27. biblijska knjiga — Danilo

Pisac: Danilo

Mesto pisanja: Vavilon

Pisanje završeno: otprilike 536. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: od 618. do otprilike 536. pre n. e.

 1. Kakvu istoriju sadrži Danilova knjiga i o čemu govori?

DANAS kada su svi narodi sveta na ivici katastrofe, proročanske poruke iz Danilove knjige imaju izuzetnu važnost. Dok Samuilove knjige, knjige o Kraljevima i knjige Letopisa govore na temelju svedočanstva očevidaca o istoriji Božjeg predodžbenog kraljevstva (Davidove dinastije), Danilo se usredsredio na narode sveta i prorekao je borbu velikih dinastija za svetsku prevlast. Ta borba će se odvijati od njegovog vremena pa sve „do vremena kraja“. To je unapred napisana istorija sveta. U knjizi se opisuje i vrlo zanimljiv vrhunac tih zbivanja, do kog će doći „u poslednjim danima“. Narodi će, poput Navuhodonosora, na neugodan način morati da nauče „da Svevišnji vlada kraljevstvom ljudskim“ i da će ga na kraju dati ’onome ko je kao sin čovečji‘, Mesiji i Vođi — Isusu Hristu (Dan. 12:4; 10:14; 4:25; 7:13, 14; 9:25; Jov. 3:13-16). Proučavanje ispunjenih proročanstava iz nadahnute Danilove knjige produbiće naše poverenje u Jehovinu moć proricanja i u to da će štititi i blagosiljati svoj narod, kao što je više puta i zasigurao (2. Petr. 1:19).

 2. Šta potvrđuje da je Danilo istorijska ličnost i tokom kog burnog razdoblja je prorokovao?

² Knjiga je nazvana po svom piscu. Hebrejsko ime „Danilo“ znači „moj sudija je Bog“. Njegov savremenik Jezekilj potvrdio je da je Danilo istorijska ličnost jer ga je po imenu spomenuo zajedno s Nojem i Jovom (Jezek. 14:14, 20; 28:3). Prema onome što je Danilo naveo, radnja njegove knjige započinje „treće godine kraljevanja Joakima, Judinog kralja“. To je bilo 618. pre n. e., treće godine vladanja kralja Joakima kao Navuhodonosorovog namesnika.a Danilo je dobijao proročanske vizije sve do treće godine Kira, otprilike 536. pre n. e. (Dan. 1:1; 2:1; 10:1, 4). Tokom Danilovog života zaista je bilo burnih godina! Detinjstvo je proveo u Judi dok su judejski kraljevi još uvek sedeli na Božjem prestolu. U tinejdžerskom uzrastu je kao potomak kneževske porodice zajedno sa ostalim sinovima judejskih velikaša odveden u Vavilon, gde je živeo tokom uspona i pada te treće svetske sile biblijske istorije. Danilo je kao državni službenik služio i tokom vladanja četvrte svetske sile, Medo-Persije. Po svemu sudeći je živeo skoro sto godina.

 3. Šta dokazuje da Danilova knjiga pripada biblijskom kanonu i da je verodostojna?

³ Jevreji su oduvek uključivali Danilovu knjigu u svoj kanon nadahnutih knjiga. Delovi Danilove knjige pronađeni su zajedno s delovima drugih kanonskih knjiga u svicima s Mrtvog mora, od kojih neki potiču iz prve polovine prvog veka pre n. e. Međutim, još važniji dokaz verodostojnosti ove knjige predstavljaju mesta iz grčkog dela Biblije gde se ukazuje na nju. Isus je po imenu spomenuo Danila u svom proročanstvu o ’svršetku ovog poretka‘, u sklopu kojeg je nekoliko puta citirao iz njegove knjige (Mat. 24:3; uporediti sa: Dan. 9:27; 11:31; 12:11 — Mat. 24:15; Mar. 13:14; Dan. 12:1 — Mat. 24:21; Dan. 7:13, 14 — Mat. 24:30).

