Zašto prisustvujemo Spomen-svečanosti

1-2. (a) Kada najviše razmišljamo o našim voljenima koji su umrli? (b) Šta je Isus uspostavio u noći pre svoje smrti?

ČAK i ako je prošlo mnogo vremena otkako su naši voljeni umrli, mi ih se i dalje sećamo. Na godišnjicu njihove smrti posebno oživljavamo uspomene na njih.

² Svake godine mi smo među milionima ljudi koji se širom sveta okupljaju povodom godišnjice smrti nekoga ko nam je posebno drag – Isusa Hrista (1. Petr. 1:8). To je prilika da se podsetimo da je on dao svoj život da bi nas spasao greha i smrti (Mat. 20:28). Isus je želeo da njegovi sledbenici obeležavaju sećanje na njegovu smrt. U noći pre nego što je umro, on je uspostavio posebnu svečanost i dao zapovest svojim učenicima: „Činite ovo meni na spomen“ (Luka 22:19).

 3. O čemu će biti reči u ovom članku?

³ Samo mali broj onih koji prisustvuju Spomen-svečanosti nada se da će živeti na nebu. Ali toj svečanosti prisustvuju i milioni onih koji se nadaju da će živeti na zemlji. U ovom članku osmotrićemo neke razloge zbog kojih i jedni i drugi prisustvuju i kako im to koristi. Započećemo sa razlozima koje imaju pomazanici.

 4. Zašto pomazanici uzimaju hleb i vino tokom Spomen-svečanosti?

⁴ Pomazani hrišćani svake godine prisustvuju Spomen-svečanosti i uzimaju hleb i vino. Da bismo razumeli zašto uzimaju hleb i vino, pogledajmo šta se desilo tokom poslednje noći Isusovog života na zemlji. Nakon proslave Pashe, Isus je uspostavio svečanost koja je kasnije postala poznata kao Gospodova večera. On je jedanaestorici svojih vernih apostola dodao hleb i vino i rekao im da jedu i piju. Govorio im je o dva saveza, to jest sporazuma – o novom savezu i savezu za Kraljevstvob (Luka 22:19, 20, 28-30). Zahvaljujući tim savezima, apostoli i jedan tačno utvrđen broj ljudi dobili su mogućnost da postanu kraljevi i sveštenici na nebu (Otkr. 5:10; 14:1). Samo pomazanici koji su još uvek na zemlji mogu uzimati hleb i vino tokom Spomen-svečanosti, zato što su jedino oni učesnici u tim savezima.

 5. Kako pomazanici gledaju na svoju nadu?

⁵ Postoji još jedan razlog zašto pomazanici dolaze na Spomen-svečanost: Tom prilikom oni dublje razmišljaju o svojoj nadi. Imaju predivnu nadu da će dobiti besmrtnost i neraspadljivost, da će vladati sa Isusom Hristom i preostalim pomazanicima i, iznad svega, da će videti samog Jehovu (1. Kor. 15:51-53; 1. Jov. 3:2). Pomazani hrišćani znaju da je to velika čast. Ali svesni su i toga da moraju ostati verni do same smrti da bi dobili tu nagradu (2. Tim. 4:7, 8). Razmišljanje o toj nadi pomazanicima pričinjava radost (Titu 2:13). A koje razloge imaju „druge ovce“ da prisustvuju Spomen-svečanosti? (Jov. 10:16).

 6. Koji razlog imaju druge ovce da prisustvuju Spomen-svečanosti?

⁶ Tokom Spomen-svečanosti, druge ovce ne uzimaju hleb i vino nego prisustvuju ovoj svečanosti samo kao posmatrači. Oni koji se nadaju životu na zemlji prvi put su konkretno pozvani da prisustvuju toj svečanosti 1938. godine. U Stražarskoj kuli od 1. marta te godine stajalo je: „Sasvim je na mestu da [druge ovce] prisustvuju tom sastanku kao posmatrači [...] To je radosna prilika i za njih.“ Kao što se zvanice raduju što su na venčanju svojih prijatelja, tako se i druge ovce raduju što su na Spomen-svečanosti kao posmatrači.

