Treće poglavlje

Iskušani — ali verni Jehovi!

 1, 2. Koji važni događaji su poslužili kao preludij za Danilov izveštaj?

U PROROČANSKOJ knjizi Danila, zavesa se diže u vreme jedne važne promene na međunarodnoj sceni. Asirija je upravo pretrpela gubitak svoje prestonice, Ninive. Egipat je sveden na jedan položaj od manjeg značaja, južno od zemlje Jude. A Vavilon se brzo uzdizao kao glavna sila u borbi za svetsku prevlast.

² Egipatski faraon Neho je godine 625. pre n. e. preduzeo krajnje napore da zaustavi vavilonsko širenje na jug. S tim ciljem, doveo je svoju vojsku do Karkemiša, smeštenog na obalama gornjeg toka reke Eufrat. Bitka kod Karkemiša, kako je nazvana, bila je jedan odlučujuć, istorijski događaj. Vavilonska vojska, predvođena prestolonaslednikom Navuhodonosorom, nanela je razoran udarac snagama faraona Neha (Jeremija 46:2). Ponesen snagom svoje pobede, Navuhodonosor je očistio Siriju i Palestinu i, iz čisto praktičnih razloga, okončao egipatsku dominaciju u tom regionu. Jedino je smrt njegovog oca, Nabopolasara, privremeno zaustavila njegovu akciju.

 3. Kakav je bio ishod Navuhodonosorovog prvog pohoda na Jerusalim?

³ Sledeće godine, Navuhodonosor — sada ustoličen kao kralj Vavilona — još jednom je posvetio pažnju svojim vojnim akcijama u Siriji i Palestini. Tokom tog perioda došao je na Jerusalim prvi put. Biblija izveštava: „U njegovo vreme Navuhodonosor, kralj Vavilonski krenu se u rat. Joakim mu bi podložan tri godine; ali se opet pobuni protiv njega“ (2. Kraljevima 24:1).

NAVUHODONOSOR U JERUSALIMU

 4. Kako treba razumeti izjavu „treće godine kraljevanja Joakima“ u Danilu 1:1?

⁴ Nas posebno zanima izraz „tri godine“, jer uvodne reči Danila glase: „Treće godine kraljevanja Joakima, kralja Judina, Navuhodonosor, kralj vavilonski, krenu na Jerusalim i opkoli ga“ (Danilo 1:1). Treće godine kompletnog kraljevanja Joakima, koji je vladao od 628. do 618. pre n. e., Navuhodonosor još nije bio „kralj vavilonski“ nego je bio prestolonaslednik. Godine 620. pre n. e, Navuhodonosor je prisilio Joakima da plaća danak. Ali posle oko tri godine, Joakim se pobunio. Tako je 618. pre n. e, ili tokom treće godine kraljevanja Joakima kao vavilonskog vazala, kralj Navuhodonosor došao na Jerusalim drugi put, da kazni buntovnog Joakima.

 5. Kakav je bio ishod Navuhodonosorove druge akcije protiv Jerusalima?

⁵ Ishod te opsade bio je da mu je ’Jehova dao u ruke Joakima, kralja Judina i jedan deo posuđa doma Božjega‘ (Danilo 1:2). Joakim je verovatno poginuo, ili u atentatu ili u pobuni, tokom ranih faza opsade (Jeremija 22:18, 19). Godine 618. pre n. e., kao kralj ga je nasledio njegov 18-godišnji sin, Joahin. Ali Joahinovo vladanje je trajalo samo tri meseca i deset dana, i on se 617. pre n. e. predao. (Uporedi s 2. Kraljevima 24:10-15.)

 6. Šta je Navuhodonosor uradio sa svetim posuđem iz hrama u Jerusalimu?

⁶ Navuhodonosor je kao plen uzeo sveto posuđe iz hrama u Jerusalimu i „odnese to posuđe u zemlju Senar, u dom boga svoga, i metnu ga u dom riznice boga svoga“, Marduka, ili na hebrejskom Merodaha (Danilo 1:2; Jeremija 50:2). Otkriven je jedan vavilonski zapis u kome su navedene Navuhodonosorove reči o Mardukovom hramu: „Skupio sam u njega srebro i zlato i drago kamenje... i smestio sam tamo riznicu svog kraljevstva.“ O tom svetom posuđu čitaćemo ponovo u danima kralja Valtasara (Danilo 5:1-4).

