„Kitimski brodovi“ plove morima

NA ISTOKU Sredozemlja odigrale su se brojne pomorske bitke. Pokušaj sebi da stvoriš sliku jedne takve bitke koja se odigrala pet vekova pre Hrista. Jedan izuzetno pokretan brod, koji se zvao trirema, plovi punom snagom. Oko 170 veslača, koji su poređani u tri reda, veslaju svom snagom mišića, njišući se napred-nazad na kožnim sedištima za koja su vezani.

Sekući talase pri brzini od 13 do 17 kilometara na čas, brod se brzo kreće prema neprijateljskom brodu. Napadnuti brod pokušava da pobegne. U tom odlučujućem trenutku on se bori da se održi i jedna njegova strana biva izložena napadu. Trirema svojim brodskim kljunom koji je presvučen slojem bronze probija najtanji deo korita drugog broda. Prasak polomljenih dasaka i zvuk morske vode koja šiklja kroz rupu koja zjapi prestravljuje veslače neprijateljskog broda. Na triremi, mala grupa dobro naoružanih vojnika juriša prema glavnom prolazu na napadnuti brod. Da, neki drevni brodovi poput trireme su zaista bili neosvojivi!

Ukazivanja na ’Kitim‘ i ’kitimske brodove‘, od kojih su neka bila proročanska, pobuđivala su interesovanje kod osoba koje su istraživale Bibliju (Brojevi 24:24; Danilo 11:30; Isaija 23:1). Gde se tačno nalazio Kitim? Šta znamo o njegovim brodovima? I zbog čega bi to bilo zanimljivo za nas?

Jevrejski istoričar Flavije ukazao je na Kitim kao na „Hetimos“, povezujući ga s ostrvom Kiprom. Grad Kition (to jest Citium), koji se nalazio na jugoistočnom delu ostrva, nadalje povezuje Kitim s Kiprom. Smešten na raskršću drevnih trgovačkih puteva, Kipar je bio na idealnom mestu da izvuče materijalnu dobit jer se nalazio u blizini morskih luka istočnog Sredozemlja. Zbog svog geopolitičkog položaja bio je primoran da stane na stranu neke od zaraćenih država čime je postajao moćan saveznik ili neugodna prepreka.

Kiprani i more

Arheološki dokazi iz grobnica i podvodna iskopavanja, kao i drevni zapisi i prizori na grnčariji, pomažu nam da predstavimo sebi kako su izgledali brodovi s Kipra. Drevni Kiprani su bili vešti brodograditelji. Ostrvo na kome su živeli je bilo obraslo gustom šumom, tako da su njegovi zalivi bili dobro zaštićene prirodne luke. Drveće nije bilo sečeno samo za izgradnju brodova, već se koristilo i za topljenje bakra — prirodnog bogatstva po kom je Kipar bio poznat u drevnom svetu.

To što je Kipar imao razvijenu robnu razmenu nije promaklo pažnji Feničana, koji su osnovali kolonije u mestima duž njihovih trgovačkih puteva. Jedno takvo mesto bio je Kition, na Kipru (Isaija 23:10-12).

Nakon pada Tira, neki od njegovih stanovnika očigledno su našli zaklon u Kitimu. Verovatno su feničanski kolonizatori svojim pomorskim iskustvom uveliko doprineli kiparskoj pomorskoj tehnologiji. Strateški položaj Kitiona je takođe pružao zaštitu za feničanske brodove.

Uključenost u prometnu međunarodnu trgovinu

U tom periodu, trgovina na istočnom Sredozemlju nije bila jednostavna. Dragocena roba s Kipra prevožena je brodom do Krita, Sardinije i Sicilije, kao i do egejskih ostrva. Na tim lokacijama su pronađeni krčazi i vaze s Kipra, a na Kipru je pronađeno obilje fino izrađene mikenske grnčarije. Neki izučavaoci koji su proučavali bakarne poluge pronađene na Sardiniji mišljenja su da one potiču s Kipra.

Godine 1982, pronađena je olupina jednog broda iz 14. veka pre n. e., blizu obale južne Turske. Podvodnim iskopavanjima otkrivene su razne dragocenosti — bakarne poluge za koje se veruje da su s Kipra, ćilibar, hananski krčazi, abonosovina, slonovske kljove, jedna kolekcija hananskog zlatnog i srebrnog nakita, amuleti u obliku skarabeja i drugi predmeti iz Egipta. Prema nekim izvorima, proučavanjem gline od koje je bila napravljena grnčarija s tog broda, ustanovljeno je da je on verovatno poticao s Kipra.

Zanimljivo je da je otprilike u isto vreme, za koje se procenjuje da se desio taj brodolom, Valam u ’svojoj priči‘ ukazao na brodove s Kitima (Brojevi 24:15, 24). Očigledno je da su bili poznati na Bliskom istoku. Kako su izgledali ti brodovi?

Trgovački brodovi

U grobnicama drevnog kiparskog grada Amatusa, otkrivene su mnoge glinene makete brodova i čamaca. One nam pružaju korisne informacije o izgledu kiparskih brodova, a neke od njih izložene su u muzejima.

Te makete pokazuju da su ti drevni brodovi očigledno bili korišćeni u trgovini, a ne za ratovanje. Manji brodovi su plovili obično uz pomoć 20 veslača. Široko, duboko korito broda je bilo oblikovano za prevoz dobara i putnika na kratkim relacijama duž obale Kipra. Plinije Stariji spominje da su Kiprani gradili male, lagane brodove koji su plovili pomoću vesala i koji su imali nosivost i do 90 tona.