 7. Zašto govor koji se održava na Spomen-svečanost znači i drugim ovcama?

⁷ I druge ovce ovom prilikom dublje razmišljaju o svojoj nadi. I njima znači da čuju govor koji se održava tokom Spomen-svečanosti, zato što se veliki deo tog govora bavi time šta će Hrist i njegovih 144 000 suvladara uraditi za poslušne ljude tokom Hiljadugodišnje vladavine. Zemlja će biti pretvorena u raj, a ljudi će dostići savršenstvo. Nema sumnje da druge ovce jedva čekaju da se ispune biblijska proročanstva, poput onih iz Isaije 35:5, 6; 65:21-23 i Otkrivenja 21:3, 4. Dok zamišljaju sebe i svoje voljene u novom svetu, oni učvršćuju svoju nadu i jačaju svoju rešenost da nikada ne prestanu da služe Jehovi (Mat. 24:13; Gal. 6:9).

 8. Koji je drugi razlog što druge ovce prisustvuju Spomen-svečanosti?

⁸ Pogledajmo još jedan razlog zašto druge ovce prisustvuju Spomen-svečanosti. To je način da pruže podršku pomazanim hrišćanima i da im pokažu koliko ih vole. U Božjoj Reči je prorečeno da će pomazanici i druge ovce blisko sarađivati. Pogledajmo neka od tih proročanstava.

 9. Kako je u proročanstvu iz Zaharije 8:23 opisano šta druge ovce osećaju prema pomazanicima?

⁹ Pročitati Zahariju 8:23. U ovom proročanstvu je na predivan način opisano šta druge ovce osećaju prema svojoj pomazanoj braći i sestrama. Judejac iz ovog proročanstva predstavlja pomazane hrišćane koji su još uvek na zemlji (Rimlj. 2:28, 29). „Deset ljudi iz svih naroda koji govore raznim jezicima“ predstavljaju druge ovce. Oni se čvrsto drže pomazanika tako što zajedno s njima služe pravom Bogu. Svoju privrženost pomazanicima pokazuju tako što prisustvuju Spomen-svečanosti.

10. Kako se ispunilo proročanstvo iz Jezekilja 37:15-19, 24, 25?

¹⁰ Pročitati Jezekilja 37:15-19, 24, 25. Kao što je obećao, Jehova je ujedinio pomazane hrišćane i druge ovce. Proročanstvo govori o dva pruta. Prut na kom piše „za Judu“ (pleme iz kog su birani izraelski kraljevi) predstavlja one koji se nadaju životu na nebu, a „Jefremov prut“ predstavlja one koji se nadaju životu na zemlji.c Jehova će ujediniti ove dve grupe ljudi i one će postati „jedan prut“. To znači da ujedinjeno služe Bogu pod jednim kraljem, Isusom Hristom. Svake godine, pomazanici i druge ovce prisustvuju Spomen-svečanosti, ne kao dve odvojene grupe već kao „jedno stado s jednim pastirom“ (Jov. 10:16).

11. Prema Mateju 25:31-36, 40, kako druge ovce prvenstveno podupiru Hristovu braću?

¹¹ Pročitati Mateja 25:31-36, 40. Ovce iz ovog poređenja predstavljaju pravedne ljude koji žive u poslednjim danima i nadaju se da će živeti na zemlji. I oni se ubrajaju u druge ovce. Oni verno podupiru preostalu Hristovu pomazanu braću na zemlji prvenstveno tako što im pomažu da ispune ogromnu odgovornost koju imaju – da propovedaju i stvaraju učenike širom sveta (Mat. 24:14; 28:19, 20).

12-13. Na koje još načine druge ovce podupiru Hristovu pomazanu braću?

¹² U sedmicama pre Spomen-svečanosti druge ovce pružaju podršku Hristovoj braći tako što pozivaju ljude na Spomen-svečanost. (Videti okvir „Spomen-svečanost – poseban period za nas“.) Takođe, preduzimaju sve što je potrebno da bi se Spomen-svečanost održala u skupštinama širom sveta iako u većini tih skupština niko od prisutnih ne uzima hleb i vino. Druge ovce su presrećne što mogu da podupiru Hristovu braću na takve načine. Oni znaju da je za Isusa sve što čine za njegovu pomazanu braću isto kao da čine za njega (Mat. 25:37-40).

¹³ Bez obzira na našu nadu, koje još razloge svi imamo da prisustvujemo Spomen-svečanosti?