ELITA JERUSALIMSKE MLADEŽI

 7, 8. Koji zaključak možemo izvući iz Danila 1:3, 4 i 6, o poreklu Danila i njegova tri druga?

⁷ U Vavilon nije odneseno samo blago iz Jehovinog hrama. Izveštaj kaže: „Kralj dade nalog Asfenazu, starešini svojih evnuha, da dovede neke od sinova Izraelovih od kraljevskoga ili od kneževskog roda, mladiće bez telesnih mana, lepoga izgleda, obdarenih mudrošću, pameću i vaspitanjem, sposobnih da služe u domu kraljevu“ (Danilo 1:3, 4).

⁸ Ko su bili izabrani? Izveštaj nam kaže: „Među njima behu, od sinova Judinih, Danilo, Ananija, Misailo i Azarija“ (Danilo 1:6). To baca tračak svetla na inače ne baš jasno poreklo Danila i njegovih drugova. Na primer, zapažamo da su oni bili ’sinovi Jude‘, kraljevskog plemena. Bilo da su poticali iz kraljevske loze ili ne, razumno je misliti da su barem bili iz porodica od nekog značaja i uticaja. Osim što su bili zdravih misli i zdravog tela, oni su imali uvid, mudrost, spoznanje i razboritost — i sve to dok su još bili dovoljno mladi da se nazovu ’mladići [„deca“, NW]‘, možda u svojim ranim tinejdžerskim. Danilo i njegovi drugovi mora da su bili izvanredni — elita — među mladima u Jerusalimu.

 9. Zašto izgleda izvesno da su Danilo i njegova tri druga imali bogobojazne roditelje?

⁹ Izveštaj nam ne kaže ko su bili roditelji tih mladića. Ipak, po svoj prilici su bili bogobojazni ljudi koji su ozbiljno shvatali svoje roditeljske odgovornosti. S obzirom na moral i duhovnu dekadenciju koji su u to vreme preovladavali u Jerusalimu, naročito među ’kraljevskim potomstvom i plemstvom‘, jasno je da izvanredne osobine koje su se mogle naći kod Danila i njegova tri druga nisu došle tek tako. Ne treba ni reći kako se roditeljima srce cepalo dok su gledali kako im sinove odvode u neku daleku zemlju. Kako bi bili ponosni da su znali kakav će biti kraj! Koliko je samo za roditelje važno da odgajaju svoju decu „u disciplini i usmeravanju razmišljanja u skladu s Jehovinim“! (Efešanima 6:4).

BITKA ZA UM

10. Čemu su mladi Jevreji bili poučavani, i šta je bila svrha toga?

¹⁰ Bitka za mlade umove tih izgnanika odmah je počela. Da bi zasigurao da jevrejski tinejdžeri budu oblikovani tako da odgovaraju vavilonskom sistemu, Navuhodonosor je izdao dekret da ih njegovi službenici ’uče knjizi i jeziku Haldeja‘ (Danilo 1:4). To nije bilo obično obrazovanje. The International Standard Bible Encyclopedia objašnjava da je ono „obuhvatalo izučavanje sumerskog, akadskog, aramejskog... i drugih jezika, kao i obimne literature pisane na tim jezicima“. Ta ’obimna literatura‘ obuhvatala je istoriju, matematiku, astronomiju i tako dalje. Međutim, „s tim povezani religiozni tekstovi, i znamenja i astrologija... igrali su važnu ulogu“.

11. Koji su koraci bili preduzeti da bi se zasiguralo da se jevrejski mladići prilagode životu na vavilonskom dvoru?

¹¹ Kako bi ti jevrejski mladići potpuno usvojili običaje i kulturu vavilonskog dvorskog života, „kralj im odredi obrok na dan od jela kraljevskog i od vina koje on pijaše, u nameri da ih izdržava tri godine, posle kojih će oni biti u službi kraljevoj“ (Danilo 1:5). Sem toga, „starešina evnuha predenu im imena; Danilu nadenu ime Valtasar, Ananiji Sedrah, Misailu Misah a Azariji Avdenago“ (Danilo 1:7). U biblijska vremena je bilo uobičajeno da se osobi da novo ime da bi se obeležio neki značajan događaj u životu. Na primer, Jehova je promenio imena Avrama i Saraje u Avraham i Sara (Postanje 17:5, 15, 16). Kad čovek menja nečije ime to je jasan dokaz njegovog autoriteta ili dominacije. Kada je Josif postao administrator hrane u Egiptu, faraon ga je nazvao Psontomfanih (Postanje 41:44, 45; uporedi s 2. Kraljevima 23:34; 24:17).

