Nemojmo ’tražiti velike stvari‘

1, 2. (a) S kojim se problemom Varuh susreo četvrte godine judejskog kralja Joakima? (b) Kako je Jehova pomogao Varuhu?

VERNI Jeremijin pisar Varuh bio je iscrpljen. Bila je četvrta godina vlasti zlog kralja Joakima, to jest negde oko 625. pre n. e. Jeremija je kazao svom pisaru da zapiše u svitak sve što je Jehova rekao za Jerusalim i Judu u protekle 23 godine (Jer. 25:1-3; 36:1, 2). Međutim, Varuh nije odmah pročitao taj svitak Jevrejima. Trebalo je da to uradi naredne godine (Jer. 36:9, 10). Ali, da li je nešto mučilo Varuha?

² „Teško meni“, žalio se Varuh, „jer mi je Jehova dodao tugu na moj bol! Iznemogao sam od uzdisanja.“ Verovatno si se i ti nekada žalio zbog iscrpljenosti, bilo da si to rekao naglas ili samo u svom srcu. Kako god da je to Varuh učinio, Jehova je to primetio. Bog koji ispituje ljudska srca znao je šta je dovelo do toga da se Varuh tako osećao i zato ga je preko Jeremije s ljubavlju ispravio. (Pročitati Jeremiju 45:1-5.) Međutim, možda se pitaš zašto je Varuh bio tako iscrpljen. Da li zbog svoje službe ili možda zbog okolnosti u kojima je služio? Ne, problem su bila njegova osećanja. On je ’tražio velike stvari‘. Šta su one podrazumevale? Šta mu je Jehova obećao ukoliko prihvati njegov savet i vođstvo? Šta mi možemo naučiti iz Varuhovog iskustva?

 3. Šta je bila srž Varuhovog duhovnog problema?

³ Varuh je sigurno znao šta su bile te velike stvari. On je bio svestan činjenice da su Božje oči ’upravljene na puteve čovečje i da sve korake njegove on vidi‘ (Jov 34:21). Dok je zapisivao Jeremijine proročanske objave, osećao je da ’nema mira‘, ali to nije bilo zbog zaduženja koje je imao. Problem je bio u njegovom srcu — njegovom stavu o onome što mu se činilo važnim. Pošto je bio koncentrisan na traženje velikih stvari za sebe, Varuh je izgubio iz vida važnije stvari — one koje su se odnosile na vršenje Božje volje (Fil. 1:10). U Bibliji stoji da je Varuh tražio velike stvari. Znači, to što je upotrebljen nesvršeni vid glagola pokazuje da nije bila u pitanju neka trenutna, prolazna misao. Budući da ga je Jehova upozorio da prestane da teži za ’velikim stvarima‘, znači da je on već neko vreme težio za njima. Iako je kao Jeremijin pisar verno obavljao svoju službu, u isto vreme je žudeo za ’velikim stvarima‘ za sebe.

4, 5. Zašto su „velike stvari“ za kojima je Varuh težio mogle biti slava i ugled i zašto je Jehovino upozorenje bilo na mestu?

⁴ Kada je reč o stvarima koje su mučile Varuha, jedna od mogućnosti je da se radilo o slavi i ugledu. Iako je bio Jeremijin pisar, izgleda da u tom svojstvu nije služio samo njemu (Jer. 36:32). Arheološki dokazi pokazuju da je bio istaknuti pisar na kraljevom dvoru. U stvari, imao je isto zvanje kao „pisar Elisama“, koji je ubrojan među Judine knezove. To pokazuje da je i Varuh, kao jedan od Elisaminih kolega, imao pristup ’pisarevoj trpezariji u kraljevom dvoru‘ (Jer. 36:11, 12, 14). Stoga je Varuh sigurno bio obrazovan službenik na dvoru. Njegov brat Seraja bio je nastojnik kralja Sedekije, kojeg je pratio na jednom važnom putovanju u Vavilon. (Pročitati Jeremiju 51:59.) Pošto je bio nastojnik, Seraja je verovatno bio zadužen za zalihe hrane i kraljev smeštaj prilikom putovanja. To je bio zaista odgovoran položaj.

⁵ Ako se uzme u obzir Varuhov visok položaj, tada nije teško razumeti zašto se on umorio od stalnog zapisivanja poruka osude. U stvari, to što je podupirao Božjeg proroka, moglo je ugroziti njegov položaj i karijeru. Razmisli i o posledicama koje bi nastupile ukoliko bi Jehova srušio sve što je izgradio, kao što je zabeleženo u Jeremiji 45:4. „Velike stvari“ koje je Varuh imao na umu — bilo da je u pitanju dobijanje više časti na kraljevom dvoru ili materijalni napredak — pokazale bi se ništavnim. Ukoliko je Varuh tražio siguran položaj u jevrejskom poretku osuđenom na propast, Bog ga je s razlogom podstakao da to ne čini.

