Da li je Bogu zaista stalo do nas?

DA LI imate osećaj da ste voljeni? Ili vam se ponekad čini da nikome nije stalo do vas? U današnjem užurbanom i sebičnom svetu izgleda da je lako pomisliti da ste i suviše mali da biste bili važni, i suviše nebitni da bi vas neko primetio. Kao što se u Bibliji i kaže za naše vreme, danas su mnogi toliko obuzeti sobom da jednostavno nisu zainteresovani za druge (2. Timoteju 3:1, 2).

Bez obzira na godine, kulturu, jezik ili rasu, svi ljudi imaju duboko ukorenjenu potrebu da vole i da budu voljeni. Prema nekim istraživanjima, obdareni smo posebnim nervnim sistemom koji nam omogućuje da osetimo ljubav i nežnost. Budući da nas je Jehova Bog stvorio, on bolje od bilo koga drugog razume našu potrebu da osetimo da nas drugi vole i cene. Kako biste se osećali ako bi vam stavio do znanja da mu je stalo do vas? Njegovo priznanje bi sigurno bilo najvrednije priznanje koje biste mogli dobiti. Ali možemo li biti sigurni da je Bogu stalo do nesavršenih ljudi? Da li mu je stalo do nas lično? Ako jeste, kakve osobe su mu posebno drage?

Jehovi je stalo do nas

Pre oko 3 000 godina jedan bogobojazni psalmista je bio ispunjen strahopoštovanjem kada je noću posmatrao zvezdano nebo u svoj njegovoj lepoti. Nema sumnje da je on bio svestan da se niko ne može porediti sa onim ko je stvorio te bezbrojne zvezde. Razmišljajući o tome koliko je Jehova velik a čovek mali, psalmista je na sledeći način izrazio koliko se divi Jehovi zbog njegove ljubavi i brige: „Kada gledam nebesa tvoja, delo prsta tvojih, mesec i zvezde koje si načinio, šta je smrtni čovek da na njega misliš, čovek zemaljski da se o njemu brineš?“ (Psalam 8:3, 4). Lako bismo mogli zaključiti da je Svevišnji predaleko od nas ili da je prezauzet da bi obraćao pažnju na nesavršene ljude. Međutim, psalmista je znao da je čovek, iako je neznatan i prolazan, ipak važan Bogu.

Jedan drugi psalmista je rekao sledeće: „Jehovu raduju oni koji ga se boje, oni koji čekaju milost njegovu“ (Psalam 147:11). Misli izražene u oba ova psalma veoma su dirljive. Premda je Jehova uzvišen, on ipak nije samo svestan da ljudi postoje. On ’brine o njima‘ i ’raduje se‘ zbog njih.

Ovu činjenicu naglašava i jedno biblijsko proročanstvo u kom se opisuje kako će se neke stvari odvijati u naše vreme. Jehova je preko proroka Ageja ukazao da će se dobra vest o Božjem Kraljevstvu propovedati po celom svetu. S kakvim rezultatima? Zapazite jedan od njih: „Steći će se dragoceno blago iz svih naroda, i napuniću ovaj dom slavom“ (Agej 2:7).

Šta predstavlja to „dragoceno blago“ koje se sakuplja iz svih naroda? Sigurno se ne radi o doslovnom bogatstvu (Agej 2:8). Srebro i zlato nije ono što raduje Jehovino srce. Zadovoljstvo mu pričinjavaju ljudi koji ga, iako su nesavršeni, obožavaju zato što ga vole (Poslovice 27:11). Oni su to „dragoceno blago“ koje mu donosi slavu i on ceni što su mu potpuno odani i što mu revno služe. Da li ste i vi među njima?

Možda izgleda neverovatno da nesavršena ljudska bića mogu biti nešto što je dragoceno Veličanstvenom Stvoritelju svemira. Međutim, ta činjenica treba da nas navede da prihvatimo srdačan poziv da mu se približimo (Isaija 55:6; Jakovljeva 4:8).

