Evo Sluge koji je po Jehovinoj volji!

„Evo mog sluge... koji je po volji duše moje“ (ISA. 42:1)

 1. Na šta je Jehovin narod podstaknut, naročito dok se približava Spomen-svečanost, i zašto?

DOK se približava obeležavanje Hristove smrti, Božji narod je podstaknut da postupa prema Pavlovom savetu: „Uprimo pogled u Glavnog Zastupnika i Usavršitelja naše vere, Isusa.“ Pavle je dodao: „Dakle, dobro promotrite onoga koji je podneo takvo protivljenje iz usta onih koji su grešili protiv sebe, da se ne umorite i da vam duše ne klonu“ (Jevr. 12:2, 3). Duboko razmišljanje o Hristovom vernom životnom putu koji se završio njegovom žrtvenom smrću pomoći će i pomazanim hrišćanima i njihovim saradnicima iz redova drugih ovaca da nastave s vernom službom Jehovi i da im „duše ne klonu“. (Uporediti s Galatima 6:9.)

 2. Šta možemo naučiti iz Isaijinih proročanstava koja ukazuju na Božjeg Sina?

² Jehova je nadahnuo proroka Isaiju da zapiše niz proročanstava koja direktno ukazuju na Božjeg Sina. Ta proročanstva će nam pomoći da ’upremo pogled u Glavnog Zastupnika i Usavršitelja naše vere‘, Isusa Hrista.a Ona bacaju svetlo na njegovu ličnost, na patnje koje je doživeo i na njegov uzvišen položaj Kralja i Otkupitelja. Osim toga, pomoći će nam da bolje razumemo značaj Spomen-svečanosti koja će se ove godine održati u četvrtak, 9. aprila, nakon zalaska sunca.

Kako je otkriveno ko je Sluga

3, 4. (a) Na koga se u Isaijinoj knjizi odnosi reč „sluga“? (b) Kako nam Biblija otkriva ko je Sluga o kome je Isaija pisao u poglavljima 42, 49, 50, 52 i 53?

³ Reč „sluga“ se u Isaijinoj knjizi pojavljuje mnogo puta. Njome se ponekad ukazuje na samog proroka (Isa. 20:3; 44:26). Na nekim mestima se odnosi na ceo izraelski narod, to jest Jakova (Isa. 41:8, 9; 44:1, 2, 21). Ali o kome je reč u upečatljivim proročanstvima koja je Isaija zabeležio u poglavljima 42, 49, 50, 52 i 53? U grčkom delu Svetog pisma jasno se otkriva ko je Jehovin Sluga koji je opisan u tim poglavljima. Vredi zapaziti da je etiopski dvoranin koji se spominje u Delima apostolskim čitao jedno od tih proročanstava kada je sreo Filipa, koga je Jehovin duh uputio da mu priđe. Dvoranin je pročitao odlomak koji se sada nalazi u Isaiji 53:7, 8 i pitao Filipa: „Molim te, reci mi o kome ovo govori prorok? O sebi ili o nekom drugom?“ Filip mu je odmah objasnio da je Isaija govorio o Mesiji, Isusu (Dela 8:26-35).

⁴ Kad je Isus bio tek novorođenče, pravedni Simon je ponesen svetim duhom obznanio da će to dete postati „svetlost za prosvetljenje neznabožaca“, kao što je prorečeno u Isaiji 42:6 i 49:6 (Luka 2:25-32). Osim toga, poniženja koja je Isus doživeo u noći kad mu je suđeno bila su prorečena u Isaiji 50:6-9 (Mat. 26:67; Luka 22:63). Posle Pedesetnice 33. n. e. apostol Petar je jasno ukazao na to da je Isus Jehovin „Sluga“ (Isa. 52:13; 53:11; pročitati Dela apostolska 3:13, 26). Šta možemo naučiti iz tih mesijanskih proročanstava?

