¹⁹ Još jedan tekst koji je naveden za to da će Mesija biti „pogubljen“, ili ubijen, kao žrtva iskupljenja, nalazi se u Isaiji 52:13 do 53:12. (Vidi okvir, strana 28.) Rabini prvog veka primenili su ovaj tekst na Mesiju, kao što su učinili Rambam i drugi u srednjem veku. Taj tekst savršeno jasno pokazuje da je oproštenje povezano s Mesijom i njegovom smrću.

[Okvir na 28. strani]

’MOJ SLUGA‘ — KO JE ON?

„Gle, sluga... moj... prezren beše, odbačen od ljudi... da ga nizašto ne uzesmo. Ipak nam on patnje naše nosi i bolove naše na se uze... Al’ je on za naše grehe ranjen za naše je bezakonje slomljen... Svi smo mi kao ovce zašli bili... a na nj Gospod pusti krivicu sviju nas... a da on ne počini nasilja niti se prevara nađe u ustima njegovim... sluga moj pravedni, a sam će na sebi nositi nepravdu njihovu... jer je on sam sebe smrti predao [„izlio svoju dušu“, NW], i među zločince metnut, jer je greh od mnogih na sebi nosio, i za grešnike se molio“ (Isaija 52:13–53:12).

Isaija ovde prikazuje potpuno nedužnog, čistog pojedinca čija su patnja i smrt pružile iskupljenje za njegovu vlastitu naciju, koja ga nije priznala.

Međutim, danas većina jevrejskih komentatora prihvata kao utvrđenu činjenicu da se ovde upućuje na naciju Izrael kao celinu ili na jednu pravednu grupu unutar te nacije.

Pitanje je: Da li je nacija Izrael, ili bar jedan njen deo, ikada odgovarala tom opisu, ili da li se to primenjuje na nekog pojedinca?

U više od 800 godina nakon što je Isaija napisao ove proročanske reči (oko 732. pre n. e.), ne postoji nikakav zapis o bilo kom Jevreju ili rabinu koji je naučavao da se na tog „slugu“ treba gledati u kolektivnom smislu. Kroz celi taj period, proročanstvo se uopšte razumelo kao da se odnosi na pojedinca i opšte je smatrano proročanstvom s obzirom na Mesiju.

Pored toga, zapazi komentar u predgovoru za knjigu The Fifty-Third Chapter of Isaiah According to the Jewish Interpreters: „Preživela jevrejska tumačenja do kraja amorejskog perioda [do šestog veka n. e.] sugerišu da se tada često, možda čak opšte, bez ikakve sumnje pretpostavljalo da je osoba na koju se ukazuje bila Mesija, kako to naravno i Targum nešto kasnije tumači“ (uredio H. M. Orlinski (H. M. Orlinsky), 1969, strana 17).

Šta je mogao biti motiv za odbacivanje i drugačije tumačenje najprirodnijeg razumevanja da se taj stih odnosi na nekog pojedinca, čak na Mesiju? Zar to nije bilo jednostavno nastojanje da se izbegne bilo koja veza između tog proročanstva i Isusa, Jevreja iz prvog veka koji je odgovarao njegovom opisu u svakom detalju?