Takođe je bilo i velikih trgovačkih brodova kao što su oni koji su pronađeni blizu turske obale. Neki od njih su mogli da prenose i do 450 tona tereta na otvorenom moru. Veliki brodovi su imali čak 50 veslača, po 25 sa svake strane broda. Bili su dugački 30 metara, a njihov jarbol je bio visok preko 10 metara.

’Kitimski‘ ratni brodovi u biblijskom proročanstvu

Jehova je pomoću svog svetog duha dao sledeću objavu: „Doći će brodovi s obale Kitima, i tlačiće Asiriju“ (Brojevi 24:2, 24). Da li se to proročanstvo ispunilo? Kako su brodovi s Kipra učestvovali u njegovom ispunjenju? Ti „brodovi s obale Kitima“ nisu bili obični trgovački brodovi koji su mirno plovili po Sredozemnom moru, već ratni brodovi koji su donosili nevolju.

Kako su se načini ratovanja menjali, tako se menjao i prvobitni izgled brodova. To je dovelo do nastanka bržih i moćnijih brodova. Najraniji kiparski ratni brodovi verovatno su prikazani na jednoj slici pronađenoj u Amatusu. Na njoj je prikazan dugačak, tanak brod s krmom koja je bila zakrivljena uvis i prema unutra, slično kao kod feničanskih ratnih brodova. Imao je jedan brodski kljun i s obe strane okrugle štitove blizu krme i prema pramcu.

U osmom veku pre n. e., u Grčkoj su se pojavile prve bireme (brodovi s dva reda vesala). Ti brodovi su bili dugi oko 24 metra i široki 3 metra. U početku su korišćeni za prevoz vojnika dok se prava borba odigravala na kopnu. Nedugo zatim, uvidelo se da bi bilo dobro dodati treći red vesala, i za pramac broda je pričvršćen kljun koji je bio presvučen slojem bronze. Taj novi brod je postao poznat kao trirema, o čemu je bilo reči na početku članka. Ovaj tip broda je stekao slavu tokom bitke kod Salamine (480. pre n. e.) kada su Grci porazili persijsku ratnu mornaricu.

Kasnije je Aleksandar Veliki prilikom osvajačkih pohoda mobilisao svoju flotu trirema prema istoku. Ti brodovi su bili sagrađeni za bitke, ali ne i za duga putovanja na otvorenom moru pošto su imali ograničen prostor za skladištenje namirnica. Zbog toga su morali da se zaustavljaju na egejskim ostrvima da bi obnovili zalihe i izvršili popravke na brodu. Aleksandrov cilj je bio da uništi persijsku flotu. Međutim, da bi u tome uspeo prvo je morao da savlada neosvojive zidine Tira. Kipar je bio usputno mesto za odmor.

Kiprani su pružili podršku Aleksandru Velikom tokom njegove opsade Tira (332. pre n. e.) obezbeđujući mu flotu od 120 brodova. Tri kiparska kralja su predvodila svoje flote i pridružila se Aleksandru. Oni su učestvovali u opsadi Tira koja je trajala sedam meseci. Tir je pao i time se biblijsko proročanstvo ispunilo (Jezekilj 26:3, 4; Zaharija 9:3, 4). Da bi izrazio svoju zahvalnost, Aleksandar je dodelio poseban autoritet tim kiparskim kraljevima.

Veličanstveno ispunjenje

Istoričar iz prvog veka Strabon izveštava da je Aleksandar koristio kiparske i feničanske brodove za svoje pohode na Arabiju. Pošto su ti brodovi bili lagani i lako su se mogli istovariti, za samo sedam dana su stigli do Tapsakusa (to jest Tapse) na severu Sirije (1. Kraljevima 4:24). Odatle je bilo moguće putovati niz reku do Vavilona.

Stoga, jedna naizgled jednostavna biblijska izjava imala je izvanredno ispunjenje otprilike deset vekova kasnije! U skladu s rečima iz Brojeva 24:24, vojna mašinerija Aleksandra Velikog nezaustavljivo je napredovala od Makedonije k istoku i osvajala asirsku zemlju i na kraju porazila moćno Medo-Persijsko carstvo.

Čak i oskudne informacije koje imamo o ’kitimskim brodovima‘ jasno ukazuju na izvanredno ispunjenje biblijskog proročanstva. Takvo svedočanstvo istorije jača naše uverenje da su proročanstva koja se nalaze u Bibliji pouzdana. Pošto se mnoga takva proročanstva odnose na našu budućnost, na njih treba ozbiljno da gledamo.

[Mapa na stranama 16, 17]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ITALIJA

Sardinija

Sicilija

Egejsko more

GRČKA

Krit

LIBIJA

TURSKA

KIPAR

Kition

Tir

EGIPAT

[Slika na 16. strani]

Maketa jednog grčkog vojnog broda, trireme

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Slika na 17. strani]

Maketa drevnog feničanskog ratnog broda, bireme

[Izvor]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Slika na 17. strani]

Vaza na kojoj je prikazan jedan kiparski brod

[Izvor]

Published by permission of the Director of Antiquities and the Cyprus Museum

[Slika na 18. strani]

Drevni teretni brodovi, slični onima koji se spominju u Isaiji 60:9