12, 13. Zašto se može reći da je menjanje imena mladih Jevreja bilo nastojanje da se sabotira njihova vera?

¹² U slučaju Danila i njegova tri jevrejska prijatelja, promene imena su bile značajne. Imena koja su im roditelji dali bila su u skladu s obožavanjem Jehove. „Danilo“ znači „moj sudija je Bog“. Značenje „Ananije“ je „Jehova je pokazao naklonost“. „Misailo“ verovatno znači „ko je kao Bog?“. „Azarija“ znači „Jehova je pomogao“. Njihovi roditelji su se nesumnjivo žarko nadali da će im sinovi odrastati pod vođstvom Jehove Boga i postati njegove verne i lojalne sluge.

¹³ Međutim, nova imena koja su data toj četvorici Jevreja bila su sva u vezi s imenima lažnih bogova, što bi navodilo na pomisao da su ta božanstva potčinila pravog Boga. Kakvo podmuklo nastojanje da se sabotira vera tih mladih ljudi!

14. Šta znače nova imena koja su data Danilu i trojici njegovih drugova?

¹⁴ Danilovo ime je promenjeno u Valtasar, što znači „zaštiti život kralja“. To je očigledno bio skraćen oblik od prizivanja Bela, to jest Marduka, glavnog vavilonskog boga. Bilo da je učestvovao u izboru imena za Danila ili ne, Navuhodonosor je ponosno priznao da je ono bilo ’po imenu Boga njegovog‘ (Danilo 4:8). Ananiji je ime promenjeno u Sedrah, za koje neki autoriteti veruju da je složeno ime koje znači „Akuova zapovest“. Zanimljivo, Aku je bilo ime jednog sumerskog boga. Misailu je ime promenjeno u Misah (verovatno Mišaaku), što je izgleda vešto izvrtanje značenja imena „ko je kao Bog?“ u „ko je kao Aku?“ Azarijino vavilonsko ime bilo je Avdenago, što verovatno znači „sluga Nega“. A „Nego“ je varijanta od „Neba“, imena jednog božanstva po kome su bili nazvani i brojni vavilonski vladari.

ODLUČNI DA OSTANU VERNI JEHOVI

15, 16. S kojim opasnostima su se sada suočili Danilo i njegovi drugovi, i kako su reagovali?

¹⁵ Vavilonska imena, program reobrazovanja i specijalna ishrana — sve to je bio pokušaj ne samo da se Danilo i tri mlada Jevreja prilagode vavilonskom načinu života već i da se udalje od svog Boga Jehove, i od svoje religiozne pouke i porekla. Suočeni sa svim tim pritiskom i kušnjom, šta će ti mladi ljudi uraditi?

¹⁶ Nadahnuti izveštaj kaže: „Danilo se reši [„u svom srcu“, NW] da se ne skvrni jelom kraljevim i vinom koje kralj pijaše“ (Danilo 1:8a). Iako se jedino Danilo spominje po imenu, iz onoga što je sledilo očigledno je da su i njegova tri druga podupirala njegovu odluku. Reči ’reši se u svom srcu‘ pokazuju da je pouka koju je Danilo primio od roditelja i drugih kod kuće doprla do njegovog srca. Nesumnjivo je slična pouka vodila i druga tri Jevreja u donošenju odluka. To uveliko ilustruje vrednost poučavanja naše dece, čak i kad izgleda da su premlada da bi razumela (Poslovice 22:6; 2. Timoteju 3:14, 15).

17. Zašto su Danilo i njegovi drugovi imali primedbu samo na kraljevu svakodnevnu hranu, a ne i na druge pripreme?

¹⁷ Zašto su ti mladi Jevreji imali primedbu samo na jelo i vino, a ne i na druge pripreme? Danilovo rezonovanje jasno pokazuje zbog čega: „Da se ne skvrni.“ Obaveza da se uči ’knjiga i jezik Haldeja‘ i da se dobije vavilonsko ime, ma kako to bilo odbojno, neće bezuslovno oskvrniti osobu. Osvrnimo se na primer Mojsija, skoro 1 000 godina pre toga. Iako je bio „poučen svoj egipatskoj mudrosti“, on je ostao lojalan Jehovi. To što su ga odgajali njegovi roditelji pružilo mu je solidan temelj. Zbog toga, ’verom Mojsije, kad je odrastao, odbio je da se zove sinom faraonove kćeri, izabravši da bude zlostavljan zajedno s Božjim narodom umesto da ima privremeni užitak greha‘ (Dela apostolska 7:22; Jevrejima 11:24, 25).

