Jehova blagosilja i čuva poslušne

„Ko mene sluša spokojan će biti, i živeće mirno, zla se ne bojeći“ (POSLOVICE 1:33).

 1, 2. Zašto je važno biti poslušan Bogu? Prikaži.

PAPERJASTI, žuti pilići marljivo kljucaju po niskoj travi tražeći hranu, potpuno nesvesni da iznad njih jezdi soko. Odjednom, kvočka uplašeno i uz kreštanje upućuje upozorenje i širi krila. Pilići trče ka njoj i za nekoliko sekundi bezbedno su skriveni pod njenim krilima. Soko odustaje od napada.a Koju pouku izvlačimo iz ovoga? Poslušnost spasava život!

² Ta pouka je posebno važna za hrišćane danas jer se Satana svim silama trudi da uhvati kao plen Božji narod (Otkrivenje 12:9, 12, 17). Cilj mu je da uništi našu duhovnost kako bismo izgubili Jehovinu naklonost i izgled na večni život (1. Petrova 5:8). Međutim, ako ostanemo blizu Boga i brzo se odazivamo na uputstva koja dobijamo putem njegove Reči i organizacije, možemo biti sigurni da će nas on štititi. Psalmista je napisao: „Perjem svojim pokriće te, i pod krilima ćeš se njegovim zakloniti“ (Psalam 91:4).

Neposlušna nacija postaje plen

 3. Do čega je dovelo to što je Izrael uvek iznova bio neposlušan?

³ Kada je nacija Izrael bila poslušna Jehovi, uvek je imala koristi od njegove velike brige za njih. Ipak, narod je vrlo često napuštao svog Tvorca i okretao se bogovima od drveta i kamena — „ništavim stvarima, koje niti pomažu, niti izbavljaju“ (1. Samuilova 12:21). Posle vekova takvog buntovništva, nacija u celini je toliko ogrezla u otpadništvu da oporavak nije bio moguć. Zato je Isus izrazio žaljenje rečima: „Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i kamenuješ one koji su poslani k tebi — koliko sam puta hteo da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila! A vi niste hteli. Evo, vaša kuća vam se ostavlja napuštena“ (Matej 23:37, 38).

 4. Kako je 70. n. e. postalo očigledno da je Jehova odbacio Jerusalim?

⁴ Godine 70. n. e., na tragičan način postalo je očigledno da je Jehova odbacio otpadnički Izrael. Te godine se rimska vojska, noseći svoje zastave ukrašene likom orla, obrušila na Jerusalim da bi izvršila strašan pokolj. Grad je u to vreme bio pun ljudi koji su došli da proslave Pashu. Mnoge žrtve koje su prineli nisu im donele Božju naklonost. Bio je to tragičan podsetnik na reči koje je Samuilo uputio neposlušnom kralju Saulu: „Zar su mile Jehovi žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas Jehovin? Gle, poslušnost više vredi od žrtve, i slušanje reči njegove više vredi od pretiline ovnujske“ (1. Samuilova 15:22).

 5. Kakvu poslušnost Jehova zahteva, i kako znamo da je moguće pokazati takvu poslušnost?

⁵ Uprkos tome što insistira na poslušnosti, Jehova je i te kako svestan ograničenja nesavršenih ljudi (Psalam 130:3, 4). Ono što on zahteva je iskreno srce i poslušnost koja se temelji na veri, ljubavi i zdravom strahu od toga da mu se ne ugodi (Ponovljeni zakoni 10:12, 13; Poslovice 16:6; Isaija 43:10; Mihej 6:8; Rimljanima 6:17). ’Veliki oblak prethrišćanskih svedoka‘ koji su očuvali svoju besprekornost uprkos strašnim kušnjama, čak i smrti, pokazuje da je takva poslušnost moguća (Jevrejima 11:36, 37; 12:1). Ti pojedinci su sigurno obradovali Jehovino srce! (Poslovice 27:11). Međutim, drugi su u početku bili verni, ali nisu ostali poslušni. Jedan od njih je bio kralj drevne Jude Joas.

