Osmo poglavlje
Izbavljen iz lavljih čeljusti!
1, 2. (a) Kako je Darije Miđanin organizovao svoje prošireno carstvo? (b) Opiši dužnosti i vlast satrapa.
VAVILON je pao! Njegov stogodišnji sjaj kao svetske sile ugasio se za samo nekoliko sati. Počinjala je nova era — era Miđana i Persijanaca. Kao naslednik Valtasarovog prestola, Darije Miđanin se sada suočio s izazovom organizovanja svog proširenog carstva.
2 Jedan od prvih zadataka kojih se latio Darije bilo je postavljanje 120 satrapa. Veruje se da su se oni koji su služili u tom svojstvu ponekad birali između kraljevih rođaka. U svakom slučaju, svaki satrap je vladao velikom oblašću ili manjim delovima carstva (Danilo 6:1, NW). Njegove dužnosti su uključivale sakupljanje poreza i upućivanje tog danka kraljevskom dvoru. Iako je s vremena na vreme bio nadgledan od strane nekog kraljevog predstavnika koji ga je obilazio, satrap je imao znatnu vlast. Njegova titula je značila „zaštitnik kraljevstva“. U njegovoj provinciji, na satrapa se gledalo kao na vazalnog kralja, sa skoro suverenom vlašću.
3, 4. Zašto je Darije pokazivao naklonost prema Danilu, i na koji položaj ga je taj kralj postavio?
3 Kako će se Danilo uklopiti u to novo uređenje? Da li će Darije Miđanin tog jevrejskog ostarelog proroka koji je sada bio u svojim devedesetim poslati u penziju? Nikako! Darije je nesumnjivo shvatio da je Danilo tačno prorekao pad Vavilona i da je takvo jedno predskazanje zahtevalo natprirodnu razboritost. Osim toga, Danilo je imao decenije iskustva u postupanju s raznim zarobljeničkim zajednicama u Vavilonu. Darije je nameravao da sačuva miroljubive odnose sa svojim novoosvojenim podanicima. Zato je blizu prestola sigurno želeo nekog ko ima mudrost i iskustvo kao Danilo. U kom svojstvu?
4 Bilo bi dovoljno začuđujuće da Darije postavi jevrejskog izgnanika Danila za satrapa. Ali zamisli samo uskomešanost kada je Darije objavio svoju odluku da Danila postavi za jednog od trojice visokih službenika koji će nadgledati satrape! I ne samo to nego Danilo „nadvisivaše i starešine i knezove“, pokazujući se kao daleko bolji od drugih visokih službenika. Zaista, „veći duh“ se nađe u njemu. Darije je čak nameravao da mu da položaj premijera (Danilo 6:2, 3).
5. Kako su sigurno reagovali drugi visoki službenici i satrapi na Danilovo naimenovanje, i zašto?
5 Drugi visoki službenici i satrapi mora da su kipteli od besa. Nisu mogli da podnesu pomisao da Danilo — koji nije bio ni Miđanin, ni Persijanac, ni član kraljevske porodice — ima položaj vlasti nad njima! Kako je Darije mogao da uzvisi jednog stranca na takav istaknuti položaj, zanemarujući svoje zemljake, pa čak i svoju porodicu? Takav postupak je po svoj prilici izgledao nepravedno. Štaviše, satrapi su nesumnjivo gledali na Danilov integritet kao na nepoželjnu prepreku za njihove postupke ucene i korupcije. Ipak, visoki službenici i satrapi nisu se usudili da priđu Dariju povodom toga. Konačno, Darije je duboko poštovao Danila.
