Šesto poglavlje
Otkrivanje misterije velikog drveta
1. Šta se dogodilo kralju Navuhodonosoru, i koja je pitanja to pokrenulo?
JEHOVA je kralju Navuhodonosoru dozvolio da postane svetski vladar. Kao vavilonski monarh, on je imao veliko bogatstvo, bogatu trpezu, veličanstvenu palatu — sve što je u materijalnom pogledu mogao poželeti. Ali, iznenada je doživeo poniženje. Postavši mentalno poremećen, Navuhodonosor je postupao kao zver! Oteran od kraljevskog stola i iz carske rezidencije, živeo je u polju i jeo travu kao goveda. Šta je dovelo do te nevolje? I zašto bi se to nas ticalo? (Uporedi s Jovom 12:17-19; Propovednik 6:1, 2.)
KRALJ VELIČA SVEVIŠNJEG
2, 3. Šta je kralj Vavilona želeo za svoje podanike, i kako je on gledao na Svevišnjeg Boga?
2 Kratko nakon oporavka od tog totalnog duševnog kolapsa, Navuhodonosor je širom svog carstva poslao jedan izvanredan izveštaj o onome što se dogodilo. Jehova je nadahnuo proroka Danila da sačuva tačan izveštaj o tim događajima. Taj izveštaj počinje sledećim rečima: „Kralj Navuhodonosor svim narodima i plemenima i svim ljudima svih jezika koji su po svoj zemlji: da vam se da mir u izobilju. Učinilo mi se da je dobro da objavim znamenje i čudesa koja mi je učinio Bog Svevišnji. Velika li su znamenja njegova! Silna li su čudesa njegova! Kraljevstvo je njegovo kraljevstvo večno i vlast njegova od kolena na koleno postoji“ (Danilo 4:1-3).
3 Navuhodonosorovi podanici su živeli „po svoj zemlji“ — njegovo carstvo je obuhvatalo većinu sveta iz biblijskog zapisa. O Danilovom Bogu, kralj je rekao: „Kraljevstvo je njegovo kraljevstvo večno.“ Kako su te reči samo uzveličale Jehovu širom Vavilonskog carstva! Štaviše, to je bilo drugi put da je Navuhodonosoru pokazano da je jedino Božje kraljevstvo večno i da stoji „dovijeka“ (Danilo 2:44, DK).
4. Kako su u vezi s Navuhodonosorom počela Jehovina ’znamenja i čudesa‘?
4 Koja ’znamenja i čudesa‘ je „Bog Svevišnji“ učinio? Ona su počela kraljevim ličnim iskustvom koje je ispričano sledećim rečima: „Ja, Navuhodonosor, mirno življah u domu svome i srećan bijah u dvoru svome. Ja usnih san koji me uplaši; misli koje saletahu na me na postelji mojoj i viđenja duha moga uznemiriše me“ (Danilo 4:4, 5). Šta je vavilonski kralj radio u vezi s tim uznemiravajućim snom?
5. Kako je Navuhodonosor gledao na Danila, i zašto?
5 Navuhodonosor je pozvao vavilonske mudrace i ispričao im taj san. Ali kako su samo oni podbacili! Bili su potpuno nesposobni da daju tumačenje. Izveštaj je dodao: „Najposle dođe preda me Danilo, prozvan po imenu Boga moga Valtasar, koji ima u sebi duh svetih bogova. Ja mu kazah san“ (Danilo 4:6-8). Danilovo dvorsko ime bilo je Valtasar, a to lažno božanstvo koje je kralj nazvao ’svojim bogom‘ moglo je biti Bel, Nebo ili Marduk. Budući da je bio politeista, Navuhodonosor je na Danila gledao kao na nekog u kome je bio „duh svetih bogova“. I zbog Danilovog položaja kao prefekta nad svim vavilonskim mudracima, kralj je na njega ukazao kao na ’poglavara mudraca vavilonskih [„sveštenika koji se bave magijom“, NW]‘ (Danilo 2:48; 4:9; uporedi s Danilom 1:20). Naravno, verni Danilo nikada nije napustio obožavanje Jehove kako bi se bavio magijom (Levitska 19:26; Ponovljeni zakoni 18:10-12).