18. Na koje načine bi kraljeva hrana oskvrnila mlade Jevreje?

¹⁸ Na koji način bi jelo vavilonskog kralja oskvrnilo te mladiće? Kao prvo, jela su uključivala hranu koja je po Mojsijevom zakonu zabranjena. Na primer, Vavilonci su jeli nečiste životinje, koje su Izraelcima bile zabranjene pod Zakonom (Levitska 11:1-31; 20:24-26; Ponovljeni zakoni 14:3-20). Drugo, Vavilonci nisu imali običaj da zaklane životinje puste da iskrvare pre nego što bi jeli njihovo meso. Jedenje neiskrvarenog mesa bilo bi direktna povreda Jehovinog zakona o krvi (Postanje 9:1, 3, 4; Levitska 17:10-12; Ponovljeni zakoni 12:23-25). Treće, obožavaoci lažnih bogova imali su običaj da svoju hranu prinose idolima pre nego što bi je jeli na zajedničkom obroku. Jehovine sluge ne bi radile ništa od toga! (Uporedi s 1. Korinćanima 10:20-22.) I na kraju, odavanje teškoj hrani i piću dan za danom, teško da bi bilo zdravo za ljude bilo kog uzrasta, a kamoli za mlade.

19. Kako su jevrejski mladići mogli da se pravdaju, ali šta im je pomoglo da dođu do ispravnog zaključka?

¹⁹ Jedno je znati šta treba uraditi, a sasvim drugo imati hrabrosti da to i uradiš kada si pod pritiskom ili iskušenjem. Danilo i njegova tri prijatelja mogli su rezonovati da pošto su daleko od svojih roditelja i prijatelja, oni nikad neće ni saznati šta su uradili. Mogli su se takođe pravdati da je to bilo kraljevo naređenje i da izgleda nije bilo alternative. Osim toga, drugi mladi su nesumnjivo spremno prihvatili te pripreme i smatrali učešće u njima prednošću, a ne problemom. Ali takvo pogrešno razmišljanje lako bi moglo voditi do zamke tajnog greha, što je zamka za mnoge mlade. Jevrejski mladići su znali da su ’svuda oči Jehovine‘ i da će „svako delo Bog na sud izneti, i svaku tajnu, bila dobra ili zla“ (Poslovice 15:3; Propovednik 12:14). Izvucimo svi pouku iz načina postupanja ovih vernih mladih ljudi.

HRABROST I ISTRAJNOST BILI SU NAGRAĐENI

20, 21. Koju akciju je Danilo preduzeo, i s kojim ishodom?

²⁰ Pošto je u svom srcu odlučio da se odupre iskvarujućim uticajima, Danilo je počeo i da deluje u skladu sa svojom odlukom. On „zamoli [„stalno je molio“, NW] starešinu evnuha da ga ne natera da se skvrni“ (Danilo 1:8b). „Stalno je molio“ — to je pažnje vredan izraz. Prilično često je potreban istrajan napor ako želimo da budemo uspešni u borbi s iskušenjima ili u savladavanju izvesnih slabosti (Galatima 6:9).

²¹ U Danilovom slučaju, istrajnost se isplatila. „Bog dade da Danilo nađe milost i naklonost kod starešine evnuha“ (Danilo 1:9). To što je na kraju sve ispalo dobro po njih nije bilo zbog toga što su Danilo i njegovi drugovi bili privlačni i inteligentni ljudi. Umesto toga, bilo je to zbog Jehovinog blagoslova. Danilo se nesumnjivo sećao jevrejske poslovice: „Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao nemoj se oslanjati. Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti“ (Poslovice 3:5, 6). Sleđenje tog saveta stvarno je donelo nagrade.