6. Kako su visoki službenici i satrapi pokušavali da diskredituju Danila, i zašto se to nastojanje pokazalo uzaludnim?
6 Tako su ti ljubomorni političari među sobom skovali zaveru. Pokušali su da „nađu priliku da optuže Danila za poslove kraljevstva“. Da li se moglo naći nešto pogrešno u načinu na koji je izvršavao svoje odgovornosti? Da li je bio nepošten? Visoki službenici i satrapi nisu mogli da nađu nikakav propust niti korupciju u načinu na koji je Danilo obavljao svoje dužnosti. „Nećemo naći nikakve prilike na tog Danila“, rezonovali su oni, „ako je ne nađemo u zakonu Boga njegova.“ I tako su ti nepošteni ljudi skovali zaveru. Mislili su da će se tako jednom za svagda rešiti Danila (Danilo 6:4, 5).
UBILAČKA ZAVERA POKRENUTA
7. Kakav predlog su visoki službenici i satrapi izneli pred kralja, i na koji način su to učinili?
7 Skup visokih službenika i satrapa ’požuri‘ kod kralja i pristupi mu. Aramejski izraz ovde nosi misao o gromoglasnoj gunguli. Očigledno su ti ljudi učinili da izgleda kako imaju neku stvar od velike hitnosti koju treba da iznesu pred Darija. Možda su rezonovali da će biti manje verovatno da kralj ispita njihov predlog ako ga iznesu s uverenjem, i kao nešto što zahteva trenutnu akciju. Zato su odmah prešli na stvar, govoreći: „Sve starešine kraljevstva, upravitelji, knezovi, namesnici i savetnici mišljenja su da se proglasi kraljevska naredba, sa strogom zabranom, da koji bi god za trideset dana upravio molitve kome bogu ili čoveku osim tebe, taj ima da se baci u jamu lavovsku“a (Danilo 6:6, 7).
8. (a) Zašto bi za Darija predloženi zakon bio privlačan? (b) Koji je bio pravi motiv visokih službenika i satrapa?
8 Istorijski zapisi potvrđuju da je bilo uobičajeno da se na mesopotamijske kraljeve gleda kao na bogove i da se kao takvi obožavaju. Zato je Darije nesumnjivo bio polaskan tim predlogom. Možda je video i neku praktičnu stranu toga. Seti se, za one koji su živeli u Vavilonu, Darije je bio stranac i došljak. Taj novi zakon bi poslužio da ga učvrsti kao kralja, i podstakao bi mnoštva koja žive u Vavilonu da iskažu lojalnost i podršku tom novom režimu. Međutim, kada su predložili taj dekret, visoki službenici i satrapi uopšte nisu mislili na kraljevu dobrobit. Njihov pravi motiv je bio da Danila uhvate u zamku, jer su znali da je imao običaj da se moli Bogu tri puta dnevno, pored otvorenog prozora svoje gornje sobe.
9. Zašto taj novi zakon ne bi predstavljao problem za većinu nejevreja?
9 Da li će to ograničavanje molitve stvoriti problem svim religioznim zajednicama u Vavilonu? Ne mora da znači, naročito zato što je trebalo da ta zabrana traje samo mesec dana. Osim toga, malo nejevreja bi na upućivanje obožavanja nekom čoveku za izvesno vreme gledalo kao na kompromis. Jedan bibličar primećuje: „Obožavanje kralja nije postavljalo neobične zahteve za većinu idolopokloničkih nacija; i zato su Vavilonci kada su bili pozvani da osvajaču — Dariju Miđaninu — iskažu poštovanje kao bogu, spremno prihvatili taj zahtev. Taj zahtev je vređao samo Jevreje.“
10. Kako su Miđani i Persijanci gledali na zakon koji je doneo njihov kralj?
10 U svakom slučaju, Darijevi posetioci su ga podsticali: „Potvrdi zabranu i napiši naredbu, da se ne bi mogla opozvati, po zakonu Midskom i Persijskom koji se ne može menjati“ (Danilo 6:8). Na drevnom Istoku, na volju kralja često se gledalo kao na apsolutnu. To je ovekovečilo predstavu da je on nepogrešiv. Čak i zakon koji bi prouzrokovao smrt nevinih ljudi morao je da ostane na snazi!