OGROMNO DRVO
6, 7. Kako bi opisao ono što je Navuhodonosor video u snu?
6 Kakav je bio sadržaj zastrašujućeg sna vavilonskog kralja? „Evo viđenja duha moga. Dok ležah na postelji svojoj. Ja pogledah“, rekao je Navuhodonosor, „i gle, usred zemlje bejaše drvo vrlo veliko. To drvo beše postalo veliko i jako. Vrh mu dopiraše do neba i viđaše se s krajeva cele zemlje. Lišće mu beše lepo i rod obilan. Ono nošaše hrane za ceo svet; zverje poljsko odmaraše se u hladu njegovom, a na granama njegovim stanovahu ptice nebeske, i od njega se hranjaše svako živo stvorenje“ (Danilo 4:10-12). Navuhodonosor je navodno voleo velike libanske kedrove, išao je da ih gleda, i neke je doneo u Vavilon kao drvnu građu. Ali nikada nije video nešto poput tog drveta koje je video u snu. Ono je zauzimalo istaknut položaj „usred zemlje“, videlo se širom sveta i bilo je toliko rodno da je pružalo hranu za svako telo.
7 Ali u tom snu je bilo mnogo više, jer je Navuhodonosor dodao: „U viđenjima duha svoga, koja imah na postelji svojoj, ja pogledah, i gle, jedan od onih koji bdiju i koji su sveti siđe s neba. On povika silno i reče: Obarajte drvo i okrešite mu grane; pokidajte mu lišće i razmetnite mu rod; neka pobegnu zveri ispod njega i ptice s grana njegovih. Ali ostavite mu u zemlji panj sa žilama, i svežite ga verigama gvozdenim i bakrenim u travi poljskoj. Neka ga kvasi rosa s neba i nek mu je trava poljska deo sa zverima“ (Danilo 4:13-15).
8. Ko je bio ’onaj koji bdije‘?
8 Vavilonci su imali svoj religiozni koncept o dobrim i zlim duhovnim stvorenjima. Ali ko je bio taj ’koji bdije‘, ili stražar, s neba? Nazvan „sveti“, on je bio jedan pravedan anđeo koji je predstavljao Boga. (Uporedi s Psalmom 103:20, 21.) Zamisli pitanja koja mora da su mučila Navuhodonosora! Zašto poseći to drvo? Od kakve je koristi takav panj vezan gvozdenim i bakarnim verigama? Zaista, kojoj svrsi može da služi samo panj?
9. Šta je u osnovi taj stražar rekao, i koja su pitanja pokrenuta?
9 Navuhodonosor mora da je bio potpuno smeten kada je slušao daljnje reči onoga koji bdije: „Izvadiće mu se srce ljudsko, i daće mu se srce životinjsko, i preko njega će proći sedam vremena. Ovu su presudu izrekli oni koji bdiju, ovo je rešenje naredba svetih, da bi poznali živi da Svevišnji vlada nad kraljevstvom ljudi, da ga on daje kome hoće, i uzvisuje na njemu najnižega između ljudi“ (Danilo 4:16, 17). Panj nema ljudsko srce koje kuca u njemu. Kako se onda može panju dati srce životinjsko? Šta su tih „sedam vremena“? I u kakvoj je sve to vezi s vladanjem u ’kraljevstvu ljudi‘? Navuhodonosor je sigurno to želeo da zna.
LOŠE VESTI ZA KRALJA
10. (a) Biblijski govoreći, šta drveće može da simbolizuje? (b) Šta predstavlja veliko drvo?
