Deveto poglavlje

Ko će vladati svetom?

 1-3 Opiši san i vizije koje je Danilo imao prve godine Valtasarove vladavine.

DANILOVO proročanstvo koje pleni pažnju sada nas vodi nazad do prve godine vladanja vavilonskog kralja Valtasara. Danilo je već dugo izgnanik u Vavilonu, ali nikada se nije pokolebao u svom integritetu prema Jehovi. Sada u svojim 70-im, taj verni prorok vidi „san i ugleda viđenja duha svoga dok ležaše na postelji svojoj“. I kako su ga samo te vizije uplašile! (Danilo 7:1, 15).

² „Gle“, uzvikuje Danilo. „Četiri vetra nebeska udariše na veliko more. I četiri velike zveri iziđoše iz mora, svaka drukčija.“ Kakve neobične zveri! Prva je krilati lav, a druga je kao medved. Zatim dolazi leopard sa četiri krila i četiri glave! Neobično jaka četvrta zver ima velike gvozdene zube i deset rogova. Između tih deset rogova podiže se „mali“ rog koji „imaše oči kao oči čovečje“ i „usta koja drsko govorahu [„govorahu grandiozne stvari“, NW]“ (Danilo 7:2-8).

³ Danilova viđenja su se zatim okrenula prema nebu. Starešina dana sedi na prestolu u slavi kao sudija na nebeskom Sudu. ’Hiljade hiljada mu služe i deset hiljada puta deset hiljada stoje pred njim‘. Nepovoljno osuđujući zveri, on im oduzima vlast i uništava četvrtu zver. Trajna vladavina nad ’ljudima svih naroda, plemena i jezika‘ biva dodeljena ’nekome kao sinu čovečjem‘ (Danilo 7:9-14).

 4. (a) Kome se Danilo obratio za pouzdane informacije? (b) Zašto je ono što je Danilo video i čuo te noći važno za nas?

⁴ „Meni“, kaže Danilo, „prenemože duh moj u meni, i viđenja duha moga zbuniše me.“ Zato on pita jednog anđela za ’istinu [„pouzdane informacije“, NW] o svim tim stvarima‘. I anđeo mu zaista ’daje tumačenje tih stvari‘ (Danilo 7:15-28). Ono što je Danilo video i čuo te noći od velikog je interesa za nas, jer je u kratkim crtama izložilo buduće svetske događaje koji sežu sve do našeg vremena, kada se ’nekom kao sinu čovečjem‘ daje vladavina nad svim ’ljudima, narodima i jezicima‘. Pomoću Božje Reči i duha, i mi možemo razumeti značenje tih proročanskih vizija.a

ČETIRI ZVERI IZLAZE IZ MORA

 5. Šta simbolizuje more izloženo vetru?

⁵ „Četiri velike zveri iziđoše iz mora“, rekao je Danilo (Danilo 7:3). Šta je simbolizovano tim morem koje je na udaru vetra? Godinama kasnije, apostol Jovan je video sedmoglavu divlju zver kako izlazi iz „mora“. To more je predstavljalo „narode i mnoštva i nacije i jezike“ — ogromno čovečanstvo otuđeno od Boga. Dakle, more je odgovarajući simbol masa čovečanstva otuđenih od Boga (Otkrivenje 13:1, 2; 17:15; Isaija 57:20).

 6. Šta predstavljaju četiri zveri?

⁶ „Ove četiri velike zveri“, rekao je Božji anđeo, jesu „četiri kralja, koji će se uzdignuti na zemlji“ (Danilo 7:17). Sasvim jasno, anđeo je te četiri zveri koje je Danilo video identifikovao kao „četiri kralja“. Tako te zveri označavaju svetske sile. Ali koje?

 7. (a) Šta neki tumači Biblije kažu o Danilovoj viziji iz sna o četiri zveri i o snu kralja Navuhodonosora o ogromnom kipu? (b) Šta predstavlja svaki od četiri metalna dela kipa?

⁷ Biblijski tumači obično povezuju Danilovu viziju iz sna o četiri zveri sa Navuhodonosorovim snom o ogromnom kipu. Na primer, The Expositor’s Bible Commentary navodi: „Sedmo poglavlje [Danila] paralela je drugom poglavlju.“ The Wycliffe Bible Commentary kaže: „Postoji opšta saglasnost da je sled četiri paganske dominacije... isti ovde [u 7. poglavlju Danila] kao i onaj na koji se mislilo u 2. poglavlju [Danila].“ Četiri svetske sile predstavljene s četiri metala iz Navuhodonosorovog sna bile su Vavilonsko carstvo (zlatna glava), Medo-Persija (srebrne grudi i ruke), Grčka (bakarni stomak i bedra), i Rimsko carstvo (gvozdene noge)b (Danilo 2:32, 33). Osmotrimo kako su ta kraljevstva odgovarajuća paralela četiri ogromne zveri koje je video Danilo.

SVIREP KAO LAV, BRZ KAO ORAO

 8. (a) Kako je Danilo opisao prvu zver? (b) Koje carstvo je prva zver predstavljala, i kako je ono postupalo kao lav?

⁸ Kakve zveri je Danilo video! Opisujući jednu, on je rekao: „Prva bejaše kao lav i imaše krila orlovska; ja gledah dokle joj se krila ne iščupaše; ona se podiže sa zemlje i stade na noge kao čovek, i dade joj se srce ljudsko“ (Danilo 7:4). Ta zver je predstavljala istu vladavinu koja je predstavljena zlatnom glavom ogromnog kipa, Vavilonsku svetsku silu (607-539. pre n. e.). Kao grabljivi „lav“, Vavilon je svirepo proždirao nacije, uključujući i Božji narod (Jeremija 4:5-7; 50:17). Kao da ima krila orla, taj „lav“ je jurio napred u agresivnim osvajanjima (Jeremijine tužbalice 4:19; Avakum 1:6-8).

 9. Kroz kakve promene je zver poput lava prošla, i kako je to uticalo na nju?

⁹ S vremenom, tom jedinstvenom krilatom lavu krila se „iščupaše“. Pri kraju vladavine kralja Valtasara, Vavilon je izgubio svoju brzinu osvajanja i lavovsku nadmoć nad nacijama. Nije bio brži od čoveka na dve noge. Dobivši „srce ljudsko“, on je postao slab. Bez „lavovskog srca“, Vavilon više nije mogao da se ponaša kao kralj „usred zveri šumskih“. (Uporedi s 2. Samuilovom 17:10; Mihej 5:8). Jedna druga ogromna zver ga je pobedila.

PROŽDRLJIV KAO MEDVED

10. Koju liniju vladara je simbolizovao „medved“?

¹⁰ „Gle“, rekao je Danilo, „druga zver kao medved stade s jedne strane; ona imaše tri rebra u ustima među zubima, i govoraše joj se: Ustani jedi mnogo mesa“ (Danilo 7:5). Kralj koga je simbolizovao „medved“ predstavlja istog onog koga su predstavljale srebrne grudi i ruke velikog kipa — liniju medo-persijskih vladara (539-331. pre n. e.) koja je počela s Darijem Miđaninom i Kirom Velikim, a završila se s Darijem III.

