Nastavi da ideš „Putem svetosti“

1-2. Koju važnu odluku su Judejci koji su živeli u Vavilonu morali da donesu? (Jezdra 1:2-4).

BILA je to neočekivana objava! Nakon 70 godina zatočeništva u Vavilonu, Judejci su slobodni i mogu da se vrate u svoju domovinu, Izrael. (Pročitati Jezdru 1:2-4.) Samo je Jehova mogao da učini tako nešto za njih. Zašto to možemo reći? Znalo se da Vavilonci obično ne oslobađaju svoje zarobljenike (Is. 14:4, 17). Ali Vavilon je bio poražen i novi vladar je rekao Judejcima da mogu da se vrate kući. Zbog toga su svi Judejci, a posebno poglavari porodice, morali da odluče da li će napustiti Vavilon ili će ostati u njemu. Zašto to nije bila jednostavna odluka?

² Mnogima je zbog poodmaklih godina bilo teško da krenu na tako dugačak put. Osim toga, većina Judejaca je bila rođena u Vavilonu i to je za njih bio jedini dom za koji su znali. Izrael je bio samo zemlja njihovih praočeva. Po svemu sudeći, neki Judejci su se veoma dobro snašli u Vavilonu, pa im je zbog toga bilo teško da napuste udoban dom i posao i presele se u nepoznatu zemlju.

 3. Koja nagrada je čekala verne Judejce nakon povratka u Izrael?

³ Verni Judejci su znali da će blagoslovi koje će dobiti ako se vrate u Izrael nadmašiti svaku žrtvu koju bi mogli podneti. Najveća nagrada je bila ta što bi mogli ponovo da služe Bogu na ispravan način. U Vavilonu je bilo preko 50 paganskih hramova, ali nije bilo nijednog koji je bio posvećen Jehovi. Nije postojao oltar na kom bi Izraelci prinosili žrtve propisane Mojsijevim zakonom, niti je bilo organizovano sveštenstvo koje bi to činilo. Takođe, ogromna većina ljudi u tom gradu služila je paganskim bogovima i nisu marili za Jehovu i njegova merila. Zato su desetine hiljada pobožnih Judejaca bile spremne da se vrate u svoju zemlju i obnove pravu religiju.

 4. Šta je Jehova obećao da će uraditi za Judejce koji se vrate u Izrael?

⁴ Putovanje od Vavilona do Izraela nije bilo nimalo lako i moglo je trajati oko četiri meseca. Ali Jehova je obećao da će ukloniti svaku prepreku koja bi mogla sprečiti njegove sluge da se vrate u svoju domovinu. Isaija je napisao: „Raščistite put Jehovi! Napravite našem Bogu ravan put kroz pustinju [...] Brežuljkast kraj neka postane ravan, i neravan kraj neka se pretvori u ravnicu!“ (Is. 40:3, 4). Zamisli ravan put koji vodi kroz pustinju. Bilo bi pravo zadovoljstvo putovati njime. Mnogo je lakše i brže ići pravim i ravnim putem nego ići uzbrdo i nizbrdo preko brda, planina i dolina.

 5. Koje simbolično ime je dato putu između Vavilona i Izraela?

⁵ Današnji putevi imaju svoj naziv ili su označeni brojem. Simboličan put o kom je pisao Isaija takođe ima naziv. O njemu čitamo: „Tamo će biti širok put koji će se zvati Put svetosti. Niko nečist neće tuda prolaziti“ (Is. 35:8). Šta je ovo obećanje značilo za Izraelce? Šta znači za nas danas?

 6. Zašto je put kojim su Judejci išli nazvan svetim?

⁶ „Put svetosti“ – predivno ime za jedan put! Zašto je on tako nazvan? Zato što u obnovljenoj izraelskoj naciji ne bi bilo mesta za one koji su nečisti, to jest za bilo kog Judejca koji je nemoralan, idolopoklonik ili čini druge ozbiljne grehe. Judejci koji će se vratiti postaće „svet narod“ svom Bogu (Pon. zak. 7:6). Međutim, to nije značilo da povratnici iz Vavilona nisu morali ništa da menjaju kako bi ugodili Jehovi.