4, 5. Kako je arheologija pobila tvrdnje kritičara koji osporavaju verodostojnost Danilove knjige?

⁴ Kritičari koji osporavaju nadahnutost Biblije dovode u pitanje i istorijsku tačnost Danilove knjige. Međutim, arheološka otkrića su tokom godina potpuno pobila njihove tvrdnje. Na primer, ti kritičari su ismevali Danilovu izjavu da je u doba koje istorija poznaje kao vreme Nabonidove vladavine u Vavilonu vladao Valtasar (Dan. 5:1). Ali, arheologija je u međuvremenu nepobitno dokazala da je Valtasar istorijska ličnost i da je u poslednjim godinama vavilonskog carstva vladao kao Nabonidov suvladar. Na primer, stihovi jednog zapisa na klinastom pismu o Nabonidu jasno pokazuju da je Valtasar vladao u Vavilonu i objašnjavaju kako je postao suvladar s Nabonidom.b I drugi tekstovi na klinastom pismu potvrđuju gledište da je Valtasar imao kraljevska ovlašćenja. Na jednoj pločici koja potiče iz 12. godine Nabonidove vladavine zapisana je zakletva koja je data u ime kralja Nabonida i u ime kraljevog sina Valtasara, što pokazuje da je Valtasar bio istog ranga kao i njegov otac.c Taj zanimljivi podatak objašnjava i zašto je Valtasar obećao Danilu da će postati „treći vladar u kraljevstvu“ ako uspe da protumači natpis na zidu. Na Nabonida se gledalo kao na prvog, Valtasar je bio drugi, a Danilo bi bio proglašen za trećeg vladara (5:16, 29). Jedan istraživač je izjavio: „Tekstovi na klinastom pismu su toliko rasvetlili Valtasarovu ulogu da je njegovo mesto u istoriji sasvim razjašnjeno. Brojni tekstovi pokazuju da je Valtasar bio gotovo izjednačen s Nabonidom po svom položaju i ugledu. Nepobitna je činjenica da je tokom najvećeg dela poslednje novovavilonske dinastije postojala dvojna vlast. Nabonid je kao vrhovni vladar upravljao sa svog dvora u Temi u Arabiji, dok se Valtasar kao suvladar nalazio u domovini, s Vavilonom kao centrom njegove moći. Očigledno je da Valtasar nije bio potkralj sa ograničenim uticajem. Dobio je ’kraljevsku vlast‘.“d

⁵ Neki su pokušavali da ospore verodostojnost Danilovog zapisa o ognjenoj peći (3. poglavlje), tvrdeći da je to samo legenda. U jednom pismu iz starovavilonskog doba, između ostalog, stoji: „Ovako kaže gospodar tvoj Rim-Sin: Bacite tog roba u peć jer je on drugog roba bacio u peć.“ Zanimljivo je da u osvrtu na ovaj tekst Godfri Drajver kaže da se ta kazna „spominje u priči o Tri sveca (Dan. III 6, 15, 19-27)“.e

 6. Na koja dva dela se može podeliti knjiga proroka Danila?

⁶ Jevreji nisu svrstali Danilovu knjigu u Proroke, nego u Spise. Ali, Biblije na srpskom se drže redosleda kakav je u grčkoj Septuaginti i latinskoj Vulgati, pa smeštaju Danila između velikih i malih proroka. Knjiga se zapravo može podeliti na dva dela. U prvom delu, od 1. do 6. poglavlja, hronološkim redom se opisuje šta su Danilo i njegova tri prijatelja doživeli kao državni službenici od 617. do 538. pre n. e. (1:1, 21). Drugi deo, od 7. do 12. poglavlja, Danilo je napisao u prvom licu i u njemu opisuje vizije koje je dobio i svoje razgovore sa anđelima u razdoblju od otprilike 553.f do otprilike 536. pre n. e. (7:2, 28; 8:2; 9:2; 12:5, 7, 8). Ta dva dela se skladno nadopunjuju i sačinjavaju Knjigu proroka Danila.