6, 7. Ako se Varuhova težnja za ’velikim stvarima‘ odnosila na materijalne posede, šta je važno da uzmemo u obzir?

⁶ Kao što smo već rekli, „velike stvari“ za kojima je Varuh težio mogle su se odnositi na materijalni napredak. Narodi oko Jude su se u velikoj meri oslanjali na posede i bogatstvo. Moavci su se oslanjali na svoja ’dela i blago‘. Slično se može reći i za Amonce. Takođe, Jehova je za Vavilonce rekao da ’imaju mnogo blaga‘ (Jer. 48:1, 7; 49:1, 4; 51:1, 13). Međutim, ne sme se prevideti činjenica da je on osudio te narode.

⁷ Prema tome, ukoliko je Varuh tražio materijalne stvari i bogatstvo, razumljivo je što ga je Jehova upozorio da to ne radi. Kada na Jevreje Bog bude ’podigao svoju ruku‘, njihove kuće i polja preći će u ruke neprijatelja (Jer. 6:12; 20:5). Pretpostavimo da si živeo u Jerusalimu kad i Varuh. Većina ljudi oko tebe — knezovi, sveštenici, pa i sam kralj — smatraju da se treba boriti protiv Vavilonaca. Međutim, ti znaš da je Jeremija rekao: „Služite kralju Vavilona i ostaćete živi“ (Jer. 27:12, 17). Ako bi imao mnogo materijalnih stvari u gradu, da li bi ti bilo lako da poslušaš te Božje reči? Da li bi ti ono što osećaš prema tim stvarima pomoglo da poslušaš Jeremijino upozorenje ili bi te navelo da se prikloniš mišljenju većine? Činjenica je da su sve dragocenosti u Judi i Jerusalimu, uključujući i one u hramu, bile poharane i odnesene u Vavilon. Tako je svaka težnja za materijalnim dobitkom bila potpuno besmislena (Jer. 27:21, 22). Da li možemo nešto naučiti iz ovoga?

8, 9. Zašto je značajno to što je Varuh kao plen dobio svoju dušu?

⁸ Sada razmislimo o sledećem: Šta je Varuh dobio time što je poslušao Boga? Jednostavno rečeno — svoju dušu! Ona mu je bila zagarantovana kao ratni plen. (Pročitati Jeremiju 45:5.) Pored Varuha, veoma malo ljudi se spaslo. Ko se spasao? Oni koji su poslušali Boga i predali se Haldejcima (Jer. 21:9; 38:2). Neki se možda čude: ’Zar je to sve što su dobili za svoju poslušnost?‘

⁹ Razmislimo kako je bilo u Jerusalimu tokom vavilonske opsade. Ta dugotrajna opsada polako je uzimala svoj strašan danak. Nasuprot tome, Sodom je takoreći pao u trenu. Zato se u izvesnom smislu može reći da je uništenje Sodoma bilo lakše (Tužb. 4:6). Varuh je zabeležio proročanstvo da će stanovnici Jerusalima ginuti od mača, gladi i pomora. A zatim je svojim očima gledao ispunjenje. Celokupne zalihe hrane u Jerusalimu bile su potrošene. Kakav je užas bio nalaziti se u gradu gde su majke, koje su po prirodi „samilosne“, kuvale i jele sopstvenu decu! (Tužb. 2:20; 4:10; Jer. 19:9). Ali Varuh je sve to preživeo. Usred takvog užasa, život je bio poput plena, poput nagrade nakon pobedničke bitke. Varuh je sigurno prihvatio Jehovin savet da ne traži „velike stvari“ i zato ga je on podržao, o čemu svedoči njegovo preživljavanje (Jer. 43:5-7).

10, 11. Kako se Varuhovo iskustvo odnosi na naše vreme i na nas lično?

¹⁰ Iako je Varuh bio zaokupljen vršenjem Božje volje, neko vreme ga je mučila želja za ’velikim stvarima‘. Jehova ga je upozorio koliko je to opasno i to mu je pomoglo da izbegne duhovnu propast i doslovnu smrt. Može li se i nama desiti da poput Varuha u svom srcu počnemo gajiti želje koje nas mogu iskušati, pa čak i potpuno zaokupiti, iako se mnogo zalažemo u služenju Jehovi?