 7. Koje promene su morali da načine neki Judejci? Navedi primer.

⁷ Kao što je pomenuto ranije, većina Judejaca je bila rođena u Vavilonu i zato su verovatno poprimili način razmišljanja i sistem vrednosti Vavilonaca. Decenijama nakon njihovog povratka u Izrael, Jezdra je saznao da su se neki oženili pagankama (Izl. 34:15, 16; Jezd. 9:1, 2). Nešto kasnije, namesnik Nemija je bio zapanjen kada je otkrio da deca rođena u Izraelu ne govore hebrejski (Pon. zak. 6:6, 7; Nem. 13:23, 24). Kako bi ona mogla da zavole Jehovu i da mu služe ako ne znaju jezik kojim je napisan veći deo Božje Reči? (Jezd. 10:3, 44). Jasno je da su ti Judejci morali da načine velike promene, ali bilo im je mnogo lakše da to urade jer su živeli u zemlji gde je postepeno obnovljena prava religija (Nem. 8:8, 9).

 8. Zašto treba da nas zanimaju događaji koji su se desili u dalekoj prošlosti? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

⁸ Neko bi mogao da pomisli: „Sve je to veoma zanimljivo, ali da li ono što se u dalekoj prošlosti dešavalo Judejcima ima ikakvo značenje za nas danas?“ I te kako ima, zato što mi danas u nekom smislu idemo „Putem svetosti“. Bez obzira na to da li smo pomazani hrišćani ili „druge ovce“, važno je da ostanemo na tom putu. Moramo verno služiti Jehovi sada i u budućnosti, kada će Božje Kraljevstvo doneti ljudima mnoge blagoslove (Jov. 10:16).b Milioni muškaraca, žena i dece su od 1919. napustili Vavilon Veliki, to jest religije koje Bog ne odobrava, i počeli putovanje tim simboličnim putem. Ti si verovatno među njima. Iako je taj put otvoren pre oko 100 godina, radovi na njemu su počeli mnogo ranije.

 9. Prema Isaiji 57:14, kako je pripreman „Put svetosti“?

⁹ Jehova se pobrinuo da ne bude prepreka na putu kojim su Judejci išli nakon što su napustili Vavilon. (Pročitati Isaiju 57:14.) Šta je s „Putem svetosti“ u savremeno doba? Vekovima pre 1919. godine, Jehova je uz pomoć nekih ljudi koji su ga duboko poštovali raščistio put iz Vavilona Velikog. (Uporediti sa Isaijom 40:3.) Oni su takoreći izveli radove na putu kako bi omogućili ljudima žednim istine da izađu iz lažne religije i uđu u duhovni raj, gde mogu da služe Jehovi na ispravan način. Hajde da vidimo šta je bilo uključeno u te „radove na putu“.

10-11. Kako se biblijsko znanje širilo zahvaljujući štampanju i prevođenju? (Videti i sliku.)

¹⁰ Štampanje. Sve do sredine 15. veka, prepisivanje je bilo jedini način umnožavanja Biblije. To je iziskivalo mnogo vremena. Osim toga, bilo je teško nabaviti Bibliju zato što ih je bilo malo i bile su veoma skupe. Ali kada je napravljena štamparska mašina, bilo je mnogo lakše proizvoditi ih i distribuisati u većem tiražu.

¹¹ Prevođenje. Biblija je vekovima bila dostupna uglavnom na latinskom jeziku, koji su mogli razumeti samo visokoobrazovani ljudi. Međutim, kada je štampanje postalo nešto uobičajeno, ljudi koji su duboko poštovali Boga naporno su radili kako bi preveli Bibliju na što više jezika. Tako su čitaoci mogli da uporede ono čemu ih je učilo sveštenstvo sa onim što stvarno stoji u Bibliji.

12-13. Kako su neki ljudi u 19. veku počeli da razotkrivaju lažna verska učenja? Navedi primer.

¹² Alatke za proučavanje Biblije. Neki ljudi su temeljno proučavali Bibliju i došli do mnogih važnih saznanja. Sveštenstvu se nije nimalo dopalo kada su počeli da prenose drugima ono što su saznali. Na primer, u 19. veku su mnogi od tih istraživača objavljivali traktate u kojima su razotkrivali lažna učenja crkava.