SADRŽAJ KNJIGE PROROKA DANILA

 7. Kako su Danilo i njegovi prijatelji postali vavilonski državni službenici?

⁷ Priprema za državnu službu (1:1-21). Godine 617. pre n. e. Danilo je stigao u Vavilon zajedno sa ostalim zarobljenim Judejcima. Tada je bilo doneto i sveto posuđe iz Jerusalimskog hrama i stavljeno u riznicu paganskih bogova. Danilo i njegova tri prijatelja odabrani su da zajedno s drugim mladićima judejskog kraljevskog roda prođu trogodišnje školovanje u kraljevskoj palati. Budući da nisu želeli da se uprljaju kraljevskim paganskim delikatesima i vinom, Danilo je predložio da se napravi jedna proba tako što će deset dana jesti samo povrće. Ishod je bio povoljan za Danila i njegove prijatelje i Bog ih je obdario znanjem i mudrošću. Navuhodonosor je svu četvoricu postavio za svoje savetnike. Poslednji stih prvog poglavlja, koji je možda dodat dugo vremena nakon što je ono napisano, pokazuje da je Danilo oko 80 godina nakon što je odveden u izgnanstvo još uvek bio u kraljevskoj službi, a to je moglo biti oko 538. pre n. e.

 8. Koji je san i njegovo značenje Bog otkrio Danilu i kako je Navuhodonosor izrazio svoje poštovanje?

⁸ San o zastrašujućem kipu (2:1-49). Druge godine njegove vladavine (koju najverovatnije treba računati od uništenja Jerusalima 607. pre n. e.) Navuhodonosora je uznemirio jedan san. Sveštenici koji su se bavili vračanjem nisu mogli da mu kažu šta je sanjao niti šta san znači. Kralj im je ponudio velike darove, ali oni su mu negodujući rekli da niko osim bogova ne može odgovoriti kralju ono što pita. Kralj se razgnevio i naredio da se pogube svi mudraci. Budući da se ta naredba odnosila i na četiri Jevrejina, Danilo je zamolio kralja da mu da vremena pa će mu kazati šta je sanjao. Potom su se Danilo i njegovi prijatelji pomolili Jehovi za pomoć. Jehova je tada otkrio Danilu šta je kralj sanjao i koje je značenje sna, pa je on otišao kralju i rekao mu: „Postoji Bog na nebu koji otkriva tajne, i on obznanjuje kralju Navuhodonosoru šta će se desiti u poslednjim danima“ (2:28). Danilo je ispričao san. Kralj je sanjao jedan ogroman kip. Glava tog kipa bila ja od zlata, grudi i ruke od srebra, stomak i bedra od bakra, noge od gvožđa, a stopala delom od gvožđa, a delom od gline. Jedan kamen je udario i smrvio taj kip, a onda se pretvorio u veliku goru koja je ispunila celu zemlju. Šta je sve to značilo? Danilo je objasnio da zlatna glava predstavlja kralja Vavilona. Nakon njegovog kraljevstva, na vlast će doći drugo, nakon toga treće i zatim četvrto kraljevstvo. Na kraju, „Bog će nebeski podići kraljevstvo koje nikada neće propasti... Ono će smrviti i uništiti sva ona kraljevstva, a samo će stajati doveka“ (2:44). Kralj je tada iskazao zahvalnost Danilovom Bogu i počeo je da ga poštuje i veliča kao ’Boga nad bogovima‘ i postavio je Danila „za vladara nad celom vavilonskom pokrajinom i za glavnog nastojnika nad svim vavilonskim mudracima“. Danilova tri prijatelja dobila su položaj upravitelja u kraljevstvu (2:47, 28).

 9. Šta se dogodilo kada su tri Judejca odvažno odbila da se poklone kipu?

