Jehova je razuman!

„Mudrost odozgo je... razumna“ (JAKOV 3:17, NW).

 1. Kako neki prikazuju Boga kao nerazumnog, i šta ti misliš o takvom gledištu o Bogu?

KAKVOG Boga ti obožavaš? Da li veruješ da je on Bog nepopustljive, stroge pravde, oštar i krut u svom temperamentu? Za protestantskog reformatora Džona Kalvina, Bog je sigurno izgledao tako. Kalvin je tvrdio da Bog ima jedan „večan i nepromenjiv plan“ s obzirom na svakog pojedinca, predodređujući za svakoga da li će živeti zauvek u sreći ili će biti večno mučen u paklu. Zamisli: Kada bi to bilo tačno, ništa što bi ti mogao da učiniš, bez obzira koliko da se trudiš, ne bi promenilo Božji dugotrajni, kruti plan u vezi s tobom i tvojom budućnošću. Da li bi bio privučen takvom nerazumnom Bogu? (Uporedi Jakov 4:8.)

 2, 3. (a) Kako možemo ilustrovati nerazumnost ljudskih institucija i organizacija? (b) Kako Ezekjelova vizija o Jehovinoj nebeskoj kočiji otkriva Njegovu prilagodljivost?

² Kakvo je olakšanje za nas da saznamo da je Bog Biblije nadasve razuman! Nije Bog, već su ljudi skloni tome da budu kruti i nepopustljivi, ograničeni vlastitim nesavršenostima. Ljudske organizacije mogu biti nezgrapne kao neki teretni vozovi. Kad ogromni teretni voz ide prema nekoj prepreci na pruzi, nemoguće je okrenuti ga, a nije ništa lakše ni zaustaviti ga. Neki vozovi imaju tako veliki momenat sile kad se kreću napred da im je potrebno više od kilometra da se zaustave nakon što se upotrebe kočnice! Slično tome, supertanker može ploviti napred još osam kilometara nakon što se isključe mašine. Čak i kad se okrenu da rade unazad, brod još uvek može ploviti 3 kilometra! A sada osmotrimo jedno vozilo koje uliva mnogo više strahopoštovanja od ova dva, vozilo koje predstavlja Božju organizaciju.

³ Pre više od 2 600 godina, Jehova je proroku Ezekjelu dao jednu viziju koja je prikazala Njegovu nebesku organizaciju duhovnih stvorenja. Bila je to jedna kočija s dimenzijama koje ulivaju strahopoštovanje, Jehovino vlastito „vozilo“ koje je uvek pod njegovom kontrolom. Najzanimljiviji je bio način na koji se kretalo. Ogromni točkovi imali su četiri strane i bili su puni očiju, tako da su mogli da vide svugde i mogli su da promene pravac trenutno, bez zaustavljanja ili okretanja. I to ogromno vozilo nije moralo da se tromo kreće poput nekog supertankera ili teretnog voza. Ono je moglo da se kreće brzinom munje, čak se okrećući pod pravim uglom! (Ezekjel 1:1, 14-28). Jehova je toliko različit od Boga koga je Kalvin propovedao koliko i Njegova kočija od nezgrapnih mašina koje je načinio čovek. On je savršeno prilagodljiv. Cenjenje tog aspekta Jehovine ličnosti treba da nam pomogne da ostanemo prilagodljivi i da izbegavamo zamku nerazumnosti.

Jehova — najprilagodljivije biće u svemiru

 4. (a) Na koji način samo Jehovino ime otkriva da je on prilagodljiv Bog? (b) Koje su neke od titula koje se primenjuju na Jehovu Boga, i zašto su one odgovarajuće?

