Kad je Jehova monarsima očitao lekciju

„Čija su sva djela istina i čiji su putovi pravedni i koji može oboriti one koji hode ponosito“ (DANILO 4:37).

 1. Na koju je karakterističnu osobinu Jehove Elijuv skrenuo pažnju?

„GLE, Bog je najviši svojom silom, ko je učitelj kao on?“ Ove Elijujeve reči upućene Jovu, koji je patio, skreću pažnju na jedinstvenu karakterističnu osobinu stvoritelja Jehove: Niko ne može sa njim da se uporedi, što se tiče davanja uputstava ili poučavanja drugih (Jov 36:22).

 2, 3. a) Koju je lekciju između ostalog Jehova morao da očita ljudima? b) Kom vladaru je u Mojsijevo vreme Jehova morao da očita tu lekciju, i na koji način? v) Koliko puta Bog govori u svojoj Reči da će da očita ljudima tu lekciju?

² Između ostalog Bog je morao da pouči pojedince i cele narode o ispravnom odnosu prema njemu. To je naglasio psalmista sa rečima iz Psalma 9:19, 20 (Ba): „Ustani, Jehova, da se ne posili čovek, i da prime narodi sud pred licem tvojim. Pusti, strah na njih Jehova, nek poznaju narodi da su smrtnici.“

³ U Mojsijevo vreme, Faraon je bio jedan od ljudskih vladara, kome je Jehova Bog morao da očita takvu lekciju. To je učinio sa nevoljama koje je naneo na Egipat. Osim toga, tom ponosnom Faraonu je rekao: „Ali sam te ostavio da živiš, da vidiš moć moju, i da se proglasi ime moje po svoj zemlji“ (2. Mojsijeva 9:16, Ba). U Jehovinoj reči, Bibliji, od 2. Mojsijeve 6:7 do Joila 3:17 se govori preko 70 puta da će izvršiti slična moćna dela, da monarsi, narodi i narodnosti poznaju da je on Jehova, najviši nad svom Zemljom.

 4. Koja su tri vladara u Danilovo vreme bila poučena od Jehove, i na koji način?

⁴ U knjizi Danila se izveštava o više zapanjujućih primera, kako je Jehova poučio monarhe. Ti vladari su bili Navuhodonosor, Valtasar i Darije. Kada ih je poučavao? Najverovatnije između 617. i 535. godine pre n.e. I na koji način? Preko snova i njihovog objašnjenja kao i kroz ispoljavanje svoje moći. Jehova je ove vladare naučio da je on najviši suveren univerzuma i da su oni samo sitni ljudi — lekciju, koju i današnji vladari sveta još treba da nauče.

 5. Kojim svedočanstvom mogu da budu opovrgnuta podozrenja kod osoba koje sumnjaju u verodostojnost Danilove knjige?

⁵ Ali zar ne sumnjaju mnogi savremeni kritičari u verodostojnost knjige Danila? Suprotno ovim kritičarima, jedan biblijski naučnik iznosi sledeće: „Čuda ukazuju i proročanstva dokazuju, da je to Danilo napisao, neko ko je tada živeo. Ili se tu radi o istinitim čudima i istinitim proročanstvima ili o neistini“ (E. B. Pjuzi, Prorok Danilo, strana 75). Pisac knjige se više puta sam identifikuje rečima: „ja Danilo“ (Danilo 8:15; 9:2; 10:2). Da li je sve to falsifikovano? U svakom slučaju, činjenica je, da do početka 18. veka, ni Judejci ni hrišćani nisu osporavali pisca knjige Danila. Ali još važnije od mišljenja bilo kog savremenog biblijskog naučnika je svedočanstvo Biblije o knjizi Danila. Na primer, u knjizi Jezekilja Danilo se pominje tri puta (Jezekilj 14:14, 20; 28:3). Najuverljivije su reči Isusa Hrista, sina Božjeg, iz Mateja 24:15, 16, NS: „Zato, kada vidite da na svetom mestu stoji odvratna stvar koja prouzrokuje pustoš, o kojoj je prorok Danilo govorio (neka čitalac upotrebi sposobnost razlučivanja), tada neka beže u gore oni koji budu u Judeji.“a

Navuhodonosor saznaje ko je istiniti Bog

 6. Šta je podržavalo ponos vavilonskog cara, i šta je on rekao u svojim spisima za sebe?