Kralj koga je upropastilo loše društvo

 6, 7. Kakav je kralj bio Joas dok je Jodaj bio živ?

⁶ Kralj Joas je kao beba jedva izmakao smrti. Kada je napunio sedam godina, prvosveštenik Jodaj ga je hrabro izveo iz skrovišta i postavio ga za kralja. Pošto je bogobojazni Jodaj postupao prema Joasu kao otac i savetnik, mladi vladar „učini ono što je pravo pred očima Jehovinim dokle god bi živ sveštenik Jodaj“ (2. Letopisa 22:10–23:1, 11; 24:1, 2).

⁷ U Joasova dobra dela spadalo je i obnavljanje Jehovinog hrama — delo koje je bilo ’blizu Joasovog srca‘. On je podsetio prvosveštenika Jodaja da treba da sakupi hramski porez od Jude i Jerusalima, kako „propisa Mojsije“, da bi se finansirale popravke hrama. Po svemu sudeći, Jodaj je uspeo u ohrabrivanju mladog kralja da proučava Božji zakon i da mu bude poslušan. Kao rezultat toga, rad na hramu i predmetima za hram brzo je bio završen (2. Letopisa 24:4, 6, 13, 14; Ponovljeni zakoni 17:18).

 8. (a) Šta je u prvom redu dovelo do Joasove duhovne propasti? (b) Do čega je na kraju dovela njegova neposlušnost?

⁸ Nažalost, Joas nije bio do kraja poslušan Jehovi. Zašto? Božja Reč nam kaže: „Posle Jodajeve smrti, poglavice Judine dođoše da se poklone kralju. Kralj ih posluša. I oni [’postepeno‘, NW] napustiše dom Jehove, Boga otaca svojih, i služiše Astartama i idolima. Gnev Jehovin bi nad Judom i Jerusalimom za taj greh njihov.“ Osim toga, loš uticaj Judinih poglavica doveo je do toga da se kralj ogluši o Božje proroke, od kojih je jedan bio Jodajev sin Zaharija koji je hrabro ukorio Joasa i narod zbog neposlušnosti. Umesto da se pokaje, Joas je kamenovao Zahariju. Joas je postao bezosećajan i neposlušan čovek — i to sve zato što je podlegao uticaju lošeg društva! (2. Letopisa 24:17-22; 1. Korinćanima 15:33).

 9. Kako ono što su na kraju doživeli Joas i poglavice ističe da je suludo biti neposlušan?

⁹ Pošto su napustili Jehovu, kako su prošli Joas i zle poglavice s kojima se družio? Sirijska vojska je napala Judu — „s malim brojem ljudi“ — i ’pobila po narodu sve poglavice narodne‘. Osim toga, napadači su primorali kralja da preda svoje posede kao i zlato i srebro iz hrama. Premda je Joas preživeo, postao je slab i bolestan čovek. Ubrzo posle toga, ubili su ga zaverenici iz redova njegovih slugu (2. Letopisa 24:23-25; 2. Kraljevima 12:17, 18). Kako su istinite reči koje je Jehova uputio Izraelu: ’Ako ne slušaš glasa Jehove, Boga svoga, da držiš i vršiš sve zapovesti njegove i zakone njegove, prokletstva će na te doći i biće tvoj deo‘! (Ponovljeni zakoni 28:15).

Sekretar kojeg je spasla poslušnost

10, 11. (a) Zašto je korisno da razmislimo o savetu koji je Jehova dao Varuhu? (b) Koji je savet Jehova dao Varuhu?