22. Koji je opravdani prigovor izneo dvorski službenik?

²² U početku, starešina evnuha se bunio: „Bojim se gospodara svoga koji je odredio šta imate da jedete i da pijete; jer kako bi on gledao da vaša lica izgledaju slabija nego u ostalih mladića vaših godina? Vi biste izložili glavu moju kod kralja“ (Danilo 1:10). To su bili opravdani prigovori i strahovi. Kralj Navuhodonosor nije bio osoba koja bi prihvatala „ne“ kao odgovor, i starešina evnuha je shvatio da bi stavio ’glavu‘ na kocku kad bi išao protiv kraljevih uputstava. Šta će Danilo uraditi?

23. Kako je Danilo svojim načinom postupanja pokazao uvid i mudrost?

²³ Tu su uvid i mudrost došli do izražaja. Mladi Danilo se verovatno sećao poslovice: „Blag odgovor utišava jarost, a reč preka srdnju izaziva“ (Poslovice 15:1). Umesto da tvrdoglavo insistira da se njegovom zahtevu udovolji i da verovatno druge navede da od njega naprave mučenika, Danilo je pustio da ta stvar miruje. U pravo vreme, on je pristupio „nadzorniku“, koji je možda bio spremniji da napravi mali ustupak pošto nije bio direktno odgovoran kralju (Danilo 1:11).

PREDLOŽEN DESETODNEVNI TEST

24. Koji je test Danilo predložio?

²⁴ Danilo je nadzorniku predložio jedan test, govoreći: „Okušaj sluge svoje za deset dana, i nek nam se da varivo da jedemo i vode da pijemo. Ti ćeš tad posmatrati lica naša i lica mladića koji jedu kraljevsko jelo, i ti ćeš postupati sa slugama svojim prema onome što budeš sam video“ (Danilo 1:12, 13).

25. Šta je verovatno bilo uključeno u ’variva‘ koja su posluživana Danilu i trojici njegovih prijatelja?

²⁵ Deset dana na ’varivu i vodi‘ — da li će oni postati ’slabijeg izgleda‘ u poređenju s drugima? „Varivo“ je prevod hebrejske reči koja u osnovi znači „semenje“. Neki prevodioci Biblije prevode je kao „mahunarke“, koje se definišu kao „jestivo semenje raznih mahunastih useva (kao što su grašak, pasulj ili sočivo)“. Neki izučavaoci smatraju da kontekst ukazuje na ishranu koja uključuje više od samo jestivog semenja. Jedno referalno delo kaže: „Ono što su Danilo i njegovi drugovi tražili bila je obična biljna hrana običnog naroda umesto jače hrane s kraljevskog stola koja je bila bogatija mesom.“ Prema tome, varivo je moglo uključivati hranljive obroke pripremljene s belim lukom, dinjama, krastavcima, pasuljem, prazilukom, sočivom, i crnim lukom, i s hlebom napravljenim od raznih žitarica. Sigurno niko to ne bi smatrao nekom izgladnjujućom dijetom. Nadzornik je očigledno shvatio u čemu je stvar. „On prista na tu njihovu molbu i ogleda ih za deset dana“ (Danilo 1:14). Kakav je bio rezultat?

26. Kakav je bio ishod desetodnevnog testiranja, i zašto su se stvari pokazale kao takve?

²⁶ „Posle tih deset dana lica im bejahu lepša i oni behu gojniji od svih mladića koji jeđahu kraljevsko jelo“ (Danilo 1:15). Ovo ne treba uzeti kao dokaz da je vegetarijanska ishrana bolja od ishrane bogatije mesom. Deset dana je kratko vreme da bi bilo kakva ishrana proizvela vidljive rezultate, ali nije prekratko da Jehova ostvari svoju nameru. „Blagoslov Jehovin bogatstvo daje, a trud malo mu dodaje“, kaže njegova Reč (Poslovice 10:22). Četiri mlada Jevrejina položili su svoju veru i pouzdanje u Jehovu, i on ih nije napustio. Vekovima kasnije, Isus Hrist je preživeo 40 dana bez hrane. U tom pogledu, on je citirao reči koje se nalaze u Ponovljenim zakonima 8:3, gde čitamo: „Čovek ne živi samo od hleba nego od svega što izlazi iz usta Jehovinih.“ Iskustvo Danila i njegovih prijatelja, klasičan je primer toga.

UVID I MUDROST UMESTO JELA I VINA

27, 28. Na koje načine je režim kome su se Danilo i njegova tri prijatelja podvrgli bio priprema za veće stvari koje su ležale pred njima?