⁶ Kao što prorok Isaija pokazuje, vavilonski carevi su bili iznad svega ponosni ljudi (Isaija 14:4-23). Uz to, Navuhodonosor je bio vrlo religiozan. U svojim spisima on pominje „svoje građevine i pažnju koju je poklonio vavilonskim bogovima“. Njegov uspeh — zauzimanja Jerusalima i osvajanja cele Judeje — nesumnjivo mu je udario u glavu, pošto je Senahirim u tome doživeo katastrofalan poraz.

 7. Koji je događaj, zapisan u Danilu 1. poglavlju, trebao da pouči Navuhodonosora da poštuje jevrejskog Boga?

⁷ Kad su se Danilo i njegova tri jevrejska saradnika pojavili pred Navuhodonosorom, ovaj je imao dovoljno razloga da poštuje njihovog Boga, jer „i u svemu čemu treba mudrost i razum, zašto ih car zapita, nađe da su deset puta bolji od svijeh vrača i zvjezdara što ih bješe u svemu carstvu njegovu“. Da, mudri ljudi, čiji je Bog bio Jehova, daleko su nadmašili obožavaoce drugih bogova. Ova činjenica nije mogla da promakne Navuhodonosoru (Danilo 1:20).

 8. Kako je Jehova otkrio vavilonske mudrace kao ljude bez naročitog znanja?

⁸ Jehova je morao Navuhodonosora još više da nauči pameti. Sledeći postupak je zabeležen u Danilu, 2. poglavlju. Bog je prouzrokovao da car sanja uznemiravajući san i učinio je da ga zaboravi. San je uznemirio vavilonskog vladara, tako jako da je pozvao sve svoje mudrace kod sebe, da mu objasne san i njegovo značenje. Naravno, oni to nisu mogli da objave, a kamoli da ga protumače, čime su bez reči priznali da nisu imali neko naročito znanje. To je tako razljutilo cara, da je naredio da se pobiju svi mudraci. Kad su Danilo i njegovi saradnici čuli za Carevu naredbu, Danilo je zamolio za nešto vremena i to mu je bilo odobreno. Onda su se usrdno pomolili on i njegova tri druga, na što je Jehova otkrio Danilu san i njegovo značenje (Danilo 2:16-20).

 9. a) Ko je jedino mogao da tumači Navuhodonosorov san, i kako ga je protumačio? b) Do kog je zaključka došao car zbog toga?

⁹ Kad je Danilo odveden pred cara Navuhodonosora, ovaj ga je upitao: „Možeš li mi kazati san koji sam snio i što znači?“ Danilo je podsetio ponosnog vladara da njegovi mudraci nisu bili u stanju da mu objave tajnu sna i njegovog značenja, rekavši zatim: „Nego ima Bog na nebu koji otkriva tajne i javlja caru Navuhodonosoru što će biti do pošljetka.“ Onda je Danilo ispričao caru o ogromnoj slici o kojoj je on sanjao i objasnio šta je značila. To je toliko impresioniralo cara da je rekao: „Doista, vaš je Bog Bog nad bogovima i gospodar nad carevima, i koji objavljuje tajne, kad si mogao otkriti ovu tajnu.“ Tako je Jehova naveo cara Navuhodonosora da uvidi da je on jedini istiniti Bog (Danilo 2:26, 28, 47).

10, 11. a) Šta je učinio car Navuhodonosor u svom velikom ponosu, i šta je zatim zapovedio? b) Koje su sporno pitanje inicirala tri Jevrejina svojim odbijanjem da poslušaju carevu naredbu, i kakav je bio rezultat?

¹⁰ Nesumnjivo je car Navuhodonosor bio impresioniran znanjem i mudrošću jevrejskog Boga, ali je imao još uvek mnogo da nauči. U svom ponosu postavio je veliki lik od zlata u polju Duri. Bio je visok 60 lakata i širok 6 lakata, što nas podseća na broj 666, koji je oznaka Sotonine „divlje zveri“ koja se pominje u Otkrivenju 13:18. (Pošto jedan lakat iznosi skoro 0,5 metara, lik je bio visok oko 27 metara, a širok 2,7 metara.) Car je poslao naredbu svim knezovima svoga carstva, „da dođu da se osveti lik“, i zapovedio je da se prilikom sviranja orkestra svi poklone i da ga obožavaju. Neki zavidni haldejski knezovi su primetili da ta tri Jevrejina ne učestvuju u ceremoniji i obavestili su cara o tome (Danilo 3:1, 2)