¹⁰ Da li ponekad osećaš da si umoran zato što malo ljudi s kojima razgovaraš u hrišćanskoj službi pokazuje površno interesovanje za dobru vest? Da li ponekad osetiš mrvicu zavisti prema bogatima i njihovom popustljivom načinu života? Ako je tako, razmisli o Varuhu, Jeremijinom sekretaru, i o savetu koji mu je Jehova dao s puno ljubavi.

¹¹ Varuh je zapisivao proročansku poruku kada je Jehova obratio pažnju na njega. Zašto? Zato što je Varuh počeo da žali zbog svojih životnih okolnosti i da želi nešto bolje od posebne prednosti u službi Bogu. Pošto je primetio ovu promenu u stavu, Jehova mu je dao otvoren ali ljubazan savet, rekavši: „Ti li ćeš tražiti velike stvari! Ne traži ih, jer evo ja ću pustiti zlo na svako telo... a tebi ću život tvoj za plen dati u svim mestima kud budeš išao“ (Jeremija 36:4; 45:5).

12. Zašto treba da izbegavamo da za sebe tražimo „velike stvari“ u sadašnjem sistemu stvari?

¹² Da li u rečima koje je Jehova uputio Varuhu možeš da osetiš Njegovu duboku zainteresovanost za ovog dobrog čoveka koji mu je uz Jeremiju tako verno i hrabro služio? Isto je i danas — Jehova je duboko zabrinut za one koji su iskušani da teže ka onome od čega će, po njihovom mišljenju, u ovom sistemu stvari imati više koristi. Na sreću, poput Varuha, mnogi takvi pojedinci su se odazvali na ljubazno usmeravanje koje su im pružila zrela duhovna braća (Luka 15:4-7). Da, bilo bi dobro da svako od nas razume da nema budućnosti za one koji za sebe traže „velike stvari“ u ovom sistemu. Takve osobe ne samo što neće pronaći pravu sreću, već će, što je još gore, uskoro proći sa ovim svetom i svim njegovim sebičnim željama (Matej 6:19, 20; 1. Jovanova 2:15-17).

13. Koju nam pouku o poniznosti pruža izveštaj o Varuhu?

¹³ Izveštaj o Varuhu nam pruža i jednu lepu pouku o poniznosti. Zapazi da Jehova nije direktno posavetovao Varuha, nego je govorio preko Jeremije, čije je nesavršenosti i karakter Varuh verovatno dobro poznavao (Jeremija 45:1, 2). Ipak, Varuha nije savladao ponos, već je ponizno razumeo od koga u stvari potiče taj savet — od Jehove (2. Letopisa 26:3, 4, 16; Poslovice 18:12; 19:20). Zato, ako ’napravimo neki pogrešan korak pre nego što smo toga svesni‘ i dobijemo neophodan savet iz Božje Reči, oponašajmo Varuhovu zrelost, duhovnu razboritost i poniznost (Galatima 6:1).

14. Zašto je dobro da budemo poslušni onima koji predvode među nama?

¹⁴ Takva poniznost s naše strane pomaže i onima koji daju savet. U Jevrejima 13:17 stoji: „Budite poslušni onima koji među vama predvode i budite podložni, jer oni bdiju nad vašim dušama kao oni koji će položiti račun; da bi to činili s radošću, a ne s uzdisanjem, jer bi to vama bilo na štetu.“ Starešine zaista često izlivaju svoje srce Jehovi, moleći se za hrabrost, mudrost i taktičnost koje su neophodne da bi se ispunio ovaj težak aspekt pastirenja! ’Priznajmo takve ljude‘ (1. Korinćanima 16:18).

15. (a) Kako je Jeremija pokazao da je imao poverenja u Varuha? (b) Kako je Varuh bio nagrađen za svoju poniznu poslušnost?

