„Poznaće da sam ja Jehova“
„Neću više dati da se skvrni sveto ime moje, nego će poznati narodi da sam ja Jehova“ (JEZEKILJ 39:7).
1, 2. Kako znamo da Jehova neće beskonačno tolerisati obesvećenje svog imena?
JEHOVINO sveto ime je bilo obesvećeno od drevnih Izraelaca. To jasno proizilazi iz Jezekiljeve knjige. Ali pripadnici takozvanog hrišćanstva takođe obesvećuju ime Boga za koga izjavljuju da ga obožavaju.
2 Da li će univerzalni Suveren beskonačno tolerisati obesvećenje njegovog imena? Ne, jer on je izjavio: „Neću više dati da se skvrni sveto ime moje, nego će poznati narodi da sam ja Jehova“ (Jezekilj 39:7; vidi takođe Jezekilj 38:23). Šta to znači? I šta možemo mi da naučimo iz narednih poglavlja knjige Jezekilja?
Proročanstva protiv drugih
3. a) Kako su reagovali drugi narodi na Judine patnje? b) Zbog kog duhovnog stava je odstranjen „car“ Tirski i kako to treba da deluje na nas?
3 Posle razorenja Jerusalima osuđeni su Amon, jer se ismejavao Judinim patnjama, i Moav, jer je prema dvoplemenskom carstvu zauzeo prezriv stav. Edom je bio kriv za zlonamernost, a osvetoljubivi duh Filisteja je trebao da na sebe nanese Božje „gnevne ukore“ (Jezekilj 25:1-17; Priče Solomunove 24:17, 18). Tir je trebao da padne od Navuhodonosora ili Nabukadresara (način pisanja sličniji vavilonskom), zato što je likovao nad jerusalimskom nesrećom (Jezekilj 26:1-21). To je bilo upoređeno sa lađom koja će sigurno potonuti (Jezekilj 27:1-36). „Car“ Tirski (očigledno niz njegovih vladara) je bio odstranjen, jer je kao i Sotona imao ponosan duhovni stav (Jezekilj 28:1-26). Zato je sigurno da mi treba da izbegavamo greh ponosa kojim bi mogli da budemo zavedeni da obesvetimo Jehovino ime (Psalam 138:6; Priče Solomunove 21:4).
4. Šta je predstojalo Faraonu i Egiptu?
4 Jezekilj je predskazao 40-godišnje pustošenje Egipta. Njegovo bogatstvo bi pripalo Nabukadresaru kao plata za pružene vojne usluge pri izvršenju Jehovine presude nad Tirom (Jezekilj 29:1-21). Kad se Bog pobrinuo da Egipćani budu rasejani, ‚poznali su da je on Jehova’ (Jezekilj 30:1-26). Ponosni Faraon koji je zastupao Egipat, bio je upoređen sa uzvišenim kedrom koji je trebao da bude posečen (Jezekilj 31:1-18). Konačno je Jezekilj uzvisio žalopojke o Faraonu i o odlasku Egipta u šeol (Jezekilj 32:1-32).
Stražarska dužnost
5. a) Samo pod kojim uslovima Bog priznaje duhovnog stražara? b) Šta znači ‚da stanu hoditi po uredbama životnijem’?
5 Jezekilj je bio opomenut na njegovu dužnost stražara (Jezekilj 33:1-7). Razumljivo je da Bog priznaje samo jednog duhovnog stražara, koji ispunjava svoju dužnost i upozorava zle. (Čitaj Jezekilj 33:8, 9.) Kao Jezekilj tako i pomazana klasa „stražara“ hrabro objavljuje božanska upozorenja. Pošto Bogu nije mila smrt bezbožnika, neće im stavljati na teret ono što je prošlo ako paze na njegova upozorenja i „stanu hoditi po uredbama životnijem“. Hoditi po ovim uredbama je u Jezekiljevim danima značilo držati Mozaitski zakon, a danas to znači da prihvatimo vrednost Hristovog otkupa i da budemo njegovi sledbenici (1. Petrova 2:21). Protiv načina kako Bog kažnjava ili nagrađuje ne može ništa da se kaže i da li ćemo biti sačuvani u „velikoj nevolji“ zavisi od poklanjanja pažnje njegovim uredbama (Jezekilj 33:10-20; Matej 24:21).