¹¹ Za Navuhodonosora je to bila krajnje ozbiljna stvar, jer se jednom hvalisao da je on taj, „koji je napunio usta naroda sa odavanjem časti pred velikim bogovima“. Ne samo da je Navuhodonosorovo carsko veličanstvo bilo grubo omalovažavano nego i njegova religiozna revnost. Razbuktao od besa, ponosni monarh je pružio još jednu priliku trojici Jevreja, postavljajući im sledeći ultimatum: „Ako li se ne poklonite, onaj čas bićete bačeni u peć ognjenu užarenu; a koji je bog što će vas izbaviti iz mojih ruku?“ Sada je Navuhodonosor trebao da nauči da je njihov Bog stvarno bio u stanju da oslobodi svoje sluge iz ruke jednog bednog monarha, i da ne postoji nijedan drugi bog, koji može da izbavi, tako kao Bog Jevreja (Danilo 3:15).

San o drvetu

12, 13. a) Kako je Danilo protumačio Navuhodonosorov san o drvetu? b) Kako je Navuhodonosor pokazao da tumačenje sna nije otrežnjavajuće delovalo na njega?

¹² Kako bi ove lekcije delovale na tebe? Izgleda da ove tri lekcije nisu bile dovoljne caru Navuhodonosoru da prepozna svoje mesto. Zato je Jehova morao da mu da još jednu lekciju. Opet se radilo o snu i opet niko od vavilonskih mudraca nije mogao da ga protumači. Onda su konačno pozvali Danila i on je mogao da objasni značenje sna caru, naime da će car da živi sedam godina kao „zvijerje poljsko“ i da će mu se onda opet povratiti razum (Danilo 4:1-37).

¹³ Događaji koji su zatim usledili pokazuju prilično jasno da san nije baš otrežnjavajuće delovao na Navuhodonosora. Jer kada je otprilike godinu dana kasnije šetao u svojoj carskoj palati, on se ponosno hvalio: „Nije li to Vavilon veliki što ga ja sazidah jakom silom svojom, da je stolica carska i slava veličanstvu mojemu?“ Kakva uobraženost! Tog trenutka začuo se glas sa neba koji je ponosnom vladaru objasnio, da će mu biti oduzeto njegovo carstvo i da će da provede sedam vremena sa poljskim zverima — „dokle poznaš da višnji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoće“ (Danilo 4:30-32).

14. Kako se ispunio san o drvetu, i kakvo je dejstvo imalo to na Navuhodonosora?

¹⁴ Pošto je Navuhodonosor živeo kao životinja tih sedam vremena ili godina, Jehova mu je povratio razum i car je morao da pozna ,da niko ne može da zaustavi ruku Svevišnjega ili da mu kaže: Šta si učinio?’ Još više od toga. Vavilonski vladar je pokazao da je još više naučio, rekavši: „Sad ja, Nebukadnezar, hvalim, slavim i uzvisujem kralja nebesa, čija su sva dela istinita i čiji su putevi pravedni, i koji može oboriti one koji ponosito hode (kao što je Navuhodonosor činio).“ Zar nisu već sva ova svedočanstva, o tom kako je Jehova više puta razjasnio sporno pitanje suvereniteta, sama po sebi prema okolnostima jak dokaz da se kod izveštaja ne radi o produktu fantazije, nego o delu pisca koji je bio inspirisan da zapiše stvarne događaje? (Danilo 4:35, 37, Ba).

Valtasar vidi rukopis na zidu

15. Kako je Valtasar omalovažavao istinitog Boga Jehovu?

¹⁵ Valtasar je bio drugi monarh, za kog je Jehova imao razloga da ga pouči. On je bio sin i suvladar cara Nabonida, Navuhodonosorovog sledbenika. Prilikom jedne velike gozbe Valtasar se usudio da zapovedi, da donesu zlatno posuđe, koje je njegov deda oduzeo iz Jehovinog hrama u Jerusalimu, da bi mogli da piju iz njega njegovi velikani, njegove žene i konkubine. I tako „pijahu vino, i hvaljahu bogove zlatne i srebrne i mjedene i drvene i kamene“ (Danilo 5:3, 4).

16, 17. a) Čime je Jehova uplašio Valtasara? b) Kako je Danilo protumačio rukopis na zidu, i kako se to ispunilo?

