„Poravnaj stazu kojom ide noga tvoja“ da bi mogao da napreduješ

NAKON što su Judejci izašli iz Vavilona 537. pre n. e., Jehova se starao o njihovom putovanju u Jerusalim. On im je rekao: „Očistite put narodu! Napravite put, napravite put! Uklonite s njega kamenje!“ (Is. 62:10). Pokušaj da zamisliš kako su to Judejci možda radili. Može biti da je nekoliko grupa išlo ispred svih da bi popunili rupe i poravnali neke delove puta. Time bi olakšali putovanje svojoj braći koja su se tim putem vraćala u domovinu.

Njihov put možemo uporediti sa simboličnim putem koji mi treba da pređemo da bismo ostvarili svoje duhovne ciljeve. Jehova želi da sve njegove sluge na tom putu imaju što manje nepotrebnih prepreka. U njegovoj Reči nalazimo sledeći savet: „Poravnaj stazu kojom ide noga tvoja, i neka svi putevi tvoji budu postojani“ (Posl. 4:26). Bilo da smo mlađi ili stariji, svima nama može koristiti primena ovog mudrog saveta.

Možda si već čuo kako ljudi za neku tinejdžerku kažu: ’Budućnost joj se smeši‘, ili za nekog tinejdžera: ’Biće nešto od ovog momka.‘ Mladi uglavnom imaju dobro zdravlje, brzo uče i željni su uspeha. Biblija to lepo opisuje sledećim rečima: „Lepota je mladićima snaga njihova“ (Posl. 20:29). Mlada osoba koja koristi svoje talente i snagu u službi Jehovi može ostvariti svoje duhovne ciljeve i uživati u pravoj sreći.

Međutim, u svetu se takođe veoma cene sposobnosti mladih ljudi. Kada je neki mladi Svedok dobar učenik, dešava se da školski pedagog, neki nastavnik ili drug iz razreda vrši pritisak na njega da nastavi sa školovanjem kako bi kasnije mogao izgraditi neku karijeru. Ili takozvani lovci na talente mogu zapaziti neku mladu sestru ili brata koji su dobri u nekom sportu i pokušati da ih nagovore da počnu da se profesionalno bave tim sportom. Da li si možda doživeo tako nešto ili znaš nekoga ko se trenutno suočava s tim? Šta će Svedoku koji se našao u takvoj situaciji pomoći da donese dobru odluku?

Biblijska načela nam mogu pomoći da krenemo putem koji vodi do pravog uspeha. „Sećaj se svog Veličanstvenog Stvoritelja u danima mladosti svoje“, piše u Propovedniku 12:1. Ali kako se mladi mogu ’sećati svog Veličanstvenog Stvoritelja‘?

Pogledajmo šta je doživeo Erika iz zapadne Afrike. On je voleo da igra fudbal. Sa 15 godina je već igrao za reprezentaciju svoje zemlje. To je značilo da je ubrzo mogao očekivati da će biti pozvan da trenira u Evropi, a s vremenom bi možda mogao da postane i profesionalni fudbaler. Ali šta mu je pomoglo da se ’seća svog Veličanstvenog Stvoritelja‘? I kakvu bi pouku iz njegovog iskustva mogli izvući mladi?

Dok je još išao u školu, Erik je počeo da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Tako je postepeno razumeo da će naš Stvoritelj trajno rešiti probleme čovečanstva. Shvatio je koliko je važno i mudro da vreme i snagu koristi za vršenje Božje volje. Tako je odlučio da i ne pokušava da izgradi karijeru kao profesionalni sportista. Krstio se i nastavio da duhovno napreduje. S vremenom je postao sluga pomoćnik, a kasnije je pozvan u Biblijsku školu za neoženjenu braću.

