Ugarit — drevni grad u senci Vala

GODINE 1928, jedan sirijski zemljoradnik udario je plugom u kamen ispod kojeg se nalazila grobnica u kojoj je bila drevna keramika. Nije mogao ni da zamisli značaj svog otkrića. Kada je saznao za ovo slučajno otkriće, jedan francuski arheološki tim koji je predvodio Klod Šejfer, doputovao je sledeće godine na mesto zbivanja.

Nedugo zatim, iskopan je natpis koji je omogućio tom timu da identifikuje ruševine koje su se pojavljivale ispod njihovih lopatica. Bio je to Ugarit, „jedan od najvažnijih drevnih gradova Bliskog istoka“. Pisac Bari Hoberman je čak izjavio: „Nijedno arheološko otkriće, čak ni Svici s Mrtvog mora, nisu imali snažniji uticaj na naše razumevanje Biblije“ (The Atlantic Monthly).

Gde su se putevi ukrštali

Ugarit se nalazio na brežuljku poznatom kao Ras Šamra, na mediteranskoj obali današnje severne Sirije. Bio je napredan kosmopolitski grad u drugom milenijumu pre n. e. Njegovo kraljevstvo se prostiralo u dužini od oko 60 kilometara, od planine Kasijus na severu do Tel Sukasa na jugu; i u širini od 30 do 45 kilometara, od Sredozemlja na zapadu do doline Oront na istoku.

U Ugaritu je vladala umerena klima i zato je bilo mnogo stoke. U toj oblasti su se proizvodile žitarice, maslinovo ulje, vino i drvna građa, koja je bila veoma tražena u Mesopotamiji i Egiptu. Nadalje, ovaj grad je zbog svog položaja na raskršću važnih trgovačkih puteva postao jedna od prvih velikih međunarodnih luka. Trgovci sa Egeja, iz Anadolije, Vavilona, Egipta i drugih krajeva Bliskog istoka, trgovali su metalom, poljoprivrednim i drugim lokalnim proizvodima.

Uprkos svom materijalnom napretku, Ugarit je uvek bio vazalno kraljevstvo. Ovaj grad je bio najsevernije uporište egipatskog kraljevstva, sve dok u 14. veku pre n. e. nije bio pripojen viševekovnom hetitskom carstvu. Ugarit je bio prinuđen da plaća porez i da šalje ljude u vojsku svog gospodara. Kada su „Morski ljudi“a počeli da uništavaju Anadoliju (u centralnoj Turskoj) i severnu Siriju, Hetiti su oduzeli Ugaritu njegovu vojsku i mornaricu. Sam Ugarit je zbog toga bio nezaštićen i potpuno uništen oko 1200. pre n. e.

Buđenje prošlosti

Nakon uništenja Ugarita, ostala je ogromna humka visoka skoro 20 metara koja se prostire na više od 25 hektara. Do sada je iskopana samo jedna šestina ove površine. Arheolozi su u ruševinama pronašli ostatke izuzetno velikog kompleksa palata sa skoro stotinu soba i najmanje 6 dvorišta, a sve to se prostire na površini od oko 10 000 kvadratnih metara. Taj kompleks je imao tekuću vodu, kupatila i kanalizaciju. Nameštaj je bio ukrašen umetnutim detaljima od zlata, lazurita i slonovače. Pronađene su složeno izrezbarene ploče od slonovače. Zidom ograđena bašta i ukopan bazen umnogome su doprineli privlačnosti palate.

Grad i okolna dolina bili su prepuni Valovih i Daganovih hramova.b Ove hramske kule, visoke možda i po 20 metara, imale su malo predvorje koje je vodilo do unutrašnje sobe u kojoj se nalazio kip božanstva. Stepenice su vodile do balkona s kojeg je kralj upravljao raznim ceremonijama. Noću ili tokom oluje, palili su se svetionici na vrhovima hramova kako bi se brodovi bezbedno uputili do luke. U jednom svetilištu je pronađeno 17 kamenih sidara koje su kao zavetni dar nesumnjivo napravili mornari koji su svoj bezbedan povratak pripisivali bogu oluje Val-Hadadu.

Pronađeni dragoceni zapisi

U ruševinama Ugarita otkriveno je na hiljade glinenih pločica. Pronađeni su ekonomski, pravni, diplomatski i poslovni tekstovi na osam jezika, koji su napisani na pet pisama. Šejferov tim je pronašao natpise na jednom do tada nepoznatom jeziku — nazvanom ugaritski — koji se sastoji od 30 znakova na klinastom pismu, koji sačinjavaju jedan od najstarijih alfabeta koji je ikada otkriven.

Pored toga što sadrže zapise o svakodnevnim poslovima, u ugaritskim dokumentima ima i književnih tekstova koji otvaraju nova vrata za razumevanje religioznih ideja i običaja tog vremena. Izgleda da je ugaritska religija imala puno sličnosti s religijom obližnjih Hananaca. Prema Rolanu de Vou, ovi tekstovi predstavljaju „prilično tačan opis hananske civilizacije kratko pre nego što ju je Izrael osvojio“.