„Jer si miljenik Božji“

Ostareli prorok Danilo je jedne večeri imao jednu nesvakidašnju posetu. Dok se molio iznenada mu je došao jedan uvaženi posetilac. Zvao se Gavrilo. Danilo ga je upoznao jednom ranijom prilikom i prepoznao je da je on Jehovin anđeo. Gavrilo je objasnio razlog svog iznenadnog dolaska: „Danilo, došao sam da sve spoznaš i razumeš... jer si miljenik Božji“ (Danilo 9:21-23).

Jednom drugom prilikom, jedan Jehovin anđeo se obratio Danilu sledećim rečima: „Danilo, miljeniče Božji.“ Zatim je, da bi ga ohrabrio, rekao: „Ne boj se, miljeniče Božji! Mir tebi!“ (Danilo 10:11, 19). Za Danila je tri puta rečeno da je „miljenik Božji“. Ovaj izraz takođe može značiti „veoma voljen“, „visoko poštovan“, pa čak i „ljubimac“.

Danilo je po svemu sudeći već osećao prisnost s Bogom i nesumnjivo je shvatao da je Jehova zadovoljan što mu predano služi. Ali taj izraz Božje velike naklonosti koji su mu preneli Božji glasnici mora da mu je najviše značio. Zato nije čudo što je Danilo rekao anđelu da ga je tim rečima ojačao (Danilo 10:19).

Ovaj dirljiv izveštaj iz kog se vidi da je Jehova osećao naklonost prema svom vernom proroku zapisan je u Božjoj Reči radi nas (Rimljanima 15:4). Ako razmišljamo o Danilovom primeru možemo razumeti zbog čega je neko posebno drag našem nebeskom Ocu.

Redovno proučavajmo Božju Reč

Danilo je marljivo proučavao Sveto pismo. To znamo zato što je sam napisao: „Razumeo sam iz knjiga broj godina koje... treba da se navrše nad opustošenim Jerusalimom“ (Danilo 9:2). Spisi koji su mu u to vreme bili na raspolaganju verovatno su obuhvatali ono što su pod Božjim nadahnućem napisali Mojsije, David, Solomon, Isaija, Jeremija, Jezekilj i drugi proroci. Možemo zamisliti Danila okruženog mnogim svicima, kako je potpuno udubljen u čitanje i kako upoređuje proročanstva koja se odnose na obnovu ispravnog načina obožavanja Boga u Jerusalimu. Verovatno je u svojoj gornjoj sobi na miru duboko razmišljao o značenju onoga što je pročitao. Pošto je proučavao sa određenim ciljem ojačao je svoju veru i približio se Jehovi.

Proučavanje Božje Reči uticalo je i na oblikovanje Danilove ličnosti, kao i na njegov celokupan život. Pouka koju je još kao dete dobio na temelju Božje Reči nesumnjivo mu je pomogla da se kao mladić čvrsto drži odredbi iz Božjeg Zakona koje su se odnosile na ishranu (Danilo 1:8). Kasnije je neustrašivo objavljivao Božju poruku vavilonskim vladarima (Poslovice 29:25; Danilo 4:19-25; 5:22-28). Bio je poznat kao vredan, pošten i pouzdan čovek (Danilo 6:4). Iznad svega, Danilo nije hteo da pogazi svoja uverenja kako bi sačuvao život već se potpuno uzdao u Jehovu (Poslovice 3:5, 6; Danilo 6:23). Zato uopšte ne čudi što je bio Božji „miljenik“.

Nama je u neku ruku lakše da proučavamo Božju Reč nego što je to bilo Danilu. Danas umesto glomaznih svitaka imamo knjige koje je lako koristiti. Sada imamo celo Sveto pismo, uključujući i zapis o tome kako su se ispunila neka proročanstva koja je Danilo zabeležio. Takođe imamo mnoge publikacije koje nam pomažu da dodatno istražujemo Sveto pismo.a Da li ih koristite? Da li redovno izdvajate vreme da čitate Sveto pismo i razmišljate o onome što ste pročitali? To će i na vas delovati isto kao i na Danila. Izgradićete čvrstu veru i produbićete svoj odnos s Jehovom. Božja Reč će služiti kao vodič u vašem životu i bićete uvereni u to da vas Bog voli i da brine za vas.