Jehova poučava svog Slugu

 5. Od koga je Sluga dobijao pouku?

⁵ Iz jednog od Isaijinih proročanstava o Božjem Slugi saznajemo da su Jehova i njegov prvorođeni Sin bili veoma bliski pre nego što je Isus došao na zemlju. (Pročitati Isaiju 50:4-9.) Božji Sluga nam lično otkriva da ga je Jehova neprestano poučavao: „Budi mi uši da ga slušam kao što slušaju oni koji se poučavaju“ (Isa. 50:4). Tokom celog tog perioda, Jehovin Sluga je bio podložan učenik koji je slušao svog Oca i učio od njega. Zaista je izuzetna čast primati pouku od Stvoritelja svemira!

 6. Kako Slugine reči pokazuju da je bio savršeno podložan svom Ocu?

⁶ U ovom proročanstvu, Sluga je svog Oca nazvao „Suvereni Gospod Jehova“. Time je pokazao da priznaje Jehovu za Vrhovnog Vladara svemira. Bio je savršeno podložan svom Ocu, što je vidljivo iz njegovih reči: „Suvereni Gospod Jehova otvorio mi je uši, i ja se nisam bunio. Nisam se okrenuo na drugu stranu“ (Isa. 50:5). On je ’bio uz [Jehovu] kao vešt graditelj‘ prilikom stvaranja svemira i čoveka. Taj „vešt graditelj“ ’veselio se pred [Jehovom] sve vreme, veselio se plodnom tlu zemlje njegove i radost su [Božjem Sinu] bili sinovi ljudski‘ (Posl. 8:22-31).

 7. Iz čega se vidi da je Sluga tokom kušnji bio uveren da ima Očevu podršku?

⁷ Pouka koju je primio i ljubav prema čovečanstvu pripremile su Slugu za službu na zemlji i suočavanje s teškim protivljenjem. Uprkos žestokom progonstvu, nastavio je da uživa u vršenju Očeve volje (Ps. 40:8; Mat. 26:42; Jov. 6:38). Dok je doživljavao kušnje na zemlji, bio je uveren u to da ima odobravanje i podršku svog Oca. Kao što je Isaija prorekao, Isus je mogao da kaže: „Blizu je onaj koji me proglašava pravednim. Ko će se pravdati sa mnom?... Gle, pomoći će mi Suvereni Gospod Jehova“ (Isa. 50:8, 9). Jehova je to i učinio — pomagao je svom vernom Slugi tokom njegove službe na zemlji, kao što pokazuje još jedno Isaijino proročanstvo.

Njegova služba na zemlji

 8. Kako znamo da je Isus Jehovin ’izabranik‘, kao što je prorečeno u Isaiji 42:1?

⁸ Biblijski zapis govori o tome šta se desilo prilikom Isusovog krštenja 29. n. e.: „Sveti duh je sišao na njega... i s neba se začuo glas: ’Ti si moj Sin, voljeni, ti si po mojoj volji‘“ (Luka 3:21, 22). Jehova je time jasno pokazao ko je ’izabranik‘ iz Isaijinog proročanstva. (Pročitati Isaiju 42:1-7.) Tokom svoje službe na zemlji Isus je na izvanredan način ispunio to proročanstvo. Matej je u svom Jevanđelju citirao reči iz Isaije 42:1-4 i ukazao da se one odnose na Isusa (Mat. 12:15-21).

9, 10. (a) Kako je Isus tokom svoje službe ispunio Isaiju 42:3? (b) Kako je Hrist ’doneo pravdu‘ dok je bio na zemlji i kada će ’uspostaviti pravdu na zemlji‘?

⁹ Jevrejske verske vođe su s prezirom gledale na običan narod (Jov. 7:47-49). Ophodili su se bezdušno prema tim ljudima koji su se mogli uporediti sa ’zgaženom trskom‘ ili ’fitiljem koji tinja‘ i samo što se nije ugasio. Za razliku od njih, Isus je bio samilostan prema siromašnima i napaćenima (Mat. 9:35, 36). S ljubavlju im je uputio poziv: „Dođite k meni svi koji ste izmoreni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti“ (Mat. 11:28). Osim toga, Isus je ’doneo pravdu‘ tako što je poučavao Jehovinim merilima o tome šta je dobro a šta loše (Isa. 42:3). Takođe je pokazao da Božji Zakon treba primenjivati razumno i s milosrđem (Mat. 23:23). Nadalje, postupao je pravedno time što je bez pristranosti propovedao i bogatima i siromašnima (Mat. 11:5; Luka 18:18-23).