11. Kako će Darijev edikt uticati na Danila?
11 Ne pomišljajući na Danila, Darije je potpisao taj dekret (Danilo 6:9). Čineći to, on je nesvesno potpisao smrtnu presudu svom najvrednijem službeniku. Da, taj edikt će sigurno uticati na Danila.
DARIJE PRISILJEN DA DONESE NEPOVOLJNU PRESUDU
12. (a) Šta je Danilo uradio čim je saznao za taj novi zakon? (b) Ko je posmatrao Danila i zašto?
12 Danilo je uskoro saznao za taj zakon koji ograničava molitvu. Odmah je ušao u svoju kuću i otišao u svoju gornju sobu, gde su prozori bili otvoreni prema Jerusalimu.b Tamo je Danilo počeo da se moli Bogu „kao što je i pre to činio“. Danilo je možda mislio da je sam, ali zaverenici su ga posmatrali. Iznenada, oni „požuriše da uđu“, nesumnjivo na isti dramatičan način na koji su prišli Dariju. Sada su ga videli svojim očima — Danilo je „molio i prizivao svoga Boga“ (Danilo 6:10, 11). Visoki službenici i satrapi imali su sve potrebne dokaze da optuže Danila pred kraljem.
13. Šta su Danilovi neprijatelji rekli kralju?
13 Danilovi neprijatelji su lukavo pitali Darija: „Nisi li ti napisao naredbu da ko bi god za trideset dana upravio molitve kome bogu ili čoveku osim tebe, taj ima da se baci u jamu lavovsku?“ Darije je odgovorio: „Tako je po zakonu Midskom i Persijskom koji se ne može menjati.“ Sada su zaverenici brzo prešli na stvar. „Danilo, jedan od robova Judinih, ne haje za te kralju, ni za zabranu koju si napisao i on čini svoju molitvu tri puta na dan“ (Danilo 6:12, 13).
14. Zašto su očigledno visoki službenici i satrapi ukazali na Danila kao na ’jednog od robova Judinih‘?
14 Značajno je što su visoki službenici i satrapi ukazali na Danila kao na ’jednog od robova Judinih‘. Očigledno su želeli da naglase da taj Danilo koga je Darije uzdigao na tako istaknut položaj nije u stvari bio ništa više do jedan jevrejski rob. Verovali su da kao takav, sigurno neće umaći zakonu — bez obzira na to šta kralj misli o njemu!
15. (a) Kako je Darije reagovao na vest koju je primio od visokih službenika i satrapa? (b) Kako su visoki službenici i satrapi nadalje pokazali prezir prema Danilu?
15 Možda su ti visoki službenici i satrapi očekivali da ih kralj nagradi za njihov dovitljiv detektivski posao. Ako je tako, uskoro će biti iznenađeni. Darija je strašno pogodila vest koju su mu doneli. Umesto da se razbesni na Danila ili da ga odmah pošalje u lavovsku jamu, Darije je proveo čitav dan nastojeći da ga oslobodi. Ali njegovi napori su bili uzaludni. Ubrzo posle toga, zaverenici su se vratili i u svom besramnom stilu, tražili Danilovu krv (Danilo 6:14, 15).
16. (a) Zašto je Darije poštovao Danilovog Boga? (b) Čemu se Darije nadao u vezi s Danilom?
16 Darije je smatrao da nije imao izbora u toj stvari. Zakon nije mogao da bude poništen, niti da Danilov „greh“ bude oprošten. Sve što je Darije mogao reći Danilu bilo je: „Neka te izbavi Bog tvoj kome ti ustrajno služiš!“ Izgleda da je Darije poštovao Danilovog Boga. Jehova je bio taj koji je Danilu dao sposobnost da prorekne pad Vavilona. Bog je takođe dao Danilu „veći duh“, što ga je razlikovalo od drugih visokih službenika. Možda je Darije znao da je decenijama ranije taj isti Bog oslobodio tri mlada Jevrejina iz užarene peći. Verovatno se kralj nadao da će Jehova sada izbaviti Danila, pošto on sam nije mogao da preinači zakon koji je potpisao. I tako je Danilo bačen u lavovsku jamu.c Zatim, „donesoše kamen koji metnuše na otvor od jame, i kralj ga zapečati svojim prstenom i prstenom svojih knezova da se ništa za Danila ne promeni“ (Danilo 6:16, 17).