¹¹ Za Varuha je sticanje ugleda moglo biti pravo iskušenje. Možeš li ga zamisliti kako se pita: ’Da li ću moći da zadržim svoj posao pisara? Da li bih mogao dobiti čak i veći položaj?‘ A kako je s nama? Možemo se pitati: ’Da li gajim neke ambicije — na primer da imam uspešnu svetsku karijeru, sada ili u bližoj budućnosti?‘ Mlađi hrišćani mogu razmisliti o sledećem pitanju: ’Da li me želja da putem školovanja ostvarim prestiž i finansijsku sigurnost može navesti da počnem tražiti „velike stvari“ za sebe?‘

12. Kako je jedan brat tražio velike stvari za Jehovu i šta ti misliš o njegovom izboru?

¹² Jedan brat koji sada služi u svetskoj centrali u Bruklinu imao je 15 godina kada mu je ponuđena stipendija za jedan univerzitet. Na zaprepašćenje nastavnika, on je to odbio jer je želeo da posveti život pionirskoj službi. Međutim, to ne znači da je prestala njegova ljubav prema učenju. Neko vreme je služio kao misionar u jednoj dalekoj ostrvskoj zemlji. Tamo je morao da nauči jezik koji govori malo više od 10 000 ljudi. Međutim, za taj jezik nije postojao rečnik, tako da je sam pravio popis reči i njihovog značenja. Na kraju je savladao taj jezik i dobio divno zaduženje da prevede neke naše publikacije. Kasnije je popis reči koji je sastavio poslužio kao osnova za prvi rečnik na tom jeziku. Jednom je na oblasnom kongresu rekao: „Da sam prihvatio univerzitetsko obrazovanje, sve što bih postigao svojim umnim radom bilo bi meni na slavu. Ovako, pošto nemam nikakvih svetovnih kvalifikacija, ne dobijam ja priznanje za ono što sam uradio, već Jehova“ (Posl. 25:27). Šta misliš o izboru koji je on načinio sa 15 godina? Tokom svoje dugogodišnje službe, imao je mnoga divna zaduženja u Božjem narodu. A kako je s tobom? Kako ti želiš da upotrebiš svoje talente? Da li si odlučan da ih koristiš na Jehovinu slavu, a ne na svoju?

13. Zašto roditelji treba da razmišljaju o izazovu s kojim se Varuh susreo?

¹³ Uzmimo u obzir i opasnost koja se krije u tome da tražimo „velike stvari“ za one koje volimo i na koje možemo uticati ili da to činimo preko njih. Verovatno si video neke roditelje u svetu koji koriste sva moguća sredstva da bi njihovo dete postiglo više u životu ili da bi postalo neko zbog koga se mogu hvaliti. Možda si čuo izjave poput: „Ne želim da se moje dete muči kao ja“ ili „Želim da moje dete ide na fakultet tako da ima bolji život“. Slično mogu misliti i hrišćanski roditelji. Tačno je da neko može reći: ’Ja ne tražim velike stvari za sebe.‘ Ali, da li to možda čini na indirektan način, recimo preko sina ili ćerke? Varuh je možda tražio ugled preko svog položaja ili karijere, a roditelj to može nesvesno tražiti preko svoje dece. Međutim, Bog koji ’ispituje srca‘ sve to vidi, kao i u Varuhovom slučaju (Posl. 17:3). Zar ne bi trebalo da molimo Boga da ispita naše najskrivenije misli, kao što je to David molio? (Pročitati Psalam 26:2 i Jeremiju 17:9, 10.) Jehova nas na različite načine može upozoriti na opasnost koja se krije u traženju ’velikih stvari‘, kao recimo putem ovog razmatranja o Varuhu.

14, 15. Kako materijalna dobra mogu postati „velike stvari“ u našem životu?

¹⁴ Razmotrimo mogućnost da su „velike stvari“ za kojima je Varuh težio bile materijalno bogatstvo. Kao što smo već ranije rekli, sigurno bi mu bilo teško da posluša Božju zapovest i preda se Haldejcima da je bio veoma vezan za svoje posede i materijalne stvari u Judi. Verovatno si zapazio da se bogataši često oslanjaju na svoje ’blago‘, ali Biblija kaže da je zaštita koju ono pruža samo ’u njihovoj mašti‘ (Posl. 18:11). Sve Jehovine sluge mogu imati koristi od razmišljanja o uravnoteženom biblijskom gledištu o materijalnim stvarima. (Pročitati Poslovice 11:4.) Međutim, neki se mogu pitati: ’Zašto barem malo ne uživati u onome što svet nudi?‘

¹⁵ Privrženost materijalnim stvarima može navesti hrišćanina da teži za onim što je deo ovog sveta koji prolazi. Ali to nije bilo tako s Jeremijom i Varuhom. Mnogo godina kasnije, Isus je dao jedno upozorenje onima koji će živeti „kad se pojavi Sin čovečji“. Isus im je rekao: „Setite se Lotove žene.“ Isto bi se moglo reći: ’Setite se Jeremije i Varuha‘ (Luka 17:30-33). Ukoliko razvijemo snažnu privrženost prema materijalnim stvarima, biće nam teško da poslušamo Isusove reči. Zato ne zaboravimo da je Varuh poslušao Božje upozorenje i ostao u životu.