10 Kad je čuo san, Danilo se na trenutak začudio, a zatim uplašio. Kada ga je Navuhodonosor podstakao da ga objasni, taj prorok je rekao: „Gospodaru, taj san bio za neprijatelje tvoje, a značenje njegovo za protivnike tvoje! Drvo koje si video, koje beše postalo veliko i jako... to si ti, kralju, koji si postao velik i silan, čija je veličina rasla i koji si se do neba uzdigao, i čija se vlast širi do krajeva zemlje“ (Danilo 4:18-22). Drveće u Pismu može simbolizovati pojedince, vladare i kraljevstva (Psalam 1:3; Jeremija 17:7, 8; Jezekilj, 31. poglavlje). Poput ogromnog drveta iz njegovog sna, Navuhodonosor je ’postao veliki i jak‘ kao poglavar svetske sile. Ali tim velikim drvetom predstavljena je ’vlast do krajeva zemlje‘, što uključuje kraljevanje čitavim čovečanstvom. Ono prema tome simbolizuje Jehovin sveopšti suverenitet, naročito u odnosu na zemlju (Danilo 4:17).
11. Kako je kraljev san pokazao da će on doživeti ponižavajuću promenu?
11 Navuhodonosora je čekala ponižavajuća promena. Ukazujući na taj razvoj događaja, Danilo je dodao: „Kralj je video jednoga od onih koji bdiju i koji su sveti, gde silazi s neba i reče: Oborite to drvo i potrite ga; ali mu ostavite panj sa žilama u zemlji i svežite ga verigama od gvožđa i od bakra u travi poljskoj, neka ga kvasi rosa s neba i nek mu je deo sa zverjem poljskim, dok sedam vremena ne prođe preko njega. A evo tumačenja, kralju, evo suda Svevišnjega koji će se na mom gospodaru, kralju, izvršiti“ (Danilo 4:23, 24). Bez sumnje je bila potrebna hrabrost da se ta poruka prenese jednom tako moćnom kralju!
12. Šta je trebalo da snađe Navuhodonosora?
12 Šta će snaći Navuhodonosora? Zamisli njegovu reakciju dok je Danilo dalje govorio: „Bićeš prognan između ljudi, sa zverima ćeš poljskim živeti, i daće ti se, kao i govedima, trava, da je jedeš; rosa će te nebeska kvasiti, i sedam će vremena proći preko tebe dokle poznaš da Svevišnji vlada kraljevstvom ljudskim i daje ga kome hoće“ (Danilo 4:25). Navuhodonosora će očigledno baš njegovi dvorski službenici ’prognati između ljudi‘. Ali da li će o njemu brinuti samilosni čuvari krda ili pastiri? Ne, jer Bog je odredio da Navuhodonosor živi ’sa zverima poljskim‘, i da će jesti travu.
13. Šta je san o drvetu pokazao da će se desiti s Navuhodonosorovim položajem svetskog vladara?
13 Baš kao što je drvo bilo posečeno, tako će i Navuhodonosor biti svrgnut sa svetske vlasti — ali samo na neko vreme. Danilo je objasnio: „Naredba da se ostavi panj sa žilama od drveta znači da će ti kraljevstvo ostati kad priznaš da onaj koji vlada jeste na nebesima“ (Danilo 4:26). U Navuhodonosorovom snu je panju oborenog drveta dozvoljeno da ostane, iako je okovan da ne raste. Slično tome, „panj“ vavilonskog kralja će ostati, premda okovan da ne napreduje za „sedam vremena“. Njegov položaj kao svetskog vladara biće poput okovanog drvenog panja. Čuvaće se bezbedno dok sedam vremena ne prođu preko njega. Jehova će se pobrinuti da tokom tog perioda niko ne nasledi Navuhodonosora kao jedinog vavilonskog vladara, premda je njegov sin Evil-Merodah možda umesto njega vršio dužnost kao aktivni vladar.
14. Šta je Danilo podstakao Navuhodonosora da uradi?