⁹ Tri Jevrejina ostaju živa u ognjenoj peći (3:1-30). Navuhodonosor je podigao ogroman zlatan kip, visok 60 lakata (27 metara), i naredio je da upravitelji iz carstva dođu na svečanost povodom podizanja tog kipa. Zapovest je glasila da svi treba da padnu ničice i poklone se tom kipu kada se začuje posebna muzika. Svi koji to ne učine biće bačeni u užarenu peć. Danilova tri prijatelja Sedrah, Misah i Avdenago odbila su da to urade, pa su ih Haldejci tužili kralju. Kada su bili dovedeni pred gnevnog kralja, hrabro su svedočili: ’Bog naš kome služimo može nas izbaviti. Nećemo se pokloniti zlatnom kipu koji si podigao‘ (3:17, 18). Razbesneli kralj je naredio da se peć zagreje sedam puta jače nego što je to uobičajeno i da se ta tri mladića vezana bace u nju. Plamen je bio toliko jak da je ubio ljude koji su ih bacali. Navuhodonosor se tada uplašio. Šta je to video u peći? Četvoricu ljudi kako neozleđeni hodaju posred vatre, a „četvrti kao da je sin bogova“ (3:25). Kralj je tada pozvao trojicu Judejaca da izađu iz vatre, i oni su izašli. Nisu imali ni najmanje opekotine i čak se na njima nije osećao miris vatre! Zbog njihove hrabre odluke da služe samo pravom Bogu, Navuhodonosor je dao versku slobodu Judejcima u celom svom carstvu.

10. Koji je zastrašujući san o „sedam vremena“ imao Navuhodonosor i da li se taj san obistinio na njemu?

¹⁰ San o „sedam vremena“ (4:1-37). Zapis o tom snu zapravo je Danilov prepis jednog vavilonskog državnog spisa koji je napisao poniženi Navuhodonosor. Navuhodonosor je najpre priznao da Svevišnji Bog ima moć i da njemu pripada kraljevska vlast. Potom je ispričao jedan zastrašujuć san i opisao kako se taj san ispunio na njemu. Video je drvo koje je sezalo do neba i pružalo zaklon i hranu svim stvorenjima i začuo je stražara kako je povikao: ’Posecite drvo. Panj mu okujte gvozdenim i bakarnim okovima. Neka sedam vremena prođe preko njega, da bi se znalo da Svevišnji vlada nad kraljevstvom ljudskim i da nad njim postavlja najnižeg od ljudi‘ (4:14-17). Danilo je protumačio san i razjasnio da drvo predstavlja Navuhodonosora. Taj proročanski san se uskoro obistinio. U trenutku kada je s velikim ponosom govorio o sebi, kralja je obuzelo ludilo i sedam godina je živeo na polju sa zverima. Posle toga mu se vratio razum i tada je priznao da Jehova ima vrhovnu vlast.

11. Šta se dešavalo na raskalašnoj gozbi na kojoj se pojavio kobni natpis, kako ga je Danilo protumačio i kako se to tumačenje obistinilo?

¹¹ Valtasarova gozba i natpis na zidu (5:1-31). Kobne noći 5. oktobra 539. pre n. e. Nabonidov sin i suvladar, vavilonski kralj Valtasar, priredio je veliku gozbu za hiljadu svojih velikaša. Opijen vinom, kralj je naredio da se donesu svete posude od zlata i srebra otete iz Jehovinog hrama. Valtasar i njegovi gosti su na toj raskalašnoj gozbi pili iz tih posuda i hvalili svoje paganske bogove. U tom momentu se pojavila ruka koja je počela da piše zagonetnu poruku po zidu. Kralj je bio preplašen. Njegovi mudraci nisu mogli da protumače natpis. Na kraju su doveli Danila. Kralj mu je ponudio mesto trećeg vladara u kraljevstvu ako mu pročita i protumači natpis, ali Danilo mu je odgovorio da darove zadrži za sebe. Zatim mu je pročitao natpis i objasnio njegovo značenje: „MENE, MENE, TEKEL i FARSIN... Bog je odbrojao dane tvog kraljevstva i učinio mu kraj... Izmeren si na vagi i našao si se i suviše lagan... Tvoje kraljevstvo je razdeljeno i dato Međanima i Persijancima“ (5:25-28). Iste noći Valtasar je bio ubijen, a kraljevstvo je preuzeo Darije Međanin.

