Ne popuštajte u činjenju onoga što je dobro
„A dobro činite da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vrijeme požnjeti ako se ne umorimo“ (Galatima 6:9)
1. Koji je nalog Isus dao svojim sledbenicima?
„KAKVO samo izvrsno delo sprovode hrišćani, kao deo svog obožavanja! Njehova delatnost počiva na jasnoj zapovesti: „Zato idite i načinite učenicima ljude iz svih naroda, krsteći ih – učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. I gle! ja sam s vama sve dane do svršetka ovog sistema stvari“ (Matej 28:19, 20, NS). Sam Isus Hrist je dao nalog svojim učenicima da sprovedu ovo delo poučavanja širom sveta.
2. a) Zašto možemo da kažemo da je pravljenje učenika bila važna i izvrsna delatnost? b) Kojoj svrsi služi delo pravljenja učenika?
2 Nije li se kod tog naloga za pravljenje učenika – koji se ubraja u poslednje reči, koje je Isus uputio svojim učenicima pre svog odlaska na nebo – radilo o jednom vrlo važnom zadatku? Sasvim sigurno, jer ispunjenjem tog naloga bi trebao da bude život izbavljen (1. Timoteju 4:16). To čini izvrsnim to delo poučavanja. Na taj način se osobama koje slušaju vest o Carstvu, posreduje izvrsno biblijsko obrazovanje. Tim delom propovedanja upozoravaju se oni koji zauzimaju odbojan stav (Luka 10:10, 11). Dakle, ova delatnost je takođe sigurna oznaka pravih hrišćana, kao i držanje bilo kog drugog Isusovog učenja (Jovan 8:31).
3. a) Kako su reagovali Isusovi učenici na njegov primer i njegovu zapovest? b) Koji je stav izgrađivao Isus kod svojih učenika?
3 Kao veliki učitelj, Isus je svojim sledbenicima dao odličan primer. On je javno poučavao i pravio učenike, „propovedajući dobru vest o Carstvu“ (Matej 9:35, NS). Novi sledbenici koji su ga oponašali su takođe pravili učenike, jer pravi učenik je „onaj koji prihvata učenje svog učitelja i pomaže da se ono širi“. Na početku je delo pravljenja učenika bilo ograničeno na Jevreje i proselite. Da li su Isusovi sledbenici, uprkos neprijateljske reakcije u ovom području, ispunili njegovu zapovest da „neprestano“, „bez popuštanja“ idu? Pa, oni su išli tako dugo „k izgubljenijem ovcama doma Izrailjeva“ sve dok prvi pagani nisu postali vernici 36. godine n. e. (Matej 10:5, 6; Dela apostolska 5:42). Za učenike su rekli da su ’napunili Jerusalim sa svojom naukom’ (Dela apostolska 5:28). Oni nisu popuštali, nego su verno izvršavali svoje izvrsno delo.
„Njiva je svet“
4. Sa kojim su stavom Isusovi sledbenici vršili svoj prošireni zadatak?
4 Isus je dao do znanja da je njiva obuhvatila „ljude iz svih naroda“ (Matej 28:19). U jednom poređenju gde se radilo o sejanju semena Carstva, rekao je: „Njiva je svet“ (Matej 13:38). Tako su hrišćani trebali svuda da budu „svedoci“ Carstva o njemu. Oni bi „neprestano“ išli, sada „do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8). Apostol Pavle je bio ’intenzivno zaposlen rečju, dajući svedočanstvo’, i možemo biti sigurni da se to odnosilo i na ostale hrišćane (Dela apostolska 18:5).
5. Kako je Isus pokazao da je od svojih učenika očekivao da do kraja sadašnjeg sastava budu marljivo zaposleni u delu svedočenja?
5 Isus je od hrišćana očekivao da do kraja sadašnjeg sistema stvari budu „intenzivno“ i marljivo zaposleni sa delom svedočenja. To proizlazi iz njegovog proročanstva o hrišćanskom delu propovedanja i području koje je trebalo obraditi. Rekao je: „I ova dobra vest o Carstvu propovedaće se po čitavoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svima narodima i tada će doći kraj“ (Matej 24:14, NS).