²⁷ Deset dana je bio samo test, a rezultati su bili vrlo uverljivi. „Nadzornik odnošaše jelo i vino koje beše namenjeno za njih i davaše im variva“ (Danilo 1:16). Nije teško zamisliti šta su drugi mladi uključeni u program obuke mislili o Danilu i njegovim drugovima. Svakodnevno odbacivanje kraljeve gozbe radi variva mora da im je izgledalo jako glupo. Ali veliki ispiti i kušnje tek su se pomaljali na horizontu, i zahtevaće svu budnost i trezvenost koje mladi Jevreji mogu skupiti. Iznad svega, njihova vera i pouzdanje u Jehovu pomoći će im da prođu kroz svoje ispite vere. (Uporedi s Isusom Navinovim 1:7.)

²⁸ Dokaz da je Jehova bio s tim mladim ljudima može se videti iz onoga što je rečeno kao sledeće: „Bog dade svoj četvorici mladića znanja i uma u svim znanostima, i mudrosti; i Danilo je tumačio sva viđenja i sve snove“ (Danilo 1:17). Da bi se nosili s teškim vremenima koja su dolazila, bilo im je potrebno više od fizičke snage i dobrog zdravlja. „Jer će mudrost ući u srce tvoje i znanje će duši tvojoj omileti. Razboritost će paziti na te i razum će te čuvati, da te izbave od zla puta“ (Poslovice 2:10-12). Baš time je Jehova obdario tu četvoricu vernih mladića kako bi ih opremio za ono što je ležalo pred njima.

29. Zašto je Danilo mogao da ’tumači sva viđenja i sve snove‘?

²⁹ Kaže se da je Danilo „tumačio sva viđenja i sve snove“. To nije bilo u tom smislu da je postao spiritistički medij. Zanimljivo je da iako se na Danila gleda kao na jednog od velikih jevrejskih proroka, on nikada nije bio nadahnut da iznese objave kao što su „ovako govori Jehova, Večni“ ili „ovako govori Jehova nad vojskama“ (Isaija 28:16; Jeremija 6:9). Ipak, jedino je pod vođstvom Božjeg svetog duha Danilo mogao da razume i protumači vizije i snove koji su otkrivali Jehovinu nameru.

KONAČNO, PRESUDAN TEST

30, 31. Kako se način postupanja koji su izabrali Danilo i njegovi drugovi pokazao korisnim za njih?

³⁰ Završile su se tri godine reobrazovanja i priprema. Usledio je presudan test — lični razgovor s kraljem. „Kad dođe rok koji kralj beše odredio da se oni preda nj izvedu, starešina evnuha izvede ih pred Navuhodonosora“ (Danilo 1:18). Bilo je vreme da četiri mladića polože račun. Da li će se držanje Jehovinih zakona umesto upuštanja u vavilonske puteve pokazati kao korisno za njih?

³¹ „Kralj se zabavi s njima; a među svim tim mladićima ne nađe se nijedan kao Danilo, Ananija, Misailo i Azarija. I oni behu primljeni u službu kraljevu“ (Danilo 1:19). Kakvo potpuno opravdanje njihovog načina postupanja u protekle tri godine! Nisu bili ludi što su se držali režima koji im je nalagala njihova vera i njihova savest. Time što su bili verni u onome što je moglo izgledati kao najmanja stvar, Danilo i njegovi prijatelji bili su blagoslovljeni većim stvarima. Prednost da budu „primljeni u službu kraljevu“ bio je cilj ka kome su težili svi ti mladići koji su bili uključeni u program obuke. Da li su četiri jevrejska mladića bili jedini izabrani, Biblija ne kaže. U svakom slučaju, njihov veran način postupanja zaista im je doneo „veliku nagradu“ (Psalam 19:12).

32. Zašto se može reći da su Danilo, Ananija, Misailo i Azarija imali veću prednost od toga da budu na kraljevom dvoru?

³² „Vidiš li čoveka u svom poslu vredna, on se kod kraljeva drži“, kaže Pismo (Poslovice 22:29). Tako je Navuhodonosor izabrao Danila, Ananiju, Misaila i Azariju da stoje pred kraljem, to jest, da budu deo kraljevskog dvora. U svemu tome možemo videti da Jehovina ruka upravlja stvarima kako bi se preko tih mladića — a naročito preko Danila — obznanili važni aspekti Božje namere. Iako je bila čast biti izabran za pripadnika Navuhodonosorovog kraljevskog dvora, daleko je veća čast biti korišćen na tako čudesan način od strane Kralja svemira, Jehove.