12. Kako je osujećena zavera protiv Danila i koju je zapovest Darije potom izdao?

¹² Danilo u lavovskoj jami (6:1-28). Poglavari koji su upravljali Darijevim kraljevstvom skovali su zaveru protiv Danila tako što su nagovorili kralja da izda zakon koji je propisivao da 30 dana niko ne sme da uputi molbu nijednom drugom bogu ili čoveku osim kralju. Ko bi prekršio tu zabranu, bio bi bačen lavovima. Danilo nije poslušao taj zakon koji ga je sprečavao da iskazuje poštovanje Jehovi i da mu se moli, pa je bio bačen u lavovsku jamu. Međutim, Jehovin anđeo je čudom zatvorio usta lavovima, tako da je kralj Darije bio presrećan što je sledećeg jutra našao neozleđenog Danila. Nakon toga su bacili lavovima Danilove neprijatelje, a kralj je izdao zakon da svi moraju da se boje Danilovog Boga, „jer on je živi Bog“ (6:26). Danilo je ostao na visokom položaju u kraljevoj službi sve do vremena Kirove vladavine.

13. Koju viziju o četiri zveri i Kraljevstvu je Danilo imao u snu?

¹³ Vizije o zverima (7:1–8:27). Ponovo se vraćamo do „prve godine vavilonskog kralja Valtasara“, čija je vladavina, po svemu sudeći, počela 553. pre n. e. Danilo je usnio san čiji je sadržaj zapisao na aramejskom jeziku.g Video je kako se jedna za drugom pojavljuju četiri ogromne i strašne zveri. Četvrta je bila neobično jaka, a među njenim rogovima pojavio se i mali rog koji je ’govorio velike stvari‘ (7:8). Potom se pojavio Pradavni i seo na presto. Služile su mu „hiljade hiljada“. Pred njega je došao „neko kao sin čovečji“ i „njemu je bila predata vlast, čast i kraljevstvo, da mu služe svi narodi, plemena i jezici“ (7:10, 13, 14). Danilo je potom saznao značenje te vizije o četiri zveri. One su predočavale četiri kralja, to jest kraljevstva. Između deset rogova na glavi četvrte zveri izrastao je i jedan mali rog. On je postao moćan i ratovao je sa svetima. Međutim, nebeski Sud je intervenisao kako bi ’kraljevstvo, vlast i veličanstvo kraljevstava pod svim nebom bilo dato narodu koji čine svete sluge Najvišeg‘ (7:27).

14. Koju je viziju Danilo imao o jarcu i dvorogom ovnu i kako je Gavrilo protumačio tu viziju?

¹⁴ Dve godine nakon toga, dugo pre pada Vavilona, Danilo je dobio još jednu viziju, koju je zapisao na hebrejskom. Jarac sa upadljivim rogom među očima borio se sa oholim dvorogim ovnom i pobedio ga je. Potom se jarčev veliki rog slomio i izrasla su mu četiri manja roga. Iz jednog od njih izbio je mali rog koji je postao velik i toliko narastao da se oholo uzdigao čak i protiv nebeske vojske. Bilo je prorečeno da će proći 2 300 dana dok sveto mesto ne bude dovedeno „u ispravno stanje“ (8:14). Gavrilo je objasnio Danilu značenje te vizije. Rekao je da ovan predočava kraljeve Medije i Persije. Jarac je grčki kralj, čije će se kraljevstvo raspasti na četiri dela. Kasnije će se pojaviti kralj okrutnog lica „i ustaće na Kneza nad knezovima“. Budući da će se vizija ispuniti „za mnogo dana“, trebalo je da je Danilo zapečati (8:25, 26).