Religija u gradu Vala

U tekstovima iz Ras Šamre pominje se više od 200 bogova i boginja. Vrhovno božanstvo bio je El, koji je nazvan ocem bogova i ljudi. Bog oluje Val-Hadad bio je „jahač na oblacima“ i „gospodar zemlje“. El je prikazan kao mudar, stariji čovek s belom bradom, udaljen od ljudskog roda. S druge strane, Val je snažno i ambiciozno božanstvo koje teži da vlada nad bogovima i ljudima.

Pronađeni tekstovi su verovatno javno čitani tokom religioznih svečanosti, kao što su one povodom nove godine ili žetve. Ipak, tačno tumačenje još uvek ne postoji. U jednom spevu o prepirci oko vlasti, Val pobeđuje Elovog sina ljubimca, boga mora Jama. Ova pobeda je možda pružila pouzdanje mornarima da će ih Val štititi dok su na moru. U dvoboju s Motom, Val je savladan i silazi u podzemlje. To je dovelo do suše i prestanka ljudskih aktivnosti. Valova žena i sestra Anat — boginja ljubavi i rata — ubija Mota i vraća Vala u život. Val masakrira sinove Elove žene, Atirat (Ašere), i dolazi opet na vlast. Ali sedam godina kasnije, Mot se ponovo vraća.

Neki tumače ovaj spev kao simbol ciklusa godišnjih doba tokom kojih životodajne kiše bivaju zamenjene velikim letnjim vrućinama, a onda opet dođe jesen. Drugi misle da je sedmogodišnji ciklus povezan sa strahom od gladi i suše. U svakom slučaju, smatralo se da je Valova nadmoćnost neophodna da bi ljudski trud imao uspeha. Izučavalac Piter Krejgi primećuje: „Cilj Valove religije bio je da osigura njegovu nadmoć; samo dok bi on bio nadmoćan, kako su njegovi obožavaoci mislili, napredovali bi usevi i stoka koji su toliko neophodni za opstanak ljudi.“

Zaštita od paganstva

Na osnovu iskopanih tekstova jasno se vidi koliko je ugaritska religija bila izopačena. Delo The Illustrated Bible Dictionary komentariše: „Tekstovi pokazuju degradirajuće stvari kao rezultat obožavanja ovih božanstava; ističu rat, svetu prostituciju, čulnu ljubav, a posledica svega toga je društvena degradacija.“ De Vo zapaža: „Čitajući ove spevove, osoba razume odvratnost koju su pobornici jahvizma i veliki proroci osećali prema ovakvoj vrsti obožavanja.“ Zakon koji je Bog dao drevnoj izraelskoj naciji predstavljao je zaštitu od takvih lažnih religija.

U Ugaritu su proricanje, astrologija i magija bili uobičajeni. Predznaci su traženi ne samo u nebeskim telima, nego i u unakaženim fetusima i u utrobi zaklanih životinja. „Verovalo se da će životinja postati jedno s bogom kojem je ritualno žrtvovana i da će se božji duh stopiti s duhom životinje“, komentariše istoričar Žaklin Gaše. „Kao rezultat, čitanjem znakova koji su bili vidljivi na ovim organima, bilo je moguće imati slobodan pristup duhovima božanstava koji su mogli da daju bilo pozitivan bilo negativan odgovor na pitanje o budućim događajima ili o tome šta treba uraditi u određenoj situaciji“ (Le pays d’Ougarit autour de 1200 av.J.C). Nasuprot njima, Izraelci su morali da se klone takvih običaja (Ponovljeni zakoni 18:9-14).

Mojsijev zakon jasno je zabranio bestijalnost (Levitska 18:23). Kako se na to gledalo u Ugaritu? Otkriveni tekstovi pokazuju da je Val imao odnose s junicom. „Ako bi se navelo da je Val uzimao oblik bika u takvim prilikama“, komentarisao je arheolog Sajrus Gordon, „to isto se ne bi moglo reći za njegove sveštenike koji su oponašali njegov mitološki život.“

Izraelcima je bilo zapoveđeno: „Za mrtvacem ne režite se po telu svome“ (Levitska 19:28). S druge strane, Elova reakcija na Valovu smrt bila je da je „rezao svoju kožu nožem, pravio rezove britvom; rezao je svoje obraze i bradu“. Ritualno paranje po telu očigledno je bio običaj među Valovim obožavaocima (1. Kraljevima 18:28).

Izgleda da jedan ugaritski spev ukazuje da je kuvanje jareta u mleku bio deo rituala plodnosti u hananskoj religiji. Međutim, u Mojsijevom zakonu Izraelcima je bilo zapoveđeno: „Ne kuhaj jagnjeta [„jare“, NW] u mleku majke njegove“ (Izlazak 23:19).