6. Dokle će biti sprovođeno delo propovedanja o Carstvu, i kako to treba da utiče na naš stav?
6 Kada je Isus zapovedio da se širom sveta sprovede delo objavljivanja Carstva i pravljenja učenika, znao je da će to izvrsno delo jednog dana isto tako postići svoj vrhunac kao što je to bio slučaj na judejskom polju. Ali ono bi ispunilo svoju svrhu. „Tada će“, kako je rekao, „doći kraj“. Zato Jehovini svedoci danas radosno i pouzdano do kraja nastavljaju delo koje im je dodeljeno. To im pomaže da sprovode delo tako dugo dok ne bude obavljeno.
Kako da se vrši to delo
7. Koja je tema obeležavala službu propovedanja Isusa i njegovih učenika?
7 Isus je svoje prve učenike učio kako da obavljaju svoju javnu službu propovedanja. Oni su revno udovoljili njegovom nalogu: „Idite“. Kada ih je Isus školovao za njihovo delo propovedanja, rekao je: „A na svom putu propovedajte i govorite: ’Približilo se Carstvo nebesko’“ (Matej 10:7, NS). Tim je on njihovu vest stavio pod istu temu, koja je označavala njegovu sopstvenu službu propovedanja. Da li je Isus prestao sa svojom službom kada su učenici započeli njihovo delo? Nije, jer „kad svrši Isus zapovijesti dvanastorici učenika svojijeh, otide odande dalje da uči i da propovijeda po gradovima njihovijem“ (Matej 11:1).
8. a) Gde i kako su objavitelji Carstva trebali da se obrate ljudima? b) Zašto je na mestu da o dobroj vesti sa ljudima razgovaramo kod njihove kuće? v) Koje su prednosti povezane sa ispravnim pozdravljanjem domaćina?
8 Gde i kako su ovi objavitelji Carstva trebali da se obrate ljudima? Isus ih je uputio: „Kada ulazite u kuću, pozdravite ukućane“ (Matej 10:12, NS). Odlazak sa dobrom vešću od kuće do kuće čini čast onima koje posećujemo i daje im mogućnost da se na svom terenu izjasne o poruci o Carstvu. Uobičajeni i opšte priznati oblici pozdrava ne nude samo mogućnost da na učtiv i pažljiv način započnemo razgovor, nego jedan prijateljski i veseo pozdrav može takođe da doprinese da smo kod ljudi dobrodošli, mada smo došli nepozvani. (Uporedi Matej 28:9; Luka 1:28). Zatim zvuk glasa i odgovor stanara mnogo otkriva o njegovom stanovištu. Ako na to pazimo, to će nam omogućiti da naš odgovor bolje prilagodimo njegovim potrebama. (Uporedi Dela apostolska 22:1, 2; 23:6);
9. Šta pokazuje da neće svi sa cenjenjem slušati vest o Carstvu, i kako su Isusovi učenici trebali da se ponašaju prema onima koji nisu pokazivali interes?
9 Isus je svojim učenicima jasno dao do znanja da neće svi ljudi u jednom području povoljno reagovati na istinu. Rekao je: „U koji god grad ili selo uđete, pronađite ko je u njemu dostojan.“ Kada bi svi prihvatili vest o Carstvu tada ne bi bilo razloga da se upotrebi izraz „pronađite“. Kako su trebali da se ponašaju prema onima koji nisu pokazivali interes za tu vest? „Tamo gde vas ne prime i ne saslušaju vaše reči, po izlasku iz te kuće ili toga grada otresite prah sa svojih nogu“, što je značilo, da su trebali da odu u miru i sve ostalo da propuste Božjoj odluci (Matej 10:11, 14).
Današnja situacija
10. Šta je bilo rečeno o delu propovedanja Carstva Jehovinih svedoka?
10 Verni hrišćanskom nalogu, Jehovini svedoci su odneli vest o Carstvu u ceo svet. A. R. Vajze, jedan novinar iz Holandije je pisao: „Oni se razlikuju od drugih. Ova razlika se delimično uočava po rezultatu njihovog revnog širenja jevanđelja. Za njih, pravo hrišćanstvo nije religija sa katedralama i posetiocima crkava, od kojih svaki ima svoje stalno mesto i čija religija od njih ne traži mnogo više od slušanja. Oni govore sa Pavlovom slobodom govora, sa svakim koji hoće da sluša.“ Takva revnost za službu propovedanja je neosporno blagoslovena od Jehove Boga.