DRAMATIČAN PREOKRET DOGAĐAJA
17, 18. (a) Šta pokazuje da je Darija pogodila Danilova situacija? (b) Šta se desilo kada je kralj sledećeg jutra ponovo došao do lavovske jame?
17 Snuždeni Darije se vratio u svoju palatu. Nijedan muzičar nije izveden pred njega, jer nije bio raspoložen za zabavu. Umesto toga, Darije je čitave noći ležao budan, posteći. On „ne može zaspati“. U zoru, Darije je požurio do lavovske jame. Povikao je žalosnim glasom: „Danilo, Danilo, služitelju Boga živoga, može li te Bog tvoj kome predano služiš, izbaviti od lavova?“ (Danilo 6:18-20). Na njegovo iznenađenje — i ogromno olakšanje — čuo je odgovor!
18 „Da si doveka živ, kralju!“ Ovim pozdravom punim poštovanja, Danilo je pokazao da nije gajio osećanja neprijateljstva prema kralju. Shvatio je da pravi uzrok njegovog progonstva nije bio Darije već zavidni visoki službenici i satrapi. (Uporedi s Matejem 5:44; Dela apostolska 7:60.) Danilo je nastavio: „Bog moj posla anđela svoga i zatvori usta lavovima, koji mi ne učiniše zla; jer se nađoh čist pred njim, a ni tebi, kralju, ne učinih zla“ (Danilo 6:21, 22).
19. Kako je Darije bio prevaren i izmanipulisan od strane visokih službenika i satrapa?
19 Kako su te reči sigurno pogodile Darijevu savest! On je sve vreme znao da Danilo nije uradio ništa čime bi zaslužio da bude bačen u lavovsku jamu. Darije je dobro znao da su visoki službenici i satrapi skovali zaveru da Danila osude na smrt i da su izmanipulisali njega kao kralja kako bi postigli svoje sebične ciljeve. Njihovim insistiranjem da su „sve starešine kraljevstva“ preporučile donošenje tog edikta, naveli su na pomisao da se i s Danilom konsultovalo u vezi s tom stvari. Darije će se pozabaviti tim lukavim ljudima kasnije. Najpre je dao zapovest da se Danilo izvuče iz lavovske jame. Čudom, Danilo nije zadobio ni jednu jedinu ogrebotinu! (Danilo 6:23).
20. Šta se desilo s Danilovim zlobnim neprijateljima?
20 Sada kada je Danilo bio na sigurnom, Darije je imao druga posla. „Kralj naredi da se dovedu ljudi koji bejahu tužili Danila, i da se bace u jamu lavovsku: oni, i deca njihova i žene njihove, i pre no što dođoše do dna jame, lavovi ih zgrabiše i sve im kosti izlomiše“d (Danilo 6:24).
21. U postupanju s članovima porodice prestupnika, kakav je kontrast postojao između Mojsijevog zakona i zakona nekih drevnih kultura?
21 Pogubljenje ne samo zaverenika već i njihovih žena i dece može izgledati kao nerazumno okrutno. Suprotno tome, Zakon koji je Bog dao preko proroka Mojsija naveo je: „Neće se činiti da ocevi umru za decu i neće se činiti da deca umru za oceve; učiniće se da svaki umre za svoj greh“ (Ponovljeni zakoni 24:16). Ipak, u nekim drevnim kulturama, nije bilo neobično da članovi porodice budu pogubljeni zajedno s prestupnikom, u slučaju ozbiljnog zločina. Možda je to činjeno kako članovi porodice kasnije ne bi mogli da traže osvetu. Međutim, taj čin protiv porodica visokih službenika i satrapa sigurno nije bio Danilovo delo. On je verovatno bio potresen nevoljom koju su ti zli ljudi naneli svojim porodicama.