⁴ Samo Jehovino ime uključuje njegovu prilagodljivost. „Jehova“ doslovno znači „On prouzrokuje da postaje“. To očigledno znači da Jehova prouzrokuje da on sam postane Ispunjavatelj svih svojih obećanja. Kad je Mojsije pitao Boga za njegovo ime, Jehova je na sledeći način razradio njegovo značenje: „Ja sam onaj koji jesam“ (Izlazak 3:14). Roterhamov prevod konkretno to kaže: „Ja ću postati šta god želim.“ Jehova je onakav, ili izabira da postane onakav, kakav god treba da bude da ispuni svoje pravedne namere i obećanja. Tako on nosi impresivan niz titula, kao što su Stvoritelj, Otac, Suvereni Gospod, Pastir, Jehova nad vojskama, Slušač molitve, Sudija, Veličanstveni Instruktor, Otkupitelj. On sam je prouzrokovao da postane sve to i još više da bi izvršio svoje ljubazne namere (Isaija 8:13; 30:20; 40:28; 41:14; Psalam 23:1; 65:3 [65:2, DK]; 73:28; 89:27 [89:26, DK]; Sudije 11:27; vidi takođe New World Translation, dodatak 1J).

 5. Zašto ne treba da zaključimo da Jehovina prilagodljivost uključuje da se njegova priroda ili merila menjaju?

⁵ Da li to onda znači da se Božja priroda ili merila menjaju? Ne; kao što Jakov 1:17 izražava, „u [njemu] nema promene ni senke menjanja“. Da li je to protivrečno? Uopšte nije. Na primer, koji ljubazan roditelj ne menja uloge da bi koristio deci? Samo u toku jednog dana, roditelj može biti savetnik, kuvar, domaćin, učitelj, onaj koji održava disciplinu, prijatelj, mehaničar, medicinska sestra — spisak ide dalje i dalje. Roditelj ne menja ličnost kad preuzima te uloge; on ili ona jednostavno se prilagođava tekućim potrebama. Tako je i s Jehovom, ali u daleko većem obimu. Ne postoji granica onome što on može prouzrokovati da postane da bi koristio svojim stvorenjima. Dubina njegove mudrosti zaista zapanjuje! (Rimljanima 11:33).

Razumnost je oznaka božanske mudrosti

 6. Kakvo je doslovno značenje i kakve su implikacije grčke reči koju je Jakov upotrebio u opisivanju božanske mudrosti?

⁶ Učenik Jakov je upotrebio zanimljivu reč da opiše mudrost tog nadmoćno prilagodljivog Boga. On je pisao: „Mudrost odozgo je... razumna“ (Jakov 3:17, NW). Grčka reč koju je on ovde upotrebio (epieikes) teška je za prevođenje. Prevodioci koriste takve reči kao što su „plemenita“, „blaga“, „strpljiva“ i „obzirna“. New World Translation je prevodi „razumna“, s fusnotom koja ukazuje da je doslovno značenje „popustljiva“.a Ta reč takođe prenosi smisao da se ne insistira na pismu zakona, da se ne bude neopravdano strog ili krut. Izučavalac Vilijam Berkli (William Barclay) komentariše u New Testament Words (Reči Novog zaveta): „Temeljna i osnovna stvar u vezi s epiejkejom jeste da ona potiče od Boga. Ako bi Bog insistirao na svojim pravima, ako bi Bog na nas primenio ništa drugo do kruta merila zakona, gde bismo mi bili? Bog je uzvišeni primer onoga ko je epiejkes i koji se s drugima ophodi s epiejkejom.“

 7. Kako je Jehova ispoljio razumnost u Edenskom vrtu?

⁷ Osmotrimo vreme kad se čovečanstvo pobunilo protiv Jehovinog suvereniteta. Kako bi Bogu bilo lako da pogubi to troje nezahvalnih buntovnika — Adama, Evu i Satanu! Koliko je mnogo bola time mogao da poštedi samog sebe! I ko bi mogao da prigovori da nije imao pravo da zahteva tako strogu pravdu? Međutim, Jehova nikada nije dozvolio da njegova nebeska kočiji slična organizacija bude zatvorena u neko kruto, neprilagodljivo merilo pravde. Zato se ta kočija nije neumoljivo prekotrljala preko ljudske porodice i svih izgleda za srećnu budućnost čovečanstva. Nasuprot tome, Jehova je manevrisao svojom kočijom brzinom munje. Odmah nakon pobune, Jehova Bog je izložio jednu dugotrajnu nameru koja je pružila milosrđe i nadu svim Adamovim potomcima (Postanje 3:15).