11. Šta je značilo to što je simbolični medved stao s jedne strane i što je imao tri rebra u ustima?

¹¹ Simbolični medved „stade s jedne strane“, možda da bi se pripremio da napadne i pokori nacije i tako sačuva položaj svetske sile. Ili je bila namera da se tim položajem pokaže da će persijska linija vladara dobiti prevagu nad jedinim miđanskim kraljem, Darijem. Tri rebra među medvedovim zubima mogla bi da označavaju tri pravca u koja je on usmeravao svoja osvajanja. Medo-persijski „medved“ je išao na sever da osvoji vavilon 539. pre n. e. Zatim je išao na zapad preko Male Azije i do Trakije. Na kraju je „medved“ išao na jug da osvoji Egipat. Pošto broj tri ponekad simbolizuje intenzitet, tri rebra mogu takođe naglašavati pohlepu simboličnog medveda za osvajanjem.

12. Šta je bio rezultat toga što je simbolični medved poslušao zapovest: „Ustani jedi mnogo mesa“?

¹² „Medved“ je napadao nacije odazivajući se na reči: „Ustani jedi mnogo mesa.“ Proždirući Vavilon po Božjoj volji, Medo-Persija je bila u položaju da učini vrednu uslugu Jehovinom narodu. I ona je to i učinila! (Vidi „Tolerantan monarh“, na 149. strani.) Preko Kira Velikog, Darija I (Darija Velikog) i Artakserksa I, Medo-Persija je oslobodila jevrejske zarobljenike iz Vavilona i pomogla im da ponovo izgrade Jehovin hram i da poprave jerusalimske zidine. S vremenom je Medo-Persija zavladala nad 127 jurisdikcionih oblasti, a muž kraljice Jestire, Asvir (Kserks I), „vladaše od Indije do Etiopije“ (Jestira 1:1). Međutim, uspon jedne druge zveri bio je na pomolu.

BRZ KAO KRILATI LEOPARD

13. (a) Šta je treća zver simbolizovala? (b) Šta se može reći o brzini treće zveri i o području vladanja koje je osvojila?

¹³ Treća zver je bila „kao leopard i imaše na leđima četiri krila kao ptica; ta zver imaše četiri glave, i njojzi se dade vlast“ (Danilo 7:6). Kao i njen ekvivalent — bakarni trbuh i bedra Navuhodonosorovog kipa iz sna — ovaj četvorokrili, četvoroglavi leopard simbolizovao je makedonsku, to jest grčku, liniju vladara, počev od Aleksandra Velikog. S gipkošću i brzinom leoparda, Aleksandar je išao kroz Malu Aziju, na jug u Egipat, i do zapadne granice Indije. (Uporedi s Avakumom 1:8.) Područje njegovog vladanja je bilo veće od područja „medveda“, jer je uključivalo Makedoniju, Grčku i Persijsko carstvo. (Vidi „Mladi kralj osvaja svet“, na 153. strani.)

14. Kako je „leopard“ postao četvoroglav?

¹⁴ „Leopard“ je postao četvoroglav nakon što je Aleksandar umro 323. pre n. e. Na kraju su četiri njegova generala postali njegovi naslednici u različitim delovima njegovog područja vladanja. Seleuk je držao Mesopotamiju i Siriju. Ptolemej je kontrolisao Egipat i Palestinu. Lisimah je vladao nad Malom Azijom i Trakijom, a Kasandar je dobio Makedoniju i Grčku. (Vidi „Ogromno kraljevstvo se deli“, na 162. strani.) Zatim se uzdigla nova pretnja.

STRAŠNA ZVER SE POKAZUJE KAO DRUGAČIJA

15. (a) Opiši četvrtu zver. (b) Šta je četvrta zver simbolizovala, i kako je ona slamala i proždirala sve na svom putu?

¹⁵ Danilo je opisao četvrtu zver kao ’strašnu, užasnu i neobično jaku‘. I nastavio je: „Ona imaše velike zube gvozdene, ona jeđaše, lomljaše i gažaše nogama ono što ostajaše; ona beše drukčija od svih pređašnjih zveri i imaše deset rogova“ (Danilo 7:7). Ta strašna zver je počela kao politička i vojna sila Rima. Ona je postepeno preuzela četiri helenistička dela Grčkog carstva, i do 30. pre n. e., Rim se uzdigao kao sledeća svetska sila biblijskog proročanstva. Potčinjavajući vojnom silom sve što mu se našlo na putu, Rimsko carstvo je konačno naraslo do te mere da je prekrivalo područje koje se protezalo od Britanskih ostrva preko velikog dela Evrope, oko celog Mediterana, i iza Vavilona sve do Persijskog zaliva.

16. Koje informacije je anđeo dao o četvrtoj zveri?

¹⁶ Želeći da bude načisto u vezi s tom ’strašnom‘ zveri, Danilo je pažljivo slušao dok je anđeo objašnjavao: „Deset rogova jesu deset kraljeva koji će nastati iz toga kraljevstva, a posle njih nastaće drugi i on će biti drukčiji od pređašnjih i pokoriće tri kralja“ (Danilo 7:19, 20, 24). Šta su bili tih „deset rogova“, ili „deset kraljeva“?

17. Šta simbolizuju „deset rogova“ četvrte zveri?

¹⁷ Kako je Rim postajao sve bogatiji i sve dekadentniji zbog razuzdanog života njegove vladajuće klase, on je slabio kao vojna sila. S vremenom, to slabljenje rimske vojne snage postalo je sasvim očigledno. To moćno carstvo se na kraju raspalo na mnoga kraljevstva. Pošto Biblija često koristi broj deset da označi potpunost, „deset rogova“ četvrte zveri predstavljaju sva kraljevstva koja su proizašla iz raspada Rima. (Uporedi s Ponovljenim zakonima 4:13; Luka 15:8; 19:13, 16, 17.)

18. Kako je Rim nastavio da iskazuje dominaciju nad Evropom vekovima nakon što je uklonjen njegov poslednji imperator?

¹⁸ Međutim, Rimska svetska sila nije došla kraju uklanjanjem njenog poslednjeg imperatora u Rimu 476. n. e. Mnogo vekova je papski Rim nastavio da iskazuje političku, a naročito religioznu, dominaciju nad Evropom. Činio je to preko feudalnog sistema, u kome je većina stanovnika Evrope bila podložna nekom gospodaru, a zatim kralju. A svi kraljevi su priznavali vlast pape. Tako je Sveto rimsko carstvo s papskim Rimom kao centralnom tačkom dominiralo svetskim zbivanjima tokom tog dugog perioda istorije zvanog mračni Srednji vek.

