Jehova daje nadu usred patnji
JEHOVA je „Bog koji daje nadu“ i usred patnji (Rimljanima 15:13, NS). To je jasno izraženo u knjizi Plač Jeremijin koju je Jehovin prorok i svedok Jeremija dovršio 607. godine pre n. e. Pogledajmo neke od pouka koje ona sadrži.
Loše stanje Jerusalima
Greh ne donosi nikakvu radost. Jerusalim, glavni grad Jude, koji je nekad vrvio od ljudi, sada leži usamljen. Sama Juda je poput ožalošćene, obudovljene kneginje, sva opustošena. Takvi „ljubavnici“ kao što je Egipat nisu je spasili od vavilonskog osvajanja 607. pre n.e. Ljudi više ne hrle na Sion na praznike. Njegova deca su u zarobljeništvu i neprijatelji se smeju njegovom padu. Nečisti došljaci oskrnavili su hram, a narod je morao svoje vredne stvari da daje u zamenu za hranu. A sve to zbog greha! (1:1-11)
Jehova je pravedan kad kažnjava prestupnike. To se priznaje u rečima koje kao da sam Jerusalim govori. On pita da li ima takve žalosti, kao što je bol koji mu je Jehova naneo. Jehova je poslao vatru koja je opustošila hram. Gresi toga grada postali su kao jaram, a krv je potekla kao sok, dok je Jehova gazio njegovu „kacu“. Sion je pružao ruke u žalosti i preklinjanju, ali nije našao utešitelja, a Jehova je bio pravedan dok je kažnjavao buntovni Jerusalim. Neka on isto tako strogo postupi s neprijateljima koji se raduju (1:12-22).
„Srdžba Jehovina“
Odgovorni snose krivicu ako ne osude greh. Bog je zbacio Jerusalim „s neba na zemlju“ i dopustio da bude uništen, kao i „podnožje njegovih nogu“, hram (Psalam 132:7). Tako je on ’oskrvnuo carstvo’ Jude. Neprijatelji, čija je vika ličila na prazničnu galamu razorili su hram kao običnu kolibu. Umirući deca su molila majke da im daju hranu. Ali, ko je snosio glavnu krivicu? Lažni proroci koji su davali pogrešne objave, umesto da su osudili grehe Jerusalima (Jeremija 14:13). Bilo je prikladno moliti se, jer su mnogi izginuli u taj „dan srdžbe Jehovine“ (2:1-22).
Jehovino milosrđe ne prestaje
Treba strpljivo da se uzdamo u Jehovu. Jeremija to naglašava kad govori u korist poniženog naroda. Bog odbija njegovu molitvu i on postaje predmet podrugljive pesme njegovih neprijatelja. Njegova nada, ili ’čekanje na Jehovu’, kao da je nestala. Ali, on će imati „stav čekanja“ jer je ‘dobar Jehova onima koji ga čekaju’ (3:1-27).
Pravo pokajanje donosi božansko milosrđe. Uveren u to, Jeremija pobuđuje: „Vratimo se čisti ka Jehovi“. Kao oblakom gnjeva Bog je sprečio pristup u molitvi zbog greha naroda. Ali, Jeremija moli: „Prizivah ime tvoje, Jehova... ne zatiskuj uha svojega od uzdisanja mojega“. Naravno, nepokajnički dušmani će biti uništeni (3:28-66).
„Obrati nas“
Mi na sebe možemo navesti uništenje ako namerno grešimo. Zbog Judinih greha, „dragoceni sinovi Siona“, bili su kao bezvredna polomljena lončarija. Za vreme opsade, onima koji su bili pobijeni mačem bilo je bolje, nego onima koji su polako umirali od gladi. Bog je zaista „izlio svoj gorući gnjev“. Okaljani proroci i sveštenici slepo su tumarali, a kralj Sedekija – „pomazanik Jehovin“ bio je zarobljen. Sada će Bog obratiti pažnju grešnom Edomu (4:1-22).
Samo Jehova daje pravu nadu usred žalosti. Jeremija je to shvatio jer je molio: „Opomeni se, Jehova, što nas zadesi“. Tuđinci su zaposeli naše domove. Snosimo posledice, greške naših otaca, i dečaci nose drva u prisilnom radu. Ali, Jeremija se nada milosrđu i moli: „Obrati nas, Jehova, k sebi, i obratićemo se“ (5:1-22).
Razmislimo, dakle, o tim poukama koje smo dobili iz Plača Jeremijinog. Greh ne donosi radost, Bog je pravedan kad kažnjava grešnike, a odgovorni su krivi ukoliko ne osude pogrešno postupanje. Treba strpljivo da se uzdamo u Jehovu, s pouzdanjem da božansko milosrđe dolazi zbog pravog pokajanja, dok namernim grehom možemo na sebe dovesti uništenje. Ta nadahnuta knjiga nas uverava da jedino Jehova pruža pravu nadu usred patnji.
[Okvir na 13. strani]
RAZMOTRENI BIBLIJSKI CITATI
◻ 1:15 – ’Kao grožđe u kaci gazi Jehova devojku kćer Judinu’, jer je odredio i dopustio da se tako dogodi. ’Devojka kćer Judina’ bio je Jerusalim, kao nedirnuta žena. Kad su Vavilonci uništili taj glavni grad Jude 607. god. pre n. e. bilo je to veliko krvoproliće, koje se može uporediti sa isticanjem soka grožđa iz vinske prese. Jehova će se pobrinuti da tzv. hrišćanstvo, atipični Jerusalim, bude na sličan način smrvljeno.
◻ 2:6 – Božja ’ograda’ (’senica’, ST). bio je hram u Jerusalimu. Kad su Vavilonci opustošili to svetilište, Jehova je dopustio da bude ’razvaljen’ kao obična koliba u vrtu. To privremeno sklonište bilo je razoreno jakim suncem.
◻ 3:16 – Jedna od nevolja, koju je Jehova dopustio da dođe na neverni Jerusalim, kao posledica pada tog grada u vavilonske ruke, opisana je rečima: „Puštao me da zube kršim kamen grizući“ (ST). Kad su Izraelci bili na putu u izgnanstvo, oni su morali da peku hleb u jamama iskopanim u zemlji. Stoga je u hlebu bilo sitnih kamenčića i onaj ko je jeo takav hleb mogao je da slomi zub.
◻ 4:3 – Okrutnost majki prema deci ovde je stavljena nasuprot majčinskoj brizi kakvu pokazuju zveri („šakali“, . ST). Iako se šakali smatraju divljim zverima, čak i oni „pružaju dojke i doje mladunčad“ (ST). Zbog velike nestašice hrane u opkoljenom Jerusalimu, izgladnele žene su postale okrutne na taj način što nisu imale mleka da podoje svoju decu i zapravo su jele svoju vlastitu decu da bi ostale u životu (Plač Jeremijin 2:20). Tako su žene postale kao nojevi koji legu jaja i ostavljaju ih.
◻ 5:7 – Jevreji Jeremijinog vremena morali su da nose greške svojih otaca, ali to ne znači da Jehova direktno kažnjava decu zbog greha njihovih roditelja. Stvar je, zapravo, u tome da kasniji naraštaji osećaju posledice naopakog postupanja (Jeremija 31:29, 30). Stoga je dobro da ne zaboravljamo da moramo lično da položimo račun Bogu (Rimljanima 14:12).