6. Kako danas mnogi liče na judejske zarobljenike iz Jezekiljevog vremena?
6 Krajem 607. godine pre n.e. jedan begunac je izvestio o razorenju Jerusalima i Jezekilj je opet počeo sa objavljivanjem Jehovine vesti (Jezekilj 33:21-29) Kako su reagovali zarobljenici? (Čitaj Jezekilj 33:30—33.) Danas mnogi liče na judejske zarobljenike, za koje je Jezekilj bio pevač ‚osećajne ljubavne pesme’. Kad pomazanici i njihovi saputnici vrše posete od kuće do kuće, ovim ljudima se sviđa zvuk vesti o Carstvu, ali je ne prihvataju. Ona je za njih kao lepa ljubavna pesma, ali ne izvršavaju predanje Jehovi i neće preživeti „veliku nevolju“.
Jehovin „jedan pastir“
7. Koji Jehovin postupak u našem vremenu može da se uporedi sa onim što je učinio za svoje ovce u Jezekiljevim danima?
7 Posle pada Jerusalima Jehova je u vesti Jezekilju osudio vladajuće „pastire Izraelove“ koji su obesvetili njegovo sveto ime. Kako samo odgovaraju ove reči za vladare takozvanog hrišćanstva! (Čitaj Jezekilj 34:1—6.) Suprotno Isusu Hristu, izvrsnom pastiru, politički vladari takozvanog hrišćanstva se „kljukaju“ u materijalnom pogledu na račun „ovaca“ (Jovan 10:9-15). Ali Bog će osloboditi svoje ovce, tako što će vladarima takozvanog hrišćanstva oduzeti moć u „velikoj nevolji“, baš kao što je oslobodio svoje ovce kad je prilikom pustošenja Jude oduzeo vladavinu sebičnim pastirima (Otkrivenje 16:14-16; 19:11-21). Jehova je pokazao ljubav prema svom ovcama sličnom narodu kad ga je 537. pre n.e. oslobodio iz Vavilona. Ovu osobinu je pokazao takođe 1919. n.e. kad je preko Isusa Hrista, većeg Kira, oslobodio ostatak duhovnog Izraela iz zarobljeništva Vavilona velikog (Jezekilj 34:7-14).
8. Šta bi Jehova učinio ako bi danas neka ‚tovna ovca’ ugnjetavala Božje stado i kako hrišćanski potpastiri moraju da postupaju sa tim ovcama?
8 Bog se ljubazno brine za svoje ovce. (Čitaj Jezekilj 34:15, 16.) Ako bi neka ‚tovna ovca’ danas ugnjetavala Božje stado, Jehova bi je „pasao“, sada oduzimanjem zajednice, a u „velikoj nevolji“ uništenjem. Jehova je 1914. godine postavio „jednog pastira“, Isusa Hrista, nad pomazanim ostatkom. Od 1935. vodi skupljanje „velikog mnoštva naroda“ „drugih ovaca“, koje danas služi zajedno sa pomazanim ‚ovcama paše Jehovine’. Hrišćanski potpastiri moraju ljubazno da postupaju sa svim ovim ovcama, kao Bog i Hrist (Jezekilj 34:17-31; Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16; Psalam 23:1-4; Dela apostolska 20:28-30).
„Edenski vrt“
9. Šta je učinio Jehova pošto je odlučio da zemlje Jude i Izraela drže sabat?
9 Vratimo se opet pustoj zemlji Jude i Izraela. Po Božjoj odluci trebala je da drži sabat, ostajući 70 godina nenastanjena. Zato je on sprečio da Edom ili drugi narodi zauzmu to područje (2. Dnevnika 36:19-21; Danilo 9:2). I stvarno, Edom je zajedno sa predelom planine Seir takođe bio opustošen, kao što je predskazano, kad je bio potčinjen od Vavilonaca 602/601. pre n.e. (Jezekilj 35:1 do 36:5; Jeremija 25:15-26).
10. Na koji razvoj u našim danima je ukazivala obnova ostatka u Judi (537. pre n.e.)?
10 Obnavljanje ostatka u Judi 537. pre n.e. je ukazivalo na oduševljavajući razvoj u našim danima. 1919. je ponovo počelo naseljavanje „gora Izrailjevih“, duhovne zemlje Jehovinih pomazanih svedoka sa duhovno oživelim ostatkom (Jezekilj 36:6-15). Bog je očistio članove ostatka od religiozne nečistoće i stavio „nov duh“ u njih, čime im je omogućio da doprinose plodove njegovog svetog duha (Galatima 5:22, 23). I da svetski ljudi ne bi mogli da obesvećuju Jehovino ime zbog ukoravanja svog naroda, on je obilno blagoslovio ostatak (Jezekilj 36:16-32).