19. Prema jednom istoričaru, kakav je Rim u poređenju s prethodnim carstvima?

¹⁹ Ko može poreći da je četvrta zver bila ’drugačija od svih drugih kraljevstava‘? (Danilo 7:7, 19, 23). O tome je istoričar H. Dž. Vels pisao: „Ova nova Rimska sila... bila je u nekoliko pogleda drugačija od bilo kog velikog carstva koje je dotad dominiralo civilizovanim svetom... Ona je obuhvatala skoro sve Grke na svetu, i njeno stanovništvo je bilo manje hamitsko i semitsko od stanovništva bilo koje prethodne imperije... Bila je kudikamo nova forma u istoriji... Rimsko carstvo je bilo jedan proizvod, neplanirani novi proizvod; Rimljani su se skoro nesvesno našli u jednom ogromnom administrativnom eksperimentu.“ Ipak, četvrta zver je imala još jedan izdanak.

MALI ROG STIČE PREVLAST

20. Šta je anđeo rekao o izrastanju malog roga na glavi četvrte zveri?

²⁰ „Ja posmatrah rogove“, rekao je Danilo, „i gle, drugi mali rog izraste među njima i tri prva roga iščupaše se pred njim“ (Danilo 7:8). U pogledu tog prerastanja, anđeo je Danilu rekao: „Posle [deset kraljeva] nastaće drugi i on će biti drukčiji od pređašnjih i pokoriće [„poniziće“, NW] tri kralja“ (Danilo 7:24). Ko je taj kralj, kada se podigao, i koja tri kralja je ponizio?

21. Kako je Britanija postala simbolični mali rog četvrte zveri?

²¹ Osmotri sledeći razvoj događaja. Godine 55. pre n. e., rimski general Julije Cezar izvršio je invaziju na Britaniju, ali nije uspeo da se tu i trajno učvrsti. Godine 43. n. e., imperator Klaudije počeo je trajnije osvajanje južne Britanije. Zatim, 122. n. e., imperator Hadrijan je počeo da gradi jedan zid od reke Tajn do Solvej Ferta, označavajući njime severnu granicu Rimskog carstva. Početkom petog veka, rimske legije su napustile to ostrvo. „U šesnaestom veku“, objasnio je jedan istoričar, „engleska je bila drugorazredna sila. Njeno bogatstvo je bilo malo u poređenju s bogatstvom Holandije. Stanovništvo joj je bilo mnogo manje od stanovništva Francuske. Njene oružane snage (uključujući i mornaricu) bile su slabije od španskih.“ Britanija je očigledno tada bila jedno beznačajno kraljevstvo, koje je sačinjavalo simbolični mali rog četvrte zveri. Ali to je trebalo da se promeni.

22. (a) Koja druga tri roga četvrte zveri je „mali“ rog nadvladao? (b) Kao šta je zatim Britanija izašla?

²² Godine 1588, Filip II iz Španije pokrenuo je špansku armadu protiv Britanije. Ta flota od 130 brodova, noseći više od 24 000 muškaraca, doplovila je do Lamanša, samo da bi pretrpela poraz od britanske mornarice i pala kao žrtva suprotnih vetrova i besnih atlantskih oluja. Taj događaj „označio je definitivno prebacivanje pomorske nadmoći sa Španije na Englesku“, rekao je jedan istoričar. U 17. veku, Holanđani su razvili najveću trgovačku mornaricu na svetu. Međutim, s rastućim prekomorskim kolonijama, Britanija je nadjačala to kraljevstvo. Tokom 18. veka, Britanija i Francuska su se međusobno borile u Severnoj Americi i Indiji, što je vodilo do Pariskog ugovora 1763. Taj ugovor, rekao je pisac Vilijam B. Vilkoks, „priznao je novi položaj Britanije kao predominantne evropske sile u svetu izvan Evrope“. Nadmoć Britanije je bila potvrđena velikom pobedom nad francuskim Napoleonom 1815. n. e. „Tri kralja“ koja je Britanija tako ’ponizila‘ bili su Španija, Holandija i Francuska (Danilo 7:24). Kao rezultat toga, Britanija je izronila kao najveća kolonijalna i trgovačka sila na svetu. Da, „mali“ rog je prerastao u svetsku silu!

23. Na koji način je simbolični mali rog ’proždirao svu zemlju‘?

²³ Anđeo je Danilu rekao da će četvrta zver, to jest četvrto kraljevstvo, „proždirati svu zemlju“ (Danilo 7:23). To se pokazalo istinitim s rimskom provincijom nekada poznatom kao Britanija. Ona je konačno postala Britansko carstvo i ’proždirala svu zemlju‘. U jednom trenutku to carstvo je obuhvatalo jednu četvrtinu zemljine kopnene površine i četvrtinu njenog stanovništva.

24. Šta je jedan istoričar rekao o tome kako je Britansko carstvo drugačije?

²⁴ Kao što se Rimsko carstvo razlikovalo od prethodnih svetskih sila, tako će i kralj predstavljen ’malim‘ rogom „biti drukčiji od pređašnjih“ (Danilo 7:24). U pogledu Britanske imperije, istoričar H. Dž. Vels je zapazio: „Tako nešto nikada ranije nije postojalo. Prva i osnovna stvar tog čitavog sistema bila je ’krunska republika‘ Ujedinjenih Britanskih Kraljevstava... Ni jedna jedina služba i ni jedan jedini mozak nikada nije shvatio Britansko carstvo kao celinu. Ono je bilo mešavina proizvoda i akumulacija potpuno drugačijih od bilo čega što se ikada pre toga nazivalo carstvom.“

25. (a) Šta sačinjava simbolični mali rog u njegovom najkasnijem razvoju? (b) U kom smislu „mali“ rog ima „oči čovečje“ i „usta koja govore grandiozne stvari“?

²⁵ Ali osim Britanskog carstva bilo je još toga u vezi s ’malim‘ rogom . Godine 1783, Britanija je priznala nezavisnost svojih 13 američkih kolonija. Sjedinjene Američke Države su na kraju postale britanski saveznik, i izašle iz Drugog svetskog rata kao svetska dominantna nacija. One još uvek imaju tesne veze s Britanijom. Anglo-Američka dvojna svetska sila koja je iz toga proizašla sačinjava ’rog koji ima oči‘. I stvarno, ta svetska sila je posmatračka, pronicljiva! Ona ’govori drsko [„grandiozne stvari“, NW], diktirajući politiku većini sveta i delujući za njega kao portparol, to jest ’lažni prorok‘ (Danilo 7:8, 11, 20; Otkrivenje 16:13; 19:20).

MALI ROG SE SUPROTSTAVLJA BOGU I NJEGOVIM SVETIMA

26. Šta je anđeo prorekao o govoru i postupanju simboličnog roga prema Jehovi i njegovim slugama?

²⁶ Danilo je nastavio da opisuje svoju viziju, govoreći: „Ja videh da taj rog ratovaše sa svecima i nadvlađivaše ih“ (Danilo 7:21). U pogledu tog „roga“, ili kralja, Božji anđeo je prorekao: „On će izgovoriti reči protiv Svevišnjega, on će tlačiti svece Svevišnjega, i pomišljaće da promeni vremena i zakone; i sveci će mu se predati u ruke za jedno vreme, za vremena i za pola vremena“ (Danilo 7:25). Kada i kako se taj deo proročanstva ispunio?