Upoređivanje s biblijskim tekstovima

Ugaritski tekstovi su najpre prevedeni uglavnom pomoću hebrejskog jezika koji se koristi u Bibliji. Piter Krejgi primećuje: „Postoji mnogo reči koje se koriste u Hebrejskim spisima čije značenje nije jasno, a ponekad je i nepoznato; prevodioci iz vremena pre 20. veka su na razne načine nagađali njihovo moguće značenje. Ali kada se iste reči pojave u ugaritskom tekstu, moguće je razumeti njihovo značenje.“

Na primer, jedna hebrejska reč koja je upotrebljena u Isaiji 3:18 najčešće je prevođena kao „trake za glavu“ (NW). Sličan ugaritski koren reči označava i sunce i boginju sunca. Zato su se žene iz Jerusalima, koje se pominju u Isaijinom proročanstvu, u čast hananskih bogova ukrašavale malim privescima u obliku sunca, kao i ’mesečićima‘.

U masoretskom tekstu u Poslovicama 26:23, „usta vrela i zlo srce“ upoređeni su sa zemljanim loncem na kom je „srebrna pena“. Ugaritski koren reči omogućava da se to poređenje prevede „kao glazura na razlupanoj posudi“. Prevod Novi svet ispravno prevodi ovu poslovicu: „Kao srebrna glazura na parčetu zemljane posude, takve su srdačne usne sa zlim srcem“.

Temelj za Bibliju?

Ispitivanje tekstova iz Ras Šamre navelo je neke izučavaoce da tvrde da izvesni biblijski stihovi predstavljaju adaptaciju ugaritske poezije. Andre Kakou, član Francuskog instituta, kaže da je „hananska kulturna osnova, temelj izraelske religije“.

U pogledu 29. Psalma, Mičel Dehud s Pontifikalnog biblijskog instituta u Rimu komentariše: „Ovaj psalam je jahvistička adaptacija jedne starije hananske himne bogu oluje Valu... Skoro svaka reč u tom psalmu mogla bi se pronaći u starijim hananskim tekstovima.“ Da li je ovakav zaključak ispravan? Nikako!

Izučavaoci koji nisu toliko izričiti shvatili su da su te sličnosti preuveličane. „Ni jedan jedini ugaritski tekst se ne poklapa u potpunosti s 29. Psalmom“, kaže teolog Gari Brentli. „Pretpostavka da je 29. Psalam (ili bilo koji drugi biblijski tekst) adaptacija nekog paganskog mita nema nikakve osnove.“

Da li činjenica da postoje sličnosti u stilskim figurama, poetskim poređenjima i stilskom izražavanju predstavlja dokaz o adaptaciji? Baš naprotiv, takve sličnosti su očekivane. The Encyclopedia of Religion zapaža: „Razlog za ovu sličnost oblika i sadržaja je kulturnog karaktera: bez obzira na značajne geografske i vremenske razlike između Ugarita i Izraela, i jedan i drugi su bili deo veće kulturne celine koja je delila uobičajen poetski i religiozni rečnik.“ Zato Gari Brentli zaključuje: „Neprihvatljivo je tumačenje da paganska verovanja predstavljaju osnovu biblijskog teksta samo zbog toga što postoje jezičke sličnosti.“

Na kraju, treba zapaziti da, ako postoje ikakve sličnosti između tekstova iz Ras Šamre i Biblije, one su čisto književne, nikako duhovne prirode. „Etičke i moralne visine koje su dostignute u Bibliji ne mogu se pronaći u Ugaritu“, zapaža arhelog Sajrus Gordon. Zaista, razlike koje postoje daleko prevazilaze sličnosti.

Istraživanja u Ugaritu će se verovatno nastaviti kako bi se pomoglo istraživačima Biblije da razumeju kulturno, istorijsko i religiozno okruženje biblijskih pisaca i jevrejske nacije uopšte. Daljnja ispitivanja tekstova iz Ras Šamre takođe mogu baciti novo svetlo na razumevanje drevnog hebrejskog jezika. Ipak, iznad svega, arheološka otkrića u Ugaritu snažno ističu kontrast između degradirajuće odanosti Valu i čistog obožavanja Jehove.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 25. strani]

Arheološka otkrića u Ugaritu pomogla su da se Pismo bolje razume

[Mapa/Slike na stranama stranama 24, 24]

(For fully formatted text, see publication)

Hetitsko carstvo u 14. veku pre n. e.

SREDOZEMNO MORE

Eufrat

PLANINA KASIJUS (DŽEBEL EL-AGRA)

Ugarit (Ras Šamra)

Tel Sukas

Oront

SIRIJA

EGIPAT

[Izvori]

Mala statua Vala i krčag u obliku životinjske glave: Musée du Louvre, Paris; slika kraljevske palate: © D. Héron-Hugé pour “Le Monde de la Bible„

[Slika na 25. strani]

Ostaci ulaza u palatu

[Slika na 26. strani]

Mitološki ugaritski spev koji možda pruža osnovu za stih iz Izlaska 23:19

[Izvor]

Musée du Louvre, Paris

[Slike na 27. strani]

Kamena ploča na kojoj je prikazan Val

Zlatni tanjir na kom je prikazana scena lova

Poklopac kutije za kozmetiku od slonovače koji prikazuje boginju plodnosti

[Izvor]

Sve slike: Musée du Louvre, Paris