¹⁵ Varuh je očigledno ispravio svoje razmišljanje, jer mu je Jeremija posle toga dao najizazovniji zadatak — da ode u hram i pročita sudsku poruku koju mu je Jeremija izdiktirao. Da li je Varuh poslušao? Jeste, on „učini sve kao što mu beše naredio prorok Jeremija“. U stvari, istu poruku je pročitao čak i jerusalimskim poglavicama, za šta je bez sumnje trebalo mnogo hrabrosti (Jeremija 36:1-6, 8, 14, 15). Zamisli koliko je Varuh bio zahvalan kada mu je oko 18 godina kasnije prilikom vavilonskog osvajanja grada bio pošteđen život zato što je poslušao Jehovino upozorenje i prestao da traži „velike stvari“ (Jeremija 39:1, 2, 11, 12; 43:6).

Poslušnost je tokom opsade spasla živote

16. Kako je Jehova pokazao samilost prema Jevrejima u Jerusalimu tokom vavilonske opsade 607. pre n. e.?

¹⁶ Kada je 607. pre n. e. Jerusalimu došao kraj, ponovo je došla do izražaja Božja samilost prema poslušnima. Na vrhuncu opsade, Jehova je rekao Jevrejima: „Evo stavljam pred vas put k životu i put k smrti. Ko ostane u ovome gradu poginuće od mača ili od gladi ili od kuge; a ko iziđe i preda se Haldejcima, koji su vas opkolili, ostaće živ, i život će mu biti plen njegov“ (Jeremija 21:8, 9). Iako su stanovnici Jerusalima zaslužili da budu uništeni, Jehova je pokazao samilost prema onima koji su mu bili poslušni, čak i u tim presudnim, završnim trenucima.b

17. (a) Na koja dva načina je Jeremijina poslušnost bila stavljena na ispit kada mu je Jehova naložio da opkoljenim Jevrejima kaže da se ’predaju Haldejcima‘? (b) Kako možemo da izvučemo koristi iz Jeremijinog primera hrabre poslušnosti?

¹⁷ To što je Jeremija rekao Jevrejima da se predaju Haldejcima sigurno je stavilo na ispit njegovu poslušnost. Kao prvo, on je bio ljubomoran za Božje ime. Nije želeo da to ime osramote neprijatelji koji bi svoju pobedu pripisali beživotnim idolima (Jeremija 50:2, 11; Jeremijine tužbalice 2:16). Osim toga, Jeremija je znao da će, ako kaže narodu da se preda, svoj život dovesti u veliku opasnost, jer bi mnogi protumačili njegove reči kao izdaju. Ipak, on nije ustuknuo iz straha, već je poslušno govorio Jehovine objave (Jeremija 38:4, 17, 18). Poput Jeremije, i mi objavljujemo poruku koja nije popularna. To je ista ona poruka zbog koje je Isus bio prezren (Isaija 53:3; Matej 24:9). Zato nemojmo imati „strah od ljudi“ već, poput Jeremije, hrabro slušajmo Jehovu, potpuno se uzdajući u njega (Poslovice 29:25).

Poslušnost uoči Gogovog napada

18. S kojim ispitima poslušnosti će se u budućnosti suočiti Jehovine sluge?

¹⁸ Uskoro će čitav Satanin zli sistem biti uništen u ’velikoj nevolji‘ kakve nikada nije bilo (Matej 24:21). Nema sumnje da će pre i tokom tog vremena Božji narod doživeti velike ispite vere i poslušnosti. Na primer, Biblija nam govori da će Satana, kao ’Gog iz zemlje Magog‘, izvršiti jedan opšti napad na Jehovine sluge, mobilišući horde koje su opisane kao „silna vojska, mnoštvo preveliko... kao oblak što zemlju pokriva“ (Jezekilj 38:2, 14-16). Brojčano nadmašen i nenaoružan, Božji narod će potražiti zaštitu pod Jehovinim „perjem“ koje on širi da bi zaštitio poslušne.

19, 20. (a) Zašto je poslušnost Izraelaca bila od presudne važnosti kada su bili kod Crvenog mora? (b) Kako nam danas koristi kada uz molitvu duboko razmišljamo o izveštaju koji opisuje događaj kod Crvenog mora?