27. (a) Ko su ’sveci‘ koje progoni „mali“ rog? (b) Kako je simbolični rog nameravao „da promeni vremena i zakone“?

²⁷ „Sveci“ koje je progonio „mali“ rog — Anglo-Američka svetska sila — jesu Isusovi duhom pomazani sledbenici na zemlji (Rimljanima 1:7; 1. Petrova 2:9). Godinama pre Prvog svetskog rata, ostatak tih pomazanika javno je upozoravao da će 1914. godina doživeti svršetak ’određenih vremena nacija‘ (Luka 21:24). Kada je te godine izbio rat, bilo je očigledno da je „mali“ rog ignorisao to upozorenje, jer je istrajao u tlačenju pomazanih ’svetih‘. Anglo-Američka svetska sila se čak protivila njihovim nastojanjima da izvršavaju Jehovin zahtev (ili ’zakon‘) da njegovi svedoci propovedaju dobru vest o Kraljevstvu širom sveta (Matej 24:14). Tako je „mali“ rog pokušao da „promeni vremena i zakone“.

28. Koliko traju ’vreme, vremena i pola vremena‘?

²⁸ Jehovin anđeo je ukazao na proročanski period od ’jednog vremena, vremena i pola vremena‘. Koliko to traje? Tumači Biblije se generalno slažu da taj izraz označava tri i po vremena — zbir jednog vremena, dva vremena i pola vremena. Budući da je Navuhodonosorovih „sedam vremena“ ludila trajalo sedam godina, tri i po vremena iznose tri i po godinec (Danilo 4:16, 25). An American Translation glasi: „Biće mu predati godinu, dve godine i pola godine.“ Prevod Džejmsa Mofata kaže: „Za tri i po godine.“ Isti period se spominje i u Otkrivenju 11:2-7, gde se kaže da će Božji svedoci propovedati obučeni u kostret 42 meseca, ili 1 260 dana, i da će zatim biti ubijeni. Kada je taj period počeo, a kada se završio?

29. Kada i kako su započele proročanske tri i po godine?

²⁹ Za pomazane hrišćane, Prvi svetski rat je značio vreme kušnje. Krajem 1914, oni su očekivali progonstvo. U stvari, sam godišnji citat izabran za 1915. bio je Isusovo pitanje njegovim učenicima: „Možete li da pijete moju čašu?“ On se temeljio na Mateju 20:22, King James Version. Tako je od decembra 1914. ta mala grupa svedoka propovedala ’u kostreti‘.

30. Kako je Anglo-Američka svetska sila tlačila pomazane hrišćane tokom Prvog svetskog rata?

³⁰ Kako je ratna groznica uzimala maha, pomazani hrišćani su nailazili na sve veće protivljenje. Neki od njih su bili zatvoreni. Pojedinci, kao što su Frank Plat u Engleskoj i Robert Kleg u Kanadi, bili su mučeni od strane sadističkih vlasti. Dana 12. februara 1918, Britanski dominion Kanade zabranio je nedavno objavljeni sedmi tom Studies in the Scriptures pod naslovom The Finished Mystery, kao i traktate s naslovom The Bible Students Monthly. Sledećeg meseca, Ministarstvo pravde SAD stavilo je distribuciju tog sedmog toma van zakona. S kakvim posledicama? Kuće su bile pretresane, literatura konfiskovana, a obožavaoci Jehove hapšeni!

31. Kada i kako su se ’vreme i vremena i pola vremena‘ završila?

³¹ Tlačenje Božjih pomazanika dostiglo je vrhunac 21. juna 1918. kada su predsednik Dž. F. Raterford i istaknuti članovi Watch Tower Bible and Tract Societyja osuđeni na osnovu lažnih optužbi na duge zatvorske kazne. Nameravajući da „promeni vremena i zakone“, „mali“ rog je praktično usmrtio organizovano delo propovedanja (Otkrivenje 11:7). Tako se prorečeni period od ’jednog vremena, vremena i pola vremena‘ završio juna 1918.

32. Zašto bi rekao da „mali“ rog nije zbrisao „svece“?

³² Ali „svece“ nije uništilo tlačenje ’malog‘ roga. Kao što je bilo prorečeno u knjizi Otkrivenja, posle jednog kratkog perioda neaktivnosti, pomazani hrišćani su oživeli i ponovo se aktivirali (Otkrivenje 11:11-13). Dana 26. marta 1919. predsednik Watch Tower Bible and Tract Societyja i njegovi drugovi bili su oslobođeni iz zatvora, i kasnije oslobođeni lažnih optužbi. Odmah zatim, pomazani ostatak je počeo da se reorganizuje za daljnju aktivnost. Šta je, međutim, čekalo „mali“ rog?

STAREŠINA DANA SUDI

33. (a) Ko je Starešina dana? (b) Šta su bile ’knjige koje su se otvorile‘ na nebeskom sudu?

³³ Posle uvođenja četiri zveri, Danilo skreće pogled sa četvrte zveri na jednu scenu na nebu. On vidi Starešinu dana kako seda na svoj sjajni presto kao Sudija. Starešina dana nije niko drugi do Jehova Bog (Psalam 90:2). Dok nebeski Sud seda, Danilo vidi kako se ’otvaraju knjige‘ (Danilo 7:9, 10). Pošto se Jehovino postojanje proteže u beskrajnu prošlost, on poznaje celu ljudsku istoriju kao da je zapisana u nekoj knjizi. On je posmatrao sve četiri simbolične zveri i može da im presudi prema znanju iz prve ruke.

34, 35. Šta će se desiti s ’malim‘ rogom i drugim zverskim silama?

³⁴ Danilo nastavlja: „Tada pogledah, zbog drskih reči koje govoraše onaj rog, i dok gledah, zver bi ubijena, i telo joj se uništi, predano ognju da izgori. Ostalim zverima oduze se vlast, ali im se produži život do nekog roka“ (Danilo 7:11, 12). Anđeo kaže Danilu: „Pa će doći sud, i oduzeće mu se vlast, koja će se zatrti i uništiti zauvek“ (Danilo 7:26).

³⁵ Odredbom Velikog Sudije, Jehove Boga, rog koji je hulio na Boga i tlačio njegove „svece“ doživeće isto što i Rimsko carstvo, koje je progonilo rane hrišćane. Njegova vladavina neće potrajati. Niti vladavina slabijih ’kraljeva‘ poput roga, ’kraljeva‘ koji su proizašli iz Rimskog carstva. Međutim, šta je s vladavinama koje su potekle iz prethodnih zverskih sila? Kao što je prorečeno, njihovi životi su produženi „do nekog roka“. Njihova područja su nastanjena do dan-danas. Na primer, Irak zauzima područje drevnog Vavilona. Persija (Iran) i Grčka još uvek postoje. Ostaci tih svetskih sila deo su Ujedinjenih nacija. S uništenjem poslednje svetske sile nestaće i ta kraljevstva. Sve ljudske vladavine biće zbrisane u ’ratu velikog dana Boga Svemoćnog‘ (Otkrivenje 16:14, 16). Ali ko će zatim vladati svetom?

TRAJNA VLADAVINA PRED NAMA!