11, 12. a) Koji su rezultati postignuti u poslednjim godinama službe propovedanja? b) Šta se dešava sa raspoloživim područjem za propovedanje, dok se mi brojno umnožavamo? v) Koja se pitanja postavljaju?
11 Preko 3 000 000 objavitelja Carstva sada revno radi u 210 zemalja i ostrvskih područja. Primećuje se lep porast po novim učenicima, jer je 1 246 204 kršteno u proteklih sedam godina. To je očigledno da Jehovin blagoslov počiva na revnim naporima (Isaija 60:8-10, 22). Najmanje u 40 država i ostrvskih područja dolazi jedan Svedok na 300 stanovnika ili manje – to jest, jedan Svedok na 100 domaćinstava. I u nekim predelima pojedinih zemalja kao što su Kanada i Gvadelup ima područja u kojima je odnos objavitelja i stanovnika 1 prema 45 ili 50, što znači da svaki objavitelj može da poseti samo 15 ili manje stanova. Mnoga od ovih područja su obrađena svaki mesec. Čak su i u državama koje imaju veću razliku u srazmeri neka gradska područja vrlo često obrađena – na primer u Seulu (Južna Koreja) svakih pet dana! Pošto mi brojno rastemo i sve više Svedoka prihvata opštu ili pomoćnu pionirsku službu, mi ćemo sve češće posećivati naše susede. Da li će zbog toga da nastanu problemi?
12 Tačno je da u nekim predelima nastaju problemi i to kako za nas kao Jehovine svedoke tako i za one koje posećujemo. U suštini problemima doprinosi rastuća ravnodušnost ljudi u mnogim državama. Da li mi postepeno prestajemo da izvršavamo naše izvrsno delo dok brojno rastemo? Dolazimo li do zaključka da je naše delo skoro završeno i da smo već sve ’pronašli’ koji prihvataju vest i postaju učenici? Da li se umaraš ako posećuješ osobe koje ne reaguju ili si zbog toga čak obeshrabren? Šta bi moglo da se učini da bi održali naše izvrsno stanje aktivnosti.
Sačuvati ispravan stav
13, 14. a) Kako treba da gledamo na to stanje da su područja sve češće obrađena? b) Zašto nismo obeshrabreni od onih koji „ne reaguju“? v) Kako možemo da oponašamo primer apostola kada naiđemo na osobe koje se ljute zbog naših poseta?
13 Bitnu ulogu igra naš stav. Osmotrimo tu stvar, kao Jehovini svedoci, uvek sa pozitivne strane. Dok naše delo postiže svoj vrhunac, zbog sve povoljnije srazmere objavitelja prema stanovnicima u mnogim mestima prisilno dolazi do češćeg obrađivanja područja. Ali zar se nismo za to molili? (2. Solunjanima 3:1). To što danas vidimo trebalo bi da nas razveseli i da nas uveri da se nalazimo u završnoj fazi dela pravljenja učenika. Carstvo će biti propovedano, kao što je Isus predskazao. Pa čak i tamo gde ’ne slušaju na naše reči’, ljudi će da budu upozoreni našom delatnošću propovedanja o Carstvu. Imajmo na umu da mi ne pravimo samo učenike, nego takođe propovedamo dobru vest „za svedočanstvo“ (Matej 10:14; 24:14).
14 Sem toga što se kraj više približava, može se očekivati da se poveća broj onih koji odbijaju vest o Carstvu. Ne samo da se iz proročanstava jasno vidi da će biti ljudi koji „ne reaguju“ i čije je srce „neprijemčivo“, nego nam to nesumnjivo potvrđuju i iskustva Isusa i apostola Pavla. Zato u ovom vremenu moramo da pazimo, da mi ne ostanemo bez reagovanja prema našem nalogu. Čak i onima koji ne reaguju, treba da idemo „više puta“ (Isaija 6:9-11; Matej 13:14, 15; Priče Solomonove 10:21). Da, potrebna je hrabrost da često idemo do osoba koje se ljute na naše posete. Nikakva situacija na području nebi smela da nas zaustavi ’da prestanemo da govorimo’. Štaviše, trebali bi kao i apostoli da molimo za slobodu, da bi – uprkos uvredljivih i neprijateljskih reakcija – „neprestano ... govorili“, dok se ne završi delo (Dela apostolska 4:18-20, 24-31).