14 S obzirom na ono što je prorečeno o Navuhodonosoru, Danilo je hrabro podstakao: „Zato, kralju, nek ti se dopadne moj savet! Oprosti se greha svojih čineći pravo, i bezakonja svojih, smilujući se nevoljnima, i sreća će tvoja moći da se produlji“ (Danilo 4:27). Da se Navuhodonosor okrenuo od svog grešnog puta tlačenja i ponosa, možda bi to za njega promenilo stvari. Na kraju krajeva, oko dva veka ranije, Jehova je odlučio da uništi narod prestonice Asirije, Ninive, ali nije to uradio zato što su se njen kralj i njegovi podanici pokajali (Jona 3:4, 10; Luka 11:32). A kako je s ponosnim Navuhodonosorom? Da li će on promeniti svoje puteve?
PRVO ISPUNJENJE SNA
15. (a) Kakav stav je Navuhodonosor nastavio da pokazuje? (b) Šta zapisi otkrivaju o Navuhodonosorovim aktivnostima?
15 Navuhodonosor je ostao ponosan. Šetajući po terasi palate 12 meseci nakon svog sna o drvetu, on se hvalio: „Nije li ovo Vavilon veliki, koji sam ja sazidao kao kraljevsku prestonicu, silom moći svoje a za slavu veličanstva svoga?“ (Danilo 4:28-30). Vavilon (Vavel) je osnovao Nevrod, ali mu je sjaj dao Navuhodonosor (Postanje 10:8-10). Na jednom od njegovih zapisa na klinastom pismu, on se hvali: „Ja sam Navuhodonosor, kralj Vavilona, obnovitelj Esagile i Ezide, sin Nabopolasara ... Ojačao sam utvrđenja Esagile i Vavilona i učvrstio sam ime svoje vladavine zauvek“ (Archaeology and the Bible, od Džordža A. Bartona, 1949, strane 478-9). Jedan drugi zapis ukazuje na oko 20 hramova koje je on renovirao ili ponovo sagradio. „Pod Navuhodonosorovom vladavinom“, kaže The World Book Encyclopedia, „Vavilon je postao jedan od najveličanstvenijih gradova drevnog sveta. U svojim sopstvenim zapisima, on je retko pominjao svoje vojne aktivnosti, ali je pisao o svojim građevinskim projektima i pažnji koju je poklanjao bogovima Vavilonije. Verovatno je Navuhodonosor sagradio viseće vrtove Vavilona, jedno od sedam čuda drevnog sveta.“
16. Kako je Navuhodonosor bio na putu poniženja?
16 Hvalisav kakav je bio, ponosni Navuhodonosor se nalazio na putu da bude ponižen. Nadahnuti izveštaj kaže: „Još beše reč u ustima kraljevim, kada glas siđe s neba: Znaj, kralju Navuhodonosore, da će ti se oteti kraljevstvo. Bićeš prognan između ljudi i živećeš sa zverjem poljskim, hraniće te travom kao goveda, i sedam će vremena proći preko tebe dok ne poznaš da Svevišnji vlada kraljevstvom ljudi, i da ga on daje kome hoće“ (Danilo 4:31, 32).
17. Šta se dogodilo s ponosnim Navuhodonosorom, i u kojim okolnostima se on uskoro našao?
17 Navuhodonosor je ubrzo izgubio razum. Oteran od ljudi, jeo je travu „kao goveda“. Tamo među zverjem poljskim, sigurno nije sedeo dokon u travi nekakvog raja, uživajući svakodnevno na svežem povetarcu. U savremenom Iraku, gde su smeštene ruševine Vavilona, temperature se kreću od visokih 50 stepeni Celzijusa u letnjim mesecima do prilično ispod tačke smrzavanja u zimsko doba. Bez nege i izložena vremenskim prilikama, Navuhodonosorova duga, zamršena kosa izgledala je kao orlovo perje, a njegovi neposečeni nokti na rukama i nogama postali su kao ptičje kandže (Danilo 4:33). Kakvo poniženje za tog ponosnog svetskog vladara!