11. Šta je Bog učinio sa duhovnom zemljom pomazanog ostatka u saglasnosti sa Jezekiljem 36:33-36?
11 Pošto se jedan ostatak vratio u Judu, ova zemlja je pretvorena u „vrt Edemski“. (Čitaj Jezekilj 36:33—36.) Tako je i nekad opustošena zemlja duhovnog ostatka od 1919. pretvorena u plodni duhovni raj, u kom se sada nalazi i „veliko mnoštvo naroda“. Svaki Bogu predani hrišćanin bi trebao da se trudi da ovaj duhovni raj održi čistim, pošto u njemu stanuje sveti narod (Jezekilj 36:37, 38).
Obnovljeno jedinstvo
12. Kako se prema Jezekilju 37:1-14 prikazuje oživljavanje judejskog naroda starog vremena i kakvu paralelu to daje u naše vreme?
12 U vavilonskom ropstvu Judejci su bili skoro mrtav narod, uporediv sa kostima na polju (Jezekilj 37:1-4). Ali šta je Jezekilj dalje video? (Čitaj Jezekilj 37:5—10.) Ove kosti su presvučene žilama, mesom i kožom i ponovo oživele životnim dahom (Jezekilj 37:11-14). Bog je vaskrsao judejski narod, kad su 42 360 osoba iz svih plemena Izraela i oko 7500 neizraelaca iskoristili priliku da ponovo nastane Judu, da izgrade Jerusalim i njegov hram i da u svojoj otadžbini ponovo uvedu pravo obožavanje (Jezdra 1:1-4; 2:64, 65). I progonjeni ostatak duhovnog Izraela je 1918. ličio na te osušene kosti — bio je ubijen, što se tiče njegovog dela svedočenja u javnosti. Ali 1919. Jehova je te pomazanike ponovo oživeo kao objavitelje Carstva (Otkrivenje 11:7-12). Ova paralela bi trebala da ojača naše uverenje da oni zajedno sa svojim saradnicima čine zemaljsku organizaciju, kojom se Jehova danas služi. (Vidi Godišnjak Jehovinih svedoka 1975, strana 87 do 125, engl.)
13. Kako se u Jezekilju 37:15-20 prikazuje obnova organizatorskog jedinstva Jehovinog naroda starog vremena i kakva paralela postoji za to?
13 Kako je prikazano obnavljanje organizacionog jedinstva Jehovinog naroda starog vremena? (Čitaj Jezekilj 37:15—20.) Za ujedinjenje oba drveta (jedno predstavlja dvoplemensko carstvo Jude a drugo desetplemensko carstvo Izraela) postoji savremena paralela. Tokom prvog svetskog rata častoljubivi ljudi su pokušali da razore jedinstvo Božjih slugu, ali 1919. godine verni pomazanici su se ujedinili pod Hristom, svojim „jednim carem“ i „jednim pastirom“. Štaviše, sada je sa pomazanim ostatkom ujedinjeno „veliko mnoštvo naroda“, koje može da se uporedi sa više od 7500 neizraelaca koji su se vratili u Judu. Kakve li radosti, da budemo u duhovnom raju i da služimo Jehovi u jedinstvu pod našim „jednim carem“! (Jezekilj 37:21-28).
Gog napada!
14. Ko je Gog od Magoga i šta će preduzeti? (Jezekilj 38:1-17).
14 Kao sledeće predskazan je jedan dramatičan događaj. S namerom da obesveti Božje ime i da uništi njegov narod, Gog od Magoga će napasti ostatak duhovnog Izraela, koji zastupa Jehovinu „ženu“ ili nebesku organizaciju (Otkrivenje 12:1-17). Gog je „vladar ovoga sveta“, Sotona, Đavo. Ime Gog je dobio posle zbacivnja sa neba, kad je usledilo rođenje Carstva 1914. godine (Jovan 12:31). „Zemlja Magoga“ je mesto u području Zemlje, na koje je ograničen uticaj Goga i njegovih demona. Kad antireligiozne snage budu uništile takozvano hrišćanstvo i ostali deo Vavilona velikog, Jehova će navesti Goga da se okrene protiv naizgled bespomoćnog ostatka duhovnog Izraela i njihovih Bogu predanih saradnika (Jezekilj 38:1-17; Otkrivenje 17:12-14).