Ustrajmo u molitvi

Molitva je zauzimala važno mesto u Danilovom životu. On je tražio ono što je bilo ugodno Bogu. Dok je bio mladić, pretila mu je opasnost da bude pogubljen ako ne uspe da protumači san vavilonskog kralja Navuhodonosora. Danilo je bez oklevanja zamolio Jehovu da mu pruži podršku i zaštitu (Danilo 2:17, 18). Godinama kasnije, ovaj verni prorok je, shvatajući da je kao čovek nesavršen, ponizno priznao svoj greh i greh svog naroda i molio Jehovu za oproštaj (Danilo 9:3-6, 20). Kada nije razumeo značenje onoga što je saznao pod nadahnućem, Danilo je molio Boga za pomoć. Jednom takvom prilikom je anđeo došao kod Danila da mu objasni šta će se dogoditi u budućnosti i rekao mu: „Tvoje su reči bile uslišene“ (Danilo 10:12).

Međutim, Danilo nije samo tražio nešto od Boga. U Danilu 6:10 piše: „Tri puta na dan... molio se i davao hvalu svom Bogu, kao što je to i ranije redovno činio.“ Danilo je smatrao da ima mnogo razloga da zahvaljuje Jehovi i da ga slavi, i to je redovno činio. Molitva je bila sastavni deo njegovog obožavanja Boga, i to do te mere da nije hteo prestati da se moli čak ni po cenu života. Jehova ga je sigurno voleo zbog toga što je bio postojan.

Molitva je zaista jedan divan dar. Nikada nemojmo dozvoliti da prođe dan a da nismo razgovarali s našim nebeskim Ocem. Ne zaboravimo da mu zahvalimo i damo mu hvalu za svu dobrotu koju pokazuje prema nama. Slobodno mu recimo šta nas muči i tišti. Razmišljajmo o tome kako je uslišio naše molitve i izrazimo mu svoju zahvalnost za to. Izdvajajmo vreme za duže molitve. Kada tako otvaramo svoje srce Jehovi u molitvi, na poseban način osećamo njegovu ljubav. To nas zaista podstiče da ’ustrajemo u molitvi‘ (Rimljanima 12:12).

Slavimo Jehovu

Nijedno prijateljstvo se ne može održati ako je jedna strana usredsređena samo na sebe. Isto važi i za naš odnos s Jehovom. Danilo je bio svestan toga. Pogledajmo koliko je njemu bilo stalo do toga da proslavi Jehovu.

Kada je Bog uslišio njegovu molitvu tako što mu je otkrio šta je Navuhodonosor sanjao i šta taj san znači, Danilo je rekao: „Neka je blagoslovljeno Božje ime oduvek i zauvek, jer njegova je mudrost i moć!“ Kasnije, kada je rekao Navuhodonosoru šta je sanjao i šta taj san znači, Danilo je više puta zaslugu za to pripisao Jehovi naglasivši da samo on „otkriva tajne“. Slično tome, kada je molio za oproštaj i oslobođenje, Danilo je rekao: „Bože moj... tvoj grad i tvoj narod nose tvoje ime“ (Danilo 2:20, 28; 9:19).

Postoje mnoge situacije u kojima se možemo ugledati na Danila. Kada se molimo, možemo izraziti našu želju da se Božje ’ime sveti‘ (Matej 6:9, 10). Sigurno ne želimo da svojim ponašanjem nanesemo sramotu Božjem svetom imenu. Uvek možemo slaviti Jehovu tako što ćemo drugima prenositi dobru vest o Kraljevstvu za koju smo saznali.

U svetu koji nas okružuje nema baš mnogo ljubavi i brige za druge. Međutim, možemo naći veliku utehu u saznanju da je Jehovi zaista stalo do svake osobe koja mu služi. Kao što psalmista kaže: „Jehova [se] raduje narodu svome. Krotke spasenjem ukrašava“ (Psalam 149:4).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 21. strani]

Bog je izrazio svoju veliku naklonost prema Danilu time što je poslao anđela Gavrila da ga ojača

[Istaknuti tekst na 23. strani]

Marljivo proučavanje i molitva pomogli su Danilu da bude bolja osoba i Bog ga je zbog toga voleo