36, 37. (a) Na koga se odnosi „neko kao sin čovečji“, i kada i s kojom svrhom se on pojavio na nebeskom Sudu? (b) Šta je bilo uspostavljeno 1914. n. e.?

³⁶ „Ja pogledah u mojim noćnim viđenjima i gle“, uzviknuo je Danilo. „Na oblacima nebeskim dođe neko kao sin čovečji. On pristupi k starešini dana i približi se k njemu“ (Danilo 7:13). Dok je bio na zemlji, Isus Hrist je sebe nazivao ’Sinom čovečjim‘, ukazujući time na svoje srodstvo s čovečanstvom (Matej 16:13; 25:31). Sanhedrinu, ili jevrejskom visokom sudu, Isus je rekao: ’Videćete Sina čovečjeg kako sedi s desne strane sile i dolazi na oblacima nebeskim.‘ (Matej 26:64). Tako je u Danilovoj viziji, onaj koji dolazi, nevidljiv za ljudske oči, i koji pristupa Jehovi Bogu bio uskrsnuli, proslavljeni Isus Hrist. Kada se to dogodilo?

³⁷ Bog je s Isusom Hristom sklopio savez za Kraljevstvo, baš kao što je sklopio savez s kraljem Davidom (2. Samuilova 7:11-16; Luka 22:28-30). Kad su se „određena vremena nacija“ završila 1914. n. e., Isus Hrist, kao Davidov kraljevski naslednik, mogao je s pravom da primi kraljevsku vladavinu. Danilov proročanski izveštaj glasi: „Njemu se dade vlast, slava i kraljevstvo, i njemu služahu svi narodi i sva plemena, i ljudi svih jezika. Njegova je vlast, vlast večna koja neće proći i njegovo kraljevstvo neće nikada prestati“ (Danilo 7:14). Tako je Mesijansko Kraljevstvo uspostavljeno na nebu 1914. Međutim, ta vladavina se daje i drugima.

38, 39. Ko će primiti večnu vladavinu nad svetom?

³⁸ „Ali će sveci Svevišnjega preuzeti kraljevstvo“, rekao je anđeo (Danilo 7:18, 22, 27). Isus Hrist je glavni svetac (Dela apostolska 3:14; 4:27, 30). Drugi „sveti“ koji učestvuju u vladanju jesu 144 000 vernih duhom pomazanih hrišćana, koji su Hristovi sunaslednici Kraljevstva (Rimljanima 1:7; 8:17; 2 Solunjanima 1:5; 1. Petrova 2:9). Oni su uskrsnuti iz mrtvih kao besmrtni duhovi da bi vladali s Hristom na nebeskoj gori Sion (Otkrivenje 2:10; 14:1; 20:6). Dakle, svetom čovečanstva vladaće Hrist Isus i uskrsnuli pomazani hrišćani.

³⁹ U pogledu vladavine Sina čovečjeg i drugih uskrsnulih ’svetih‘, Božji anđeo je rekao: „Kraljevstvo, vlast i veličanstvo svih kraljevstava pod nebom daće se narodu svetaca Svevišnjega. Njegovo je kraljevstvo, kraljevstvo večno, i svi će vladaoci njemu služiti i njemu se pokoriti“ (Danilo 7:27). Kakve će samo blagoslove poslušno čovečanstvo doživeti pod tim Kraljevstvom!

40. Kako možemo imati koristi od poklanjanja pažnje Danilovom snu i vizijama?

⁴⁰ Danilo nije bio svestan svih čudesnih ispunjenja vizija koje mu je dao Bog. On je rekao: „Tu prestaše reči. Mene, Danila, vrlo uznemiriše misli moje, ja promenih boju lica i sačuvah te reči u srcu svome“ (Danilo 7:28). Međutim, mi živimo u vremenu kada možemo razumeti ispunjenje onoga što je Danilo video. Obraćanje pažnje tom proročanstvu ojačaće našu veru i učvrstiće naše uverenje da će Jehovino Mesijansko Kraljevstvo vladati svetom.

[Fusnote]

ŠTA SI PRIMETIO?

• Šta simbolizuje svaka od ’četiri velike zveri koje su izašle iz mora‘?

• Šta sačinjava „mali“ rog?

• Kako je simbolični mali rog tlačio „svece“ tokom Prvog svetskog rata?

• Šta će se desiti sa simboličnim malim rogom i drugim zverskim silama?

• Kako si ti izvukao koristi obraćajući pažnju Danilovom snu i njegovim vizijama o „četiri velike zveri“?

[Okvir/Slike na stranama 149-152]

TOLERANTAN MONARH

GRČKI pisac iz petog veka pre n. e. sećao ga se kao tolerantnog i idealnog monarha. U Bibliji se naziva Božji ’pomazanik‘ i ’ptica grabljivica‘ koja dolazi „s istoka“ (Isaija 45:1; 46:11). Monarh o kome se tako govori je Persijanac Kir Veliki.

Kirov put ka slavi počeo je oko 560/559. pre n. e. kada je nasledio svog oca Kambiza I na prestolu Anšana, grada ili oblasti u drevnoj Persiji. Anšan je bio pod sizerenitetom miđanskog kralja Astijaga. Pobunivši se protiv miđanske vladavine, Kir je izvojevao brzu pobedu jer je Astijagova vojska dezertirala. Kir je zatim zadobio lojalnost Miđana. Nakon toga, Miđani i Persijanci su se borili ujedinjeno pod njegovim vođstvom. Tako je nastala Medo-Persijska vladavina koja je s vremenom proširila svoje područje vladanja od Egejskog mora do reke Ind. (Vidi mapu.)

Udruženim snagama Miđana i Persijanaca, Kir je najpre krenuo da učvrsti kontrolu nad jednom bolnom tačkom — zapadnim sektorom Medije gde je lidijski kralj Krez širio svoje područje vladanja na područje Mediterana. Napredujući ka istočnoj granici Lidijskog carstva u Maloj Aziji, Kir je porazio Kreza i osvojio njegovu prestonicu, Sard. Kir je zatim podjarmio jonske gradove i cela Mala Azija je postala područje Medo-Persijskog carstva. Tako je postao glavni rival Vavilonu i njegovom kralju, Nabonidu.

Kir se zatim pripremao za sukob s moćnim Vavilonom. I od tada pa nadalje, on je igrao ulogu u ispunjenju biblijskog proročanstva. Jehova je preko proroka Isaije, skoro dva veka pre toga, imenovao Kira kao vladara koji će srušiti Vavilon i osloboditi Jevreje iz ropstva. I baš zbog tog naimenovanja unapred, Pismo ukazuje na Kira kao na Jehovinog ’pomazanika‘ (Isaija 44:26-28).

Kada je Kir došao na Vavilon 539. pre n. e., naišao je na težak zadatak. Okružen ogromnim zidovima i dubokim i širokim odbrambenim rovom koji je formirala reka Eufrat, taj grad je izgledao neosvojiv. Tamo gde je Eufrat proticao kroz Vavilon, jedan zid poput planine, sa ogromnim bakarnim kapijama, išao je duž obala reke. Kako je Kir uopšte mogao da osvoji Vavilon?