18. Tokom sedam vremena, šta se desilo s vavilonskim prestolom?
18 U Navuhodonosorovom snu, veliko drvo je oboreno a njegov panj je okovan da bi se sprečio rast u visinu za sedam vremena. Slično tome, Navuhodonosor „bi oboren s kraljevskog prestola svoga“ kad ga je Jehova kaznio ludilom (Danilo 5:20). U stvari, to je promenilo kraljevo srce iz srca čoveka u srce bika. Ipak, Bog je sačuvao Navuhodonosorov presto za njega sve dok se nije navršilo sedam vremena. Dok je Evil-Merodah verovatno delovao kao privremeni poglavar vlade, Danilo je služio kao ’zapovednik nad celom pokrajinom Vavilona i poglavar svih mudraca Vavilonskih‘. Njegova tri jevrejska druga nastavila su da služe u upravnim poslovima te oblasti (Danilo 1:11-19; 2:48, 49; 3:30). Ta četiri izgnanika su čekala da se Navuhodonosor vrati na presto kao duševno zdrav kralj koji je naučio da „Svevišnji vlada kraljevstvom ljudi, i da ga on daje kome hoće“.
NAVUHODONOSOROV POVRATAK
19. Nakon što je Jehova Navuhodonosoru obnovio duševno zdravlje, šta je taj vavilonski kralj konačno shvatio?
19 Jehova je po završetku sedam vremena vratio Navuhodonosoru duševno zdravlje. Zatim je taj kralj, priznajući Svevišnjeg Boga, rekao: „Posle tog vremena, ja Navuhodonosor, podigoh oči k nebu i um moj vrati mi se. Ja blagoslovih Svevišnjega, hvalih i slavih onoga koji večno živi, čija je vlast večna i kraljevstvo od kolena na koleno. Svi stanovnici zemlje ništa su prema njemu. On radi što hoće s vojskom nebeskom i sa stanovnicima zemlje, nikog nema koji bi ruci njegovoj odoleo, i koji bi mu rekao: Šta radiš?“ (Danilo 4:34, 35). Da, Navuhodonosor je konačno shvatio da je Svevišnji zaista Suvereni Vladar u kraljevstvu čovečanstva.
20, 21. (a) Kako je uklanjanje metalnih okova s panja drveta iz sna našlo paralelu u onome što se dogodilo Navuhodonosoru? (b) Šta je Navuhodonosor priznao, i da li ga je to učinilo obožavaocem Jehove?
20 Kada se Navuhodonosor vratio na presto, bilo je to kao da su metalni okovi s panja drveta iz sna uklonjeni. O svom povratku, on je rekao: „U to vreme vrati mi se um; i vratiše se slava kraljevstva moga, veličanstvo moje i svetlost moja; potražiše me savetnici i velikaši moji: ja se vratih na svoje kraljevstvo i moć se moja učvrsti“ (Danilo 4:36). Ako su bilo koji službenici prezirali poremećenog kralja, sada ga „potražiše“ u svoj pokornosti.
21 Kakva ’znamenja i čudesa‘ je Svevišnji Bog izvršio! Ne treba da nas iznenadi što je ponovo ustoličeni vavilonski kralj rekao: „Sad ja, Navuhodonosor, hvalim, slavim i uzvisujem kralja nebesa, čija su sva dela istinita i čiji su putevi pravedni, i koji može oboriti one koji ponosito hode“ (Danilo 4:2, 37). Međutim, takvo priznanje nije od Navuhodonosora napravilo nejevrejskog obožavaoca Jehove.
DA LI POSTOJI SVETOVNI DOKAZ?
22. S kojim poremećajem neki izjednačavaju Navuhodonosorovo ludilo, ali šta treba da shvatimo u pogledu uzroka njegovog poremećenog stanja?
22 Neki su identifikovali Navuhodonosorovo ludilo kao likantropiju. Jedan medicinski rečnik kaže: „LIKANTROPIJA... od [likos], lupus, vuk; [antropos], homo, čovek. To je naziv za bolest kod ljudi koji veruju da su se promenili u životinju, i oponašaju glas ili krike, izgled ili način ponašanja te životinje. Ti pojedinci obično zamišljaju da su se pretvorili u vuka, psa ili mačku; ponekad i u bika, kao u slučaju Navuhodonosora“ (Dictionnaire des sciences médicales, par une société de médicins et de chirurgiens, Pariz, 1818, tom 29, strana 246). Simptomi likantropije slični su simptomima Navuhodonosorovog stanja ludila. Međutim, pošto je njegova mentalna bolest bila božanski određena, ona se ne može specifično poistovetiti s nekim poznatim poremećajem.