22. Koju je novu objavu izdao Darije?
22 Spletkaroških visokih službenika i satrapa više nije bilo. Darije je izdao objavu, koja je glasila: „Zapovedam da se u celome kraljevstvu mome svaki boji i plaši Boga Danilova, jer je on Bog živi koji u večnosti postoji; kraljevstvo se njegovo neće nikada uništiti, i vlast će njegova zauvek ostati. On izbavlja i spasava, i čini znake i čudesa na nebu i na zemlji. On je izbavio Danila od sile lavovske“ (Danilo 6:25-27).
SLUŽI BOGU S POSTOJANOŠĆU
23. Kakav primer je Danilo postavio u pogledu svog svetovnog posla, i kako mi možemo biti poput njega?
23 Danilo je ostavio dobar primer za sve savremene Božje sluge. Njegovo ponašanje je uvek bilo besprekorno. Na svom svetovnom poslu, Danilo je „bio veran, te se u njega ne nađe ni pogreške ni mane“ (Danilo 6:4). Na sličan način, hrišćanin treba da bude marljiv u pogledu svog zaposlenja. To ne znači da u poslu treba da ide preko tuđih leševa, pohlepno hrleći za materijalnim bogatstvom, ili da gazi po drugima kako bi se popeo za koju lestvicu više u svom preduzeću (1. Timoteju 6:10). Pismo zahteva da hrišćanin ispunjava svoje svetovne obaveze pošteno i celom dušom, „kao Jehovi“ (Kološanima 3:22, 23; Titu 2:7, 8; Jevrejima 13:18).
24. Kako se Danilo pokazao kao beskompromisan kad je u pitanju obožavanje?
24 U svom obožavanju, Danilo je bio beskompromisan. Njegov običaj da se moli bio je opšte poznata stvar. Sem toga, visoki službenici i satrapi dobro su znali da je Danilo svoje obožavanje shvatao ozbiljno. Zaista, bili su uvereni da će se on držati te rutine čak i ako zakon to zabrani. Kakav izvrstan primer za današnje hrišćane! I oni su na glasu da obožavanje Boga stavljaju na prvo mesto (Matej 6:33). To treba jasno da bude vidljivo posmatračima, jer je Isus svojim sledbenicima zapovedio: „Neka vaše svetlo svetli pred ljudima, da vide vaša dobra dela i daju slavu vašem Ocu koji je na nebesima“ (Matej 5:16).
25, 26. (a) Šta bi neki mogli da zaključe o Danilovom načinu postupanja? (b) Zašto je Danilo na promenu u svojoj rutini gledao kao na ravnu kompromisu?
25 Neko bi mogao reći da je Danilo mogao izbeći progonstvo time što bi se molio Jehovi u tajnosti tokom tog 30-dnevnog perioda. Na kraju krajeva, ne zahteva se nikakav naročit položaj niti okruženje kako bi nas Bog čuo. On čak može razabrati razmišljanja srca (Psalam 19:15). Ipak, Danilo je na svaku promenu svoje rutine gledao kao na ravnu kompromisu. Zašto?
26 Pošto je Danilov običaj da se moli bio dobro poznat, kakva poruka bi bila prenesena da je on iznenada to prekinuo? Posmatrači bi s pravom mogli zaključiti da je Danilo imao strah od čoveka i da je kraljev dekret potisnuo Jehovin zakon (Psalam 118:6). Ali, Danilo je svojim postupcima pokazao da njegova isključiva odanost pripada Jehovi (Ponovljeni zakoni 6:14, 15; Isaija 42:8). Naravno, čineći to Danilo se nije bez poštovanja rugao kraljevom zakonu. Pa ipak, nije ni plašljivo ustuknuo da bi napravio kompromis. Danilo je jednostavno nastavio da se moli u svojoj gornjoj sobi, „kao što je i pre to činio“, pre kraljevog edikta.