¹⁹ Ova situacija nas podseća na izlazak Izraelaca iz Egipta. Nakon što je udario Egipat s deset opustošujućih nevolja, Jehova nije poveo svoj narod najkraćim putem u Obećanu zemlju, već ih je vodio prema Crvenom moru gde su lako mogli da budu saterani u ćošak i napadnuti. Gledano iz vojnog ugla, to je izgledalo kao katastrofalan potez. Da si bio tamo, da li bi poslušao ono što je Jehova rekao preko Mojsija i s punim pouzdanjem odmarširao do Crvenog mora, čak i ako bi znao da se Obećana zemlja nalazi u drugom pravcu? (Izlazak 14:1-4).

²⁰ Dok čitamo 14. poglavlje Izlaska, vidimo kako je Jehova pomoću zastrašujućeg ispoljavanja sile izbavio svoj narod. Takvi izveštaji i te kako mogu da osnaže našu veru kada izdvojimo vreme da ih proučavamo i da duboko razmišljamo o njima! (2. Petrova 2:9). Za uzvrat, snažna vera nas jača da budemo poslušni Jehovi, čak i kada izgleda da se njegovi zahtevi suprote ljudskom razmišljanju (Poslovice 3:5, 6). Zato se upitaj: ’Da li se trudim da izgradim svoju veru putem marljivog proučavanja Biblije, molitve i dubokog razmišljanja, kao i putem redovnog druženja s Božjim narodom?‘ (Jevrejima 10:24, 25; 12:1-3).

Poslušnost uliva nadu

21. Koje će blagoslove, kako sada tako i u budućnosti, imati oni koji su poslušni Jehovi?

²¹ Oni koji su u celom svom životu poslušni Jehovi već sada doživljavaju ispunjenje Poslovica 1:33 gde stoji: „Ko mene sluša spokojan će biti, i živeće mirno, zla se ne bojeći.“ Na kakav će se samo veličanstven način primeniti ove reči tokom predstojećeg Jehovinog dana osvete! U stvari, Isus je rekao svojim učenicima: „Kad ovo počne da se zbiva, uspravite se i podignite svoje glave, jer se približava vaše izbavljenje“ (Luka 21:28). Jasno je da će samo osobe koje su poslušne Bogu imati poverenja da poslušaju ove reči (Matej 7:21).

22. (a) Koji razlog za poverenje ima Jehovin narod? (b) O čemu će biti reči u narednom članku?

²² Još jedan razlog za poverenje je taj što „Jehova, Večiti, ništa i ne čini a da tajnu svoju slugama svojim, prorocima, ne otkrije“ (Amos 3:7). Jehova danas ne nadahnjuje proroke kao u prošlosti; umesto toga, on je postavio klasu vernog roba da domaćinstvu koje mu je povereno pruža pravovremenu duhovnu hranu (Matej 24:45-47). Zato je izuzetno važno da budemo poslušni tom ’robu‘! Sledeći članak će pokazati da takva poslušnost pokazuje i kakav stav imamo prema Isusu, gospodaru tog ’roba‘. On je Taj kome ’narodi treba da se pokore‘ (Postanje 49:10).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

• Do čega je dovelo to što je Izrael uvek iznova bio neposlušan?

• Kako je na kralja Joasa uticalo njegovo društvo, u mladosti, i kasnije?

• Koje pouke možemo izvući iz Varuhovog primera?

• Zašto Jehovin poslušan narod nema razloga da se plaši dok se sadašnji sistem stvari približava kraju?

[Slika na 13. strani]

Mladi Joas je pod Jodajevim vođstvom bio poslušan Jehovi

[Slika na 15. strani]

Loše društvo je navelo Joasa da ubije Božjeg proroka

[Slika na 16. strani]

Da li bi bio poslušan Jehovi i bio svedok njegove zastrašujuće sile koja spasava?