 8. (a) Kako je pogrešno gledište hrišćanskog sveta o razumnosti u suprotnosti s Jehovinom istinskom razumnošću? (b) Zašto možemo reći da Jehovina razumnost ne podrazumeva da bi on mogao kompromitovati božanska načela?

⁸ Međutim, Jehovina razumnost ne podrazumeva da on može kompromitovati božanska načela. Današnje crkve hrišćanskog sveta možda misle da su razumne kad ignorišu nemoral jednostavno da bi se uvukli pod kožu svom tvrdoglavom stadu. (Uporedi 2. Timoteju 4:3.) Jehova nikada ne krši vlastite zakone, niti kompromituje svoja načela. Umesto toga, on pokazuje spremnost da popusti, da se prilagodi okolnostima, tako da ta načela mogu da se primene kako pravedno tako i milosrdno. On uvek ima na umu uravnoteživanje svog iskazivanja pravde i moći sa svojom ljubavlju i razumnom mudrošću. Hajde da osmotrimo tri načina na koje Jehova pokazuje razumnost.

’Spreman da oprosti‘

 9, 10. (a) Kako je biti ’spreman oprostiti‘ povezano s razumnošću? (b) Kako je David izvukao korist iz Jehovine spremnosti da oprosti, i zašto?

⁹ David je pisao: „Jer si ti, o Jehova, dobar i spreman da oprostiš; i ljubazna dobrohotnost prema svima onima koji te prizivaju obilna je“ (Psalam 86:5, NW). Kad su Hebrejski spisi bili prevođeni na grčki, reč za „spreman da oprostiš“ bila je prevedena kao epiejkes, ili „razuman“. Zaista, biti spreman oprostiti i pokazati milosrđe možda je ključni način da se pokaže razumnost.

¹⁰ Sam David je bio dobro svestan koliko je Jehova razuman u tom pogledu. Kad je David počinio preljubu s Bat-Šebom i uredio da njen muž bude ubijen, i on i Bat-Šeba bili su pod smrtnom kaznom (Deuteronom 22:22; 2. Samuilova 11:2-27). Da su taj slučaj vodile krute ljudske sudije, sasvim bi oboje mogli izgubiti svoje živote. Ali Jehova je pokazao razumnost (epieikes), koja, kao što kaže Vine’s Expository Dictionary of Biblical Words, „izražava tu obzirnost koja gleda ’ljudski i razumno na činjenice slučaja‘.“ Činjenice koje su uticale na Jehovinu milosrdnu odluku verovatno su uključivale iskreno kajanje prestupnikâ i milosrđe koje je sam David prethodno pokazivao u korist drugih (1. Samuilova 24:4-6; 25:32-35; 26:7-11; Matej 5:7; Jakov 2:13). Međutim, u skladu s Jehovinim opisom samog sebe u Izlasku 34:4-7, bilo je razumno da Jehova ispravi Davida. On je Davidu poslao proroka Natana sa snažnom porukom, utiskujući u Davida činjenicu da je prezreo reč Jehovinu. David se pokajao i zato nije umro zbog svog greha (2. Samuilova 12:1-14).

11. Kako je Jehova pokazao spremnost da oprosti u slučaju Manasije?

¹¹ Primer judejskog kralja Manasije još je značajniji u tom pogledu, pošto je Manasija, za razliku od Davida, bio potpuno zao jedno dugo vreme. Manasija je unapređivao odvratne religiozne postupke u zemlji, uključujući ljudske žrtve. On je takođe možda bio odgovoran za to što je verni prorok Isaija bio ’prestrugan‘ (Jevrejima 11:37, Ča). Da bi kaznio Manasiju, Jehova je dozvolio da bude odveden kao zarobljenik u Vavilon. Međutim, Manasija se pokajao u zatvoru i molio je za milosrđe. U odgovoru na to iskreno pokajanje, Jehova je bio ’spreman da oprosti‘ — čak i u tom ekstremnom slučaju (2. Letopisa 33:9-13).

Promena postupanja kad se pojave nove okolnosti

12, 13. (a) U slučaju Ninive, kakva je promena okolnosti navela Jehovu da izmeni način postupanja? (b) Kako je Jona pokazao da je manje razuman od Jehove Boga?