27. Kako Božje današnje sluge mogu da budu poput Danila (a) u tome da budu podložni višim vlastima? (b) u poslušnosti Bogu kao vladaru pre nego ljudima? (v) u nastojanju da žive u miru sa svim ljudima?
27 Božje sluge danas mogu učiti iz Danilovog primera. Oni ostaju ’podložni višim vlastima‘, poslušni zakonima zemlje u kojoj žive (Rimljanima 13:1). Međutim, kad se ti ljudski zakoni sukobe s Božjim zakonima, Jehovin narod usvaja stav Isusovih apostola, koji su odvažno izjavili: „Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“ (Dela apostolska 5:29). Čineći to, hrišćani ne podstiču na ustanak ili pobunu. Umesto toga, njihov cilj je jednostavno da žive u miru sa svim ljudima kako bi „i dalje vodili miran i tih život u potpunoj odanosti Bogu“ (1. Timoteju 2:1, 2; Rimljanima 12:18).
28. Kako je Danilo služio Jehovi „postojano“?
28 U dva navrata Darije je spomenuo da Danilo služi Bogu „postojano“ (Danilo 6:16, 20, NW). Aramejski koren za reč prevedenu „postojano“ znači „kretati se u krug“. Ona ukazuje na misao o neprestanom ciklusu, ili o nečem što je večno. Danilov integritet je bio takav. On je sledio jedan predvidivi obrazac. Nije uopšte bilo pitanja o tome šta će Danilo raditi kad se suoči s kušnjama, bilo velikim bilo malim. On će nastaviti putem koji je već utemeljio decenijama ranije — putem lojalnosti i vernosti Jehovi.
29. Kako Jehovine sluge danas mogu da izvuku korist iz Danilovog vernog načina postupanja?
29 Božje današnje sluge žele da slede Danilov način postupanja. Zaista, apostol Pavle je savetovao sve hrišćane da uzmu u obzir primer bogobojaznih ljudi iz davnih vremena. Putem vere, oni su „izvršili pravednost, primili obećanja“, i — očigledno ukazivanje na Danila — „zatvorili usta lavovima“. Kao Jehovine sluge danas, ispoljavajmo Danilovu veru i postojanost i „sa istrajnošću trčimo trku koja stoji pred nama“ (Jevrejima 11:32, 33; 12:1).
[Fusnote]
a Postojanje ’lavovske jame‘ u Vavilonu poduprto je svedočanstvom drevnih zapisa koji pokazuju da su vladari na Orijentu često imali menažerije s divljim životinjama.
b Gornja soba je bila privatna soba u koju je čovek mogao da se povuče kada nije želeo da ga uznemiravaju.
c Lavovska jama je možda bila neka podzemna prostorija s otvorom na vrhu. Verovatno je imala vrata ili rešetke koje su mogle da se podignu kako bi se životinje pustile unutra.
d Reč „tužili“ je prevod aramejskog izraza koji se takođe može prevesti „oklevetali“. To naglašava zlobnu nameru Danilovih neprijatelja.
ŠTA SI PRIMETIO?
• Zašto je Darije Miđanin odlučio da upotrebi Danila na jednom visokom položaju?
• Koju su lukavu zaveru smislili visoki službenici i satrapi? Kako je Jehova izbavio Danila?
• Šta si naučio obraćajući pažnju Danilovom primeru vernosti?
[Slika na celoj 114. strani]
[Slika na celoj 121. strani]
[Slika na 127. strani]
Danilo je služio Jehovi „postojano“. A ti?