15. Šta će se desiti kad Gog napadne Jehovine svedoke?
15 Šta će se desiti kad Gog napadne Jehovine svedoke? (Čitaj Jezekilj 38:18—23.) Jehova će spasti svoj narod. Njegovo oružje će biti poplave izazvane provalom oblaka, ogromno kamenje od grada, oganj koji pada i besneći pomor. U svojoj pometnji Gogove vojne snage će okrenuti mačeve jedni na druge. Ali pre nego ih Bog zbriše iz postojanja, ‚moraće da poznaju da je on Jehova’.
16. a) Šta će se desiti sa „zemljom Magog“? b) Kako na nas treba da deluje to što znamo za predskazane događaje o Gogu?
16 Kad sotona i njegovi demoni budu bačeni u bezdan, „zemlja Magog“, to jest njihovo mesto poraza u području Zemlje, nestaće zauvek (Otkrivenje 20:1-3). Gogova ratna oprema će biti tako velika da će njeno odstranjenje potrajati izvesno vreme. Ptice i druge životinje će se nasititi od nepokopanih leševa Gogovih masa. Kako sve to treba da deluje na nas? Sada, kad znamo da predstoji Gogov napad, ali da će Jehova spasti svoj narod, to bi trebalo da ojača našu veru i da nas obraduje, jer će ovi događaji voditi do svećenja dugo obesvećenog Božjeg imena (Jezekilj 39:1-29).
Gledaj na Jehovinu svetinju!
17. a) Koju viziju je primio Jezekilj 593. godine pre n.e.? b) Šta dokazuje postojanje hrama u viziji?
17 593. godine pre n.e., 14. godine posle razorenja hrama u Jerusalimu, Jezekilj je primio viziju o novoj svetinji koja služi za obožavanje Jehove. Prema merenjima koja je preduzeo jedan anđeo, vođa proroka, imala je gigantske proporcije (Jezekilj 40:1 do 48:35). Ovaj hram je predstavljao ‚istiniti šator koji je Jehova postavio’, i ukazivao na „slike nebeskih stvari“. Isus Hrist je 33. godine n.e. ušao u svetinju nad svetinjama, „u samo nebo“, da bi prineo otkupnu vrednost svoje žrtve (Jevrejima 2:8; 9:23 24, Ča). Hram pokazan u viziji dokazuje da će čisto obožavanje preživeti Gogov napad. Kakve li utehe za one koji vole Jehovino ime!
18. Koja obeležja se spominju o hramu iz vizije?
18 Hram je imao mnoga obeležja. Na primer, na njegovim spoljašnjim i unutrašnjim zidovima je bilo ukupno šest vrata (Jezekilj 40:6-35). U spoljašnjem predvorju je bilo trideset trpezarija (verovatno da ljudi jedu zajedničke žrtve) (40:17). U unutrašnjem predvorju je bio oltar za žrtve paljenice (43:13-17). Jedan drveni oltar, očigledno za spaljivanje tamjana, je bio u prvoj prostoriji hrama (41:21, 22). Svetinja nad svetinjama je merila 20 lakata u kvadrat i zidovi oko hrama 500 dužina trske (1600 m) na svakoj strani. Kakvog li veličanstvenog doma koji je bio ispunjen Božjom slavom! (Jezekilj 41:4; 42:16-20; 43:1-7).
19. Kako na nas treba da deluju detalji o hramu i činjenica da su oni koji tamo služe morali da odgovaraju Božjim merilima?
19 Mnogi detalji o hramu, žrtvama, žrtvenim darovima i svečanostima treba da nam urežu nužnost da brižljivo primenjujemo uputstva Božje organizacije, svesni da treba preduzeti sve napore za uzvisivanje Jehove i njegovog obožavanja (Jezekilj 45:13-25; 46:12-20). Oni koji su služili u hramu morali su da odgovaraju Božjim visokim merilima i imali su zadatak da uče narod „što je sveto, što li nije sveto“ (Jezekilj 44:15, 16, 23). To bi trebalo da nas pokrene da sačuvamo svetost kao Jehovin narod (Efescima 1:3, 4).