Više od jednog veka pre toga, Jehova je prorekao ’sušu na vode njegove‘ i rekao da moraju „da usahnu“ (Jeremija 50:38). U skladu s tim proročanstvom, Kir je skrenuo vode reke Eufrat nekoliko kilometara severno od Vavilona. Zatim je njegova vojska pregazila rečno korito, popela se uz strminu koja je vodila do zida, i ušla u grad bez po muke zato što su bakarne kapije ostavljene otvorene. Poput ’ptice grabljivice‘ koja se brzo okomi na svoju žrtvu, taj vladar „s istoka“ je za jednu noć osvojio Vavilon!

Za Jevreje u Vavilonu, Kirova pobeda je značila dolazak dugoočekivanog oslobođenja od ropstva i kraj 70-godišnje opustošenosti njihove domovine. Kako uzbuđeni mora da su bili kada je Kir izdao objavu koja im je davala ovlašćenje da se vrate u Jerusalim i da ponovo izgrade hram! Kir im je takođe vratio dragoceno hramsko posuđe koje je Navuhodonosor poneo u Vavilon, dao je kraljevsku dozvolu za uvoz drvne građe s Livana, i odobrio sredstva iz kraljevske kuće da se pokriju troškovi gradnje (Jezdra 1:1-11; 6:3-5).

Kir je uglavnom vodio humanu i tolerantnu politiku u postupanju s ljudima koje je osvojio. Jedan razlog takvog ponašanja mogla je biti njegova religija. Kir se verovatno držao učenja persijskog proroka Zoroastera i obožavao Ahura Mazdu — boga za koga se mislilo da je stvoritelj svega što je dobro. U svojoj knjizi The Zoroastrian Tradition, Farhang Mer piše: „Zoroaster je predstavljao Boga kao moralno savršenstvo. On je ljudima govorio da Ahura Mazda nije osvetoljubiv nego pravedan, i zato ga se ne treba plašiti već ga treba voleti.“ Verovanje u Boga koji je moralan i pravedan moglo je uticati na Kirovu etiku i podstaći na velikodušnost i pravičnost.

Međutim, kralj je bio manje tolerantan prema klimi u Vavilonu. Žarka leta nikako nije mogao da podnese. Zato, iako je Vavilon ostao kraljevski grad carstva, kao i religiozni i kulturni centar, on je retko služio kao nešto više od njegove zimske prestonice. U stvari, posle osvajanja Vavilona, Kir se ubrzo vratio u svoju letnju prestonicu, Ekbatanu, koja se nalazila na više od 1 900 metara nadmorske visine, u podnožju planine Alvand. Više su mu se sviđale tamošnje hladne zime uravnotežene s divnim letom. Kir je takođe izgradio jednu otmenu palatu u svojoj ranijoj prestonici, Pasargadi (blizu Persepolja), oko 650 kilometara jugoistočno od Ekbatane. Tamošnja rezidencija mu je služila kada je želeo da se povuče.

Kir je tako ostavio svoj pečat kao hrabar osvajač i tolerantan monarh. Njegova 30-godišnja vladavina završila se njegovom smrću 530. pre n. e. dok je bio u jednom vojnom pohodu. Na persijskom prestolu ga je nasledio njegov sin Kambiz II.

ŠTA SI PRIMETIO?

• Kako se Kir Persijanac pokazao kao Jehovin „pomazanik“?

• Koju je dragocenu uslugu Jehovinom narodu učinio Kir?

• Kako se Kir ophodio s ljudima koje je osvojio?

[Mapa]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

MEDO-PERSIJSKO CARSTVO

MAKEDONIJA

Memfis

EGIPAT

ETIOPIJA

Jerusalim

Vavilon

Ekbatana

Suza

Persepolj

INDIJA

[Slika]

Kirova grobnica, u Pasargadi

[Slika]

Bareljef u Kirovoj palati u Pasargadi

[Okvir/Slike na stranama 153-161]

MLADI KRALJ OSVAJA SVET

PRE oko 2 300 godina, jedan plavokosi vojni general u svojim 20-im stajao je na obali Sredozemnog mora. Pogled mu je bio uperen ka ostrvskom gradu na skoro kilometar udaljenosti. Pošto su mu odbili ulazak, taj besni general je bio odlučan da osvoji grad. Njegov plan napada? Izgraditi nasip do ostrva i mobilisati svoje snage protiv grada. Izgradnja nasipa je već počela.

Ali poruka od velikog kralja Persijskog carstva prekinula je mladog generala. Željan da sklopi mir, taj persijski vladar je izneo jednu izvanrednu ponudu: 10 000 talanata zlata (preko dve milijarde dolara po sadašnjoj vrednosti), ruku jedne od kraljevih kćeri i vlast nad čitavim zapadnim delom Persijskog carstva. Sve je to bilo ponuđeno u zamenu za kraljevu porodicu, koju je taj general zarobio.

Zapovednik koji se suočio s odlukom da prihvati ili da odbije ponudu bio je makedonski Aleksandar III. Hoće li prihvatiti ponudu? „Bio je to sudbonosni trenutak za drevni svet“, kaže istoričar Ulrih Vilken. „Posledice njegove odluke se zaista protežu kroz srednji vek sve do naših dana, kako na Istoku tako i na Zapadu.“ Pre nego što osmotrimo Aleksandrov odgovor, pogledajmo događaje koji su vodili do tog kritičnog trenutka.

KAKO JE POSTAO OSVAJAČ

Aleksandar je rođen u Peli, u Makedoniji, godine 356. pre n. e. Otac mu je bio kralj Filip II, a majka Olimpija. Ona je Aleksandra poučavala da makedonski kraljevi vode poreklo od Herkula, sina grčkog boga Zevsa. Prema Olimpiji, Aleksandrov predak je bio Ahil, junak iz Homerove poeme Ilijada. Pošto su ga na taj način roditelji oblikovali za osvajanje i kraljevsku slavu, mladog Aleksandra su slabo interesovali drugi ciljevi. Upitan da li bi trčao u trci na Olimpijskim igrama, Aleksandar je odgovorio da bi radio to kad bi se trkao s kraljevima. Njegova ambicija je bila da čini veća dela od dela svog oca, i da stekne slavu putem svojih dostignuća.

Kada je imao 13 godina, Aleksandar je bio pod tutorstvom grčkog filozofa Aristotela, koji mu je pomogao da razvije interesovanje za filozofiju, medicinu i nauku. Do koje mere su Aristotelova filozofska učenja oblikovala Aleksandrov način razmišljanja predmet je rasprave. „Izgleda da se s pravom može reći da nije bilo puno toga oko čega su njih dvojica mogla da se slože“, primetio je Bertrand Rasel, filozof iz 20. veka. „Aristotelova politička gledišta zasnivala su se na grčkom gradu-državi čije je vreme prolazilo.“ Koncept o maloj vladavini grada-države nije se dopao jednom ambicioznom princu koji je želeo da izgradi veliko centralizovano carstvo. Aleksandar je sigurno bio skeptičan prema Aristotelovoj pouci da se ophodi s onima koji nisu Grci kao s robovima, jer je on sanjao o carstvu u kome cveta partnerstvo između pobednika i pobeđenih.