¹² Jehovina razumnost takođe se pokazuje u njegovoj spremnosti da izmeni nameravani način postupanja kad se pojave nove okolnosti. Na primer, kad je prorok Jona išao ulicama drevne Ninive, njegova nadahnuta poruka bila je sasvim jednostavna: Moćni grad biće uništen za 40 dana. Međutim, okolnosti su se izmenile — dramatično! Ninivljani su se pokajali (Jona, 3. poglavlje).

¹³ Poučno je uporediti kao su Jehova i Jona reagovali na taj preokret. Jehova je u stvari promenio smer svoje nebeske kočije. U tom slučaju on se prilagodio, prouzrokujući da on sam postane onaj ko oprašta grehe umesto „veliki ratnik“ (Izlazak 15:3). S druge strane, Jona je bio daleko manje fleksibilan. Umesto da drži korak s Jehovinom kočijom, on je postupao više kao teretni voz ili supertanker spomenuti ranije. On je objavio osudu, i osude mora biti! Možda je osećao da bi ga svaka promena u postupanju osramotila u očima Ninivljana. Ipak, Jehova je strpljivo poučio svog tvrdoglavog proroka značajnoj lekciji iz razumnosti i milosrđa (Jona, 4. poglavlje).

14. Zašto je Jehova promenio svoj način postupanja s obzirom na svog proroka Ezekjela?

¹⁴ Jehova menja smer i u drugim prilikama — čak i relativno manjim stvarima. Na primer, jednom kad je opunomoćio proroka Ezekjela da izvede proročansku dramu, Jehovine instrukcije su uključivale direktivu da Ezekjel kuva svoju hranu na vatri koju bi ložio ljudskim izmetom. To je jednostavno bilo previše za tog proroka, koji je uzviknuo, „Ah, Gospode, Večni“, i molio da ne mora da radi nešto što mu je tako odvratno. Jehova nije odbacio prorokova osećanja kao nerazumna; umesto toga, on je dozvolio Ezekjelu da upotrebi goveđu balegu, uobičajeni izvor goriva u mnogim zemljama do današnjeg dana (Ezekjel 4:12-15).

15. (a) Koji primeri pokazuju da je Jehova spreman da sluša i odgovori ljudskim bićima? (b) Kakvoj nas to lekciji može poučiti?

¹⁵ Zar nije ohrabrujuće razmišljati o poniznosti našeg Boga Jehove? (Psalam 18:35, NW). On je neizmerno viši od nas; pa ipak, on strpljivo sluša nesavršene ljude i čak ponekad menja svoje postupanje u skladu s tim. On je dozvolio Avrahamu da ga prilično moli s obzirom na uništenje Sodoma i Gomora (Postanje 18:23-33). I On je dozvolio Mojsiju da postavlja prigovore Njegovoj nameri da uništi buntovne Izraelce i umesto toga od Mojsija stvori moćnu naciju (Izlazak 32:7-14; Deuteronom 9:14, 19; uporedi Amos 7:1-6). On time pruža savršen primer za svoje ljudske sluge, koji treba da pokazuju sličnu spremnost da slušaju druge kad je to razumno i moguće. (Uporedi Jakov 1:19.)

Razumnost u iskazivanju autoriteta

16. Kako se Jehova razlikuje od mnogih ljudi u načinu na koji iskazuje svoj autoritet?

¹⁶ Da li si ikada zapazio da dok pojedinci dobijaju više autoriteta, mnogi izgleda postaju manje razumni? Jehova, za razliku od toga, ima najviši položaj autoriteta u svemiru, pa ipak je on najveći primer razumnosti. On iskazuje svoj autoritet na nepogrešivo razuman način. Za razliku od mnogih ljudi, Jehova nije nesiguran u vezi sa svojim autoritetom, tako da se on ne oseća prisiljen da ga ljubomorno čuva — kao da bi dodeljivanje određene mere autoriteta drugima moglo da na neki način zapreti njegovom vlastitom autoritetu. U stvari, kad je postojalo samo još jedno biće u svemiru, Jehova je preneo znatan autoritet na njega. On je Logosa postavio na svoje ’delo‘, od tada nadalje stvarajući sve stvari kroz tog voljenog Sina (Poslovice 8:22, 29-31; Jovan 1:1-3, 14; Kološanima 1:15-17). On je kasnije na njega preneo ’svaku vlast na nebu i na zemlji‘ (Matej 28:18; Jovan 5:22).

