• Jehova je kralj
    Isaijino proročanstvo — svetlo za čitavo čovečanstvo I

    • 13, 14. (a) Koji su Jehovini zakoni o žetvi? (b) Kako Isaija koristi zakone o žetvi da bi prikazao kako će neki preživeti Jehovin sud? (v) U šta mogu biti sigurni verni Judejci uprkos tome što dolazi mračno vreme kušnje?

      13 Da bi obrali masline, Izraelci motkama mlate grane kako bi plodovi opali. Prema Božjem Zakonu zabranjeno im je da zagledaju granu po granu da bi skupili preostale masline. Isto tako posle berbe ne bi trebalo da skupljaju preostale grozdove. Ostaci od žetve treba da se ostave siromašnima — ’strancima, siročićima i udovicama‘ — da ih pabirče (Ponovljeni zakoni 24:19-21). Pozivajući se na te dobro poznate zakone, Isaija opisuje utešnu činjenicu da će biti onih koji će preživeti Jehovin predstojeći sud: „Jer je u zemlji i u narodu kao kad se maslinka istrese, kao kad se posle berbe paljetkuje [„pabirči“, NW]. Oni glas podižu, pokliče radosti daju, oni sa obale morske veličanstvo Jehove slave. Slavite, dakle, Jehovu na mestima gde se svetlost sjaji, ime Jehove, Boga Izraelovog, na ostrvima morskim. S kraja zemlje čujemo mi pesmu: ’Slava pravednome!‘“ (Isaija 24:13-16a).

      14 Baš kao što posle berbe ostane nešto ploda na drvetu ili na vinovoj lozi, tako će i posle izvršenja Jehovine presude neki preostati — ’kao ono što se posle berbe pabirči‘. Prorok je već govorio o njima u 6. stihu kada je rekao da ih je ’malo ostalo‘. Pa ipak, koliko god da ih je malo, biće onih koji će preživeti uništenje Jerusalima i Jude, i kasnije će se jedan ostatak vratiti iz zarobljeništva i ponovo naseliti zemlju (Isaija 4:2, 3; 14:1-5). Iako će čestite osobe doživeti mračno vreme kušnje, mogu biti sigurni da ih očekuje izbavljenje i radost. Preživeli će videti kako se postepeno obistinjuje Jehovina proročanska reč, i shvatiće da je Isaija bio pravi Božji prorok. Biće puni radosti dok gledaju ispunjenje proročanstava o obnovi. Gde god da su rasuti — na ostrvima Sredozemlja na zapadu, u Vavilonu u „mestima gde se svetlost sjaji“ (gde sunce izlazi, to jest na istoku), ili na bilo kom drugom dalekom kraju — hvaliće Boga jer ih je sačuvao, i pevaće: „Slava pravednome!“

  • Jehova je kralj
    Isaijino proročanstvo — svetlo za čitavo čovečanstvo I

    • 15, 16. (a) Kako se Isaija oseća zbog onoga što će se desiti njegovom narodu? (b) Šta će zadesiti neverne stanovnike te zemlje?

      15 Ipak, još je rano za radovanje. Isaija vraća svoje savremenike u stvarnost kad kaže: „Al’ ja kažem: Propadoh! propadoh! teško meni! Pljačkaju, pljačkaju, pljačkaši i dalje pljačkaju. Strava, jama i zamka pred tobom su, stanovniče zemlje. Koji uteče ispred vike od strahote taj u jamu pada, a ko iz jame iziđe u zamku se hvata, jer se otvaraju ustave s visine, i zemlja se strese iz temelja svojih. Sva je zemlja razrivena, sva se zemlja raspada, sva se zemlja uskolebala. Sva se zemlja kao pijan čovek ljulja njiha se kao koliba, jer joj bezakonje njeno oteža. Ona pada i više ne ustaje“ (Isaija 24:16b-20).

      16 Isaiju obuzima žalost zbog onoga što će zadesiti njegov narod. Takvo stanje stvari oko njega izaziva osećanja bolesti i jada. Sve vrvi od pljačkaša koji unose stravu među stanovnike te zemlje. Kad im Jehova uskrati zaštitu, neverni stanovnici Jude će osećati strah i danju i noću. Život im neće biti siguran. Neće moći da izbegnu katastrofu koja će ih zadesiti, jer se odriču Jehovinih zapovesti i ignorišu Božju mudrost (Poslovice 1:24-27). Propast će doći iako izdajnici u zemlji pokušavaju da ih ubede da je sve u redu, koristeći se izmišljotinama i prevarom da bi ih poveli putem uništenja (Jeremija 27:9-15). Spoljni neprijatelji će doći, opljačkati ih i odvesti u zarobljeništvo. Sve to jako muči Isaiju.