20. a) Šta predstavalja voda koja je tekla iz hrama? b) Kakvo dejstvo će imati ta simbolična voda?
20 Iz hrama je tekla voda od koje je slana voda Mrtvog mora postala zdrava ili pretvorena u slatku, tako da su u njoj vrvele ribe (Jezekilj 47:1-11). Ova voda predstavlja Božje pripreme za postizanje večnog života koje obuhvataju Isusovu žrtvu, žrtvu, koja je dovoljna za preživele od Gogovog napada, kao i druge, uključujući uskrsnule (Jovan 5:28, 29; 1. Jovanova 2:2; Otkrivenje 22:1, 2). Mrtvo more predstavlja element u kom čovečanstvo postoji — osudu za nasleđenu grešnost i smrt kao i Sotoninu vladavinu. Kao ribe u vodi Mrtvog mora koja je postala slatka, tako će oslobođeno čovečanstvo da napreduje u izlečenoj sredini, to jest pod vladavinom Mesije.
21. Čemu će se radovati poslušno čovečanstvo u novom svetu, kao što je nagovešteno prema Jezekilju 47:12?
21 Lečenje je takođe u vezi sa drvećem koje se nalazi uzduž reke prikazane u viziji. (Čitaj Jezekilj 47:12.) U novom svetu, poslušno čovečanstvo će se radovati savršenom telesnom i duhovnom zdravlju. A zašto i ne bi? Lišće ovog plodnog drveća poseduje stalno lekovito dejstvo. Kakvog li blagoslova za one koji priznaju Jehovu i služe mu!
Tada će ga poznati!
22. Šta ukazuje da će Bog dodeliti određeno mesto ljudima u raju?
22 Time što već danas sarađujemo sa Jehovinom organizacijom, možemo da razvijemo osobine koje nas osposobljavaju za saradnju, kad Bog ljudima dodeli mesto u zemaljskom raju, koje je odredio za njih. Da će uslediti takve dodele nagovešteno je time što je u Jezekiljevoj viziji severno i južno od jednog pojasa zemlje, koji je bio određen za upravu, izvršena plemenska podela. Trodelni pojas zemlje ili „prinos“ je obuhvatao jedan deo za nesvešteničke Levite i jedan deo za sveštenike, u kom se nalazio i hram pokazan u viziji. Na sredini južnog dela je bio grad sa radnom snagom iz svih plemena i pod kolektivnim „vođom“ — knezovima ili zastupnicima Mesije na „novoj zemlji“ (Jezekilj 47:13 do 48:34; 2. Petrova 3:13; Psalam 45:16).
23. Šta moramo da radimo danas, da bi pripadali oslobođenom čovečanstvu koje će živeti u raju?
23 Sa prestolja svoje nebeske svetinje Bog će blagosloviti simboličan grad koji je video Jezekilj (Čitaj Jezekilj 48:35.) Ovo zemaljsko sedište uprave se naziva Jehova-Šama, ili „Jehova je tu“. Nastavi sa pokazivanjem neslomljive ljubavi prema Bogu i moći ćeš da budeš deo oslobođenog čovečanstva koje živi u raju, kada se na Zemlji više niko ne bude nalazio u duhovnoj tami, nego će svi poznati da je Jehova živi i istiniti Bog (Avakum 2:14). Izbegni, da prilikom uništenja zlih budeš protiv svoje volje primoran da priznaš Božje ime. Veruj i pokaži da se nadaš da ćeš biti među preživelima kad Bog ispuni reči: „I narodi će poznati da sam ja Jehova“ (Jezekilj 36:23).
Šta bi ti rekao?
◼ Samo pod kojim uslovima Jehova priznaje duhovnog stražara?
◼ Kako Jehova postupa sa svojim ovcama i kako hrišćanski pastiri treba da postupaju sa njima?
◼ Kako je prikazano oživljavanje judejskog naroda? (Jezekilj 37:1-14). Koja je savremena paralela za to?
◼ Ko je Gog od Magoga i šta će se desiti kad napadne Jehovine svedoke?
◼ Šta predstavlja voda koja je tekla iz hrama prikazanog u viziji?
[Slika na 19. strani]
Kao pastiri u staro vreme, Jehova se ljubazno brine za svoje ovce. Zato i hrišćanski pastiri treba ljubazno da postupaju sa Božjim stadom.