¹³ Henri Gru je otprilike 1835. objavio traktat u kom je objasnio stanje mrtvih. U njemu je na temelju Svetog pisma dokazao da je besmrtnost dar od Boga, a ne nešto sa čim se svi rađamo, kao što je većina crkava tvrdila. Sveštenik Džordž Stors je 1837. pronašao primerak tog traktata dok je putovao vozom. Pročitao ga je i bio je uveren da je ono što u njemu piše istina. Odlučio je da to podeli s drugima. Godine 1842, održao je seriju govora s temom „Jedno istraživanje – da li su zli besmrtni?“ Saznanja do kojih je Džordž Stors došao znatno su uticala na mladog Čarlsa Tejza Rasela.

14. Kako je bratu Raselu i njegovim saradnicima pomoglo ono što su drugi uradili pre njih? (Videti i sliku.)

¹⁴ Ono što su njihovi prethodnici uradili utrlo je put bratu Raselu i njegovim saradnicima. Kad su počeli s proučavanjem Svetog pisma, imali su na raspolaganju biblijske leksikone, konkordancije i različite prevode Biblije. Puno su im značili i zaključci do kojih su došli Henri Gru, Džordž Stors i drugi. Brat Rasel i njegovi saradnici su takođe doprineli „radovima na putu“ time što su objavili mnoštvo knjiga i traktata s biblijskim temama.

15. Šta se značajno desilo 1919?

¹⁵ Vavilon Veliki je 1919. izgubio kontrolu nad Božjim narodom. Te godine je postavljen „verni i razboriti rob“ koji je nastavio da pomaže ljudima da idu „Putem svetosti“ (Mat. 24:45-47). Između ostalog, zahvaljujući vernim „putarima“ iz prošlosti, mnogi koji su počeli da idu njime saznali su više o Jehovi i njegovoj nameri (Posl. 4:18). To im je pomoglo da usklade svoj život s Jehovinim merilima. Jehova nije očekivao da njegove sluge odjednom promene sve što je bilo pogrešno već ih je postepeno pročišćavao. (Videti okvir „Jehova postepeno pročišćava svoj narod“.) Koliko ćemo samo biti srećni kada budemo mogli da potpuno ugodimo Jehovi! (Kol. 1:10).

16. Šta se od 1919. radi da bi što više ljudi došlo na „Put svetosti“? (Isaija 48:17; 60:17).

¹⁶ Svakom putu je potrebno redovno održavanje. Od 1919, radovi na „Putu svetosti“ neprestano traju kako bi se što većem broju ljudi omogućilo da napuste Vavilon Veliki. Verni i razboriti rob, koji je postavljen u to vreme, latio se posla i 1921. izdao knjigu čija je svrha bila da se ljudima pomogne da upoznaju biblijsku istinu. Bila je to Harfa Božja, koja je s vremenom odštampana u skoro šest miliona primeraka na 36 jezika. Mnogi su upoznali istinu zahvaljujući toj knjizi. Nedavno smo dobili novo sredstvo za vođenje biblijskih kurseva – knjigu Budi srećan zauvek! Tokom poslednjih dana, Jehova nam preko svoje organizacije neprestano pruža duhovnu hranu kako bi nam pomogao da ostanemo na „Putu svetosti“. (Pročitati Isaiju 48:17; 60:17.)

17-18. Kuda vodi „Put svetosti“?

¹⁷ Kad god neko počne da proučava Bibliju, može se reći da je kročio na „Put svetosti“. Neki idu tim putem veoma kratko, a zatim ga napuste. Drugi su rešeni da idu njime sve dok ne stignu na svoje odredište. Koje je to odredište?

¹⁸ Za one koji se nadaju životu na nebu, „Put svetosti“ vodi do Božjeg raja koji je na nebu (Otkr. 2:7). Za one koji se nadaju životu na zemlji taj put vodi do savršenstva, koje će dobiti na kraju Hristove hiljadugodišnje vladavine. Ako se i ti nalaziš na tom putu, ne okreći se i ne silazi s njega sve dok ne stigneš na svoje odredište. Želimo ti srećan put!