Kao prvo, za kosti se kaže da su se „osušile“ i da su bile „veoma suve“ (Jezek. 37:2, 11). Iz toga se vidi da je Božji narod dugo bio „mrtav“. Kao drugo, mrtvi su vraćeni u život postepeno, a ne odjednom. Najpre se začulo šuškanje i „kosti su počele da se primiču jedna drugoj“. Posle toga su se na kostima pojavile „tetive i meso“. Zatim je meso bilo prekriveno kožom. Tada je u tela „ušao dah“, pa su oživela. Na kraju je Jehova odveo svoje sluge u njihovu zemlju. Za sve to je bilo potrebno vreme (Jezek. 37:7-10, 14).

Iz Jezekiljeve vizije takođe saznajemo da je Božji narod postepeno vraćen u život i oslobođen uticaja lažnih učenja. Kada je to počelo i kako se odvijalo? U viziji se spominje da se „začulo [...] šuškanje“. To je počelo da se ispunjava nekoliko vekova pre vremena kraja. Na koji način? Iako su lažna učenja još uvek imala snažan uticaj na ljude, pojedinci su tragali za istinom i želeli su da služe Bogu. Neki od njih su davali sve od sebe kako bi preveli Bibliju na jezik običnog naroda. Drugi su istraživali Božju Reč i govorili su ljudima o onome što su saznali iz nje.