¹⁰ Isaija je takođe prorekao da će Jehovin ’izabranik‘ ’uspostaviti pravdu na zemlji‘ (Isa. 42:4). On će to učiniti ubrzo nakon što kao Vladar Mesijanskog Kraljevstva uništi sve političke sile i zameni ih svojom pravednom vlašću. To će označiti početak novog sveta u kom će „pravednost prebivati“ (2. Petr. 3:13; Dan. 2:44).

„Svetlost“ i „savez“

11. U kom smislu je Isus bio „svetlost narodima“ u prvom veku i kako je to još uvek?

¹¹ U ispunjenju Isaije 42:6 Isus se zaista pokazao kao „svetlost narodima“. Tokom svoje službe na zemlji on je širio duhovnu svetlost prvenstveno među Jevrejima (Mat. 15:24; Dela 3:26). Ali, rekao je i sledeće: „Ja sam svetlost sveta“ (Jov. 8:12). On je bio svetlost i Jevrejima i ljudima iz drugih naroda ne samo tako što im je doneo duhovno prosvetljenje već i tako što je kao savršen čovek dao svoj život kao otkupninu za celo čovečanstvo (Mat. 20:28). Posle uskrsenja, poverio je svojim učenicima zadatak da budu svedoci za njega „sve do kraja zemlje“ (Dela 1:8). Pavle i Varnava su tokom svoje službe ukazali na izraz „svetlost narodima“ i povezali ga sa svojim propovedanjem nejevrejima (Dela 13:46-48; uporediti sa Isaijom 49:6). Isusova pomazana braća i njihovi saradnici još uvek šire duhovnu svetlost tako što propovedaju dobru vest i pomažu ljudima da razviju veru u Isusa, koji je „svetlost narodima“.

12. Šta znači to što je Jehova dao svog Slugu kao „savez narodu“?

¹² U tom istom proročanstvu, Jehova je svom izabranom Slugi rekao: „Čuvaću te i postaviću te da budeš savez narodu“ (Isa. 42:6). Satana se svim silama trudio da uništi Božjeg Sina i spreči ga da dovrši svoju službu na zemlji, ali Jehova je čuvao Isusa dok nije došlo vreme da položi svoj život (Mat. 2:13; Jov. 7:30). Posle toga je Jehova uskrsnuo Isusa i dao ga kao „savez“, to jest zalog narodima na zemlji. To svečano obećanje pružilo je garanciju da će Božji verni Sluga nastaviti da bude „svetlost narodima“, oslobađajući ih iz duhovne tame. (Pročitati Isaiju 49:8, 9.b)

13. Na koji način je Isus izbavio „one koji sede u tami“ tokom svoje službe na zemlji i kako to i dalje čini?

¹³ U skladu s tim obećanjem, Jehovin izabrani Sluga će ’otvoriti oči slepima‘, ’izvesti zatvorenike iz tamnice‘ i izbaviti „one koji sede u tami“ (Isa. 42:7). Isus je to činio tokom svoje službe na zemlji tako što je razotkrivao lažna religiozna učenja i propovedao dobru vest o Kraljevstvu (Mat. 15:3; Luka 8:1). Na taj način je izbavio iz duhovnog ropstva Jevreje koji su postali njegovi učenici (Jov. 8:31, 32). On je omogućio slično duhovno izbavljenje milionima ljudi koji nisu jevrejskog porekla. Opunomoćio je svoje sledbenike da ’idu i stvaraju učenike od ljudi iz svih naroda‘ i obećao da će biti s njima „u sve dane do svršetka ovog poretka“ (Mat. 28:19, 20). Isus Hrist sa svog nebeskog položaja i dalje nadgleda to propovedničko delo koje se obavlja u celom svetu.