16. Navedi neki primer kako su Božje sluge zadržale materijalne stvari na ispravnom mestu.

¹⁶ Pogledajmo situaciju naše braće u Rumuniji tokom komunizma. Vladini agenti su vršili prepade na kuće Svedoka i ponekad oduzimali njihove lične stvari, posebno one koje su se mogle prodati (Tužb. 5:2). Mnoga braća i sestre koji su živeli pod tim režimom bili su spremni da izgube vredne materijalne stvari. Mnogi su ostavili svoje dragocenosti i imovinu kada su morali da se presele. Pa ipak, ostali su verni Jehovi. Ukoliko se suočiš sa ovakvim ispitom vere, hoće li te ljubav prema materijalnim stvarima sprečiti da budeš veran Bogu? (2. Tim. 3:11).

17. Na koji način su neki Jeremijini i Varuhovi savremenici pozitivno uticali na njih?

¹⁷ Vredno je pažnje to što su Jeremija i Varuh imali podršku nekih svojih savremenika. Jedan od njih bio je Sofonija, koji je prorokovao tokom Josijine vladavine kada je Jeremija služio kao prorok. Šta je Jeremija mislio o rečima zapisanim u Sofoniji 1:18? (Pročitati.) Zar nije logično zaključiti da je on te nadahnute reči delio s Varuhom? Još jedan Jeremijin savremenik bio je Jezekilj, koji je 617. pre n. e. odveden u zarobljeništvo u Vavilon. Neki njegovi postupci i reči su se direktno odnosili na Jevreje u Judi. Verovatno je tako Jeremija saznao šta je Jezekilj govorio i činio, kao i obratno. Na taj način je mogao saznati i ono što piše u Jezekilju 7:19. (Pročitati.) Kao što su te nadahnute reči bile korisne za Jeremiju i Varuha, tako isto mogu biti i za nas. Kada nastupi Jehovin dan, ljudi će prizivati svoje bogove da ih spasu. Međutim, nijedan njihov bog, kao ni sve njihovo bogatstvo, neće to moći učiniti (Jer. 2:28).

18. Kako možemo dobiti svoju dušu kao plen?

¹⁸ Treba da zapamtimo da je Jehova svojim slugama obećao da će dobiti ’dušu kao plen‘. Čak i ako se desi da neki od njih izgube život u progonstvu koje može nastupiti tokom „velike nevolje“, kada se rogovi političke divlje zveri okrenu na religiju, taj poraz će biti samo privremen. Bog garantuje da će oni oživeti kako bi se radovali ’pravom životu‘ u novom svetu (Otkr. 7:14, 15; 1. Tim. 6:19). Međutim, možemo biti sigurni da će većina Božjih slugu koja u to vreme ostane verna Bogu preživeti veliku nevolju. Takođe možemo biti sigurni da kada Jehova bude uništavao narode, nijedan njegov verni sluga neće biti među onima ’koje on pobije‘ (Jer. 25:32, 33).

19. Kako su ti Jeremijin i Varuhov primer pomogli da budeš još odlučniji da ne tražiš „velike stvari“?

¹⁹ Neki se razočaraju kad čuju da mogu dobiti samo svoju dušu kao plen, ali to zapravo ne treba nimalo da ih razočara. Priseti se da je, dok su drugi u Jerusalimu umirali od gladi, Jehova čuvao Jeremiju. Kako? Kralj Sedekija je strpao Jeremiju u zatvor u Stražarskom dvorištu i pobrinuo se da on ’svakog dana dobija jedan hleb iz pekarske ulice, sve dok u gradu nije nestalo hleba‘ (Jer. 37:21). Na taj način je Jeremija preživeo. Jehova može učiniti šta god je potrebno da bi svom narodu dao večni život. Tako će sigurno i biti! Varuh je preživeo uništenje Jerusalima jer nije ’tražio velike stvari‘. Slično tome, i mi možemo preživeti Armagedon kako bismo slavili Jehovu i u svu večnost se radovali životu koji ćemo dobiti kao plen.