Međutim, nema sumnje u to da je Aristotel kod Aleksandra razvio interes za čitanje i učenje. Aleksandar je tokom celog svog života ostao strastveni čitač, i imao je posebnu strast prema Homerovim delima. Tvrdi se da je naučio Ilijadu — sva 15 693 stiha te poezije — napamet.

Obrazovanje kod Aristotela naglo se završilo 340. pre n. e., kada se 16-godišnji princ vratio u Pelu da vlada Makedonijom u odsutnosti svog oca. Prestolonaslednik nije gubio vreme da se pokaže u vojnim poduhvatima. Na radost Filipa, on je brzo slomio pobunjeničko tračko pleme Meda, zauzeo njihov glavni grad na prepad, i nazvao to mesto po sebi, Aleksandropolis.

NASTAVAK OSVAJANJA

Ubistvo Filipa 336. pre n. e. vodilo je do toga da 20-godišnji Aleksandar nasledi makedonski presto. Ulaskom u Aziju kod Helesponta (sada Dardaneli) u proleće 334. pre n. e., Aleksandar je krenuo u osvajački pohod s malom, ali efikasnom vojskom od 30 000 pešadijaca i 5 000 konjanika. Njegovu vojsku su pratili inženjeri, geometri, arhitekte, naučnici i istoričari.

Aleksandar je svoju prvu bitku protiv Persijanaca dobio na reci Granik u severozapadnom delu Male Azije (danas Turska). Te zime je osvojio zapadnu Malu Aziju. Sledeće jeseni odigrala se druga odlučujuća bitka s Persijancima, kod Isa, u jugoistočnom delu Male Azije. S vojskom od oko pola miliona ljudi, veliki persijski kralj Darije III došao je tamo na susret Aleksandru. Previše samouveren, Darije je poveo sa sobom i svoju majku, svoju ženu i druge članove porodice kako bi bili svedoci onoga što je trebalo da bude spektakularna pobeda. Ali Persijanci su bili nepripremljeni za iznenadan i žestok makedonski napad. Aleksandrove snage su potpuno porazile persijsku vojsku, a Darije je pobegao, ostavljajući svoju porodicu u Aleksandrovim rukama.

Umesto da goni Persijance koji su bežali, Aleksandar je krenuo na jug duž mediteranske obale, osvajajući baze koje je koristila moćna persijska flota. Ali se ostrvski grad Tir odupro toj invaziji. Odlučan da ga osvoji, Aleksandar je započeo opsadu koja je trajala sedam meseci. Tokom te opsade stigla je Darijeva mirovna ponuda spomenuta ranije. Ustupci su bili toliko privlačni da je Aleksandrov pouzdani savetnik Parmenion navodno rekao: ’Da sam ja Aleksandar, ja bih prihvatio.‘ Ali mladi general je uzvratio: ’I ja bih, da sam Parmenion.‘ Odbijajući da pregovara, Aleksandar je nastavio s opsadom i opustošio tog gospodara mora u julu 332. pre n. e.

Poštedevši Jerusalim, koji mu se predao, Aleksandar je išao dalje na jug, osvajajući Gazu. Umoran od persijske vladavine, Egipat ga je dočekao kao oslobodioca. U Memfisu je prineo žrtvu biku Apisu, ugađajući tako egipatskim sveštenicima. Takođe je osnovao grad Aleksandriju, koji je kasnije bio rival Atini kao centar učenosti, i koji još uvek nosi njegovo ime.

Zatim se Aleksandar okrenuo na severoistok, krećući se kroz Palestinu i ka reci Tigar. Godine 331. pre n. e., on se upustio u treću veliku bitku s Persijancima, kod Gaugamele, nedaleko od smrvljenih ostataka Ninive. Ovde su Aleksandrovih 47 000 muškaraca savladali reorganizovanu persijsku vojsku od najmanje 250 000 ljudi! Darije je pobegao, a kasnije su ga ubili njegovi ljudi.

Opijen pobedom, Aleksandar se okrenuo na jug i zauzeo persijsku zimsku prestonicu Vavilon. Takođe je zauzeo prestonice u Suzi i Persepolju, zaplenivši ogromno persijsko blago i spalivši veliku Kserksovu palatu. Na kraju je osvojio prestonicu u Ekbatani. Taj brzi osvajač je zatim podjarmio ostatak persijskog područja vladanja, idući na istok sve do reke Ind, koja se nalazi u današnjem Pakistanu.

Nakon prelaska Inda, u regionu koji se graničio s persijskom provincijom Taksilom, Aleksandar se susreo sa strašnim protivnikom, indijskim monarhom Porom. Aleksandar je protiv njega vodio svoju četvrtu i završnu veliku bitku, juna 326. pre n. e. Porova armija je uključivala 35 000 vojnika i 200 slonova, koji su plašili makedonske konje. Bitka je bila žestoka i krvava, ali su Aleksandrove snage nadvladale. Por se predao i postao saveznik.

Prošlo je više od osam godina otkad je makedonska vojska prešla u Aziju, a vojnici su bili umorni i u čežnji za domovinom. Rastrojeni zbog žestoke bitke s Porom, želeli su da se vrate kući. Iako je u početku negodovao, Aleksandar se povinovao njihovim željama. Grčka je zaista postala svetska sila. Pošto su u osvojenim zemljama osnivane grčke kolonije, tim područjima su se širili grčki jezik i kultura.

ČOVEK IZA ŠTITA

Ono što je makedonsku vojsku držalo na okupu tokom svih tih godina osvajanja bila je Aleksandrova ličnost. Posle bitaka, Aleksandar je po običaju posećivao ranjene, pregledao njihove povrede, hvalio vojnike za njihova junačka dela, i ukazivao im čast novčanim poklonima u skladu s njihovim dostignućima. Što se tiče onih koji su pali u bici, Aleksandar je za njih priređivao veličanstvene sahrane. Roditelji i deca palih ljudi bili su izuzeti od svih poreza i svih oblika službi. Za razonodu posle bitaka, Aleksandar je priređivao igre i utakmice. Jednom prilikom je čak dao odsustvo nedavno oženjenim muškarcima, što im je omogućilo da provedu zimu sa svojim ženama u Makedoniji. Takvim postupcima je stekao naklonost i divljenje svojih ljudi.

O Aleksandrovom braku s baktrijskom princezom Roksanom, grčki biograf Plutarh piše: „Bila je to zaista ljubavna veza, a ipak je u isto vreme izgledalo da vodi do cilja koji je imao. Jer osvojenom narodu se svidelo to što je izabrao ženu između njih, i to ih je navelo da prema njemu osećaju jaku naklonost, kada su videli da je njega, najumerenijeg od svih ljudi, obuzela takva strast, a on se ipak uzdržao od odnosa s njom sve dok nije mogao da je dobije na zakonit i častan način.“

Aleksandar je takođe poštovao brakove drugih. Iako je žena kralja Darija bila njegova zarobljenica, on se pobrinuo da se s njom postupa časno. Isto tako, kada je saznao da su dva makedonska vojnika zlostavljala žene nekih stranaca, on je naredio da budu pogubljeni ukoliko se ustanovi da su krivi.