¹⁶ Božje vreme da okonča vavilonsku vladavinu bilo je došlo. Stoga je prouzrokovao da se pojavi nepoznati rukopis na zidu. Zbog ovog čuda car je bio toliko zaprepašćen, da je odmah pozvao sve svoje mudrace, da mu protumače taj rukopis. Nijedan od njih nije bio sposoban za to. Tada mu je njegova majka skrenula pažnju da Danilo, koji je već tumačio snove Navuhodonosoru, sigurno može da protumači rukopis (Danilo 5:10-12). Kad su pozvali Danila i upitali ga, da li je u stanju da rastumači, on je podsetio monarha kako je Bog njegovog ponosnog dedu ponizio, tako da bi ovaj shvatio, da je Svevišnji vladar u carstvu čovečanstva.

¹⁷ Danilo je dalje rekao Valtasaru: „I ti nisi slavio Boga, u čijoj su ruci dah tvoj i svi putevi tvoji“ (Danilo 5:23, Ba). Tako je preko rukopisa dato na znanje vavilonskom vladaru da su dani njegovog carstva bili izbrojani, da je bio izmeren na vagi i da se našao lak, i da se njegovo carstvo trebalo predati Medijancima i Persijancima. I još iste noći, nakon što je Jehova očitao ovu hitno potrebnu lekciju ponosnom monarhu, bio je ubijen Valtasar, haldejski car (Danilo 5:30).

18. Na koji će način Jehova da očita sličnu lekciju današnjim svetskim vladarima u vezi svog suvereniteta i svoje moći spasavanja?

¹⁸ Baš tako, kao što je Jehova očitao izvesne lekcije o svom suverenitetu i o svojoj sposobnosti da spasava ponosnim monarsima, Navuhodonosoru i Valtasaru, tako će i u Armagedonu dati do znanja svim zemaljskim vladarima da je on najviši vladar, svemogući univerzalni Suveren. To će da se odrazi na tvoj život. Kako? Jer će Jehova u to vreme da oslobodi i svoje verne sluge, kao što je oslobodio ona tri Jevreja iz ognjene peći (Danilo 3:26-30).

Darije upoznaje Jehovinu moć da spasava

19, 20. Kroz koji je događaj u Danilovom životu Darije upoznao Jehovinu moć spasavanja?

¹⁹ U Danilu, 6. poglavlju se takođe izveštava da je Jehova očitao lekciju monarhu Dariju, i to u vezi svoje sposobnosti da spasava. Jedna zavera je dovela do toga da je car — iako protiv svoje volje — izdao naredbu da se Danilo baci u lavovsku jamu. Darije nije bio čovek koji bi se ponosno uzdigao protiv istinitog Boga. Interesantno je, da je čak Darije uveravao Danila da će njegov Bog da ga oslobodi, mada u stvarnosti i sam nije verovao u to potpuno. Jer zašto bi inače proveo besanu noć i bio tužan do jutarnjeg svitanja, kad je konačno pohitao do lavovske jame? Tamo je povikao: „Danilo, slugo Boga živoga, Bog tvoj, kojemu služiš bez prestanka, može li te izbaviti od lavova?“ (Danilo 6:18-20).

²⁰ Da, Bog je bio u stanju da zaštiti Danila. Car Darije je bio toliko radostan da je izdao sledeću zapovest: „Da se u svoj državi carstva mojega svak boji i straši Boga Danilova, jer je on Bog živi, koji ostaje dovijeka, i carstvo se njegovo neće rasuti, ... On izbavlja i spasava, i čini znake i čudesa na nebu i na zemlji, on je izbavio Danila od sile lavovske“ (Danilo 6:26, 27).

21. a) Koje upečatljive primere možemo da nađemo u prvih šest poglavlja Danilove knjige? b) Kako ovi izveštaji treba da deluju na nas?

²¹ U prvih šest poglavlja knjige Danila nalazimo stvarno upečatljive primere kako je Jehova — koji je revno, da, ljubomorno bdio nad svojim imenom — primorao moćne vladare sveta da poznaju da je on zaista najsnažniji, univerzalni Suveren, da može da ponizi ponosne vladare, dok svoje lojalne sluge oslobađa. Ovi izveštaji kod nas treba da izazovu zdrav strah od Boga, kao i poštovanje Jehovine svemoći i suvereniteta. Istovremeno ovi inspirisani zapisi veoma jačaju veru, jer je u njima reč o slugama Jehove Boga, koji su pokazali veliku veru i hrabrost, kao što će to sledeći članak jasno da pokaže.

[Fusnota]

Kako bi ti odgovorio?

◼ Koju je lekciju Jehova morao da očita svetskim vladarima?

◼ Šta može da se kaže o istinitosti Danilove knjige?

◼ Kojom je lekcijom car Navuhodonosor još više ponižen?

◼ Kako na nas treba da deluje Jehovino davanje lekcija monarsima?