17, 18. (a) Zašto je Jehova poslao anđele u Sodom i Gomor? (b) Zašto je Jehova pitao anđele za predloge kako da se prevari Ahab?

¹⁷ Slično tome, Jehova mnogim svojim stvorenjima poverava zadatke koje bi on sam mogao da još bolje obavi. Na primer, kad je rekao Avrahamu, „Zato ću da siđem [u Sodom i Gomor], da vidim rade li kao što glas do mene dođe“, on nije mislio da će ići tamo kao osoba. Umesto toga, Jehova je izabrao da prenese autoritet, naimenovavši anđele da prikupe takve informacije za njega. On im je dao autoritet da predvode tu misiju pronalaženja činjenica i da ga izveste o tome (Postanje 18:1-3, 20-22).

¹⁸ U jednoj drugoj prilici, kad je Jehova odlučio da izvrši kaznu nad zlim kraljem Ahabom, On je pozvao anđele na jedan nebeski sastanak da pruže predloge kako da se ’prevari‘ (DK) taj otpadnički kralj tako da se pridruži bici koja bi okončala njegov život. Sigurno je da Jehovi, Izvoru sve mudrosti, nije trebala pomoć da predloži najbolji način postupanja! Ipak, on je anđelima dao dostojanstvo s prednošću da predlože rešenja i autoritet da postupaju po predlogu koji je on izabrao (1. Kraljevima 22:19-22).

19. (a) Zašto Jehova ograničava broj zakona koje donosi? (b) Kako Jehova pokazuje da je razuman kad se radi o tome šta očekuje od nas?

¹⁹ Jehova ne koristi svoj autoritet da iskazuje bespotrebnu kontrolu nad drugima. I u tome on pokazuje neuporedivu razumnost. On pažljivo ograničava broj zakona koje donosi i zabranjuje svojim slugama da ’idu dalje od onoga što je napisano‘ dodajući teške zakone koje donose sami (1. Korinćanima 4:6; Dela apostolska 15:28; uporedi Matej 23:4). On nikada ne zahteva slepu poslušnost svojih stvorenja, već obično pruža dovoljno informacija da ih vodi i stavlja pred njih izbor, dozvoljavajući im da znaju koristi slušanja i posledice neslušanja (Deuteronom 30:19, 20). Umesto da prisiljava ljude kroz krivicu, sramotu, ili strah, on nastoji da dostigne srca; on želi da mu ljudi služe iz istinske ljubavi umesto iz prisile (2. Korinćanima 9:7). Sva takva služba svom dušom raduje Božje srce, tako da on nije nerazumno ’surov‘ [’nije teško ugoditi mu‘, NW] (1. Petrova 2:18, Ča; Poslovice 27:11; uporedi Mihej 6:8).

20. Kako Jehovina razumnost utiče na tebe?

²⁰ Zar nije izvanredno to što Jehova Bog, koji ima više moći od bilo koje druge osobe koja postoji, nikada ne iskazuje tu moć nerazumno, nikada je ne koristi da zastraši druge? Međutim, ljudi, koji su tako sitni u poređenju s njim, imaju istoriju dominiranja jednih nad drugim (Propovednik 8:9). Sasvim je jasno da je razumnost dragocena osobina, osobina koja nas navodi da sve više volimo Jehovu. To, opet, može da nas motiviše da i mi sami razvijamo tu osobinu. Kako to možemo učiniti? Sledeći članak će obraditi tu stvar.

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

◻ Kako Jehovino ime i vizija o njegovoj nebeskoj kočiji ističu njegovu prilagodljivost?

◻ Šta je razumnost, i zašto je to oznaka božanske mudrosti?

◻ Na koje načine Jehova pokazuje da je ’spreman da oprosti‘?

◻ Zašto Jehova izabira da promeni nameravani način postupanja u izvesnim slučajevima?

◻ Kako Jehova pokazuje razumnost u načinu na koji iskazuje autoritet?

[Slika na 10. strani]

Zašto je Jehova oprostio zlom kralju Manasiji?