15. Zašto se Danilo molio Jehovi i šta mu je Gavrilo zatim rekao o „sedamdeset nedelja“?

¹⁵ Proročanstvo o Mesijanskom Vođi (9:1-27). ’Prve godine Darija Međanina‘ Danilo je proučavao Jeremijino proročanstvo. Shvativši da se prorečeno 70-godišnje razdoblje u kome Jerusalim treba da bude opustošen bliži kraju, Danilo je u molitvi Jehovi priznao svoje grehe i grehe izraelskog naroda (Dan. 9:1-4; Jer. 29:10). Kada mu se pojavio Gavrilo, otkrio mu je: „Sedamdeset je nedelja određeno... da se okonča prestup, da se učini kraj grehu, da se očisti krivica.“ Mesijanski Vođa doći će nakon 69 nedelja, a zatim će biti ubijen. Savez za mnoge biće zadržan na snazi do kraja 70. nedelje, a na kraju će doći do pustošenja i istrebljenja (Dan. 9:24-27).

16. U kojim se okolnostima anđeo ponovo pojavio Danilu?

¹⁶ Sukob severa i juga; ustaje Mihailo (10: 1–12:13). Treća je godina kralja Kira, dakle otprilike 536. pre n. e., i nije prošlo mnogo vremena otkako su se Judejci vratili u Jerusalim. Nakon tronedeljnog posta, Danilo se našao na obali reke Hidekel (Dan. 10:1, 4; Post. 2:14). Tada mu se pojavio anđeo i objasnio mu šta se dogodilo kada je krenuo k njemu. „Knez persijskog kraljevstva“ mu je preprečio put do Danila, ali mu je pomogao „Mihailo, jedan od najviših knezova“. Tada je anđeo preneo Danilu viziju o onome što će se dešavati u „poslednjim danima“ (Dan. 10:13, 14).

17. Koji su događaji u vezi s kraljem severa i kraljem juga opisani u proročanstvu koje je Danilo zapisao?

¹⁷ Na početku ove upečatljive vizije govori se o persijskoj dinastiji i njenom budućem sukobu s Grčkom. Ustaće moćan kralj koji će imati veliku vlast, ali njegovo kraljevstvo će se razdeliti na četiri dela. Na kraju će se pojaviti dva duga niza suprotstavljenih kraljeva koji će predstavljati kralja juga i kralja severa. Smenjivaće se razdoblja prevlasti jednog, odnosno drugog kralja. Ti tvrdokorni i zli kraljevi govoriće laž za jednim stolom. „U vreme koje je određeno“ ponovo će izbiti rat. Božje svetilište će biti oskrnavljeno i biće postavljena „gadost koja pustoši“ (11:29-31). Kralj severa će govoriti začuđujuće reči protiv Boga nad bogovima i slaviće boga tvrđava. „U vreme kraja“ kralj juga će se sukobljavati s kraljem severa, a onda će kralj severa provaliti u mnoge zemlje i ’preplaviti‘ ih, a „ući će i u zemlju Lepote“. Ali, uznemiriće ga vesti sa istoka i sa severa pa će se razgneviti „i postaviće svoje dvorske šatore između velikog mora i svete gore Lepote. On će doći svom potpunom kraju i neće biti nikog da mu pomogne“ (11:40, 41, 45).

18. Šta će se događati dok Mihailo bude ’stajao pomažući sinovima Božjeg naroda‘?