23. Koje svetovno svedočanstvo postoji za Navuhodonosorovu duševnu bolest?
23 Izučavalac Džon E. Goldingej navodi nekoliko podudarnosti s Navuhodonosorovim ludilom i oporavkom. Na primer, on kaže: „Jedan fragmentarni tekst na klinastom pismu izgleda da ukazuje na neki mentalni poremećaj kod Navuhodonosora, i možda na njegovo zanemarivanje i napuštanje Vavilona.“ Goldingej navodi jedan dokument koji se zove „Vavilonski Jov“ i kaže da on „svedoči o Božjoj kazni, bolesti, poniženju, traženju tumačenja nekog zastrašujućeg sna, obaranju poput obaranja drveta, izbacivanju, jedenju trave, gubljenju razuma, stanju poput volovskog, o kiši od strane Marduka, izobličavanju noktiju, rastu kose, i okivanju, a zatim o obnovi za koju on hvali boga.“
SEDAM VREMENA KOJA UTIČU NA NAS
24. (a) Šta simbolizuje veliko drvo iz sna? (b) Šta je bilo zaustavljeno na sedam vremena, i kako je do toga došlo?
24 Navuhodonosor je, kako je predstavljen velikim drvetom, simbolizovao svetsku vladavinu. Ali seti se, to drvo predstavlja vladavinu i suverenitet daleko veličanstveniji od vladavine i suvereniteta vavilonskog kralja. Ono simbolizuje sveopštu suverenost Jehove, „kralja nebesa“, naročito u pogledu zemlje. Pre uništenja Jerusalima od strane Vavilonaca, kraljevstvo sa središtem u tom gradu i s Davidom i njegovim naslednicima koji su sedeli ’na Jehovinom prestolu‘ predstavljalo je Božji suverenitet s obzirom na zemlju (1. Letopisa 29:23). Sam Bog je dao da se ta suverenost poseče i okuje 607. pre n. e., kada je upotrebio Navuhodonosora da uništi Jerusalim. Iskazivanje božanskog suvereniteta nad zemljom putem kraljevstva u Davidovoj liniji bilo je zaustavljeno na sedam vremena. Koliko je trajalo sedam vremena ? Kada su počela, i šta je obeležilo njihov kraj?
25, 26. (a) Koliko je u Navuhodonosorovom slučaju trajalo „sedam vremena“, i zašto tako odgovaraš? (b) Kada i kako su počela „sedam vremena“ u glavnom ispunjenju?
25 Tokom Navuhodonosorovog ludila, ’kosa mu naraste kao pera u orla i nokti kao u ptica‘ (Danilo 4:33). Za to je trebalo duže od sedam dana ili sedam nedelja. Razni prevodi glase „sedam vremena“, a alternative su „određena vremena“ ili „vremenski periodi“ (Danilo 4:16, 23, 25, 32). Jedna varijanta na starogrčkom (Septuaginta) glasi „sedam godina“. Jevrejski istoričar Josif iz prvog veka tretirao je tih „sedam vremena“ kao „sedam godina“ (Jevrejske starine, knjiga 10, poglavlje 10, odlomak 6). I neki jevrejski izučavaoci gledali su na ta „vremena“ kao na „godine“. „Sedam godina“ stoji u prevodima An American Translation, Today’s English Version, i u prevodu Džejmsa Mofata.
