17. Koje je rđavo ponašanje Isaija osudio u prvoj nevolji?

¹⁷ U osmom stihu, Isaija više ne citira Jehovine reči. Osuđujući nešto od ’vinjage‘ koja je rodila u Judi, on lično objavljuje prvu od šest nevolja: „Teško onima koji kuću s kućom sastavljaju i njivu na njivu nastavljaju — pa da nigda više mesta nema — da bi sami u zemlji ostali! Evo što mi Jehova nad vojskama javi: Zaista će sve te mnoge kuće se razrušiti, puste će ostati te velike lepe kuće; i deset će rala vinograda jedan sami vat da daju, jedan gomer od semenja samo jednu efu“ (Isaija 5:8-10).

¹⁹ Jehova obećava da će te pohlepne ljude lišiti nepošteno stečenog bogatstva. Kuće koje iznuđuju „puste će ostati“. Zemlja za kojom žude rađaće samo delić onoga što može. Kako i kada će se ovo prokletstvo tačno ispuniti nije navedeno. Ono verovatno ukazuje, barem delimično, na stanje koje će nastupiti tokom predstojećeg izgnanstva u Vavilon (Isaija 27:10).