¹⁸ Veličanstvena vizija se nastavlja: Pojavljuje se Mihailo koji ’stoji pomažući sinovima Božjeg naroda‘. Nastaće „vreme teskobe“ kakvo do tada nije bilo u istoriji ljudskog roda, ali izbaviće se svi oni koji se nađu zapisani u knjizi. Mnogi od onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se u večni život, a „oni koji su razboriti sijaće poput sjajnog nebeskog svoda“. Oni će mnoge dovesti do pravednosti. Danilo je potom dobio nalog da zapečati knjigu „do vremena kraja“. Začulo se i pitanje: „Kada će biti kraj ovim čudesnim stvarima?“ Anđeo je tada spomenuo razdoblja od tri i po vremena, 1 290 dana i 1 335 dana i objasnio je: „[To] će razumeti oni koji su razboriti.“ Takvi zaista mogu biti srećni! Na kraju je anđeo preneo Danilu utešno obećanje: „Počivaćeš, ali ćeš ustati da dobiješ svoje nasledstvo na kraju danâ“ (12:1, 3, 4, 6, 10, 13).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

19. Koje dobre primere u pogledu vernosti Jehovi, pouzdanja u njega i molitve nalazimo u Danilovoj knjizi?

¹⁹ Svi koji žele da ostanu verni Bogu u ovom neprijateljskom svetu treba da oponašaju izvrstan primer Danila i njegova tri prijatelja. Oni ni pod najgorim pretnjama nisu želeli da prekrše Božja načela. Kada im je život bio u opasnosti, Danilo je postupio ’mudro i razumno‘, iskazujući poštovanje prema kraljevom autoritetu (2:14-16). Kada su njegova tri prijatelja pokušali da prisile na idolopoklonstvo, oni su to odbili, iako su znali da će zbog toga biti bačeni u užarenu peć, a Danilo je nastavio da se moli Jehovi, iako je znao da će zato biti bačen u lavlju jamu. U oba slučaja, Jehova je zaštitio svoje sluge (3:4-6, 16-18, 27; 6:10, 11, 23). Danilo je pružio dobar primer i time što se uvek molio Jehovi Bogu i uzdao u njega (2:19-23; 9:3-23; 10:12).

20. Koje je četiri vizije o svetskim silama Danilo opisao i zašto nam proučavanje tih vizija može ojačati veru?

²⁰ Vizije koje je Danilo dobio ostavljaju dubok utisak na onoga ko ih proučava i jačaju veru. Osvrnimo se najpre na četiri vizije o svetskim silama: (1) Prva vizija je vizija o zastrašujućem kipu čija je zlatna glava predočavala dinastiju vavilonskih kraljeva koja je započela s Navuhodonosorom. Nakon vavilonskog kraljevstva, nastala su još tri, a njih predočavaju drugi delovi toga kipa. Ta kraljevstva su bila smrvljena kada je u njih udario „kamen“ od kojeg je nastalo „kraljevstvo koje nikada neće propasti“ (2:31-45). (2) U narednom nizu Danilovih vizija najpre su se pojavile četiri zveri, koje su predočavale „četiri kralja“. Zveri su izgledale kao lav, medved i četvoroglavi leopard. Na kraju je došla zver koja je imala velike gvozdene zube i deset rogova, a posle joj je izbio mali rog (7:1-8, 17-28). (3) Nakon toga sledi vizija o ovnu (Medo-Persiji), jarcu (Grčkoj) i malom rogu (8:1-27). (4) Na kraju je zabeležena vizija o kralju juga i kralju severa. Danilo 11:5-19 tačno opisuje suparništvo između egipatske i seleukidske dinastije koje su potekle od Aleksandrovog Grčkog carstva, koje se razdelilo nakon njegove smrti 323. pre n. e. Od 20. stiha proročanstvo opisuje zbivanja u vezi sa zemljama naslednicama kralja juga i kralja severa. Time što je u proročanstvu o znaku svoje prisutnosti spomenuo „gadost koja pustoši“ (11:31), Isus je pokazao da će se ta dva kralja boriti za prevlast sve do „svršetka ovog poretka“ (Mat. 24:3). Ali kako je samo utešno zasiguranje da će u „vreme teskobe kakve nije bilo otkako je naroda pa do tog vremena“ Mihailo ustati da zatre bezbožne narode i donese mir poslušnim ljudima! (Dan. 11:20–12:1).