33, 34. (a) Zašto su mladi Jevreji impresionirali kralja? (b) Koju pouku možemo izvući iz iskustva četiri Jevrejina?

³³ Navuhodonosor je ubrzo uvideo da su mudrost i uvid koje je Jehova dao četvorici jevrejskih mladića bili daleko iznad mudrosti i uvida koji su imali svi savetnici i mudraci na njegovom dvoru. „I u svim stvarima za koje treba imati mudrosti i razuma a za koje bi ih kralj upitao, oni bejahu deset puta jači od svih mudraca i zvezdara celoga kraljevstva njegova“ (Danilo 1:20). Kako bi i moglo biti drugačije? Ti „mudraci“ i „zvezdari“ oslanjali su se na svetska i praznoverna učenja Vavilona, dok su Danilo i njegovi prijatelji stavili svoje pouzdanje u mudrost odozgo. Tu jednostavno nije moglo biti poređenja — bili su bez konkurencije!

³⁴ Stvari se tokom vekova nisu baš mnogo promenile. U prvom veku n. e., kada su grčka filozofija i rimski zakon bili aktuelni, apostol Pavle je bio nadahnut da napiše: „Jer je mudrost ovog sveta ludost pred Bogom; jer je pisano: ’On hvata mudre u njihovom sopstvenom lukavstvu.‘ I opet: ’Jehova zna da su razmišljanja mudraca ništavna.‘ Zato neka se niko ne hvali ljudima“ (1. Korinćanima 3:19-21). Danas treba da se čvrsto držimo onoga čemu nas Jehova poučava, a ne da nas lako poljuljaju glamor i sjaj sveta (1. Jovanova 2:15-17).

VERNI DO KRAJA

35. Koliko nam je rečeno o trojici Danilovih drugova?

³⁵ Jaka vera Ananije, Misaila i Azarije snažno je ilustrovana u 3. poglavlju Danila, u vezi s Navuhodonosorovim zlatnim kipom u dolini Duri i kušnjom užarene peći. Ti bogobojazni Jevreji su bez pogovora ostali verni Jehovi sve do svoje smrti. To znamo jer je apostol Pavle nesumnjivo aludirao na njih kada je pisao o onima „koji su putem vere... zaustavili silu vatre“ (Jevrejima 11:33, 34). Oni su izvanredni primeri za Jehovine sluge, kako mlade tako i stare.

36. Kakvu je izvanrednu karijeru imao Danilo?

³⁶ A što se Danila tiče, zaključni stih prvog poglavlja kaže: „Danilo osta tako do prve godine kralja Kira.“ Istorija otkriva da je Kir srušio Vavilon u jednoj noći, godine 539. pre n. e. Danilo je izgleda zahvaljujući svojoj reputaciji i svom ugledu nastavio da služi i na Kirovom dvoru. U stvari, Danilo 10:1 nam kaže da je „treće godine Kira, kralja Persijskoga“, Jehova otkrio Danilu jednu pažnje vrednu stvar. Ako je bio tinejdžer kada je doveden u Vavilon 617. pre n. e., kada je primio tu završnu viziju on je imao skoro 100 godina. Kakva duga i blagoslovljena karijera verne službe Jehovi!

37. Koje pouke možemo izvući iz osmatranja 1. poglavlja Danila?

³⁷ Uvodno poglavlje knjige Danila govori nam više od same priče o četiri verna mladića koji se uspešno suočavaju s ispitima vere. Ono nam pokazuje da Jehova može upotrebiti koga god hoće kako bi ostvario svoju nameru. Taj izveštaj pokazuje da ako Jehova dozvoli, ono što možda izgleda kao nevolja može da posluži u korisnu svrhu. Takođe nam govori da vernost u malim stvarima donosi veliku nagradu.

ŠTA SI PRIMETIO?

• Šta se može reći o poreklu Danila i njegova tri mlada prijatelja?

• Kako je izvrsno vaspitanje ta četiri jevrejska mladića stavljeno na ispit u Vavilonu?

• Kako je Jehova nagradio četiri Jevrejina za njihov hrabar stav?

• Koje pouke Jehovine današnje sluge mogu izvući od Danila i njegova tri druga?

[Slika na celoj 30. strani]