15. Na šta nas podstiče stavak iz Galata 6:9, i kako to treba da utiče na posete sa dobrom vešću našim susedima?
15 U suštini u svim našim područjima ima samo dve vrste ljudi: oni koji su trenutno zainteresovani i oni koji nisu. Prema tome ništa nam drugo ne preostaje, nego da neprestano ’tražimo one koji su dostojni’. To se ubraja u mnoga izvanredna dela, koja kao hrišćani treba da činimo da bi dokazali našu ljubav prema Jehovi i našu lojalnost prema njemu. Zato „dobro činiti da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vrijeme požnjeti ako se ne umorimo“ (Galatima 6:9). Pošto smo sada tako blizu kraja sadašnjeg sastava, mi ni u kom slučaju nesmemo da popustimo ili da se umorimo, već moramo i dalje posećivati naše susede sa dobrom vešću o Carstvu. Jehova još nije rekao da je delo završeno.
Zašto treba ’neprestano da govorimo’
16. a) Zbog kojih okolnosti može da se promeni reakcija u našem području? b) Koje bi lokalne primere mogao da navedeš za promenjenu reakciju?
16 Ako mislimo da lojalnost prema Jehovi dolazi do izražaja kroz revnu delatnost u delu propovedanja Carstva, to će nam takođe pomoći da sačuvamo dobar stav. Sem toga u područjima više puta nastaju razne promene. Neki se ljudi sele ili se možda menjaju njihove prilike. Prilikom naše poslednje posete možda nisu bili zainteresovani, ali promena situacije, kao gubitak radnog mesta, smrt rođaka, značajna promena u borbi super sila ili ozbiljna bolest može prouzrokovati da promene svoje mišljenje i da prilikom naše sledeće posete pokažu interesovanje. Drugi su čuli da je prijatelj ili rođak postao Jehovin svedok, i sada bi od nas možda hteli da saznaju kako je naše verovanje moglo da prouzrokuje takve promene.
17. Kako danas neki reaguju na vest o Carstvu? Navedi lokalne primere.
17 Mislimo i na to da mnogi, koji su u poslednjim godinama odrasli, danas imaju porodicu, da život najverovatnije ne smatraju tako lakim kao nekad i sebi postavljaju pitanja na koja samo Božja reč može da odgovori. Jedna mlada majka je na primer zamolila dva svedoka da uđu i rekla: „Kao devojka nisam mogla uvek da razumem, zašto je moja majka odbijala Jehovine svedoke i objašnjavala im da nije zainteresovana, kada su hteli da govore samo o Bibliji. Zato sam odlučila, kad odrastem, udam se i budem imala sopstveni stan, da pozovem Jehovine svedoke i da ih zamolim da mi objasne Bibliju.“
18. Kako se ponašanje na religioznoj sceni odražava na područje u kom mi propovedamo i učimo?
18 Da li si primetio da neke osobe koje godinama nisu htele da razgovaraju sa nama i koje su bile mišljenja da su „spasene“, sada postavljaju iskrena pitanja? Zašto? Jer su promenili svoje religiozno mišljenje. Kao što sami kažu, prilično su se otreznili i šokirali zbog političke delatnosti prominentnih televizijskih propovednika, kojima su nekad verovali, kao i otkrivanjem njihovog nemoralnog ponašanja i proneverom crkvenog novca. Verovatno će biti toga i više, dok se stanje u Vavilonu velikom i dalje pogoršava do vremena njegovog uništenja (Otkrivenje 18:1-8).
19, 20. Iz čega se vidi da ne treba da nas obeshrabri da idemo više puta do ljudi koji odbijaju vest?