21. Kojim se značajnim događajima ispunilo Danilovo proročanstvo o „sedamdeset nedelja“?

²¹ Danilo je zapisao i proročanstvo o „sedamdeset nedelja“. Do pojave „Mesije, Vođe“ trebalo je da prođe 69 nedelja. Vredno je zapaziti da je 483 godine (69 puta 7 godina) nakon što je ’izašla reč da se Jerusalim obnovi‘ — koju je izdao Artakserks 20. godine svog vladanja, a izvršio Nemija u Jerusalimu — Isus iz Nazareta bio kršten u Jordanu i pomazan svetim duhom, čime je postao Hrist, to jest Mesija (što znači „Pomazanik“).h To je bilo 29. godine n. e. Nakon toga je, kako je Danilo i prorekao, došlo do „istrebljenja“ kada je 70. n. e. Jerusalim bio opustošen (Dan. 9:24-27; Luka 3:21-23; 21:20).

22. Šta učimo iz Navuhodonosorovog poniženja?

²² U Navuhodonosorovom snu o posečenom stablu koji je zabeležen u 4. poglavlju Danila govori se o tome kako je Jehova Bog ponizio kralja koji se hvalio ličnim dostignućima i uzdao u svoju moć. Kralj je morao da živi s poljskim zverima dok nije spoznao „da Svevišnji vlada kraljevstvom ljudskim i daje ga kome hoće“ (Dan. 4:32). Da li ćemo i mi biti poput Navuhodonosora, hvaliti se svojim dostignućima i uzdati se u čovekovu moć, te tako navući na sebe Božju kaznu? Ili ćemo postupiti mudro, priznati da Bog ima vlast nad ljudskim vladavinama i polagati svoje nade u njegovo Kraljevstvo?

23. (a) Po čemu se vidi da se nada u Kraljevstvo ističe kroz celu Danilovu knjigu? (b) Na šta bi trebalo da nas podstaknu proročanstva iz Danilove knjige?

²³ Cela Danilova knjiga ističe nadu u Kraljevstvo, i to na način koji jača veru! Ona pokazuje da je Jehova Bog kao Vrhovni Vladar uspostavio Kraljevstvo koje nikada neće propasti i koje će uništiti sva druga kraljevstva (2:19-23, 44; 4:25). Čak su i paganski kraljevi Navuhodonosor i Darije morali da priznaju Jehovinu nadmoć (3:28, 29; 4:2, 3, 37; 6:25-27). Knjiga veliča i slavi Jehovu kao Pradavnog koji će presuditi u spornom pitanju o pravu vladanja i koji će ’nekome ko je kao sin čovečji‘ predati večnu „vlast, čast i kraljevstvo, da mu služe svi narodi, plemena i jezici“. „Svete sluge Najvišeg“ biće u tom Kraljevstvu suvladari sa Isusom Hristom, ’Sinom čovečjim‘ (Dan. 7:13, 14, 18, 22; Mat. 24:30; Otkr. 14:14). On je Mihailo, veliki knez, koji vlada Kraljevstvom i koji će smrviti i uništiti sva kraljevstva ovog starog sveta (Dan. 12:1; 2:44; Mat. 24:3, 21; Otkr. 12:7-10). Ispravno razumevanje tih proročanstava i vizija treba da podstakne sve one koji vole pravednost da marljivo pretražuju po stranicama Božje Reči kako bi na njima pronašli ’čudesne stvari‘ o Božjem Kraljevstvu i njegovim namerama koje nam je Bog otkrio u nadahnutoj i izuzetno korisnoj Danilovoj knjizi (Dan. 12:2, 3, 6).

[Fusnote]