Jehova je uzdigao „Slugu“

14, 15. Zašto je Jehova uzdigao svog Slugu i kako je to učinio?

¹⁴ U još jednom proročanstvu o svom Mesijanskom Slugi, Jehova kaže: „Gle, moj će sluga postupati razborito. Na visokom će mestu biti, biće uzdignut i veoma uzvišen“ (Isa. 52:13). Jehova je uzdigao svog Sina zbog vernosti i podložnosti Njegovoj vrhovnoj vlasti i odanosti pod najtežim ispitom.

¹⁵ Apostol Petar je pisao o Isusu: „On je Bogu zdesna, jer je otišao na nebo, i podloženi su mu anđeli i vlasti i sile“ (1. Petr. 3:22). Apostol Pavle je rekao nešto slično: „Ponizio se i postao poslušan sve do smrti, i to smrti na mučeničkom stubu. Zato ga je Bog i uzvisio i dao mu ime koje je iznad svakog drugog imena, da se u Isusovo ime savije svako koleno onih koji su na nebu i onih koji su na zemlji i onih koji su pod zemljom, i da svaki jezik javno prizna Isusa Hrista za Gospoda na slavu Boga, Oca“ (Fil. 2:8-11).

16. Kako je Isus 1914. postao „veoma uzvišen“ i šta je sve uradio od tada?

¹⁶ Jehova je 1914. još više uzdigao svog Slugu. Isus je postao „veoma uzvišen“ kada ga je Jehova postavio za Vladara Mesijanskog Kraljevstva (Ps. 2:6; Dan. 7:13, 14). Od tada Hrist ’pokorava svoje neprijatelje‘ (Ps. 110:2). Najpre je pokorio Satanu i njegove demone, zbacivši ih s neba u blizinu zemlje (Otkr. 12:7-12). Zatim je, poput Većeg Kira, izbavio ostatak svoje pomazane braće na zemlji iz kandži ’Vavilona Velikog‘ (Otkr. 18:2; Isa. 44:28). Pod njegovim vođstvom, u celom svetu se propoveda dobra vest i tako sakuplja ostatak njegove duhovne braće, kao i milioni ’drugih ovaca‘, vernih saradnika ’malog stada‘ (Otkr. 12:17; Jov. 10:16; Luka 12:32).

17. Šta smo do sada naučili proučavajući Isaijina proročanstva o „slugi“?

¹⁷ Proučavanje ovih izvanrednih proročanstava iz Isaijine knjige sigurno je produbilo cenjenje koje osećamo prema našem Kralju i Otkupitelju, Isusu Hristu. Tokom svoje službe na zemlji bio je savršeno podložan svom Ocu, što pokazuje kakvu je pouku primio od njega pre nego što je došao na zemlju. Isusova služba i propovedničko delo koje se još uvek odvija pod njegovim vođstvom potvrđuju da je on „svetlost narodima“. U sledećem članku ćemo osmotriti još jedno proročanstvo o Mesijanskom Slugi koje govori o njegovim patnjama i o tome kako je položio svoj život za nas. To su stvari koje treba da ’dobro promotrimo‘, da duboko razmišljamo o njima dok se približava obeležavanje njegove smrti (Jevr. 12:2, 3).

[Fusnote]

Za ponavljanje

• Ko je „sluga“ o kom se govori u Isaijinim proročanstvima i kako to znamo?

• Kakvu je pouku Sluga dobio od Jehove?

• U kom smislu je Isus „svetlost narodima“?

• Kako je Sluga bio uzdignut?

[Slika na 21. strani]

Filip je objasnio da se Isaijino proročanstvo o „slugi“ odnosi na Isusa, Mesiju

[Slika na 23. strani]

Kao Jehovin izabrani Sluga, Isus je bio samilostan prema siromašnima i napaćenima

[Slika na 24. strani]

Bog je uzvisio Isusa i postavio ga za Vladara Mesijanskog Kraljevstva