14. Kako su Jehova i Isus pokazali ogromnu ljubav prema nama?

¹⁴ Zahvalni smo za ljubav koju su nam Jehova i Isus pokazali. Jehova nam je pokazao ljubav na mnogo načina, ali jedan je posebno vredan pažnje. Najveći izraz njegove nesebične ljubavi bio je to što je poslao svog dragog Sina da pati i umre za nas (Jov. 3:16). I Isus je pokazao veliku ljubav time što je spremno dao svoj život za nas (Jov. 15:13). Nikada nećemo moći da im uzvratimo toliku ljubav. Ali možemo svojim načinom života pokazati da smo zahvalni (Kol. 3:15). Takođe prisustvujemo Spomen-svečanosti da bismo se podsetili koliko nas oni vole i da bismo pokazali koliko mi njih volimo.

15. Zašto i pomazani hrišćani i druge ovce veoma cene otkupnu žrtvu?

¹⁵ Zahvalni smo za otkupnu žrtvu (Mat. 20:28). Pomazani hrišćani su zahvalni za otkupninu zahvaljujući kojoj imaju divnu nadu. Zbog njihove vere u Isusovu žrtvu, Jehova ih je proglasio pravednima i usvojio ih kao svoju decu (Rimlj. 5:1; 8:15-17, 23). I druge ovce su zahvalne za otkupninu. Na temelju vere u Hristovu žrtvu, oni su čisti u Božjim očima, mogu da mu služe i nadaju se da će preživeti „veliku nevolju“ (Otkr. 7:13-15). Jedan od načina na koji i pomazanici i druge ovce pokazuju svoju zahvalnost za otkupninu je to što svake godine prisustvuju Spomen-svečanosti.

16. Koji je još jedan razlog zašto prisustvujemo Spomen-svečanosti?

¹⁶ Još jedan razlog zašto prisustvujemo Spomen-svečanosti jeste to što želimo da budemo poslušni Isusu. Bez obzira na to da li se nadamo da ćemo živeti na nebu ili na zemlji, mi želimo da budemo poslušni zapovesti koju je Isus dao u noći kada je uspostavio Spomen-svečanost: „Činite ovo meni na spomen“ (1. Kor. 11:23, 24).

17. Kako nam Spomen-svečanost pomaže da se približimo Jehovi?

¹⁷ Bliži smo Jehovi (Jak. 4:8). Kao što smo već videli u ovom članku, Spomen-svečanost nam pruža priliku da duboko razmišljamo o nadi koju nam je Jehova dao i o velikoj ljubavi koju nam je pokazao (Jer. 29:11; 1. Jov. 4:8-10). Kada razmišljamo o sigurnoj nadi koju imamo za budućnost i o Božjoj vernoj ljubavi, još više ga volimo i naše prijateljstvo s njim je sve jače (Rimlj. 8:38, 39).

18. Na šta će nas podstaći razmišljanje o Isusovom primeru?

¹⁸ Podstaknuti smo da se ugledamo na Isusa (1. Petr. 2:21). U danima koji prethode Spomen-svečanosti, čitamo biblijske zapise o Isusovim poslednjim danima na zemlji, njegovoj smrti i uskrsenju. Govor koji je pripremljen za ovu svečanost podseća nas na to koliko nas Isus voli (Ef. 5:2; 1. Jov. 3:16). Dok čitamo i razmišljamo o tome koliko je bio samopožrtvovan, podstaknuti smo da i sami živimo „kao što je Isus živeo“ (1. Jov. 2:6).

19. Kako možemo ostati u Božjoj ljubavi?

¹⁹ Naša želja da ostanemo u Božjoj ljubavi još je jača (Jud. 20, 21). Da bismo ostali u njegovoj ljubavi, trudimo se da mu budemo poslušni, da svetimo njegovo ime i da mu svojim načinom života donosimo radost (Posl. 27:11; Mat. 6:9; 1. Jov. 5:3). Kad prisustvujemo Spomen-svečanosti, još smo odlučniji da svakog dana, dok god smo živi, pokazujemo Jehovi koliko ga volimo.

20. Koje dobre razloge imamo da prisustvujemo Spomen-svečanosti?

²⁰ I oni koji se nadaju da će živeti na nebu i oni koji se nadaju da će živeti na zemlji imaju dobre razloge da prisustvuju Spomen-svečanosti. Svake godine, kada se okupimo na toj svečanosti, prisećamo se smrti Isusa Hrista, koga neizmerno volimo. Što je najvažnije, prisećamo se da je Jehova dao svog Sina kao otkupnu žrtvu za nas – što je najveći izraz njegove ljubavi. Ove godine, Spomen-svečanost će biti održana u petak, 15. aprila. Mi volimo Jehovu i njegovog Sina. Zato nam tog dana ništa neće biti važnije od toga da prisustvujemo obeležavanju godišnjice Isusove smrti.