Da je pokušao da izgradi karijeru kao fudbaler, Erik bi možda stekao slavu i bogatstvo. Međutim, on se uverio u istinitost sledećih reči: „Blago je bogatom čoveku utvrđen grad, i kao visok zid u mašti njegovoj“ (Posl. 18:11). Takozvana sigurnost koju bogatstvo donosi zapravo je iluzija. Štaviše, oni koji su rešili da se obogate ’nanose sebi mnoge patnje‘ (1. Tim. 6:9, 10).

S druge strane, mnogi mladi ljudi pronalaze radost i sigurnost u punovremenoj službi. Erik kaže: „Pripadam ogromnom ’timu‘ punovremenih Jehovinih slugu. To je najbolji tim koji postoji i zato sam zahvalan Jehovi što mi je otkrio jedini način da doživim pravu sreću i budem uspešan u životu.“

Šta bi rekao za sebe? Da li bi mogao poravnati ’svoje puteve‘ tako što ćeš stupiti u redove pionira, ne dozvoljavajući ovom svetu da ti nameće svoje ciljeve? (Videti okvir „Nešto što se ne može dobiti na fakultetu“.)

Jedan bračni par je prilikom posete podružnici u Sjedinjenim Državama primetio koliko su srećni oni koji tamo rade. Sestra je kasnije napisala: „Nekako smo se previše uljuljkali u našu svakodnevnu rutinu.“ Tako je ovaj par odlučio da bolje iskoristi svoje vreme i snagu i više učestvuje u službi Jehovi.

U jednom trenutku im se činilo da su promene na koje su se odlučili prevelik zalogaj za njih. Međutim, jednog dana su razmatrali dnevni citat koji je uzet iz Jovana 8:31 i u kom se nalaze sledeće Isusove reči: „Ako ostanete u mojoj reči, zaista ste moji učenici.“ S tim u mislima došli su do sledećeg zaključka: „Šta god treba da uradimo da bismo pojednostavili svoj život vredno je svake žrtve.“ Prodali su svoju veliku kuću, oslobodili se drugog nepotrebnog tereta i preselili se na područje skupštine kojoj je bila potrebna pomoć. Sada su pioniri, pomažu prilikom izgradnje Dvorana Kraljevstva, kao i na oblasnim kongresima. Šta sada misle o svom načinu života? „Prosto smo zadivljeni koliko nam sreće donosi jednostavniji način života na koji nas podstiče Jehovina organizacija.“

Solomon je napisao: „Oči tvoje neka gledaju pravo napred, pogled svoj usmeri pravo ispred sebe“ (Posl. 4:25). Kada je u pitanju naš duhovni napredak, naime postavljanje i ostvarivanje ciljeva, treba da budemo poput vozača koji je usredsređen na put ispred sebe i ne dozvoljava da ga ometaju sporedna dešavanja.

Koje bi duhovne ciljeve mogao postaviti sebi? Punovremena služba je bez sumnje jedan dobar cilj. Drugi bi mogao biti služenje u nekoj obližnjoj skupštini koja ima ogromno područje i kojoj su potrebni iskusni objavitelji. Možda neka skupština ima dovoljno iskusnih objavitelja, ali joj nedostaju starešine i sluge pomoćnici. Da li bi mogao pomoći na neki od navedenih načina? Zašto ne bi pitao pokrajinskog nadglednika da li bi negde možda dobrodošla tvoja pomoć? Ukoliko imaš želju da se negde preseliš i u mogućnosti si da to učiniš, mogao bi se raspitati kojim je skupštinama potrebna pomoć.b

Vratimo se ponovo na događaje opisane u Isaiji 62:10. Neki Judejci su se možda prilično pomučili da izravnaju i očiste put kojim se Božji narod vraćao u svoju domovinu. Ukoliko radiš na tome da ostvariš neke ciljeve u našoj svetoj službi, nemoj da odustaješ. Uz Jehovinu pomoć možeš uspeti u tome. Dok se trudiš da ukloniš prepreke pred sobom, nastavi da moliš Jehovu za mudrost. S vremenom ćeš verovatno videti kako ti on pomaže da ’poravnaš stazu kojom ide noga tvoja‘ (Posl. 4:26).