26 Očigledno je da je Navuhodonosorovih „sedam vremena“ obuhvatalo sedam lunarnih godina. U proročanstvu, jedna godina obično ima 360 dana, ili 12 meseci od po 30 dana (Uporedi s Otkrivenjem 12:6, 14). Tako je kraljevih „sedam vremena“, to jest sedam godina, bilo 360 dana puta 7, to jest 2 520 dana. A kako je s glavnim ispunjenjem njegovog sna? Proročanskih „sedam vremena“ trajalo je mnogo duže od 2 520 dana. Na to ukazuju Isusove reči: „Jerusalim će gaziti nacije dok se ne ispune određena vremena nacija“ (Luka 21:24). To ’gaženje‘ je počelo 607. pre n. e. kada je Jerusalim uništen i kada je predodžbeno Božje kraljevstvo prestalo da deluje u Judi. Kada će se to ’gaženje‘ završiti? U ’vremenu obnove svega‘, kada se Božji suverenitet ponovo bude manifestovao nad zemljom putem simboličnog Jerusalima, Božjeg Kraljevstva (Dela apostolska 3:21).
27. Zašto bi rekao da se „sedam vremena“ koja su počela 607. pre n. e. nisu završila posle 2 520 doslovnih dana?
27 Kad bismo brojali 2 520 doslovnih dana od uništenja Jerusalima godine 607. pre n. e., to bi nas dovelo samo do 600. pre n. e., godine koja nema biblijski značaj. Čak ni 537. pre n. e., kada su se oslobođeni Jevreji vratili u Judu, na zemlji se nije manifestovao Jehovin suverenitet. To je bilo tako zato što Zorovavelj, naslednik Davidovog prestola, nije postavljen za kralja nego za namesnika persijske pokrajine Judeje.
28. (a) Koje pravilo mora da se primeni na 2 520 dana proročanskih „sedam vremena“? (b) Koliko je trajalo proročanskih „sedam vremena“, i koji datumi su označili njihov početak i njihov kraj?
28 Pošto su „sedam vremena“ proročanska, moramo na tih 2 520 dana primeniti biblijsko pravilo: „Dan za godinu.“ To pravilo je postavljeno u jednom proročanstvu o vavilonskoj opsadi Jerusalima (Jezekilj 4:6, 7; uporedi s Brojevima 14:34). Dakle, „sedam vremena“ dominacije paganskih sila nad zemljom, bez ometanja od strane Božjeg kraljevstva, protežu se 2 520 godina. One su počele s opustošenjem Jude i Jerusalima sedmog lunarnog meseca (15. tišrija) 607. pre n. e. (2. Kraljevima 25:8, 9, 25, 26). Od tada do 1. pre n. e. ima 606 godina. Preostalih 1 914 godina protežu se od tada do 1914. n. e. Tako se „sedam vremena“, ili 2 520 godina, završilo 15. tišrija, to jest 4/5. oktobra 1914. n. e.
29. Ko je ’najniži između ljudi‘, i šta je Jehova učinio da bi ga ustoličio?
29 Te godine su se „određena vremena nacija“ ispunila, a Bog je vladavinu dao ’najnižem između ljudi‘ — Isusu Hristu — koga su njegovi neprijatelji smatrali tako nedostojnim da su ga čak pribili na stub (Danilo 4:17). Da bi ustoličio Mesijanskog kralja, Jehova je oslobodio simbolične gvozdene i bakrene okove oko „panja“ njegovog sopstvenog suvereniteta. Svevišnji je tako dopustio da iz njega izraste kraljevski „izdanak“ kao manifestacija božanskog suvereniteta nad zemljom putem nebeskog Kraljevstva u rukama Davidovog najvećeg Naslednika, Isusa Hrista (Isaija 11:1, 2; Jov 14:7-9; Jezekilj 21:32). Kako smo samo zahvalni Jehovi za taj blagoslovljeni preokret događaja i za otkrivanje misterije velikog drveta!
ŠTA SI PRIMETIO?
• Šta je simbolizovalo veliko drvo iz Navuhodonosorovog sna?
• Šta je snašlo Navuhodonosora u prvom ispunjenju njegovog sna o drvetu?
• Šta je Navuhodonosor nakon ispunjenja sna priznao?
• U glavnom ispunjenju proročanskog sna o drvetu, koliko je trajalo „sedam vremena“, i kada su počela, a kada se završila?
[Slika na celoj 83. strani]
[Slika na celoj 91. strani]