Poput svoje majke, Olimpije, Aleksandar je bio vrlo religiozan. Prinosio bi žrtve pre i posle bitaka i konsultovao bi se sa svojim gatarima u vezi sa značenjem nekih predskazanja. Takođe se konsultovao s proročištem u Amonu, u Libiji. A u Vavilonu je u pogledu žrtve sledio uputstva Haldeja, naročito u prinošenju žrtve vavilonskom bogu Belu (Marduku).

Premda je Aleksandar bio umeren u svojim navikama ishrane, na kraju se odao piću. Uz svaku čašu vina on bi previše govorio i hvalio se svojim dostignućima. Jedno od najcrnjih Aleksandrovih dela bilo je ubistvo njegovog prijatelja Klita, u jednom izlivu gneva u pijanom stanju. Ali Aleksandar je sebe toliko osuđivao da je tri dana ležao u postelji, i nije želeo ništa da jede ni da pije. Na kraju su ga prijatelji ubedili da jede.

Kako je vreme prolazilo, Aleksandrova žudnja za slavom iznela je na videlo druge nepoželjne crte. Počeo je lako da veruje u lažne optužbe i da kažnjava s najvećom strogošću. Na primer, kada su ga naveli da veruje da je Filota bio umešan u jedan pokušaj da se Aleksandru oduzme život, Aleksandar je pogubio i njega i njegovog oca Parmeniona, savetnika kome je nekada verovao.

ALEKSANDROV PORAZ

Kratko po povratku u Vavilon, Aleksandar je pao kao žrtva malarijske groznice, od koje se nikada nije oporavio. Dana 13. juna 323. pre n. e., posle samo 32 godine i 8 meseci života, Aleksandar je podlegao najstrašnijem neprijatelju, smrti.

Bilo je baš onako kako je rekao jedan indijski mudrac: „O kralju Aleksandre, svaki čovek ima samo ovoliko zemlje na koliko mi sad stojimo; a ti si čovek kao i svi drugi ljudi, osim što si stalno aktivan i nemilosrdan, i tumaraš po svoj ovoj zemlji daleko od svog doma, mučeći sebe i mučeći druge. Ali nećeš još dugo, jer ćeš umreti, i imaćeš samo onoliko zemlje koliko je potrebno za tvoju sahranu.“

ŠTA SI PRIMETIO?

• Kakvog porekla je bio Aleksandar Veliki?

• Kratko nakon nasleđivanja makedonskog prestola, u kakav pohod je Aleksandar krenuo?

• Opiši neka Aleksandrova osvajanja.

• Šta se može reći o Aleksandrovoj ličnosti?

[Mapa]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ALEKSANDROVA OSVAJANJA

MAKEDONIJA

EGIPAT

Vavilon

Ind

[Slika]

Aleksandar

[Slika]

Aristotel i njegov učenik Aleksandar

[Slika na celoj strani]

[Slika]

Medalja za koju se kaže da prikazuje Aleksandra Velikog

[Okvir/Slike na stranama 162, 163]

OGROMNO KRALJEVSTVO SE DELI

ŠTO se tiče kraljevstva Aleksandra Velikog, Biblija je prorekla slom i podelu, i da „neće pripadati potomstvu njegovom“ (Danilo 11:3, 4). U skladu s tim, u periodu od 14 godina posle Aleksandrove iznenadne smrti 323. pre n. e., njegov zakoniti sin Aleksandar IV i njegov nezakoniti sin Herakle bili su ubijeni.

Godine 301. pre n. e., četiri Aleksandrova generala su se učvrstila na vlasti nad ogromnim carstvom koje je izgradio njihov zapovednik. General Kasandar je preuzeo kontrolu nad Makedonijom i Grčkom. General Lisimah je dobio Malu Aziju i Trakiju. Seleuku I Nikatoru pripale su Mesopotamija i Sirija. A Ptolemej Lag, ili Ptolemej I, vladao je Egiptom i Palestinom. Tako su od jednog velikog Aleksandrovog kraljevstva nastala četiri helenistička, ili grčka, kraljevstva.

Od ta četiri helenistička kraljevstva, Kasandrova vladavina je trajala najkraće. Nekoliko godina nakon što je Kasandar došao na vlast, njegovo muško potomstvo je umrlo, te je 285. pre n. e. Lisimah preuzeo evropski deo Grčkog carstva. Četiri godine kasnije, Lisimah je pao u bici protiv Seleuka I Nikatora, predajući mu kontrolu nad velikim delom azijskih teritorija. Seleuk je postao prvi u liniji seleukidskih kraljeva u Siriji. On je osnovao Antioh u Siriji i napravio od njega svoju novu prestonicu. Seleuk je ubijen 281. pre n. e., ali je dinastija koju je on osnovao ostala na vlasti sve do 64. pre n. e. kada je rimski general Pompej pretvorio Siriju u rimsku provinciju.

Od četiri dela Aleksandrovog carstva, Ptolemejsko kraljevstvo je trajalo najduže. Ptolemej I je preuzeo titulu kralja 305. pre n. e. i postao je prvi makedonski kralj, ili faraon, u Egiptu. Odredio je Aleksandriju za glavni grad i odmah je počeo program urbanog razvoja. Jedan od njegovih najvećih građevinskih projekata bila je čuvena Aleksandrijska biblioteka. Da bi nadgledao taj veličanstveni projekat, Ptolemej je iz Grčke doveo poznatog atinskog naučnika, Demetrija Faleranina. Biblioteka je do prvog veka naše ere navodno smeštala oko milion svitaka. Ptolemejska dinastija je nastavila da vlada u Egiptu sve dok nije pala pod Rimom 30. pre n. e. Zatim je Rim kao dominantna svetska sila zamenio Grčku.

ŠTA SI PRIMETIO?

• Kako je Aleksandrovo ogromno carstvo bilo podeljeno?

• Do kada je linija seleukidskih kraljeva vladala Sirijom?

• Kada se završilo Ptolemejsko kraljevstvo u Egiptu?

[Mapa]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

RASPAD ALEKSANDROVOG CARSTVA

Kasandar

Lisimah

Ptolemej I

Seleuk I

[Slike]

Ptolemej I

Seleuk I

[Dijagram/Slika na 139. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

SVETSKE SILE IZ DANILOVOG PROROČANSTVA

Ogroman kip (Danilo 2:31-45)

Četiri zveri iz mora (Danilo 7:3-8, 17, 25)

VAVILONIJA od 607. pre n. e.

MEDO-PERSIJA od 539. pre n. e.

GRČKA od 331. pre n. e.

RIM od 30. pre n. e.

ANGLO-AMERIČKA SVETSKA SILA od 1763. n. e.

POLITIČKI PODELJEN SVET u vreme kraja

[Slika na celoj 128. strani]

[Slika na celoj 147. strani]