekivali čudotvorna fizička izlečenja, ali šta je Bog učinio u skladu sa Isaijom 35:5, 6?
15 Kako se to, međutim, promenilo kad je Jehova dao da ih Kir pusti da se vrate kući! Ne postoji biblijski dokaz da je Bog tamo čudotvorno otvorio bilo koje slepe oči Jevreja povratnika, otvorio uši nekih gluvih ili iscelio ikoje osakaćene ili nedostajuće udove. Međutim, on je zaista učinio nešto daleko veličanstvenije. On ih je vratio u svetlo i slobodu njihove voljene zemlje.
16 Ne postoji nikakva indikacija da su ti povratnici očekivali da Jehova izvrši takva čudotvorna fizička izlečenja. Mora da su oni shvatili da Bog to nije učinio ni za Isaka, Samsona, niti Ilija (Postanje 27:1; Sudije 16:21, 26-30; 1. Samuilova 3:2-8; 4:15). Ali ukoliko su očekivali božanski preokret njihovog stanja figurativno, nisu bili iznevereni. Sigurno, stihovi 5 i 6 su u figurativnom smislu našli stvarno ispunjenje. Isaija je tačno prorekao: „Tada će se slepima oči otvoriti, uši će se gluhima otvoriti; tada će i hromac kao jelen skakati, i jezik nemoga radosno klicati.“
Pretvaranje zemlje da bude slična Raju
17. Koje je fizičke promene Jehova očigledno sproveo u delo?
17 Ti povratnici bi sigurno imali razloga da kliču u veselju nad stanjem koje je Isaija dalje opisao: „Jer će provreti vode po pustinji i potoci po bespuću; svetlosna varka postaće jezero, zemlja sasušena izvor vode; i u stanu gde su ležali šakali rašće trska i sita“ (Isaija 35:6b, 7). Iako danas to možda ne možemo videti na celom tom području, dokazi ukazuju da je oblast nekadašnje Jude jednom bila „pašnjački raj“.a
18. Kako su jevrejski povratnici verovatno reagovali na Božje blagoslove?
18 Što se tiče uzroka radosti, razmisli kako se taj jevrejski ostatak morao osećati kad se vratio u Obećanu zemlju! Bili su u situaciji da zauzmu tu pustolinu, nastanjenu šakalima i drugim takvim životinjama, i da je preobraze. Zar ne bi i ti našao radost u izvršavanju takvog dela obnove, pogotovo ako bi znao da Bog blagosilja tvoje napore?
19. U kom smislu je povratak iz vavilonskog zarobljeništva bio uslovan?
19 Međutim, to nije bilo tako da se bilo koji jevrejski zarobljenik u Vavilonu mogao vratiti da bi učestvovao u ovom radosnom preobražaju. Bog je postavio uslove. Niko ko je bio uprljan vavilonskim, paganskim religioznim postupcima nije imao pravo da se vrati (Danilo 5:1, 4, 22, 23; Isaija 52:11). Niti se mogao vratiti bilo ko ko se nerazumno predao nekom nemudrom putu. Sve takve osobe bile su izuzete. S druge strane, oni koji su udovoljavali Božjim merilima, koje je on smatrao u relativnom smislu svetima, mogli su ići natrag u Judu. Oni su mogli putovati kao po Svetom putu. Isaija je to razjasnio u 8. stihu: „Probijen će biti put i staza koja će se sveti put nazvati; neće niko nečist njome ići; biće samo za njih; ko njom ide neće zastraniti, ma i bio lud.“
20. Čega Jevreji nisu morali da se plaše kad su se vratili, i čime je to rezultovalo?
20 Nije trebalo da se Jevreji koji su se vraćali plaše bilo kog napada od strane zverski nastrojenih ljudi ili bande pljačkaša. Zašto? Jer Jehova neće dozvoliti da takvih bude na Putu zajedno s njegovim otkupljenim narodom. Tako su oni mogli putovati s radosnim optimizmom, s radosnim izgledima. Zapazi kako je Isaija to opisao zaključujući svoje proročanstvo: „Neće na njoj biti lava, neće ljuta zver njom ići. Izbavljeni Gospodnji vratiće se i u Sion će s pesmama pobednima doći, i večna će im radost glave krunisati, i primaknuće se radost i veselje i bežaće tuga i jadikovanje“ (Isaija 35:9, 10).
21. Kako danas treba da gledamo na ispunjenje 35. poglavlja Isaije koje se već odigralo?
21 Kakvu proročansku sliku imamo ovde! Ipak, na ovo ne treba da gledamo kao da se bavimo samo proteklom istorijom, kao da je to lepi izveštaj koji malo veze ima s našom situacijom ili našom budućnošću. Činjenica je da ovo proročanstvo ima zadivljujuće ispunjenje danas među Božjim narodom, tako da se zaista dotiče svakog od nas. Ono nam pruža zdravi razlog da kličemo od radosti. Ovi aspekti koji uključuju tvoj život sada i u budućnosti obrađeni su u narednom članku.
[Fusnota]
a Iz svog proučavanja tog područja, agronom Valter Laudermilk (predstavnik Organizacije Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu) zaključio je: „Ova zemlja je nekada bila pašnjački raj.“ Takođe je ukazao da se tamošnja klima nije značajno promenila „još od rimskih vremena“, i da je „’pustinja‘ koja je preuzela nekada bujno zemljište delo čoveka, a ne prirode“.
Da li se sećaš?
◻ Kada je 35. poglavlje Isaije imalo svoje prvo ispunjenje?
◻ Kakve će posledice ovo prvobitno ispunjenje proročanstva izazvati?
◻ Kako je Jehova ispunio Isaiju 35:5, 6?
◻ Koje su promene u zemlji i u njihovoj situaciji iskusili jevrejski povratnici?
[Slika na 9. strani]
Ruševine Petre, nekadašnjeg poseda Edomaca
[Izvor]
Garo Nalbandian
[Slike na 10. strani]
Dok su Jevreji bili u izgnanstvu, veći deo Jude postao je kao divljina, preplavljen okrutnim životinjama poput medveda i lavova
[Izvori]
Garo Nalbandian
Medved i lav: Safari-Zoo u Ramat-Ganu, Tel Aviv