19 U svakom slučaju mi ne treba da se obeshrabrimo ako je većina ljudi nezainteresovana. Posle našeg rastanka oni nas verovatno neće tako brzo zaboraviti. U Kanadi su jednu ženu posetila dva Svedoka. Ona je prilično jasno izrazila da nije zainteresovana. Malo kasnije je razmislila o onom što je čula pa je htela da ih stigne i da im postavi neka pitanja koja su se kod nje pojavila. Otišla je u svoja kola i krenula ulicom kroz susedstvo da potraži onu dvojicu, ali ih nije mogla pronaći. Da li se predala? Ne, zaustavila je kola kraj kuće njene prijateljice i raspitala se da li su kod nje. Nisu bili kod kuće, ali prijateljica je spomenula da ona radi zajedno sa jednim Svedokom i obećala je da će je povezati. To je dovelo do više poseta u stanu zainteresovane osobe, pri kojima je ona pozvaal prijateljice, susetke, rodbinu i koleginice sa posla. Ponekad je bilo prisutno do 15 osoba. Tokom vremena tamo je Svedok ostavio 430 knjiga i Biblija kao i 2 015 časopisa.
20 Mnogi cene naše posete. Jedna žena je u pismu podružnici Društva Kule stražare pisala: „Htela bih da se zahvalim da ste pripadnicima vaše verske zajednice ulili veliko srdačno predanje. Mnogo vam hvala što dolazite – i što takođe sa drugima delite ljubav Gospodnju. Ovo jednostavno delo drugima daje vrlo mnogo. – Istina, neki su možda nemilosrdni, drugi ravnodušni a neki opet pozitivno reaguju, – zaista to je vrhunac dobrote da postoji neko ko dolazi da te podseti na duhovne stvari. Ja smatram da je to lepo, da jedan s drugim razgovaramo o Gospodu.“ U jednom drugom pismu nas je molio jedan domaćin da ne napuštamo ljude bez obzira kako se oni prema nama ponašaju. „A dobro činiti da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vrijeme požnjeti ako se ne umorimo“ (Galatima 6:9). Ovo delo ima Jehovino priznanje i blagoslov, i našim učešćem na njemu mi dokazujemo našu ljubav prema njemu i prema našim bližnjima (Matej 22:37-39). Zato izvršavajmo to delo potpuno. (Uporedi Filipljanima 1:6).
21. a) Po čemu bar delimično izgleda teško da se opet ide u češće obrađena područja? b) O čemu ćemo da govorimo u sledećem članku?
21 Moramo se suočiti sa činjenicom, da nisu uvek razlog ljudi što češće obrađivanje područja možda izgleda teško. Ponekad smo i mi sami. Krećemo li sa negativnim mislima na posao – sa osećajem da već sve ljude poznajemo, pa čak i način kako oni reaguju? To može da utiče na naš stav, a verovatno i na naš glas i izraz našeg lica. Upotrebljavamo li još uvek iste metode i izraze koje smo upotrebljavali godinama ranije? Pošto su u našem području izvršene promene, možda na ono sa čime smo nekad imali uspeha više ne reaguju oni ’koji su dostojni’. Možda moramo drukčije da postupimo i da našu delatnost pogledamo iz drugog ugla. Kao sledeće, pogledajmo šta možemo da činimo da „ne popustimo“, da bi mogli ’u svoje vreme požnjeti’.
Možeš li da objasnih?
◻ Zašto da „ne popustimo“ u nošenju dobre vesti našim susedima?
◻ Ko nam je zapovedio da pravimo učenike na taj način kao što činimo, i u čemu se sastoje osnovne oznake te metode?
◻ Kakva je situacija nastala u mnogim područjima, i šta će nam pomoći da sačuvamo ispravan stav?
◻ Zašto treba „neprestano“ ili „bez popuštanja“ da govorimo dobru vest?
[Okvir na 19. strani]
„NEĆEMO POPUSTITI“, DA PROPOVEDAMO CARSTVO, AKO IMAMO NA UMU,
◻ ko nam je za to dao nalog i uputstvo, kako da se vrši to delo, da Jehovin blagoslov počiva na onom, što je širom sveta već učinjeno,
◻ da moramo da zadržimo ispravan stav uprkos nekih koji „ne reaguju“,
◻ da se molimo kao i apostoli, da možemo ’neprestano da govorimo’.